Atentator na papu izru�en Turskoj
Politi�ka poruka Ankari
Da nije "pao" zbog atentata i proveo 20
godina u italijanskom zatvoru, Agd�a bi danas mo�da bio ministar, prime�uju
komentatori
U
�u�urluku, 90 km ju�no od Istambula, 3. novembra 1997. kamion je
naleteo na mercedes i tri putnika su poginula: trgovac heroinom i hitmen,
biv�i visoki zvani�nik policije i biv�a "mis sinema". Pre�iveo
je samo �etvrti putnik, poslanik desni�arske islamisti�ke Stranke
pravog puta.
"Nesre�a je otkrila tajne veze unutar dr�ave", rekao je
tada biv�i i sada�nji premijer Bulent E�evit, i dobro poznati fenomen
dobio je ime pod kojim �e se ubudu�e govoriti o povezanosti politi�kih
stranaka, dr�avnih javnih i tajnih slu�bi, paravojnih organizacija,
mafije i terorista: �u�urluk. Epidemija terorizma koja je 70-ih
potresala Tursku unekoliko je prese�ena vojnim udarom 1980, ali tajne
veze i stvarni motivi po�inilaca svakodnevnih atentata nikada nisu
rasvetljeni.
Izru�enje atentatora na papu 1981. Mehmeda Ali Agd�e Turskoj, posle
pomilovanja u Italiji, ponovo je dovelo u �i�u javnosti ista pitanja o
ulozi ekstremista u politi�kom �ivotu zemlje, o strankama-vitrinama i
javnim/tajnim organizacijama izvr�iocima, kao i raspravu o ukidanju
smrtne kazne u svetlu turske kandidature za prijem u EU. Ostaci hladnog
rata vra�aju se posle 20 godina da odigraju ulogu u savremenim politi�kim
procesima globalizacije unipolarnog sveta, ali uprkos pa�nji medija prvih
dana po izru�enju Agd�e pro�le nedelje ne o�ekuje se da �e podse�anje
na njegov slu�aj odigrati presudnu ulogu u rasvetljavanju mnogih
misterija.
Mercedes iz �u�urluka nosio je predstavnike ve�ine strana ume�anih
u politi�ko nasilje u Turskoj: Husein Ko�adag bio je �ef turske
policijske akademije i biv�i zamenik �efa policije Istambula, za koga se
tvrdilo i da je organizovao paravojne trupe protiv kurdskih gerilaca na
jugoistoku zemlje; pre�iveli poslanik Sedat Bucak bio je navodno zadu�en
za oko 2000 vladinih pla�enika na istom zadatku, a trgovac drogom Abdulah
�atli bio je � kao i Agd�a � �lan "Sivih vukova"; njegov
la�ni paso� na�en je posle hap�enja Agd�e zbog ubistva urednika
liberalnog dnevnika "Milijet" 1979, tvrdi se da je pomogao Agd�i
u bekstvu iz turskog vojnog zatvora, a ima i tvrdnji da je bio ume�an i u
pripremu atentata na papu, �iji su motivi, pa �ak i izvr�ioci, jo�
nepoznati.
CIA je tada lansirala teoriju po kojoj je atentat bio operacija KGB-a,
preko "bugarske veze", ali na su�enjima u Italiji ni�ta nije
moglo biti pouzdano dokazano. Drugi izvori govore o "ameri�koj
vezi" u destabilizaciji terorizmom zapadnoevropskih zemalja i Turske
u hladnoratovskoj borbi protiv komunista i levi�ara, ali nesumnjivo je da
bar u Turskoj, ilegalne paravojne teroristi�ke organizacije imaju sasvim
specifi�nu lokalnu boju i ulogu, koja nije zavr�ena sa hladnim ratom �
naprotiv. Mnogi od ume�anih i optu�enih za terorizam sedamdesetih �
kada je ubijano i po dvadeset ljudi dnevno � danas su javne i politi�ke
li�nosti, a Nacionalisti�ki pokret (MHP), glavni paravan ekstremisti�kih
"Sivih vukova" � koalicioni je partner u dana�njoj turskoj
vladi. Da nije "pao" zbog atentata i proveo 20 godina u
italijanskom zatvoru, Agd�a bi danas mo�da bio ministar, prime�uju
komentatori.
Dok je Agd�a za svet neuspeli atentator na papu, za Tursku je on
predstavnik desni�arskih militantnih grupa koje su u "teroristi�kom
ratu" sa oponentima s levog krila bili odgovorni za po 20 ubistava
dnevno sedamdesetih. "Sivi vukovi", koji su ratovali sa
militantnom i umerenom levicom u celoj Turskoj, bili su povezani sa
Nacionalisti�kim pokretom (MHP) Alparslana
Turke�a, koji je zabranjen 1980, a njihov lider bio je najpre osu�en, pa
oslobo�en, da bi kasnije reformisao stranku i ponovo je u mnogo
umerenijem izdanju, uveo u turski politi�ki sistem.
Posle njegove smrti liderstvo je preuzeo Devlet Bah�eli i MHP je na
izborima u aprilu pro�le godine iznenadio sve kada se sa oko 18 odsto
glasova vratio u parlament kao drugoplasiran, iza Stranke demokratske
levice (DSP) Bulenta E�evita, sa kojom �ini vladaju�u koaliciju.
Komentatori su to do�ekali kao "ponovno ro�enje Sivih vukova",
zbog �ega je sklapanju te koalicije na nestabilnoj politi�koj sceni
Turske prethodio period konsultacija i i��ekivanja reakcije javnog
mnjenja; jer, uprkos umerenijem imid�u MHP-a, njegova povezanost s
militantnim ekstremno desni�arskim krilom iz perioda pre 1980. nije
zaboravljena. Posle preuzimanja vlasti od strane generala, nerede izme�u
levice i desnice smenila su masovna, bolna su�enja i masovne smrtne
presude pra�ene i javnim ve�anjima � toliko masovne i
nediskriminativne da je predsednik Turgut Ozal 1991. amnestirao politi�ke
osu�enike na smrt, smanjuju�i im kaznu na po 10 godina robije.
Zato
MHP, koalicioni partner, danas mora da bude izuzetno pa�ljiv u odnosu
prema Agd�i � prema nekim tuma�enjima on nije slu�ajno ba� sada vra�en
Turskoj, iako mu je papa oprostio, a on se pokajao jo� pre nekoliko
godina. Agd�a mo�e predstavljati neku vrstu politi�kog
"upozorenja" MHP-u, koja istovremeno vodi u optu�bama protiv
tre�eg koalicionog partnera, lidera desni�arske stranke Mesuda Jilmaza
za korupciju.
Po drugoj interpretaciji, izru�enje Agd�e Ankari, koja je kao
kandidat za prijem u EU (od decembra) pod pritiscima da se demokratizuje i
ukine smrtnu kaznu, neka je vrsta "poruke" Zapada Turskoj da ra��isti
sa pro�lo��u.
"Ukoliko odmah ukinemo smrtnu kaznu, ukloni�emo najve�u prepreku
za ulazak u EU", rekao je pro�le nedelje premijer E�evit tokom
posete Dijarbakiru, srcu kurdskog jugoistoka � jednom od uzroka krvavih
razdora u zemlji. Ministar pravde Hikmet Sami Turk navodi jo� jedan
razlog za ukidanje smrtne kazne � potrebu da mnogi od aktera krvavih
sedamdesetih budu izru�eni, prete�no iz zemalja Zapadne Evrope Turskoj,
da bi im bilo su�eno. "Turskoj se ne izru�uju kriminalci zbog toga
�to imamo smrtnu kaznu, i zbog toga oni ne mogu biti ka�njeni",
objasnio je Turk kontradikciju. Iz istog razloga Italija nije pro�le
godine izru�ila Turskoj vo�u ilegalne Radni�ke partije Kurda (PKK)
Abdulaha Od�alana. Posle peripetija u koje je bila ume�ana i Gr�ka, Od�alan
se preko Najrobija na�ao u Turskoj gde je sada jedan od pedesetak osu�enika
na smrt � na kaznu koja jeste izricana, ali nije izvr�ena od 1984.
Debata o ukidanju smrtne kazne se nastavlja: E�evitova DSP je za
ukidanje, dok su � pod pritiskom vanparlamentarnih islamisti�kih
stranaka � mla�i koalicioni partneri Bah�elijeva MHP i Jilmazova ANAP
protiv, dok ne bude izvr�ena smrtna kazna nad Od�alanom. Uprkos jo�
nera��i��enom stavu o smrtnoj kazni, u poslednjih godinu i po dana
"prime�uje se pozitivan trend" u izru�enjima turskih terorista
iz zapadnoevropskih zemalja, rekao je ministar pravde, koji o tome
intenzivno pregovara sa kolegama. U, kako se smatra, luksuznom specijalnom
zatvoru Kartal zajedno sa Agd�om sede Alatin �aki�i, izru�en iz
Francuske, Kursat Jilmaz, izru�en iz Bugarske, i drugi koji su, prema
nekim tuma�enjima, vra�eni Turskoj po�to je potreba da se oni zadr�e u
drugim zemljama prestala zavr�etkom hladnog rata.
Agd�i ne�e biti ponovo su�eno za ubistvo Abdi Ipek�ija, za koje je
u odsustvu osu�en na smrt, da bi kazna bila smanjena na 10 godina, od �ega
je 158 dana odslu�io pre nego �to je pobegao iz dobro �uvanog vojnog
zatvora. Ostaje mu da odslu�i jo� devet i po godina, i da mu bude su�eno
za plja�ku iz 1979. Uprkos E�evitovoj nadi da �e Agd�in povratak
baciti novo svetlo na stare tajne, turski analiti�ari ne veruju u to, a
ima i onih koji smatraju da rane ne treba otvarati jer � misterije su
misterije, bile one hladnoratovske, masonske, ili neke druge.
Jer u slu�aju Agd�a, ukr�taju se i dve tradicije koje zadiru mnogo
dalje u pro�lost, i u sferu religije: tradicije misti�ara srednjovekovne
muslimanske sekte A�asina sa planine Alamut u centralnoj Aziji, i katoli�ke
Fatime. Ta�no mesec dana pre izru�enja "orijentalnog
teroriste" Agd�e, Vatikan je otkrio da su atentat na papu jo� 1917.
predvidela deca iz portugalskog mesta Fatima u svojim vizijama Device
Marije.
Sonja Seizova
