Mozaik |
Vreme broj 494, 24. jun 2000. |
Bestseler Potera za Harijem Poterom Oko priča
o njegovim avanturama otimaju se roditelji i deca, izdavači širom sveta
i holivudski studiji. Četvrti deo sage o ovom neobičnom dečaku pojaviće
se 8. jula, praćen publicitetom kakav se ne pamti kada su u pitanju
knjige za decu Tek
što je napunio godinu dana, Hari Poter je postao siroče. Roditelji su mu
stradali pod neobičnim okolnostima, a njemu je kasnije rečeno da su
poginuli u saobraćajnoj nesreći iz koje se on jedini izvukao nepovređen,
ako izuzmemo ožiljak na čelu u obliku munje, koji će ga obeležiti do
kraja života. Tako mali, dospeo je u porodicu svoje tetke Petunije
Darsli, udate za Vernona Darslija, prodavca burgija na veliko, inače
roditelje Harijevog brata od tetke i vršnjaka Dadlija, razmaženog
klipana čija je osnovna životna preokupacija da jede, razbija skupe igračke
i maltretira Harija. Darslijevi obavezu da se
staraju o Hariju doživljavaju kao božiju kaznu, i na svaki način se
trude da njegovo prisustvo prikriju, tako da siroti Hari živi u sanduku
za cipele ispod stepenica odakle izlazi tek da ode u školu, nema
prijatelje, i svojim starateljima je predmet stalnog maltretiranja.
Darslijevi nemaju lepu reč za Harijeve roditelje, koje u njegovom
prisustvu nazivaju čudacima, a slično misle i o Hariju. Ne bez razloga. Hari Poter je, zapravo, čarobnjak!
I to ne bilo kakav, već prava legenda u svetu magije koji postoji
paralelno sa našim svetom. Problem je u tome što on to ne zna, a saznaće
(na užas tetke i teče) tek na svoj jedanaesti rođendan... REKORD
I AUTOR: Ovo je
kratak uvod u književni serijal o avanturama neobičnog dečaka Harija
Potera, koji poslednje tri godine drma liste bestselera. Do sada su, od
predviđenih sedam, objavljene tri knjige, a svakog leta pojavljuje se
nova. Prva, Hari Poter i Mudračev
kamen (Harry Potter and the
Philosopher's stone u Americi objavljeno kao Harry Potter and the Sorecerer's stone), pojavila se u Britaniji u
junu 1997, a usledile su Hari Poter
i Komora tajni (Harry Potter and
the Chamber of Secrets) godinu dana kasnije, i Hari Poter i zatočenik iz Azkabana (Harry Potter and the Prisoner of Azkaban) u junu 1999. U Americi su
knjige objavljivane s nekoliko meseci zakašnjenja, u septembru (prva i
druga knjiga izašle su istovremeno u septembru 1998), sve do četvrtog
nastavka koji treba da se pojavi 8. jula ove godine, istovremeno na obe
strane okeana, izazivajući pri tom interesovanje kao retko koja knjiga u
istoriji, o dečjoj literaturi da i ne govorimo. A
ima i zašto. Samo u Americi je za dve godine prodat 21 milion knjiga
(plus sedam miliona u Britaniji) ovog serijala, inače prevedenog (dosad)
na 28 jezika. Izdavač "Blumsberi" (za Ameriku "Artur
Levin") stavio je četvrti nastavak u pravu "komoru tajni",
tako da se manje od tri nedelje do izlaska niti zna ime (Hari
Poter i ...), niti siže, a interesovanje se podgreva povremenim puštanjem
poluzvaničnih tračeva o tome kroz kakve će avanture Hari prolaziti. Za
to vreme ostali izdavači traže da se za serijal naprave posebne
bestseler liste, jer je na većini od uobičajenih deset mesta zauzeo tri,
a smeška mu se i četvrto, najverovatnije vodeće, i to već na dan
izlaska! Osmog septembra prošle godine, kada se u Americi pojavio treći
nastavak, za dan je prodato 50.000 primeraka, rekord koji će ove godine
sigurno biti nadmašen, i to bez ubrajanja knjiga koje su naručene preko
interneta, a kojih je za četvrti nastavak već preko sto hiljada. Tvorac Harija Potera je Džoan
K. Rouling (Joanne K. Rowling), 36-godišnja Engleskinja, profesorka
engleskog i francuskog jezika. Zapravo, ona smatra da je njen životni
poziv pisanje, a da se drugim stvarima bavila samo dok nije sebi omogućila
da živi od pisanja. To se, srećom po nju, dogodilo već sa njenom prvom
knjigom o dečaku-čarobnjaku, za koju je ideju dobila 1990. godine u
vozu. U to vreme pokušavala je da napiše knjigu za odrasle, ali joj nije
išlo. Potom ju je potpuno obuzela ideja o Hariju Poteru, ali je bilo
potrebno celih pet godina da završi prvu knjigu. U međuvremenu je
napustila posao sekretarice, koji je smatrala pogrešnom profesijom za
dezorganizovanu osobu koja na sastancima smišlja smešna imena za svoje
likove umesto da hvata beleške, i zaputila se u Portugaliju gde je
nekoliko godina predavala engleski jezik. Tamo je nakratko bila udata za
lokalnog novinara sa kojim ima ćerku Džesi (7). Ubrzo se razvela,
napustila Portugaliju i otišla sa tek rođenom ćerkom u Edinburg, gde je
takođe predavala u školi, i u slobodno vreme pisala. Bila je na ivici
siromaštva i, po sopstvenom priznanju, imala običaj da ode u neki
lokalni kafe gde je bilo toplije nego u iznajmljenom stanu i piše pijući
šoljicu kafe nekoliko sati, dok je njena ćerka spavala u kolicima pored
stola. Prema ovom delu svoje biografije nije nimalo sentimentalna, čak ni
sada kada je veoma uspešna, i kaže da bi volela da se to dešavalo nekom
drugom. Gnuša se komentara konzervativnih političara kada je ističu za
primer samohranim majkama koje, po njima, nemaju dovoljno inicijative u životu. Roulingova je kao dete
bila pasionirani čitalac. Sa devet godina pročitala je sve od Jana
Fleminga, a omiljeni pisac joj je Džejn Ostin. Upravo negde između ovih
autora smešten je i njen trenutni rad, romantični triler za decu,
savremen i istovremeno nostalgičan, gde se moderno prepliće sa arhaičnim.
Ipak, ono što knjige o Hariju Poteru izdvaja iz mora slične literature
za decu jeste duhovitost Roulingove, kao i radnja ubitačnog tempa, što
ne dopušta čitaocu da knjigu ispusti iz ruke dok ne udari u zadnju
koricu, sve pitajući se šta je dalje bilo. HOD
PO ŽICI: Dakle,
na svoj jedanaesti rođendan, Hari, kome niko nikada nije pisao, dobija
pismo u kome ga pozivaju da nastavi školovanje u Hogvartsu, prestižnoj
školi za čaroliju i magiju. Darslijevi, naravno, pokušavaju to od njega
da sakriju, što izaziva pravu lavinu identičnih pisama i, konačno,
pojavu Hagrida, školskog domara džinovskog stasa, koji Harija gotovo
otima od Darslijevih i odvodi u magični svet. Taj svet nalik je ovom našem
običnom, ali je potpuno nevidljiv za nas, nenadarene ljude, koje ovde
zovu "maglz". Počinje na londonskom Čering krosu, gde se
nalazi poseban ulaz u Dijagonal aveniju, šoping ulicu baš kao i Oksford
strit, samo prepunu radnji u kojima se prodaju začarane stvari, recimo
metle za letenje, čarobni štapići i knjige koje grizu. U Hogvarts se
stiže vozom, sa stanice Kings kros, samo što je potrebno naći peron
devet i tri četvrtine, koji se nalazi između devetog i desetog i vide ga
samo magični. Obrevši se tamo, Hari
saznaje istinu o sebi. On je rođen u vreme kada se u svetu magičnih
vodila bitka između Dobrih i Zlih, svetla i tame. Zle je predvodio
Voldemort, crni mag, koga se svi toliko plaše da mu ni ime ne izgovaraju,
nazivajući ga Zna-se-ko ili Ime-mu-se-ne-spominje. U nekoj (ne)prilici
Voldemort napada Harijevu kuću, ubija mu roditelje, a kada se ustremio na
Harija događa se čudo. Njegove čini odbijaju se od jednogodišnje bebe
Harija i uništavaju samog Voldemorta (ostavljajući Hariju onaj beleg na
čelu). Ostavši bez vođe, Zli kapituliraju, a Dobri Harija sklanjaju kod
rodbine misleći da je tamo na sigurnom. To što je Voldemort uništen
ne znači i da je mrtav, tako da Zli, sada u ilegali, nastoje da ga
povrate. Za to im je potreban Mudračev kamen, do koga mogu doći preko
Harija, najbolje mrtvog. Što će reći da Hari u svojoj prvoj godinu
elitne škole za čarobnjake, pored otkrivanja čitavog jednog sveta i školskog
programa ambicioznijeg od našeg, treba da se bori za život i spasava
svet! U tome mu pomažu njegov novi drug Ron i drugarica Hermion, naravno
Hagrid, i upravnik škole Albus Dambldor, čuveni čarobnjak Merlinovog
reda. Sam Hogvarts ima tradiciju
od 1000 godina, internatskog je tipa, podeljen na četiri kuće,
Grifindor, Slajterin, Haflpaf i Roenklou, a školovanje traje sedam
godina, što objašnjava zašto serijal ima sedam delova. Svaka knjiga,
naime, opisuje jednu Harijevu školsku godinu i avanturu dostojnu hoda po
žici iznad Nijagarinih vodopada, po vetrovitom vremenu. Hari, Ron i Hermion
dopadaju među Grifindore, a ubrzo se otkriva da je Hari neviđen talenat
za kuidič, nešto poput fudbala za magične, s tom razlikom što dva tima
od po sedam igrača igraju na šest golova leteći na metlama. Igra se sa
četiri lopte od kojih dve služe da ometaju igrače i eventualno ih obore
na zemlju, a sa preostale dve se poentira. Pravila su komplikovana, ali ih
mogu naučiti čak i žene, budući da nema ofsajda. U svetu magičnih
nema rasizma i podele na polove, tako da su timovi mešoviti. No zato ima socijalnih
razlika, što je drugi nivo sukobljavanja među njima. Harijev drug Ron
potiče iz mnogočlane porodice u kojoj samo otac radi, neka vrsta činovničkog
proletarijata magičnih, i predmet je podsmeha Drako Malfoja, podmuklog dečaka
iz dobrostojeće, reklo bi se aristokratske kuće, koja naginje mračnim
silama. Između ambicioznog Draka i pravdoljubivog Harija stvara se
rivalitet na granici sa neprijateljstvom, svake godine sve oštriji. MOZAK,
INTERNET I HOLIVUD: Iako
superiorni, magični dele svet sa "maglzima", to jest nama, običnim
ljudima, a nisu retki ni mešoviti brakovi. Magični se mogu roditi i od
običnih roditelja, što je slučaj sa Hermion, štreberkom, mozgom ovog
malog trijumvirata. Sa maglzima dele Uskrs i Božić, mada bez nekog
jasnog objašnjenja, s obzirom na to da magični nisu religiozni. No,
postoji čitavo ministarstvo zaduženo da spreči probijanje magije u
spoljni svet i uznemiravanje maglza pojavama koje oni ne mogu da razumeju.
Magični su krajnje disciplinovani te se u kontaktu sa maglzima klone čarolija,
što će Hariju koji provodi ferije kod Darslijevih naročito teško
pasti. Svaka od knjiga
predstavlja celinu za sebe, zapleti su manje-više nezavisni i postavljena
misterija se razrešava obavezno na poslednjim stranama. Nije neophodno da
ih čitate po redu izlaženja, mada je poželjno. Roulandova je očigledno
skicirala čitav serijal pre nego što je krenula da piše prvu knjigu,
tako da će pažljivi čitalac, a posebno onaj koji voli da iščitava
ponovo, otkriti da mnogi uzgred pomenuti likovi, stvorovi i stvari,
iznenada dobijaju na važnosti kako radnja teče, što bi se reklo, mozaik
se polako slaže. Ovakav postupak ne ostavlja prostora za naknadno
ispravljanje eventualnih propusta u ranijim nastavcima, budući da su oni,
takvi kakvi su, već zaživeli kod čitalaca. Iako magični ne koriste
kompjutere, (po sopstvenom priznanju Roulingova se s njima ne snalazi baš
najbolje), njihovi maglz-obožavaoci razvili su čitav kult Harija Potera
na internetu, gde razmenjuju mišljenja, debatuju o mogućim zapletima i
daju predloge. Pomama nije promakla trgovcima koji, pored već uobičajenih
majica i lutaka, prodaju i samolepljive munje za čelo, metle, čarobne štapiće,
a u pripremi je i posebna poslastica Magičnih bombone svih aroma, kesica
u kojoj možete naići na ukuse poput čokolade, marcipana ili kokosa, ali
i povraćke, pokvarenog mleka ili bubuljice, znači baš SVIH aroma. Gde su pare, tu je,
naravno, i Holivud. Film po prvoj knjizi pojaviće se u novembru 2001, u
produkciji Braće Vorner. Stiven Spilberg se povukao u poslednjem
trenutku, a Vorneri su za režisera izabrali Krisa Kolumbusa (Sam u kući, prvi i drugi deo, Maćeha
i dr.). U toku je audicija za dečaka koji će glumiti Harija (obavezno
Englez!), i biranje ostalih glumaca. Vorneri su već najavili da u filmu
neće biti velikih (i skupih) zvezda, a izdašan budžet trošiće se na
specijalne efekte kojih, kažu, ne sme da fali. Dok film ne stigne,
radoznalost će izazivati knjige. U subotu 8. jula, Amerika i Britanija, a
verovatno i dobar deo preostalog sveta, biće potpuno u znaku Harija
Potera. Na Kings kros stanici u Londonu po prvi put će i maglzi moći da
vide peron devet i tri četvrtine, odakle će na taj dan najstariji voz u
Engleskoj krenuti na četvorodnevno promotivno putovanje. Izdavač obećava
još mnogo iznenađenja (verovatno neka kola koja lete, grifone, zmajeve
ili neka još uvrnutija mitska bića). Prvi Hari Poter već
postoji u hrvatskom prevodu, a vlada interesovanje i za objavljivanje na
srpskom. Trenutno su lokalne prilike takve da su magični našeg porekla
uzeli učešća u obnovi zemlje, čime se mogu objasniti čudesni
rezultati koje u poslednje vreme ostvarujemo. Sve to, naravno, pod
mudrim vođstvom Zna-se-koga. Zoran
Stanojević |