Mozaik

Vreme broj 494, 24. jun 2000.

Bestseler

Potera za Harijem Poterom

Oko priča o njegovim avanturama otimaju se roditelji i deca, izdavači širom sveta i holivudski studiji. Četvrti deo sage o ovom neobičnom dečaku pojaviće se 8. jula, praćen publicitetom kakav se ne pamti kada su u pitanju knjige za decu

Tek što je napunio godinu dana, Hari Poter je postao siroče. Roditelji su mu stradali pod neobičnim okolnostima, a njemu je kasnije rečeno da su poginuli u saobraćajnoj nesreći iz koje se on jedini izvukao nepovređen, ako izuzmemo ožiljak na čelu u obliku munje, koji će ga obeležiti do kraja života. Tako mali, dospeo je u porodicu svoje tetke Petunije Darsli, udate za Vernona Darslija, prodavca burgija na veliko, inače roditelje Harijevog brata od tetke i vršnjaka Dadlija, razmaženog klipana čija je osnovna životna preokupacija da jede, razbija skupe igračke i maltretira Harija.

Darslijevi obavezu da se staraju o Hariju doživljavaju kao božiju kaznu, i na svaki način se trude da njegovo prisustvo prikriju, tako da siroti Hari živi u sanduku za cipele ispod stepenica odakle izlazi tek da ode u školu, nema prijatelje, i svojim starateljima je predmet stalnog maltretiranja. Darslijevi nemaju lepu reč za Harijeve roditelje, koje u njegovom prisustvu nazivaju čudacima, a slično misle i o Hariju.

Ne bez razloga.

Hari Poter je, zapravo, čarobnjak! I to ne bilo kakav, već prava legenda u svetu magije koji postoji paralelno sa našim svetom. Problem je u tome što on to ne zna, a saznaće (na užas tetke i teče) tek na svoj jedanaesti rođendan...

REKORD I AUTOR: Ovo je kratak uvod u književni serijal o avanturama neobičnog dečaka Harija Potera, koji poslednje tri godine drma liste bestselera. Do sada su, od predviđenih sedam, objavljene tri knjige, a svakog leta pojavljuje se nova. Prva, Hari Poter i Mudračev kamen (Harry Potter and the Philosopher's stone u Americi objavljeno kao Harry Potter and the Sorecerer's stone), pojavila se u Britaniji u junu 1997, a usledile su Hari Poter i Komora tajni (Harry Potter and the Chamber of Secrets) godinu dana kasnije, i Hari Poter i zatočenik iz Azkabana (Harry Potter and the Prisoner of Azkaban) u junu 1999. U Americi su knjige objavljivane s nekoliko meseci zakašnjenja, u septembru (prva i druga knjiga izašle su istovremeno u septembru 1998), sve do četvrtog nastavka koji treba da se pojavi 8. jula ove godine, istovremeno na obe strane okeana, izazivajući pri tom interesovanje kao retko koja knjiga u istoriji, o dečjoj literaturi da i ne govorimo.

A ima i zašto. Samo u Americi je za dve godine prodat 21 milion knjiga (plus sedam miliona u Britaniji) ovog serijala, inače prevedenog (dosad) na 28 jezika. Izdavač "Blumsberi" (za Ameriku "Artur Levin") stavio je četvrti nastavak u pravu "komoru tajni", tako da se manje od tri nedelje do izlaska niti zna ime (Hari Poter i ...), niti siže, a interesovanje se podgreva povremenim puštanjem poluzvaničnih tračeva o tome kroz kakve će avanture Hari prolaziti. Za to vreme ostali izdavači traže da se za serijal naprave posebne bestseler liste, jer je na većini od uobičajenih deset mesta zauzeo tri, a smeška mu se i četvrto, najverovatnije vodeće, i to već na dan izlaska! Osmog septembra prošle godine, kada se u Americi pojavio treći nastavak, za dan je prodato 50.000 primeraka, rekord koji će ove godine sigurno biti nadmašen, i to bez ubrajanja knjiga koje su naručene preko interneta, a kojih je za četvrti nastavak već preko sto hiljada.

Tvorac Harija Potera je Džoan K. Rouling (Joanne K. Rowling), 36-godišnja Engleskinja, profesorka engleskog i francuskog jezika. Zapravo, ona smatra da je njen životni poziv pisanje, a da se drugim stvarima bavila samo dok nije sebi omogućila da živi od pisanja. To se, srećom po nju, dogodilo već sa njenom prvom knjigom o dečaku-čarobnjaku, za koju je ideju dobila 1990. godine u vozu. U to vreme pokušavala je da napiše knjigu za odrasle, ali joj nije išlo. Potom ju je potpuno obuzela ideja o Hariju Poteru, ali je bilo potrebno celih pet godina da završi prvu knjigu. U međuvremenu je napustila posao sekretarice, koji je smatrala pogrešnom profesijom za dezorganizovanu osobu koja na sastancima smišlja smešna imena za svoje likove umesto da hvata beleške, i zaputila se u Portugaliju gde je nekoliko godina predavala engleski jezik. Tamo je nakratko bila udata za lokalnog novinara sa kojim ima ćerku Džesi (7). Ubrzo se razvela, napustila Portugaliju i otišla sa tek rođenom ćerkom u Edinburg, gde je takođe predavala u školi, i u slobodno vreme pisala. Bila je na ivici siromaštva i, po sopstvenom priznanju, imala običaj da ode u neki lokalni kafe gde je bilo toplije nego u iznajmljenom stanu i piše pijući šoljicu kafe nekoliko sati, dok je njena ćerka spavala u kolicima pored stola. Prema ovom delu svoje biografije nije nimalo sentimentalna, čak ni sada kada je veoma uspešna, i kaže da bi volela da se to dešavalo nekom drugom. Gnuša se komentara konzervativnih političara kada je ističu za primer samohranim majkama koje, po njima, nemaju dovoljno inicijative u životu.

Roulingova je kao dete bila pasionirani čitalac. Sa devet godina pročitala je sve od Jana Fleminga, a omiljeni pisac joj je Džejn Ostin. Upravo negde između ovih autora smešten je i njen trenutni rad, romantični triler za decu, savremen i istovremeno nostalgičan, gde se moderno prepliće sa arhaičnim. Ipak, ono što knjige o Hariju Poteru izdvaja iz mora slične literature za decu jeste duhovitost Roulingove, kao i radnja ubitačnog tempa, što ne dopušta čitaocu da knjigu ispusti iz ruke dok ne udari u zadnju koricu, sve pitajući se šta je dalje bilo.

HOD PO ŽICI: Dakle, na svoj jedanaesti rođendan, Hari, kome niko nikada nije pisao, dobija pismo u kome ga pozivaju da nastavi školovanje u Hogvartsu, prestižnoj školi za čaroliju i magiju. Darslijevi, naravno, pokušavaju to od njega da sakriju, što izaziva pravu lavinu identičnih pisama i, konačno, pojavu Hagrida, školskog domara džinovskog stasa, koji Harija gotovo otima od Darslijevih i odvodi u magični svet. Taj svet nalik je ovom našem običnom, ali je potpuno nevidljiv za nas, nenadarene ljude, koje ovde zovu "maglz". Počinje na londonskom Čering krosu, gde se nalazi poseban ulaz u Dijagonal aveniju, šoping ulicu baš kao i Oksford strit, samo prepunu radnji u kojima se prodaju začarane stvari, recimo metle za letenje, čarobni štapići i knjige koje grizu. U Hogvarts se stiže vozom, sa stanice Kings kros, samo što je potrebno naći peron devet i tri četvrtine, koji se nalazi između devetog i desetog i vide ga samo magični.

Obrevši se tamo, Hari saznaje istinu o sebi. On je rođen u vreme kada se u svetu magičnih vodila bitka između Dobrih i Zlih, svetla i tame. Zle je predvodio Voldemort, crni mag, koga se svi toliko plaše da mu ni ime ne izgovaraju, nazivajući ga Zna-se-ko ili Ime-mu-se-ne-spominje. U nekoj (ne)prilici Voldemort napada Harijevu kuću, ubija mu roditelje, a kada se ustremio na Harija događa se čudo. Njegove čini odbijaju se od jednogodišnje bebe Harija i uništavaju samog Voldemorta (ostavljajući Hariju onaj beleg na čelu). Ostavši bez vođe, Zli kapituliraju, a Dobri Harija sklanjaju kod rodbine misleći da je tamo na sigurnom.

To što je Voldemort uništen ne znači i da je mrtav, tako da Zli, sada u ilegali, nastoje da ga povrate. Za to im je potreban Mudračev kamen, do koga mogu doći preko Harija, najbolje mrtvog. Što će reći da Hari u svojoj prvoj godinu elitne škole za čarobnjake, pored otkrivanja čitavog jednog sveta i školskog programa ambicioznijeg od našeg, treba da se bori za život i spasava svet! U tome mu pomažu njegov novi drug Ron i drugarica Hermion, naravno Hagrid, i upravnik škole Albus Dambldor, čuveni čarobnjak Merlinovog reda.

Sam Hogvarts ima tradiciju od 1000 godina, internatskog je tipa, podeljen na četiri kuće, Grifindor, Slajterin, Haflpaf i Roenklou, a školovanje traje sedam godina, što objašnjava zašto serijal ima sedam delova. Svaka knjiga, naime, opisuje jednu Harijevu školsku godinu i avanturu dostojnu hoda po žici iznad Nijagarinih vodopada, po vetrovitom vremenu.

Hari, Ron i Hermion dopadaju među Grifindore, a ubrzo se otkriva da je Hari neviđen talenat za kuidič, nešto poput fudbala za magične, s tom razlikom što dva tima od po sedam igrača igraju na šest golova leteći na metlama. Igra se sa četiri lopte od kojih dve služe da ometaju igrače i eventualno ih obore na zemlju, a sa preostale dve se poentira. Pravila su komplikovana, ali ih mogu naučiti čak i žene, budući da nema ofsajda. U svetu magičnih nema rasizma i podele na polove, tako da su timovi mešoviti.

No zato ima socijalnih razlika, što je drugi nivo sukobljavanja među njima. Harijev drug Ron potiče iz mnogočlane porodice u kojoj samo otac radi, neka vrsta činovničkog proletarijata magičnih, i predmet je podsmeha Drako Malfoja, podmuklog dečaka iz dobrostojeće, reklo bi se aristokratske kuće, koja naginje mračnim silama. Između ambicioznog Draka i pravdoljubivog Harija stvara se rivalitet na granici sa neprijateljstvom, svake godine sve oštriji.

MOZAK, INTERNET I HOLIVUD: Iako superiorni, magični dele svet sa "maglzima", to jest nama, običnim ljudima, a nisu retki ni mešoviti brakovi. Magični se mogu roditi i od običnih roditelja, što je slučaj sa Hermion, štreberkom, mozgom ovog malog trijumvirata. Sa maglzima dele Uskrs i Božić, mada bez nekog jasnog objašnjenja, s obzirom na to da magični nisu religiozni. No, postoji čitavo ministarstvo zaduženo da spreči probijanje magije u spoljni svet i uznemiravanje maglza pojavama koje oni ne mogu da razumeju. Magični su krajnje disciplinovani te se u kontaktu sa maglzima klone čarolija, što će Hariju koji provodi ferije kod Darslijevih naročito teško pasti.

Svaka od knjiga predstavlja celinu za sebe, zapleti su manje-više nezavisni i postavljena misterija se razrešava obavezno na poslednjim stranama. Nije neophodno da ih čitate po redu izlaženja, mada je poželjno. Roulandova je očigledno skicirala čitav serijal pre nego što je krenula da piše prvu knjigu, tako da će pažljivi čitalac, a posebno onaj koji voli da iščitava ponovo, otkriti da mnogi uzgred pomenuti likovi, stvorovi i stvari, iznenada dobijaju na važnosti kako radnja teče, što bi se reklo, mozaik se polako slaže. Ovakav postupak ne ostavlja prostora za naknadno ispravljanje eventualnih propusta u ranijim nastavcima, budući da su oni, takvi kakvi su, već zaživeli kod čitalaca.

Iako magični ne koriste kompjutere, (po sopstvenom priznanju Roulingova se s njima ne snalazi baš najbolje), njihovi maglz-obožavaoci razvili su čitav kult Harija Potera na internetu, gde razmenjuju mišljenja, debatuju o mogućim zapletima i daju predloge. Pomama nije promakla trgovcima koji, pored već uobičajenih majica i lutaka, prodaju i samolepljive munje za čelo, metle, čarobne štapiće, a u pripremi je i posebna poslastica Magičnih bombone svih aroma, kesica u kojoj možete naići na ukuse poput čokolade, marcipana ili kokosa, ali i povraćke, pokvarenog mleka ili bubuljice, znači baš SVIH aroma.

Gde su pare, tu je, naravno, i Holivud. Film po prvoj knjizi pojaviće se u novembru 2001, u produkciji Braće Vorner. Stiven Spilberg se povukao u poslednjem trenutku, a Vorneri su za režisera izabrali Krisa Kolumbusa (Sam u kući, prvi i drugi deo, Maćeha i dr.). U toku je audicija za dečaka koji će glumiti Harija (obavezno Englez!), i biranje ostalih glumaca. Vorneri su već najavili da u filmu neće biti velikih (i skupih) zvezda, a izdašan budžet trošiće se na specijalne efekte kojih, kažu, ne sme da fali.

Dok film ne stigne, radoznalost će izazivati knjige. U subotu 8. jula, Amerika i Britanija, a verovatno i dobar deo preostalog sveta, biće potpuno u znaku Harija Potera. Na Kings kros stanici u Londonu po prvi put će i maglzi moći da vide peron devet i tri četvrtine, odakle će na taj dan najstariji voz u Engleskoj krenuti na četvorodnevno promotivno putovanje. Izdavač obećava još mnogo iznenađenja (verovatno neka kola koja lete, grifone, zmajeve ili neka još uvrnutija mitska bića).

Prvi Hari Poter već postoji u hrvatskom prevodu, a vlada interesovanje i za objavljivanje na srpskom. Trenutno su lokalne prilike takve da su magični našeg porekla uzeli učešća u obnovi zemlje, čime se mogu objasniti čudesni rezultati koje u poslednje vreme ostvarujemo.

Sve to, naravno, pod mudrim vođstvom Zna-se-koga.

Zoran Stanojević

prethodni sadržaj naredni

vrh