Sport

Vreme broj 494, 24. jun 2000.

Ekskluzivno: Reprezentacija Ex-Jugoslavije ponovo na okupu

Svi Krešini prijatelji

Povodom petogodišnjice smrti legende hrvatske, jugoslovenske, evropske i svetske košarke Krešimira Ćosića u istom dresu, prvi put od raspada bivse SFRJ, naći će se Divac i Kukoč, Rađa i Paspalj, Bodiroga i Alibegović, Đorđević i Naumoski, Danilović i Zdovc...

Od specijalnog izveštača "Vremena" iz Brisela

Prva stanica na evropskoj turneji Vlade Divca, proslavljenog košarkaškog asa Sakramento kingsa, bio je Brisel. Po obećanju, došao je u Belgiju da sa sinovima bodri fudbalere jugoslovenske reprezentacije. Bio je u Liježu protiv Norveške ("Dobro je ispalo, mada sam strahovao da nam ne uvale neki glup gol") i Brižu protiv Španije, ali ga neće biti u četvrtfinalu (ako "plavi" prođu), jer ga 24. juna u Bolonji čeka utakmica koju ne bi propustio ni po koju cenu: "Povodom petogodišnjice smrti legendarnog Kreše Ćosića skuplja se ekipa sa prostora bivše Jugoslavije. Igraćemo protiv selekcije Italije koja se sprema za Olimpijadu u Seulu, ali važnije od svega je da se svi ponovo okupimo, da budemo zajedno u čast čoveka koji je za većinu nas bio izuzetno značajan, jer je verovao u nas i pružio nam šansu", kaže Divac.

Treneri tima "Ex-YU" biće Dušan Ivković, Ćosićev asistent 1986. na Svetskom prvenstvu u Španiji, i Josip Đerđa, legenda zadarske košarke, bivši selektor Jugoslavije i Hrvatske, čovek uz koga je Ćosić stasavao kao igrač. Na spisku pozvanih igrača bili su: Đorđević, Danilović, Bodiroga, Paspalj i Divac iz Jugoslavije, Kukoč, Rađa, Komazec i Vranković iz Hrvatske, Zdovc i Alibegović iz Slovenije i Naumoski iz Makedonije. Dvojica su otkazala, Vranković i Komazec. Vranković je našao za shodno da pita "zašto Srbi organiziju omaž Ćosiću i zašto mu nisu došli na sahranu kad su ga toliko poštovali?" (apsolutno netačno, jer je na Ćosićevoj sahrani bilo dosta ljudi iz Beograda, a njegov veliki prijatelj Dragan Kapičić stigao je u Zagreb autom beogradske registracije), dok Komazec nije naveo razloge otkaza. Na njihova mesta uskočiće Gus Bineli, koga je Ćosić trenirao u Virtusu (današnji Kinder), i Kostas Patavukas kome je bio trener u atinskom AEK-u.

Za razliku od Vrankovića i Komazeca, Dino Rađa nije oklevao ni sekund: "Kako ne bih otišao na utakmicu u znak sećanja na čoveka koji me je pozvao u reprezentaciju? Divac je zvao Tonija Kukoča i dogovorio njegov dolazak, a Dejan Bodiroga, koga je Ćosić sa 16 godina odveo iz Zrenjanina u Zadar videći u njemu buduću zvezdu, koordinirao je dolazak svih ostalih."

Divac kaže da je ideja sjajna i da je to najmanje što se može učiniti za Krešu: "Nikada neću zaboraviti kada je kao selektor dolazio u Kraljevo da individualno radi sa mnom, da mi pokazuje sve štoseve koje jedan centar treba da zna. Strašno je verovao u mene, ponekad čak više nego ja u samog sebe. Odveo me je na mondijal u Španiji kada sam imao 18 godina, a "vratio" sam mu onom greškom protiv Sovjeta u polufinalu... Sutradan me je, u borbi za bronzanu medalju protiv Brazila, stavio u petorku kao da se ništa nije desilo, a ja sam prethodne noći razmišljao da od sramote ostavim košarku... Bio je ljudina."

Pred Evropsko prvenstvo u Atini 1987. Ćosić je bio izložen kritici što je u ekipu ubacio četiri klinca: Divca, Kukoča, Rađu i Đorđevića. Samo koji mesec kasnije oni će u Bormiu postati svetski juniorski prvaci i krenuti stazama svetske slave. Svi su bili, ili su još uvek, u NBA; Kukoč čak ima i tri šampionska prstena, Divac je već 11 sezona u NBA, Rađa je igrao četiri sezone u Bostonu, Đorđević pola sezone u Portlandu, ali je u Španiji i Italiji pobrao niz titula.

Bogdan Boša Tanjević, selektor evropskog prvaka Italije, povukao je najviše na organizacionom planu. Bio je veliki prijatelj Kreše Ćosića, koga smatra najvećim igračem svih vremena na prostorima bivše Jugoslavije.

"Kada je Krešo početkom 70-ih otišao na univerzitet Briam Jang u Solt Lejk Sitiju, na američkim koledžima nije bilo nijednog igrača iz Evrope. Danas ih ima oko 370! Krešo je svima njima otvorio put a Amerikancima oči, jer su shvatili da osim njih još neko negde u svetu igra dobru košarku", kaže Tanjević.

Popularni trener, nekada i sam selektor Jugoslavije, baš kao što su to bili Ćosić, Đerđa i kao što je još uvek Ivković, želi da istakne: "Utakmicu organizuju italijanska košarkaška federacija i grad Bolonja, u kome je Krešo igrao i bio trener, i mi, njegovi prijatelji. Sve se radi otvorena srca, u najboljoj nameri da svet podsetimo na jednog sjajnog igrača i još boljeg čoveka."

U stručnom štabu "Ex-YU" tima biće Dragan Kapičić, Rato Tvrdić i Roberto Brunamonti, Krešini saigrači i prijatelji iz njegovih igračkih dana. Uveče, u najlepšoj gradskoj dvorani "Borsa", na svečanoj večeri za 300 zvanica, biće još jedno sećanje na legendu hrvatske, jugoslovenske, evropske i svetske košarke. Na okupu će se naći svi Krešini prijatelji. Da ih vidi, bio bi ponosan na sve njih, baš kao što se oni ponose što su ga poznavali i imali za prijatelja, saigrača ili trenera.

Utakmica će početi u 16.15, a drugo poluvreme prenosiće italijanska državna televizija RAI na svom trećem programu, koji se na satelitu vidi u paketu "Hot Bird".

Vladimir Stanković

prethodni sadržaj naredni

vrh