In memoriam
Slobodan Ini� (1946-2000)
Dvadeset
osmog juna Slobodan Ini� bi napunio pedeset �etiri godine. Za svoje
najbli�e, porodicu i prijatelje, ali i objektivno, oti�ao je prerano. Za
one koji su ga �itali, sretali, pa �ak sa njim �esto sedeli za istim
stolom oti�ao je i sasvim nenadano...
Slobodana Ini�a poznavala sam punih trideset godina: od njegovih studentskih dana do njegove pune zrelosti. Valjda sam zbog toga pre godinu dana, a naro�ito od jeseni pro�le godine, i mogla da primetim duboku, potresnu promenu koja je nastajala u njemu. Nije mi samo instinkt govorio da se on za svoj nepovratni odlazak pripremao.
U dugim razgovorima koje smo vodili udvoje, a veoma �esto utroje � on, Ivan Stamboli� i ja � Ini� je svodio ra�un sa sobom i sa svetom oko sebe. Govorio je o svemu sa, za njega ranije neuobi�ajenom udaljeno��u. Da li je to ve� bila posledica prikrivene bolesti, ili je njegov gotovo ontolo�ki pesimizam bio uzrok razaraju�e bolesti, te�ko je re�i, ali na�e turobno vreme ne dopu�ta mi da se to razdvoji. U svakom slu�aju, Ini� je u poslednjoj godini svoga �ivota bio u zenitu svoje intelektualne zrelosti i u stanju neo�ekivano velike unutra�nje ravnote�e.
Po prirodi socijalnih i istorijskih okolnosti, intelektualno sazrevanje Slobodana Ini�a moralo je biti veoma naporno: intenzivno do sagorevanja. Od svoje rane mladosti on je pripadao komunisti�kom pokretu. Ta�nije, njegovom reformisti�kom krilu. Shvatao je da se dr�avnosocijalisti�ki model istorijski istro�io, da je i jugoslovensko dru�tvo zrelo za strukturne promene, za koje je ukidanje monopola Komunisti�ke partije bitan preduslov. Njegove knjige: "Komunisti�ka partija danas" (1983), "Govorite li politi�ki" (1985) i "Te�ko�e socijalizma" (1987) na tragu su otvorenog dovo�enja u pitanje vladaju�e ideologije i sistema koji je po�ivao na njoj.
Ranih osamdesetih Slobodan Ini� je bio bli�i kriti�arima pokreta, koji su se, sukobiv�i se sa njim pre svega na pitanju sloboda, nalazili izvan vladaju�e stranke, i koji se nazivaju disidentima.
Slobodan Ini� je verovao da u Jugoslaviji dolazi vreme demokratije. Zato se prirodno na�ao me�u pionirima uspostavljanja vi�estrana�kog �ivota u Srbiji, i me�u osniva�ima Demokratske stranke. Ta faza je, me�utim, kratko trajala. Ini�a je od strana�ke anga�ovanosti odbio antikomunizam. Ali, ne kao izraz otpora totalitarizmu i ideolo�kom i politi�kom monopolu Komunisti�ke partije. Ini�a je odbio nacionalizam kao su�tina ovda�njeg antikomunizma. I sam totalitaran, nacionalizam je, u ime dr�avnog razloga, najpre odlo�io, a zatim spre�io kristalizaciju demokratske alternative. Kad je to shvatio, Ini� je nastojao da raskrinka tu istorijsku prevaru, i posvetio se publicisti�kom i esejisti�kom radu. Na tom polju stekao je zna�ajnu dru�tvenu ulogu, koja je �ak potisnula njegov profesionalni rad.
Rat sa svim posledicama po jugoslovensku dr�avu, i posebno po perspektivu srpskog naroda; drama koju je rat zna�io za milione ljudi, i koju je Ini� izbliza i bolno do�iveo kroz sudbinu vlastite porodice, u�inio je Ini�a nepomirljivim. On je smatrao da nema opro�taja za one koji su indukovali mr�nju, i od Bosne, koja je, kako bi rekao Ivan Lovrenovi�, bila multietni�ka a da to nije znala, napravili klanicu.
Politolog po struci, Ini� je zalazio u istoriju. Hteo je da proveri ima li u njoj koren samoubila�ka orijentacija nacionalista i postoje li li�nosti sa kojima su uporedivi neki akteri savremene srpske istorije, �ije je portrete naslikao gotovo osvetni�ki.
Slobodan Ini� je mnogo pisao. Objavljivao je i bio �itan u celoj biv�oj Jugoslaviji. Radio je sa stra��u. Njegove analize bile su opore i hrabre. To je, dakako, imalo cenu. Osetljiv, Ini� je poku�avao da vlastitu ranjivost prikrije ironijom i samoironijom.
U "golemoj mo�vari oportunizma", Ini�ev glas je osoben i u onoj manjini koja se ovde nikada nije pomirila sa nasiljem, zlo�inom i razaranjem � i uma i dobara. Do kraja, on nije posumnjao u izbor strane na kojoj je bio tokom �itave poslednje tragi�ne decenije. Ali je zaklju�io da na�i izgledi, ako ih uop�te imamo, nisu ohrabruju�i.
Robustan mladi levi�ar, koji nije dr�ao do birokratskih autoriteta i partijske hijerarhije, izrastao je u intelektualca koga je razarala duboka sumnja. Odajmo po�tu Slobodanu Ini�u za hrabrost da, pre fizi�ke smrti, svoj �ivot sam zaokru�i �asno.
(Re� Latinke Perovi� na komemoraciji Slobodana Ini�a, odr�anoj 26. juna u Paviljonu Veljkovi�)
