Film
Toplota srca
Zalupi slu�alicu
(Hanging Up), re�ija: Diane
Keaton
Jo�
jedan na beskrajnoj traci filmova iz edicije "toplih ljudskih pri�a"
na ameri�ki na�in, film Zalupi slu�alicu jedan je od boljih dokaza da se ovaj �anr
postepeno ali sigurno pretvara u samoparodiju, a ono �to ovi filmovi
"poru�uju" biva suprotno onome �to je, pretpostavlja se, bilo
namera.
Sa simpatijama i kvazirealisti�ki govore�i o "ljudima kao �to
smo svi mi", ovi filmovi su oduvek kao alat koristili najbezo�niju
manipulaciju ose�anjima "svih nas" u cilju izazivanja razne�enja,
dirnutosti, solidarnosti, saose�anja i drugih lepih osobina koje gro
ljudskog roda (navodno negde duboko) u svojim srcima krije. Re�ju, na
ovaj na�in su ljudi podse�ani da je dobro biti dobar ili tome sli�no;
sistematski je sprovo�ena "rehumanizacija" diljem redova
zabludelih.
�ta se, dakle, dogodilo sa svetom? Kako su likovi sa kojima se treba
identifikovati postali monstrumi, kada je zahtevana reakcija ostala ista?
U filmu Zalupi slu�alicu
Dajana Kiton predstavlja triling sestara od kojih u �ivotu "najuspe�niju"
igra ona sama. Te�ka bolest oca, sa o�iglednim ishodom, dovodi sestre u
situaciju da, htele-ne-htele, jedna drugoj moraju da posvete pet minuta.
Njihovo reuspostavljanje komunikacije ote�ano je, naravno, �injenicom da
poseduju mobilne telefone. Ovo im daje iluziju da su svoju vremensku �rtvu
na oltar porodice polo�ile, tj. svoj dug "odradile", samim tim
�to su u ruci dr�ale telefonski aparat dok je jedna od njihovih sestara
ne�to pri�ala s druge strane. O razgovoru, jasno je, nema ni re�i, a
njihovi me�usobni nesporazumi, uz mnogo vri�tanja, kreveljenja i
asortiman PMS-om potenciranih psihoanomalija, traju od uvodnog do odjavnog
kadra ovog ostvarenja, od kojih potonji naravno ipak predstavlja neumitno
pomirenje i obnavljanje zajednice. To se ostvaruje dok najstarija sestra
(Kiton), usred ne�no��u i rado��u preplavljenog "kodak
momenta", vi�e: "Nemoj da sipa� bra�no � ovo je haljina
Donne Karan!"
Autorke D. Kiton i sestre Efron (Nora i Delia Ephron; kao
scenaristkinje) mo�da su zami�ljale kako �e veli�ina ovog dela le�ati
upravo u tome �to �e "sve nas" naterati da saose�amo sa
problemima ovako mu�nih, napornih i iritantnih junakinja kakve su uspele
da sklepaju. U tome je trebalo da nam pomognu i retrospekcije u kojima su
roditelji odgovorni za nastanak i oblikovanje ovih neprijatnih individua
prikazani kao bra�ni par Mengele. Ipak, da im je po�lo za rukom da nas
ulove na simpatiju bilo bi to zaista zapanjuju�e dostignu�e, koje bi se
definitivno i neopozivo zakucalo kao mermerna plo�a na grob milenijumske
humanosti.
Zato je valjda negacija ovog ostvarenja pozitivno iskustvo... Ili su
autorke upravo bile originalne stvoriv�i mehanizam u kom toplotu svog
srca i treba da doka�emo mrze�i njihove junakinje?
Bilo kako bilo, te�ko je re�i da li su filmovi iz ovog �anra
degutantniji kad uspeju, ili kada omanu da vam izvuku neku suzu.
Maja Uzelac
