Dr Aca Obradovi�
1922�2000.
Doktor O
Dvadeset
tre�eg juna 2000. fudbal i Beograd ostali su bez dr Ace Obradovi�a,
"Doktora O", bez jedne vanserijske li�nosti, mo�da simbola
vremena u kome se s izvesnim razlozima govorilo da ljudi na vlasti ne bi
trebalo, ako ne�e komplikacije, da diraju tri institucije: Patrijar�iju,
Politiku i Crvenu zvezdu. Bogami ni "Maderu", u vremenu u kome
je ta kafana u javnosti do�ivljavana kao nekakav senat. Iz odlomaka iz
opusa izjava samog Dr O vidimo da je Tehniko bio �ovek sa istan�anim,
porodi�no negovanim ose�ajem za kafanu, tu va�nu instituciju srpskog
dru�tva, u kojoj se me�aju i razvodnjavaju "revolucija" i
"reakcija", u kojoj se testira volja mo�nih i mo� "�ar�ije",
u kojoj se sastaju mo�, ume�e i novac Smislio je i definiciju tog
fenomena: "Bez Madere nema karijere." Pri�a se da je biv�i
glavni urednik "NIN"-a Dragan Markovi�, ina�e stalni posetlac
"Madere", stoik kad gubi u politi�kim obra�unima, pri kraju
Osme sednice uzbu�eno rekao svom prijatelju-saradniku: "Ovi kako su
krenuli, u�i �e i u 'Maderu', tu �emo se braniti od stola do
stola..." Kad je saradnik po�eo da prepri�ava tu parabolu, s
"druge strane" je do�ao suv komentar jednog i sada mo�nog �oveka:
"Da, izbaci�e ih i iz 'Madere'..." Intriga ka�e da se osipaju�e
i ostarelo dru�tvo iz "Madere" ipak branilo � navodno je pre
dve godine �ak uprili�eno prerano kre�enje da bi se sa zida ove kultne
kafane nekako skinuo poster jednog novog biznismena i njegovog kluba.
Vreme, taj neumitni sudija, odnelo je "�etnika" me�u
"partizanima", kozera, trgovca, igra�a na �ici,
"tehnomenad�era" s menad�erskom licencom, �oveka koji je na
svojoj ko�i testirao (ne)fleksibilnost jednog sistema "negde izme�u"
istoka i zapada, �oveka koji je kvario imid� jednog re�ima, ili je taj
imid� svojim "nesta�lucima" stvarao, "mahera" koji u
ovom vremenu mora da deluje naivno, tipa koji je samo igrao malo
otvorenije od onih koji su imali vi�e mo�i, onih sa kojima se nekako ose�ao
ravnim, stru�njaka ili me�etara, doktora medicine ili fudbalskog tehnika
kome se nikad nije posre�ilo da bude selektor, prognanika iz fudbala ili
njegovu "siva eminencija"... Mit postaje vlasni�tvo i onih
koji, kao potpisnici ovih redova, nemaju nikakve veze s fudbalom, a ni s
"Maderom", mo�e da preraste u duhovno nasle�e i urbani folklor
jednog velikog grada. Dr Aca Obradovi� (1922�2000), koji je i bio i
nije bio sve �to mu se pripisuje, ina�e miljenik novinara, ne�e vi�e
davati nikakve komenare.
(Ne)podobni �etnik
"Za vreme rata bio sam u �etnicima",
se�a se Aca Obradovi� u intervjuu koji je dao "NIN"-u '94.
"U Mionici kod Valjeva, svi su, normalno, bili �etnici." Iako
zbog dvogodi�njeg "sta�a" u �etnicima nije imao velikih
problema, bar kada je re� o zatvorskim kaznama (po�to su ga Nemci
zarobili '42, godinu dana proveo je u logoru na Banjici, odakle je
pobegao, zatim dve godine boravi u Be�u, da bi se '44. ponovo pridru�io
�etnicima u Mionici), ipak je taj detalj iz njegove biografije u poratno
vreme bio u najmanju ruku "ote�avaju�a okolnost". Kada su ga,
po osnivanju kluba, Boba Mihajlovi� i Bobek pozvali da do�e u Partizan,
to je bilo neizvodljivo upravo zbog "politi�ke nepodobnosti".
Po formiranju Crvene zvezde Aca Obradovi� ulazi u pro�irenu upravu tog
kluba.
Generali
"Generali i vojska su dr�ali
Partizan. U Zvezdi je bila uglavnom omladina, i zbog toga je Zvezda bila
popularnija. U Partizanu je bilo mnogo Hrvata, �to u rukovodstvu, �to u
fudbalskom pogonu. Setimo se samo Bobeka, �ajkovskog, Zebeca, Belina, �o�tari�a...
To je tako�e bilo od uticaja. Mi smo imali gotovo sve igra�e iz Srbije i
Beograda. Bilo je tu neke nacionalne podeljenosti. To se tada zvalo
reakcija, a sada patriotizam", govorio je "dr O" o tim
vremenima i rivalitetu koji je od po�etka postojao izme�u dva najve�a
kluba ("NIN", 1. jul '94).
"Policijski
klub" ili prosto "Zvezda"
Aca Obradovi� je, ina�e,
negirao uvre�eno mi�ljenje da je Crvena zvezda "policijski
klub". Smatrao je da taj epitet nosi ekipa Radni�kog, a da je Zvezda
"oduvek bila klub beogradske omladine, univerzitetski,
akademski", i da je zbog toga "uvek imala najvi�e navija�a"
("NIN", 10. jun 1992).
Govorio je da "bez Zvezde ne
mo�e da �ivi" i da mu je "�ivotni san da Zvezda bude prvak
Evrope". Kada se to dogodilo '91. u Bariju, za Acu Obradovi�a to je
bilo zadovoljstvo koje "ne mo�e re�ima da opi�e". Zbog Zvezde
se odrekao akademske karijere, a bio je odli�an student Medicinskog
fakulteta i posle zavr�etka studija postao je asistent. Pred dilemom da
li da bude docent na fakultetu ili direktor Zvezde, odabrao je ovo drugo.
Beara
"Sve je u stvari zavisilo od
Ace Obradovi�a. On je udario temelje velikoj, modernoj, evropskoj Zvezdi.
Aca je veliki �ovek Zvezde", rekao je svojevremeno u intervjuu Bori
Krivokapi�u "mo�ni �ovek tog kluba" Dra�a Markovi�. Isti je
morao da demisionira iz uprave Crvene zvezde zbog afere koja je izbila
dovo�enjem iz Splita u Beograd Vladimira Beare. U tom poslu do�la je do
izra�aja snala�ljivost, pa i mangupluk Ace Obradovi�a. Zbog tada�njih
propisa, po kojima je fudbaler koji prelazi iz tima u tim imao sedam dana
fore da se predomisli, Aca je bukvalno krio Bearu nedelju dana jer je
Hajduk imao dobre veze sa UDB-om.
"Pla�ili smo se da mogu
uticati na Bearu da promeni mi�ljenje", govorio je o toj aferi
Obradovi�. "Krili smo ga tako te nedelje preko dana, a uve�e bi se
pojavljivao na javnim mestima gde je mogao da bude vi�en, ali svako ve�e
u drugom gradu. Recimo, kada smo ga krili u Topoli i sutradan odmah odveli
u, �ini mi se, Kragujevac, u Topolu je istog dana stigla federalna
policija. Ali kasno, naravno."
Veliki golman dobio je opremljen
stan u Beogradu, a �u�kalo se da je dobio i pare koje su mu ispla�ene u
inostranstvu, �to je na neki na�in potvr�ivala i jedna izjava Dra�e
Markovi�a. Aca Obradovi� je to negirao. Kao �to je u tom transferu bio
prvi, a potom je doveo u Zvezdu i Zebeca, pa Vasovi�a iz Partizana, �to
je za ono vreme bilo ne�uveno, tako je prvi platio velike pare za jednog
igra�a, za Ostoji�a iz ni�kog Radni�kog za koga je Zvezda dala dva
miliona dinara, "koje su skupili beogradski privatnici", kaza�e
tim povodom, ali �e kasnije dodati da su to bile "uludo ba�ene
pare".
Kontroverzni doga�aji ili,
prosto, vreme, ostavili su trag na odnose �oveka i kluba u kome je bio od
osnivanja. "Zvezda izgleda ne ose�a potrebu za mnom, ne zove me. Ja
sam ne�u da idem, i tako se mimoilazimo", govorio je, ne bez gor�ine,
Aca Obradovi� krajem '76. i pri�i dodao jo� turobnih tonova. "U
fudbalu postoji jedan genije koji je, na�alost, bez posla. Taj genije je
Dragoslav �ekularac. Ube�en sam da �e biti veliki trener, kao �to je
bio veliki fudbaler. Mo�emo da pri�amo �ta god ho�emo, ali �eki o
fudbalu sve zna." �ekija je, kada je imao 17 godina, Dr O ubacio u
prvi tim Zvezde.
Golman, ili be�e
half
Prilikom kupovine igra�a bilo je
i sme�nih situacija. U jednom intervjuu pre dvadesetak godina govorio je
o igra�u Spartaka iz Subotice, �ijeg imena nije mogao da se seti, a po
koga je krenuo jedne no�i da bi preduhitrio konkurenciju. "Nesre�a
je bila �to su dva fudbalera Spartaka stanovala u istoj zgradi. Lepo
uzmemo �oveka, stavimo ga u kola i krenemo za Beograd. Negde na pola
puta, posle mojih 'izliva ne�nosti' kako �e on biti stra�an half, te
veliki centarfor, momak nekako do�e do re�i i uspe da ka�e kako on kao
golman te�ko mo�e sada da menja mesto na terenu. Tada ga vratismo nazad
i uzesmo pravog."
Posao
"Aca je prvi u zemlji po�eo
da od fudbala 'pravi posao', nailazio je na mnoge otpore i
suprotstavljanja. Ta orijentacija je 'stekla pravo gra�anstva'; Aca je,
me�utim, bar u Beogradu, ostao bez mogu�nosti za rad. Ali, za Acu nema
problema..." (Dra�a Markovi� "�ivot i politika").
Svetsko prvenstvo u �ileu 1962.
podudarilo se sa �uvenim Titovim govorom u Splitu u kome je, osim
pominjanja bratstva i jedinstva u oftalmolo�kom kontekstu, rekao i da
"nema profesionalizma, da moramo da se oslanjamo na amaterizam".
I dok su drugi reprezentativci, u�esnici zavr�nog turnira, imali i
dnevnice i premije, na�i fudbaleri su bili � bez prebijene pare! Iako
je od na�ih iseljenika u SAD uspeo da namakne novac igra�ima za premije,
rukovodstvo reprezentacije, zastra�eno Titovim govorom, to nije
dozvolilo. Tim je po zavr�etku takmi�enja "prodat" za 48.000
dolara. "A vredeo je bar milion dolara", vajkao se potom Aca
Obradovi�.
Tehnomenad�er
Odlukom Gradskog komiteta
komunista Beograda, 1966. biva najuren iz Zvezde zbog "tehnomenad�erstva".
"Tra�io sam da mi objasne �ta je to 'tehnomenad�erstvo', ali nisu
uspeli, nije znao niko da mi objasni", govorio je Dr O skoro tri
decenije kasnije. Iste godine odlazi u SAD i "za dvanaest dana",
kako je sam kazao, napravio je ekipu San Francisko Klipers. Pet igra�a iz
Jugoslavije, nekoliko iz Portorika i Brazila, Ivana Toplaka je doveo za
trenera i u prvoj sezoni osvojio �ampionsku titulu! Amerika je postala i
zemlja fudbala. Za dvadeset godina u toj zemlji bi�e registrovano preko
30.000 juniora, fudbal �e u�i u �kole i na univerzitet, veliki biznis
�e na�i svoj interes, a kruna svega bi�e organizacija Svetskog
prvenstva u fudbalu 1994.
Godine 1982. Aca Obradovi� je
dobio dozvolu FIFA-e da radi kao menad�er. "Godinama sam poku�avao
da je dobijem", rekao je tom prilikom. "Me�utim, to je toliko
zapetljano i te�ko i�lo da sam ve� mislio da dignem ruke od svega. Sada
sam ja prvi menad�er sa licencom kod nas ." Do danas je ostao i
jedini na� fudbalski srtru�njak sa pomenutom licencom.
Rankovi�evih
200 dolara
Koreni
"tehnomenad�erstva" Ace Obradovi�a i ulaska novca u fudbal se�u
u daleku 1952. i vezani su za tada�njeg svemo�nog �oveka UDB-e
Aleksandra Rankovi�a. Naime, na�a reprezentacija je na Olimpijskim
igrama u Tampereu igrala utakmicu protiv reprezentacije SSSR-a. S obzirom
na plamte�i sukob Tita i Staljina bilo je to "vi�e od igre",
utakmica koja se nije smela izgubiti. Prva je zavr�ena nere�eno 5:5, a
drugu smo pobedili rezultatom 3:1.
"Bio je to dotad nevi�en do�ek
i doga�aj", se�a se Aca Obradovi� povratka igra�a u Beograd.
"Dobili smo premije po 200 dolara... Vo�a puta bio je neki Stankovi�,
tada direktor 'Jugometala', �iji je ro�eni brat bio Rankovi�ev zamenik.
Taj Stankovi� nam je rekao da je Rankovi� u prvom trenutku odredio
premije od po 500 dolara. Me�utim, te pare koje smo dobili za to vreme su
bile nevi�ene. Onda smo oti�li na more u Dubrovnik. Bilo je sveop�te
odu�evljenje."
Marakana
Ideja za gradnju
"Marakane" u Beogradu pripada Aci Obradovi�u, a neposredan
povod za izgradnju novog stadiona bila je zabrana igranja polufinalne
utakmice KE�-a 1957. na starom stadionu � "zbog dotrajalosti
tribina". Glavni operativac bio je tada�nji direktor Geneksa Vlada
Vi�nji�, ali sam Dr O ka�e da je "iza svega stajao Krcun".
"Svetsko je pravilo da
velikim klubovima rukovode oni koji imaju pare ili oni koji imaju vlast. U
kapitalizmu su to ljudi koji imaju pare, a u socijalizmu oni koji imaju
vlast." ("NIN", 8. jul '94)
Prva do�ivotna
Po povratku iz SAD Aca Obradovi�
odlazi u Ljubljanu i postaje tehni�ki direktor Olimpije. Ta avantura �e
se po njega neslavno zavr�iti jer �e sredinom aprila '74. Disciplinski
sud FSJ-a, posle "razmatranja regularnosti pojedinih utakmica pro�logodi�njeg
prvenstva", doneti, uz ostale, i odluku o tome da se "dr Aca
Obradovi� do�ivotno diskvalifikuje zbog poku�aja da re�ira rezultat
utakmice izme�u Sutjeske i Olimpije". U vreme kada se afera
rasplamsavala novinaru zagreba�kog "Vjesnika" Aca Obradovi� je
rekao: "Za mene ka�u da sam 'maher', da znam na�ine izigravanja, da
poznajem sve 'folove'. Ima u tome istine. Nisam se ju�e rodio, a fudbal
mi je godinama bio posao. Kupovao sam igra�e. Za kvalitetnog fudbalera
bih sve dao. Sna�ao bih se i napravio prekr�aj ako bi to trebalo. Ali,
utakmice i bodove ne bih kupovao! Nemam putera na glavi, i ovakva zavr�nica
nije moje maslo."
Po izricanju kazne Aca Obradovi�
je posle ne�to vi�e od godinu dana ipak dokazao svoju nevinost i kazna
mu je ukinuta. U sli�noj situaciji nalazio se jo� dva puta, i posle
svega je izjavio: "Bio sam tri puta do�ivotno ka�njavan zabranom vr�enja
svih funkcija u fudbalu. Sva tri puta sam pomilovan zbog � nedostatka
dokaza... Moj najve�i 'greh' u fudbalu bio je, a to nikada nisam ni krio,
�to sam za Zvezdu kupovao igra�e. Nikakve druge 'mu�ke' ne mogu se
dovesti u vezu s mojim imenom".
Madera
Aca Obradovi� je lansirao
krilaticu "bez 'Madere' nema karijere". U vreme kada je on bio
jedan od �elnika Crvene zvezde u "Maderi" se skupljala
raznolika ekipa � od onih koji su vodili klubove, pre svega Zvezdu, zna�i
politi�ari i fudbalski stru�njaci, preko sportskih i politi�kih
novinara, do glumaca. Sudbina mnogih ljudi je na ovaj ili onaj na�in odre�ena
razgovorima za nekim od stolova te poznate kafane, bilo da je re� o igra�ima
ili trenerima, politi�arima, privrednicima ili novinarima.
Kafana mu je, ina�e, bila
strast. Otvorio je veliki motel u Ljubljani (prodao ga kasnije dr�avi), a
pre nekoliko godina i kafanu u rodnoj Mionici. "Kako i ne bih kada su
moj �ukundeda, deda i otac bili kafed�ije", govorio je. Kada ga je
pre �est godina novinar "NIN"-a Luka Mi�eta upitao "na �ta
konkretno misli" kada ka�e da "�eli u Beogradu da otvori pravu
svetsku kafanu kakvu Beograd treba da ima i kakvu zaslu�uje", Aca
Obradovi�a je odgovorio: "Ho�u da kupim 'Maderu'". Nije je
kupio. Mo�da i zbog toga "Madera" vi�e nije ono �to je bila.
Du�an Radulovi�
Milan Milo�evi�
