Film
Dva puta Edi
"Otka�eni producent", re�ija Frank Oz
Distributerski
prevod, sa�injen tako da asocira na film Otka�eni
profesor (Nutty Professor, 1997), otkriva nam zaista barem tri bitne osobine
ovog filma: prvo, u njemu igra Edi Marfi; drugo, u njemu Edi Marfi igra vi�e
od jedne uloge; tre�e, u njemu Edi Marfi igra vi�e od jedne uloge vi�e
nego briljantno. Sigurno je da �e onaj koga ovaj impresivni niz vrlina ne
privu�e bioskopu te�ko u njemu zavr�iti i posle nastavka toga niza,
koji ipak sledi.
Iako je ponovo u pitanju komedija za �iroke mase � bez ve�ih pretenzija ka prosvetljavanju i podu�avanju, jo� manje ka bilo kakvoj, a naro�ito ne "artisti�koj", "pregnantnosti" � vrsta humora sa kojim je ovaj film oblikovan, u usporedbi s onim koji se preliva iz dobrog dela Otka�enog profesora, mo�e se bez ikakvog ustru�avanja nazvati "suptilnim", "rafiniranim" ili pak, za�to da ne, "sofisticiranim". Ljubitelje vesele zadrigle porodice sa�injene od sedam-osam nepojamno dobro maskiranih Marfija ipak ne treba previ�e �aliti, po�to �e uskoro imati dvo�asovnu priliku da se raduju njihovim (njegovim) telesnim funkcijama i disfunkcijama.
Kako je Edi Marfi u ovom filmu nosilac tek dve (!) uloge, pa jo� bez naslaga sala i maske, osetio se valjda oslobo�en, lagan, samim tim i fokusiran, i od jedne uloge (smotani i stidljivi brat filmske zvezde) napravio opasnu zabavu, a od druge (filmska zvezda) � �udo.
Upravo u liku �iji su situacija i opis od svih koje je dosad inkarnirao najbli�i njegovim li�nim, Marfi nalazi materijal za ekstreman i za�udan pogled na komi�no i ozbiljno, zapanjuju�e razli�it od svega �to smo od njega dosad videli. Hrabra, a mo�da jo� vi�e radoznala odluka da stvori ovaj lik nimalo se ne oslanjaju�i na privatno iskustvo (koje je moglo da mu bude vi�e nego dovoljno), dala je, kao �to ponekad umeju velike kocke, veliku dobit.
Druga strana ove pri�e je scenaristi�ki poduhvat, kasnije branjen iz prvih interpretacionih redova. Re� je, naravno, o Stivu Martinu u zrelim stvarala�kim godinama, koji se tokom svojih opse�nih gluma�kih pute�estvija nakupio ideja i najzad osetio dovoljno sna�nim da iza njih stane i kao solo-scenarista. Ideja za ovu pri�u vezana je, naime, za film Mrtvaci ne nose karirano (Dead Men Don�t Wear Plaid, 1979), u kom je Martin bio jedan u trilingu scenarista. Oni su zasnovali uzbudljivu tre�-misterioznu dramsku potku, pri �ijem je sprovo�enju osnovni princip bio u imitaciji fakture slike, dizajna, strategije rasvetljavanja, klasi�nih filmova sa velikim zvezdama (Hemfri Bogart , Bet Dejvis ...), kako bi se inscenacijom ve�to povezane radnje snimljene komplementarnim uglovima kamere dobila iluzija kompaktnog filmskog tkiva. Karl Rajner, reditelj ovog filma, u ostvarenju te namere, uz pomo� svojih scenarista, imao je izuzetnog uspeha. Tako je Stiv Martin zaigrao pored svojih filmskih uzora, a bez pomena kompjuterske animacije.
Dvadeset i kusur godina kasnije, Edi Marfi je izgleda za one koji ostavljaju najvi�e para na blagajnama kino-dvorana ono �to je Bogi onomad bio njihovim vr�njacima: stara legenda. Vreme brzo prolazi, a sa njim i stilovi. Inspirisan pomenutim, u svom tre�u �istim, stilizovanim ostvarenjem, u kom je ideal bio neprime�eni rez izme�u dva razli�ita vremena, uz pomo� veterana komedije, reditelja Frenka Oza, Martin se dvehiljadite okre�e pri�i koja potencira gerilske napore nezavisne produkcije, nenamerni dokumentarizam, tehni�ku prljav�tinu i nedostatak para za bolje. Sve probleme prevladava, naravno, bezrezervni entuzijazam, a takvog je uvek najvi�e kod neukih ali voljnih. Prema njima je Martin prepun simpatija, a �vrsto tkanje njegovog scenarija vodi ih neozle�ene kroz zastra�uju�i lavirint nove filmske industrije kojoj nikada ne�e pri�i, u�ase scijentizma koji vlada Holivudom i ljubavne jade koje, jedan po jedan, do�ivljavaju prolaze�i kroz �ake "mlade i naivne" provincijalke (Heder Grejem pod uticajem stila glume junakinja Rasa Mejera) odlu�ne da postane zvezda.
Da zaklju�imo, Martinova ljubav prema tre� estetici o�igledna je ve� dugo, i njena iskrenost se ne dovodi u pitanje. Zbog toga ovaj film ne deluje la�no ili nategnuto �ak ni u suludom fini�u, kada ekipa luzera-entuzijasta pokori blazirani Holivud. Isti je verovatno i razlog iz kog prolazi i sparivanje ova dva potpuno suprotna komi�arska senzibiliteta. U stvari, u ovom filmu postoji sve ono �emu su se autori radovali (izme�u ostalog i plakat za izmi�ljeni tre�-klasik The Yugo Story), koliko god nelogi�no izgledalo. Upravo to je su�tina iskrenog ki�a, a od iskrenog ki�a malo je zabavnijih stvari.
Maja Uzelac
