Novi kurs unutar Zajednice nezavisnih dr�ava
Ravnanje partnerskih dugova
U prvom planu je uvek tzv. aktiviranje ekonomske saradnje, kojom bi se br�e prevazilazili politi�ki sporovi i regionalne konfrontacije
Specijalno za "Vreme" iz Moskve
Prvi
put posle deset godina od stvaranja Zajednice Nezavisnih Dr�ava (nastale
nakon raspada Sovjetskog Saveza), u�esnici nedavnog samita su formulu
unapre�ivanja integracije � ina�e lansiranu svaki put kad bi se
sastali � potkrepili realnim dokazima spremnosti da tome doprinesu; u
ranijim prilikama su, naime, uglavnom demonstrirali la�nu saglasnost i
prete�no se trudili da obezbede prigodnu formu da bi zadovoljili ta�tinu
Borisa Jeljcina, kao prvog me�u jednakima.
Na ovogodi�njem samitu, prvom posle inauguracije Jeljcinovog naslednika Vladimira Putina, glavna tema bila je strategijska stabilnost u svetu i u samoj Zajednici. U zajedni�koj izjavi, lideri ZND-a su potvrdili svoju privr�enost ja�anju strategijske stabilnosti i me�unarodne bezbednosti. Izme�u ostalog, potpuno dele�i poziciju Moskve u njenom nadmetanju sa Va�ingtonom i pozdravljaju�i to �to je Rusija ratifikovala SALT-2, Sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba i pakete sporazuma iz 1997. o protivraketnoj odbrani, njeni partneri su izrazili uverenje da �e glavni sporazum o PRO iz 1972. ostati temelj budu�eg smanjivanja strategijskih nuklearnih oru�ja u svetu.
Ako se mo�e re�i da su time ispunili partnerski dug prema Rusiji, od �ije spremnosti da u�estvuje u re�avanju njihovih unutra�njih, u prvom redu ekonomskih problema u znatnoj meri zavisi stabilnost i njihova li�na i njihovih zemalja, lideri zemalja �lanica ZND-a, od Tad�ikistana i Kazahstana, preko Gruzije, do Azerbejd�ana i Jermenije, okrenuli su se problemima sopstvene bezbednosti i zajedni�koj borbi protiv me�unarodnog terorizma. Rusiji je, u tom duhu, odato priznanje �to je, najve�ma zbog njenog i vojnog i politi�kog doprinosa, najzad stabilizovana situacija u Tad�ikistanu, to jest �to su vlada predsednika Emomalija Rahmonova i njegova opozicija (i u zemlji i u inostranstvu) postigli mirovni sporazum (�to je rezultiralo odlukom o okon�anju vi�egodi�njeg prisustva ruskog mirovnog kontingenta u ovoj zemlji). Klju�nu odluku, me�utim, predstavlja kolektivni sporazum o osnivanju Me�udr�avnog antiteroristi�kog centra, �to �e nesumnjivo uticati da se pozicije nekih �lanica prema snagama koje se spolja infiltriraju na prostore ZND-a izmene u korist ruske, u prvom redu, ali i zajedni�ke stabilnosti i bezbednosti.
PUTINOVA IDEJA: Prvi put je ideja o takvom centru potekla od novog ruskog predsednika Putina, u septembru pro�le godine, kada su �e�enski pobunjenici poku�ali da se ubace u Dagestan (i tamo stvore bazu za upade u susedne ruske gubernije), a islamski ekstremisti gotovo okupirali jug Kirgizije. Takvo otvoreno suo�avanje ne samo sa opasno��u ve� i konkretnim akcijama me�unarodnog terorizma delovalo je ja�e od ruskog uveravanja da pretnja njihovim zemljama i mirnom stanovni�tvu nije za zanemarivanje.
Me�utim, uprkos tome, nisu svi bili jednako raspolo�eni da u punoj meri u�estvuju u stvaranju i budu�im akcijama tog antiteroristi�kog centra.
Azerbejd�an je za sada re�io da u�estvuje samo u oblasti informisanja, analitike i konsultacija, Ukrajina se ogradila posebnom klauzulom da saradnja u okviru tog centra ne sme da protivre�i nacionalnom zakonodavstvu, a Turkmenija nije �elela ni da potpi�e papir. Niko od toga nije pravio problem. U prvom redu Rusija, koja u svim sektorima odnosa sa partnerima u ZND-u, kao i kad su konfliktne situacije u pitanju, zastupa stav da treba tra�iti re�enja koja �e zadovoljiti sve strane. To nije uvek lako, ali Moskva smatra da je formula mira bez pobednika i bez pobe�enih "najbolja kada je re� o saradnji" u svim oblastima u kojima zemlje-partneri u Zajednici nastoje da oja�aju tendencije integracije.
Rusija
i Kazahstan � za koje su karakteristi�ni mnogi zajedni�ki, a jo� vi�e
razli�iti, pa i suprotni interesi � najbolji su, �ini se, primer
takvog pristupa, demonstriranog tokom susreta njihovih predsednika
Vladimira Putina i Nursultana Nazarbajeva, neposredno uo�i samita. Ako je
epoha susreta bez kravata u pregovorima sa zapadnim liderima s odlaskom
Borisa Jeljcina postala pro�lost, susret Putina i Nazarbajeva je pokazao
da se to ne odnosi na sastanke u vrhu Zajednice. Putin je gosta pozvao u
luksuzni restoran "Carski lov" (�uven i po tome �to je u njemu
Jeljcin ugostio �aka �iraka), kao da je �eleo da poka�e kako pravi
razliku izme�u svojih i ostalih, jer nije bilo mogu�no ne uo�iti
razliku izme�u ovog vi�ezna�nog gesta i prijateljskog ali uzdr�anog dr�anja
u prethodnim susretima sa nema�kim i italijanskim liderima. Podr�avaju�i
najte�nje partnerske i prijateljske odnose sa Moskvom, Astana (novi
glavni grad Kazahstana) �vrsto se dr�i ste�enih veza s ostalim svetom.
To je naro�ito o�igledno u odnosu prema problemu transporta
(kazahstanske, i uop�te) kaspijske nafte. Rusija je zainteresovana da se
sav transport odvija naftovodom preko njene terirotije, a Kazahstan tra�i
i drugi izlaz na Zapad � u naftovodu preko Azerbejd�ana, Gruzije i
Turske. U prvom slu�aju Rusija bi zadr�ala klju�nu ulogu kao najve�i
tranzitni izvoznik kaspijske nafte na Zapad, pogotovo �to bi izgradnja
drugog naftovoda bila dovedena u pitanje ako bi Kazahstan jasno stavio do
znanja da nije zainteresovan.
KAVKASKA �ETVORKA I OSTALI: Samitu dvanaestorice prethodio je jo� jedan zna�ajan susret kavkaske �etvorke � lidera Rusije, Azerbejd�ana, Gruzije i Jermenije. Fakti�ki institucionalizuju�i prvi, kislovodski susret tada�njih lidera �etiri zemlje jo� 1996, Vladimir Putin, Gajdar Alijev, Eduard �evardnadze i Robert Ko�arjan stvorili su jo� jednu integracionu grupaciju u okviru konfederacije Zajednice Nezavisnih Dr�ava, pove�av�i tako njihov broj na sedam. Sa raznim intenzitetom saradnje, razli�itim interesima i raznim ciljevima, u ZND-u ve� godinama funkcioni�u Rusko-beloruski savez, Carinska unija (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija i Tad�ikistan), Sporazum o kolektivnoj bezbednosti (u koji, pored tih pet dr�ava, spada i Jermenija) i, u skladu s njim, Zajedni�ki sistem protivvazdu�ne odbrane, zatim Centralno-azijski savez i savez GUUAM (Gruzija, Uzbekistan, Ukrajina, Azerbejd�an i Moldavija).
Kao i za sve strukture ZND-a i Zajednicu u celini, i za ove grupacije va�i utisak da su trome i neefikasne, ali ve� i �injenica da postoje � a re� je o raznorodnim organizacijama � svedo�i o zainteresovanosti ovih zemalja, ili bar ve�ine, da kroz razne oblike integracije sa�uvaju ili obnove veze iz doba SSSR-a. Kao i o tome da na postsovjetskom prostoru, uporedo s integracionim te�njama i �eljama, na sceni ostaju i dezintegracione tendencije. Na tom prostoru, kao �to pokazuju protekle godine, ni�ta nije jednozna�no, ali svi njegovi akteri bar tra�e re�enja koja bi olak�ala �ivot njihovim zemljama i narodima.
U prvom planu je uvek tzv. aktiviranje ekonomske saradnje, kojom bi se br�e prevazilazili politi�ki sporovi i regionalne konfrontacije. Kad je o Kavkaskoj �etvorki re�, Azerbejd�an je, na primer, sve do sada odbacivao tu moskovsku formulu, isti�u�i da ekonomske veze mogu da se uspostavljaju tek po�to se postigne op�te re�enje (kao u odnosima sa Jermenijom, u sporu oko Nagorno-Karabaha). Nikakve senzacije nije bilo ni u drugim sektorima, ali i sama saglasnost o tome da je nastupilo vreme da se da impuls humanitarnim pitanjima u me�udr�avnim odnosima mora da ohrabri. Pod tim se podrazumeva ubla�avanje prepreka i olak�avanje kontakata me�u ljudima, �to ima poseban zna�aj za Azerbejd�an i Jermeniju, �ija je zajedni�ka granica fakti�ki zatvorena za gra�ane i jedne i druge zemlje.
NAZAD U BUDU�NOST: Neki analiti�ari, me�utim, ukazuju da Rusija samo na re�ima priznaje prioritet naj�irih odnosa i saradnje sa �lanicama Zajednice Nezavisnih Dr�ava, dok na delu ni�ta ne �ini da ih oja�a kao svoje partnere, ako ni zbog �ega drugog, onda radi pove�anja svog izvoza. Kao argument se navode pretnja Moskve da �e uvesti vize za gra�ane nekih od ovih zemalja (prvi na listi kojima je ta pretnja upu�ena jesu Azerbejd�an i Gruzija � zbog poroznosti njihovih granica za �e�enske teroriste), a jo� vi�e � ekonomski program nove vlade.
Navodno se njime predvi�a prelaz na odnos �isto tr�i�ne prirode, kakav je uspostavljen sa zemljama koje su ili stupile u NATO ili �e pristupiti za koju godinu: Poljskom, �e�kom, Ma�arskom i trima biv�im sovjetskim balti�kim republikama � Estonijom, Letonijom i Litvanijom. To se prikazuje kao korak unazad, povratak u vreme prve postsovjetske vlade Rusije � koja je uni�tila zonu rublje, isklju�iv�i iz nje druge biv�e sovjetske republike, a tim smanjila i robnu razmenu s njima. Ta se vlada Jegora Gajdara navodno, rukovodila principom da njeni postsovjetski partneri ne�e imati kud. Robna razmena i dalje pada. Rusija nije odve� zainteresovana da pove�ava svoj udeo u uvozu drugih �lanica ZND-a jer se raznim aran�manima obavezala da im svoju robu, pre svega naftu i gas, prodaje po cenama ni�im od svetskih, a one su opet zainteresovane da �to vi�e izvoze na zapad, po bilo kojim cenama. Puze, dakle, na drugu stranu, mada to ne doprinosi mnogo njihovim privredama. Analiti�ari upozoravaju da ekonomske mere nove vlade mogu da potkopaju sav (preostali) politi�ki uticaj Rusije na postsovjetskom prostoru, ali se to upozorenje zasniva na izjavi premijera Mihaila Kasjanova da je krajnje vreme da Rusija uvede unificirane carinske tarife za sve zemlje bez razlike. Ho�e li to zna�iti da �e se i spoljnopoliti�ki odnosi pogo�enih zemalja "inficirati" na �tetu Rusije � vide�e se.
O�igledno je, me�utim, da i Kasjanovljeva vlada danas, kao i Gajdarova pre osam godina, u prvom planu ima strate�ki cilj reformisanja sopstvene privrede i zemlje.
Branko Sto�i�
