Veslanje
Kad
god ho�u da osetim stari dah Dunava, s onom �udnom me�avinom mirisa
katrana, laka i drveta, koja uvek ide uz �amce, drvene splavove i obalne
hangare � odem na "Danubijus", vesla�ki klub koji su
gimnazisti i mlada gospoda Novog Sada osnovali jo� 1889. godine. Tu
negde, kada je sve bilo pomalo druga�ije nego danas, ali ne mnogo druga�ije,
po�ela je i zavr�ila se moja sportska vesla�ka karijera (pre 35
godina), u �etvercu s kormilarom.
Odmah da ka�em, u takmi�arskom
smislu nismo napravili ni�ta, jedino je Vanja kasnije, kada smo mi ostali
odustali, bio prvak dr�ave i reprezentativac, veslao na Bledu, u Luganu
itd. Zajedni�ki, u �etvercu, mi smo dogurali do Pali�a, bili prvi na
vojvo�anskom prvenstvu, ali odmah i diskvalifikovani jer je na� mladi
kormilar (bila mu je to prva trka) pogre�no shvatio sudije iz prate�eg
�amca, pa je mnogo zasekao stazu (startovali smo na drugoj, a bili
ubedljivo prvi � na �etvrtoj stazi). No, nije mi �ao �to nismo
postali neki asovi, za tako ne�to u veslanju je potrebno neverovatno
mnogo muke, nat�ove�anske upornosti i fanati�ne posve�enosti pobedi.
Sve su to osobine koje su me, sre�om, daleko zaobilazile.
Iz tog sporta, za razliku
od nekih drugih, na primer iz novinarskog � oti�ao sam taman na vreme.
Napustio sam veslanje ne zbog toga �to mi je bilo previ�e te�ko da
svakog jutra ustajem u pola �est, odlazim na jednosatni trening, vra�am
se ku�i na doru�ak, jurim u �kolu, zatim i popodne u �est odlazim na
trening, tr�im pet kilometara, veslam deset, a zatim di�em tegove (tonu
ili dve najmanje, iz vi�e puta, naravno), te da se oko devet izgladneo
vra�am ku�i, jedem pola fri�idera i padam odmah u krevet, te spavam bez
snova.
Napustio sam veslanje
nekako gotovo prirodno, kada sam procenio da se na velikom novosadskom
korzou de�avaju ipak zanimljivije stvari, kad smo po�eli da filozofiramo
na gelenderima ispred Banovine, kad smo otkrili kako je lepo lju�titi
preferans uz muziku sa Radio Luksemburga (on je tada bio popularniji nego
�to su danas Slobodna Evropa, Doj�e vele, BBC ili Glas Amerike). Pa
ipak, iako sam ga napustio bez �aljenja, veslanju dugujem mnogo, pa i
danas smatram da je ono korisnije od tenisa, klavira, baleta i �asova
engleskog zajedno (�to je samo znak mojih neizle�ivo nazadnih
shvatanja).
Se�am se, kad smo prvi
put do�li na "Danubijus" i kada su nas utovarili u veliku
galiju sa dvanaest vesala, pomislio sam da odmah odustanem � jer mi se
�inilo da �u ve� posle dva-tri zaveslaja ispustiti du�u. Tako je, u
stvari, bilo stalno naredne tri godine � takmi�arsko veslanje je �ist,
esencijalni napor, napor na napor. To je prva dobra osobina ovog te�kog
sporta. Svaki zaveslaj mora� povu�i punom snagom, ina�e nema� �anse.
Pa kada ti se posle hiljadu metara �ini da vi�e nema� ni trunke snage,
�uje� da moramo di�i broj zaveslaja sa 36 na preko 40 u minutu. Kako si
posle sre�an �to si to nekako uspeo, a ostao �iv.
Druga dobra osobina
veslanja jeste to �to ti se uvek �ini da te ostali vuku kada ti je najte�e.
Zbog toga se u posadi stvori ne�to druga�iji duh zajedni�ke sudbine od
obi�nog drugarstva. Zbli�i vas zajedni�ka muka. Na moje drugove je,
istina, taj �etverac ostavio dubljeg traga nego na mene. Jedan ima �etvoro
dece, drugi se �enio �etiri puta, tre�i ima �etiri preduze�a � a ja
sam jedna od mnogih �rtava narodne izreke "uzdaj se u se i u svoje
kljuse".
Tre�a dobra osobina
veslanja je �to dobro nau�i� da mrzi� autoritete, to jest trenera.
Sada mogu re�i da nas je treniralo nekoliko izvrsnih ljudi i dobrih stru�njaka
� no, po�to su oni smatrali da od nas treba da naprave pre svega ljude,
normalno je da smo im pru�ali otpor. Problem sa svakim trenerom je u tome
�to od tebe tra�i vi�e od onoga �to mo�e�. Onaj ko nije nikada cedio
svoje telo do kidanja ne�e nikad razumeti bes koji morate osetiti prema
komandama, podstrekavanju, podvikivanju, psovanju, pa i prema oskudnim
pohvalama koje dobijate kada ne�to postignete. U stvari, nau�ite da
idete do kraja svoje snage, a da vas hvala ne zanima, ve� samo ose�aj da
ste i to izdr�ali.
Evo i �etvrte dobre
osobine veslanja. Nekako steknete neko ludo zdravlje koje mo�ete da ar�ite
nekoliko narednih decenija. Istina, ho�e ponekad da vas uhvati neki grip
ili i�ijas, ili da se polomite u nekoj saobra�ajnoj nesre�i, ali to se
doga�a i �ahistima. No, na psihijatriji, bar u Novom Sadu, vesla�a ima
samo me�u lekarima.
Nadasve, veslanje je jedan
od najlep�ih sportova zbog toga �to malo ko ko nije sedeo u �amcu mo�e
zamisliti kako je tiho nad vodom u rano letnje jutro i kako tada miri�e
Dunav u senovitom, zelenom kanalu �odro�a.
Dimitrije
Boarov
