San
U
pri�i "San", Julian Barnes koristi jednu rafiniranu i
istovremeno zaguljenu metaforu: "Sanjao sam da sam se probudio. To je
najstariji san od svih..." U svojoj snevanoj javi Barnes se nalazi u
ve�itom Raju. U snu, u kome je pisac budan, Raj se na kraju pretvara u
pakao dosade beskona�no puta ponovljene dokolice i blaziranosti
sveispunjenja. Tako transformisan Raj mo�e se shvatiti i kao Barnesova
metafora za savremenu svakodnevicu.
Metafora je nedvosmisleno rafinirana. Ali, za�to je zaguljena? Po
mnogim tuma�enjima san je dopuna stvarnosti. Istovremeno on tu stvarnost
nedvosmisleno odslikava, koriste�i je kao podlogu, predlo�ak ili background.
Stvarnost je skrivena u snovima. Samo, redosled joj je promenjen. Otud i
zaguljenost. Uverenje da je san java sama, ne njen odraz i dopuna, ili je
znak ludila onoga koji sanja ili san odslikava kompletiranu i te�ko
prihvatljivu stvarnost.
Ipak, dugi snovi su nemogu�i. Dugo pri�an i sadr�ajno bogat san
jeste njegova interpretacija nadgra�ena svakodnevicom. Pri�anje sna je
njegovo verbalno i psiholo�ko isijavanje u stvarnosti. Trenutak olak�anja
u podeli fiktivnog iskustva sa drugima. Zato je svako prepri�avanje sna
njegov falsifikat. Kada napusti 'palatu snova' njegov neponovljivi
trenutak je okon�an. Priroda se potrudila da nas po�tedi onoga �to �ini
racionalni, vremenski okvir Barnesove pri�e. Stru�njaci tvrde da se �ovek
budi svakih devedeset minuta. Taj zaostali animalni instinkt provere okru�enja,
stanja stvari, bezbednosti, jednom re�ju � realnosti ujedno je i kvaka
kojom se otvaraju vrata izme�u prostorija realnosti i sna. Ove �anse naj�e��e
nismo svesni i nastavljamo da spavamo, ali se kontrolnim bu�enjem na�i
snovi neumitno prekidaju. Ta�ka. Mo�e po�eti novi, uzbudljiviji, eroti�niji,
�udniji i sadr�ajniji san, ali ne i onaj koji nam je prirodni instinkt
prekinuo.
�ini se da je no�na mora za ve�inu ljudi njihova najo�trija, a za
ponekog i jedina kriti�ka opservacija stvarnosti. Sublimacija svega onoga
�to svi vide ali �to sebi, naj�e��e i iz krajnje ljudskih razloga, ne
mogu da priznaju. Pa, zar sa na�im svetom ne�to nije u redu? Ljude
ubijaju na ulici. Reke plave cele gradove. Ogoljena klizi�ta odnose �ivote,
pijani �oferi survavaju autobuse u provalije, psihopate �etaju slobodno,
proma�eni politi�ari vode izgubljene ratove, bombe padaju nenajavljeno i
tamo gde ih ne o�ekujemo, vlada se terorom a policija ne �titi nikoga,
izgladneli psi u svakome vide zalogaj, prostitucija nije problem tu�e
porodice, lovci na �enske ukosnice ulaze u svaku ku�u i posle ih ka�e
na rever... Sve to li�i na zlu, u najmanju ruku negativnu opservacija
sveta. U stvarnosti ljudi tuma�e zna�enja ovih slika, projektuju ih na
svoje uredne �ivote i daju im druga�ija, predskazivaju�a i op�tija zna�enja.
Te�ko je priznati da �esto izme�u slika stvarnosti i sna nema razlike.
Lak�e je prihvatiti mnjenje da je san samo nagove�taj, nikako produ�etak
realnosti. Ako to va�i za normalne snove, onda se utoliko pre to odnosi
na more. San ne otvara o�i. San predskazuje skrivenim znacima i slo�enim
simbolima. San je literatura, fiction
� �ak i kada one bombe padaju pored nas i �oferi survavaju autobuse
kojim se kom�ijska deca vra�aju sa zimovanja, a skuplja�i ukosnica u�u
ba� u na�u ku�u.
Za mnoge je stvarnost skrivena. Gde? U snu! San odslikava stvarnost. Od
svih snova no�na mora krije najvi�e od samopotisnutog lika spava�a. Ona
se javlja kao vrednovanje vlastitog �ivota na osnovu kriterijuma
biblijskih zapovesti. To podsvesno �istili�te malo koji normalan stvor
mo�e da protr�i bez negativnog salda. Ipak, i po�le no�i provedene u
ko�maru, ljudi ponovo odlaze da se rvu sa jastukom. Sigurnost uverenja da
se ona ne�e ponoviti uvodi nas u postojane potro�a�e posteljine.
Nasuprot deci koja se svim silama bore protiv sna, kao da �e njime
izgubiti va�an ise�ak �ivota, mi mu se predajemo sa poverenjem. Bebe,
�iji se snovi ne tuma�e i iz kojih one ne�e saznati ni�ta o svetu oko
sebe, snu se ne daju lako. Odrasli ga love, razvijaju strategije i sami
sebi postavljaju zamke kako bi u njega upali, iako znaju da je m�ra mogu�a,
da im se mo�e ukazati esencija sveta koji ina�e ne �ele da primete i o
kome svesno ne razmi�ljaju.
Ovu ve�inu umiruje podsvesna vera u pravilan ritam instinktivnog bu�enja.
To je va�na i pouzdana samoodbrana od suo�avanja vlastitog zatvorenog
sveta, tog ekspres lonca u kome kuvamo mentalnu �orbu koju �emo u najve�oj
meri sami i pokusati, sa okolinom. Zavirivanje u taj lonac i pogled na
njegov sadr�aj pre kusanja izgleda stra�nije od gotovog jela na
serviranoj trpezi svakodnevice. Kada bolje razmislim, mo�da je ipak
velika sre�a � pre svega moja, naravno � �to �ivimo na stepenu
evolucije na kome je animalnost vrste jo� uvek o�uvana. Sigurno je da �e
u dalekoj budu�nosti evolucije na�a vrsta napredovati i daleko se vi�e
i o�trije distancirati od faune iz koje je potekla. Me�u zagubljenim i
prezrenim instinktima na�i �e se i kontrolno bu�enje. Tada, samo u tom
slu�aju, stvarno i spontano transformisanje Raja u Pakao i � bez trunke
malicioznosti � Pakla u Raj, beskrajnim trajanjem i ponavljanjem istog,
bi�e mogu�e.
Milo� Bobi�
