CD
Novogradske pesme
Vlada Divljan: "Sve laži sveta"
Posle
skoro dvanaest godina, još od vremena "Tajnog života A. P. Šandorova"
(PGP RTB, 1988), Vlada Divljan je ponovo snimio samostalnu autorsku ploču.
Album "Sve laži sveta", koji je za jugoslovensko tržište
izdao Automatik records , Divljan je snimio i potpisao zajedno sa svojim
sada već stalnim pratećim sastavom Old stars bendom, u kojem sviraju
prekaljeni muzičari različite provenijencije – od akademskih muzičara
pijaniste Aleksandra Šandorova i Borisa Bunjca na udaraljkama do Srđana
Gojkovića Gileta, Marka Milivojevića i, naravno, dugogodišnjeg saborca
iz vremena od pre Idola, beogradskog tramvajdžije i bluzera, Zdenka
Kolara – sa kojima je 1996, posle četvorogodišnjeg boravka u
Australiji, snimio živi album "Odbrana i zaštita", s akustičarskim
verzijama pesama iz vremena Idola i posle njih. Između ova dva albuma
Divljan se bavio eksperimentalnom i filmskom muzikom, sa Kirilom Džajkovskim
semplovao govore Slobodana Miloševića i potpisao saundtrek za film
Radivoja Andrića "Tri palme za dve bitange i ribicu".
Trenutno je uglavnom stacioniran u Beču gde mu je osnovna preokupacija
rad na audio-vizuelnom projektu "Vlada Divljan predstavlja Kulturne
mašinovodje".
Album "Sve laži sveta" snimljen je još oktobra 1998. u novosadskom Studiju M, osim pesme Rodina koja je iz australijskih dana, ali se usled poznatih burnih istorijskih događaja pojavio tek nedavno. Osim pesama, CD sadrži i bogatu multimedijalnu prezentaciju Divljanove dosadašnje karijere, uključujući biografije članova benda, video snimke, fotografije i fragmente filmova za koje je Divljan u Australiji pravio muziku.
"Sve laži sveta" je zapravo kompilacija pesama nastalih u različitim vremenima i kontekstima, od kojih neke datiraju još iz vremena Idola, i pripada onoj vrsti albuma imunijoj na mode i trendove. Na njemu je Divljan još jednom demonstrirao svoj poseban talenat za tople, lepljive melodije, zahvaljujući kojem je, ironično se poigravajući šlagerskom i starogradskom baštinom i tradicijom, u nas patentirao jedan sasvim novi žanr novogradskih pesama. Kako je to sklisak teren, Divljan se ponekad i oklizne, pa se desi da neke pesme, kao Svakog jutra, zvuče kao da ih peva u lošoj alternaciji sa Bajagom. Ali najslabija mesta na albumu su tzv. angažovane pesme, kakvim se čitaju pesma Smrad i potpuno unakažena stara pesma Buldožera Novo vreme, iz koje je isisan sav Breceljev vokalni i svaki drugi adrenalin, a banalno umetnut zvuk sirene za uzbunu na početku pesme i valjda ironična onomatopeja blejanja ovaca na njenom kraju, i za koju je Ne spavaj mala moja muzika dok svira koju su onomad otpevali Lovšin, Bele i Bajaga – God save the Queen.
Koliko je Divljan neubedljiv kad glumi angažman ili luckastost "večitog dečaka", toliko je ubedljiv u čistim ljubavnim pesmama, gde ostaje jedan od retkih koji u pesmi može da kaže "volim te" a da to bude najnormalnija stvar na svetu. Zvuk albuma i sam raspored pesama kao da dozivaju zaboravljeni LP format. Tako se prva strana ploče završava neodoljivom Odvedi me, jednom od najlepših pesama koje je Divljan ikada napravio, i koja poseduje onu magiju da se još dugo vrti po glavi, a druga strana se završava Rodinom, pesmom o entuzijazmu sovjetskog kosmonauta otpevanoj na ruskom u socrealističkoj tradiciji Maljčika, ispod koje se čak čuje dobri stari zvuk pucketanja ploče. I zbog toga, ali i zbog toplih kontinentalno-morskih melodija kojima album odiše, nostalgija je dominantan osećaj albuma, u koju se onda tužno uklapaju i sva mučnina "angažovanosti" i sve te silne generacijske priče.
Sve u svemu, album "Sve laži sveta" sadrži nekoliko pesama zbog kojih ima svoj smisao, i koje ostaju dostojni prilozi muzičkom programu najbolje radio stanice kakvu na gustoj skali ovdašnjeg FM područja nećete naći. Pre Odvedi me ili Noćas tražim lepo idu Okus soli Arsena Dedića ili Pale blue eyes Velvet Undergrounda, a posle njih Parada Marka Brecelja ili I wanna be your dog iz ranih radova jednog od onih Bregovićevih pevača.
Nebojša Grujičić
