Samit Grupe 8 na Okinavi
Luksuzna pričaonica
Samit u Okinavi nije uspeo da
zaradi ni valjan nadimak. Posle tri dana ručkova, večera i rasprava niko
nije mogao da se složi o tome kako ga nazvati. Pojavio se naziv
"samit jastoga i kavijara", s obzirom na sve što su učesnici
pojeli dok su razgovarali o gladi i siromaštvu trećeg sveta
Bio
je to samit godine, sa vođama najbogatijih i najjačih država sveta koji
su razmatrali najbolnije planetarne probleme. Ali, na kraju, mnogi analitičari
su videli samo jedan ishod sastanka Grupe osam (G-8) najbogatijih država
i Rusije: razočaranje.
"Kako vreme prolazi, rezultati ovih samita su sve manje od koristi", kažu u Institutu za međunarodnu privredu u Vašingtonu. Ovogodišnja konferencija na japanskom ostrvu Okinavi nije bila izuzetak.Kao i prethodni G-8 samiti, ovogodišnji se okončao u prošlu nedelju objavom dugačkog dokumenta koji se dotakao svega što se moglo zamisliti – od privrede do kulturnog šarenila. Data su važna obećanja. Osmorica vođa su ponovo rekli da će pomoći siromašnim državama da smanje svoje dugove, poboljšaju školstvo, zdravstvenu zaštitu i kompjutersku tehnologiju. Takođe su zatražili od Svetske trgovinske organizacije da ove godine održi novu rundu pregovora, uprkos protestima praćenim nasiljem na prošlogodišnjem sastanku u Sijetlu.
Ali, prilaz je sasvim raštrkan, kažu analitičari. Nijedno pitanje nije obrađeno u celini i suštini, nema nikakvih proboja i sasvim je malo opipljivog novca iza velikih inicijativa.
GUBLJENJE NA TEŽINI: Učesnici odbijaju kritiku da samit nije uspeo da napravi ni putokaz konkretnih akcija. Francuski predsednik Žak Širak kaže da su ovi samiti i dalje veoma korisni: "Najbolji način da se osigura da ne bude napretka jeste da se ne razgovara, da svako ostane u svom ćošku", rekao je Širak novinarima.
Da ovi samiti gube na težini postalo je naročito vidljivo ove godine kada je američki predsednik Klinton na Okinavu stigao dan kasnije, a otišao pre kraja da bi vodio daleko kritičnije bliskoistočne mirovne pregovore u Kemp Dejvidu.
Kritičari se slažu da samit industrijski najrazvijenijih i najjačih nije uvek bio drugorazredni događaj. U ranim godinama, posebno krajem sedamdesetih, okupljanje najbogatijih bilo je manje formalno, bez ogromne birokratske logistike. Sada je samit postao visoko orkestriran događaj na kome nema mnogo toga oko čega bi se šefovi država pogađali.
Istovremeno
je naglo porasla i hrpa pitanja o kojima "veliki" raspravljaju.
Dok je u početku cilj okupljanja bio usmeren ka privredi, skup u Okinavi
se bavio i pitanjima bezbednosti, kao što su najavljeni američki
protivraketni štit i Severna Koreja.
Uključenje Rusije – vodećeg političkog igrača, ali marginalne ekonomske sile – dodatno je raspršilo samit. Grupa sedam najbogatijih dobila je osmog partnera kome, bar zasad, nije dozvoljeno da u potpunosti učestvuje u ekonomskim raspravama.
Uz to, svet se promenio za poslednjih četvrt veka – od prvog samita G-7. Uzdizanje Azije kao svetskog privrednog kolosa, na primer, izazov je sadašnjem pretežno evropskom prisustvu na samitu. Prvi samit G-7 održan je u Rambujeu, u Francuskoj, 1975. godine. Samiti su tada bili zamišljeni kao neformalno okupljanje vođa najbogatijih država da reše zajedničke probleme kao što su inflacija, privredni rast i valutne krize. Bili su uvereni da mogu da učine više kad su zajedno.
IMA LI SAMIT SMISLA: Danas neki analitičari postavljaju pitanje da li Grupa-8 – SAD, Nemačka, Kanada, Velika Britanija, Francuska, Italija, Japan i Rusija – ima nekog smisla. U završnom kominikeu na 21 stranici, osam država kaže da će "još jače raditi da se olakša teret dugova najsiromašnijih zemalja". Zatim kažu da im je cilj da do 2015. godine sva deca na svetu dobiju osnovno obrazovanje. Obećali su da će njihovim zalaganjem do 2010. godine broj mladih ljudi zaraženih sidom pasti za 25 odsto.
Prošle godine, na samitu u Kelnu, G-8 je hrabro obećala da će do kraja 2000. skinuti sto milijardi dolara duga sa leđa 24 najsiromašnije zemlje. Ali, godinu dana kasnije, samo se devet siromašnih država probilo kroz prepreke poverilaca. Kada im se dugovi otpišu, suma neće preći 15 milijardi dolara.
Domaćin, japanski premijer Joširo Mori, izjavio je da bogate zemlje imaju obavezu da prekinu "začarani krug" siromaštva i bolesti sa kojim su suočene nerazvijene zemlje. On je najavio da će Japan potrošiti 18 milijardi dolara da bi siromašnima pomogao da unaprede svoju informatičku tehnologiju i suzbiju bolesti kao što su sida i malarija. Ali, upitan da li je Japan spreman da potroši pare na podizanje infrastrukture neophodne zemljama u razvoju da prevaziđu informatički jaz, Mori je izbegao odgovor.
Zapravo,
nema nikakve naznake u dokumentima samita o tome kako će vođe platiti za
ono što su obećali, osim što se predsednik Klinton obavezao da će SAD
dati 300 miliona dolara iz pojoprivrednih viškova da se obezbede obroci
za đake u školama zemalja u razvoju: "Oni zapravo ponavljaju priču
o tome šta su uradili poroteklih godina – veoma dugu listu relativno
nevažnih odluka", kaže Fred Bergsten, direktor vašingtonskog
Instituta za međunarodnu privredu. "Čini se da su ispali iz šina."
Britanski premijer Toni Bler brani rad G-8 na samitu: "Za mnoge koji naporno rade u zemljama u razvoju, napredak je spor. Ali mi smo učinili neke značjane korake u pomoći siromašnim državama."
Ipak, samit u Okinavi nije uspeo da zaradi ni valjan nadimak. Posle tri dana ručkova, večera i rasprava niko nije mogao da se složi o tome kako ga nazvati. Japanci su od početka lobirali za "samit informativne tehnologije", ali se niko od učesnika nije za to uhvatio. Pojavio se naziv "samit jastoga i kavijara", s obzirom na sve što su učesnici pojeli dok su razgovarali o gladi i siromaštvu trećeg sveta.
CENA: Ono što je ostavilo najsnažniji utisak posle skupa na Okinavi nije debata G-8 već cena zabave. Japan je potrošio 81.000 milijardi jena (743 miliona dolara) da ugosti učesnike u želji da to bude nezaboravan skup. Cena uključuje ranije pripremne sastanke ministara †nansija i šefova diplomatija, ali je ipak nekih sto puta veća od ceha koji su platile Nemačka i Britanija za protekla dva samita.
Kako stvari stoje, godišnji samiti G-8 ne liče na nešto više od skupe pričaonice. Suma potrošena ove godine dovoljno je velika da spase jednu celu afričku zemlju. Kako primećuje londonski "Gardijan", organizacija koja potroši tolike pare za jedan sastanak opasno je izgubila vezu sa stvarnim potrebama sveta.
Miodrag Radović (Beta)
