Politika

Vreme broj 501, 12. avgust 2000.

Predizborna kampanja

Slikanje izbora

Kako se elektronski mediji u Srbiji pripremaju za praćenje izbora, šta će biti sa bojkotom radikala i da li nezavisnima preti novi talas pritisaka

Savezno ministarstvo za informisanje pozvalo je krajem jula predstavnike radio i televizijskih stanica čiji su osnivači država i republike članice, kao i predstavnike stranaka koje će učestvovati na izborima da zaključe sporazum o "kriterijumima za predstavljanje stranaka i kandidata na izborima i obezbeđivanju njihove pune ravnopravnosti u predstavljanju javnosti". Trećeg avgusta sporazum su potpisali predstavnici RTS-a, Radio Jugoslavije, Televizije Jugoslavija i Studija B, kao i predstavnici oko 30 političkih partija. Sporazum je ostao otvoren za potpisivanje svim političkim strankama koje nameravaju da učestvuju na izborima.

S obzirom na iskustva ranijih predizbornih kampanja na RTS-u, gotovo je izvesno da će se predstavljanje ozbiljnih političkih partija opozicije utopiti u predstavljanju gomile patuljastih stranaka tipa "joga letača", kao i da će upravo zbog prisustva "satelita" minutaža jakih igrača biti smanjena. Nesumnjivo je da na takav efekat računaju stranke vladajuće koalicije koje i inače dobijaju najviše prostora u informativnim emisijama RTS-a i kojima specijalne emisije predviđene za predstavljanje dođu kao čist ćar.

"Odziv stranaka u prvom satu potpisivanja Sporazuma najbolje potvrđuje, sa jedne strane, zainteresovanost stranaka, i s druge strane, njihov potpis potvrđuje poverenje da će sve biti tako kako u Sporazumu piše", izjavio je posle potpisivanja portparol SPS-a Nikola Šainović.

Pravila su, inače, rutinska i ne razlikuju se od onih koja su važila u ranijim prilikama.

I dok je kod "državnih" elektronskih medija stvar prilično jasna – vlast zna da joj sleduje najveći deo kolača, baš kao što i opozicija zna da može očekivati samo mrvice – zastupljenost stranaka i efekti koji se mogu postići na lokalnim radio i televizijskim stanicama u predizbornoj kampanji predstavljaju priličnu nepoznanicu.

I GORE I BOLJE: "Ako se uzmu u obzir skoro sve pređašnje predizborne kampanje, medijska slika u Srbiji danas je i najgora i najbolja. Represija je izuzetno velika, a simboli te represije svakako su surova likvidacija Slavka Ćuruvije i sedmogodišnja zatvorska kazna za Miroslava Filipovića. Uz to, Beograd je gotovo u potpunosti izolovan od nezavisnih elektronskih medija. Rešenost režima da se obračuna sa svim nezavisnim medijima jasno govori o tendenciji prelaska iz demokrature u diktaturu", kaže za "Vreme" Veran Matić, prvi čovek Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i nastavlja: "Ipak u dosadašnjim predizbornim kampanjama nije bilo nezavisnih lokalnih radio i TV stanica. Naročito je značajna ANEM-ova radio mreža koja pokriva više od 70 odsto teritorije Jugoslavije. U slucaju ANEM TV situacija je lošija jer je znatno manji broj stanica koje preuzimaju našu produkciju pa je time i manja teritorija koju pokrivamo. Ipak, uz pomoć ovih stanica, stranačkih koalicija i nevladinih organizacija u gradovima u kojima one rade, atmosfera se značajno promenila na bolje".

Prethodna izjava dovoljno slikovito ukazuje na kakvu medijsku potporu mogu računati opozicione stranke u kratkoj, ali po svoj prilici žestokoj predizbornoj kampanji koja je već počela. Međutim, ima i drukčijih mišljenja koja su bazirana pre svega na tehničkim mogućnostima lokalnih elektronskih medija.

"Samo poneka regionalna RTV kuća, kao Kragujevac, Čačak, Užice ili Niš, imaju jače predajnike i mogućnost da pokriju relevantan auditorijum", kaže za "Vreme" Boban Tomić, direktor i glavni urednik Radija Bajina Bašta. "Pojedinačno, lokalne stanice su jake samo dok organizovano prikupljaju i plasiraju vesti. Kada im se ugrozi vezivno tkivo, oličeno pre svega u ANEM-u, slabi i njihova efikasnost".

Ako se neko iz Beograda nađe ovih dana u Šumadiji, na primer, imaće prilike da se uveri kako je elektronska medijska scena u unutrašnjosti Srbije u najmanju ruku – živahna. Ako je izgubio naviku da ujutru uz kafu sluša Jutarnji dnevnik B2-92 imaće priliku da se tom dobrom običaju ponovo vrati, baš kao i da bez ikakvih smetnji sluša popodnevni Dnevnik ili Noćnik iste radio stanice koji takođe prenosi neko od "lokalaca". Gotovo je izvesno takođe da će na nekoj od lokalnih TV stanica moći da vidi intervjue ili emisije napravljene u Beogradu u produkciji ANEM-a ili "Mreže", da će naleteti na "Video nedeljnik" ili "Pres pretres" VIN produkcije, "Pres klub" Medija centra ili "Objektiv" RT CG. U Beogradu se sve pomenuto – ne može videti. Pitanje je da li je vlast pogrešila pretvorivši glavni grad u pravu "crnu rupu" kad je reč o elektronskim medijima. Naime, sve analize i istraživanja javnog mnjenja sugerišu da je Beograd, naročito njegove centralne opštine, tradicionalno naklonjen opoziciji i da se bez obzira na medijski mrak to teško može promeniti, odnosno da "ubeđene nije potrebno ubeđivati". S druge strane, SPS je među glavne izborne ciljeve istakao baš "osvajanje Beograda" na čemu zdušno radi lider gradskih socijalista Ivica Dačić, pa su verovatno pomislili da će zatvaranjem nezavisnih medija dodatno pogurati sopstvenu stvar. Opozicija nije zabranjivala medije, ali se ponegde ponašala kao i vlast.

PRAVILA: "Tamo gde vlada u ovom mandatu, opozicija nije smogla snage, a često nije imala ni volje, da opštinske medije tretira kao javni servis, a ne kao vlasništvo opozicije", kaže Boban Tomić. Anita Beretić, v.d. direktora Radio Sombora kaže za "Vreme" da je "najznačajnija podela (elektronskih medija) na one koji podržavaju sadašnju vlast i sve što se događa i na one koji se zalažu za promene".

"Dakle", nastavlja ona, "na jednoj strani je RTS sa svojim "satelitima", a na drugoj, mnogobrojni lokalni mediji organizovani oko ANEM-a. Ima i takvih lokalnih medija koji koketiraju sa aktuelnom vlašću, ali zbog ograničenog dometa imaju ulogu samo u lokalnim okvirima. Obrazloženje takvog stava nalaze u želji da zadrže frekvencije. Reč je prvenstveno o lokalnim stanicama na području somborske opštine", zaključuje Anita Beretić.

Imaju li lokalne radio i televizijske stanice "pravilnike" o predstavljanju stranaka?

"ANEM nema zakonsku obavezu da pravi izborna pravila", kaže Veran Matić. "Jedino uputstvo koje su dobile članice vezano je za poštovanje novinarskog kodeksa i apel NUNS-a 'protiv govora mržnje i linča'. U ANEM-u se nalaze i članice koja su javna preduzeća sa obavezama vezanim za ravnopravni tretman svih učesnika u izbornom procesu".

"Mi imamo Pravilnik o predstavljanju koji nismo menjali od 1993. i koji je univerzalan, pa su ga kao nespornog, na svim prethodnim izborima potpisivale sve stranke", kaže Boban Tomić. "U tom dokumentu su definisane opšteprihvaćene kategorije i principi predstavljanja pa je on više protokolarna stvar. U principu, svaka pravila predstavljanja u malim sredinama prihvatljiva su za sve lokalne stranke. Jer, vladajuće stranke imaju apsolutne RTS termine i njima je lokal čista korist i razonoda. S druge strane, ostalim strankama, kojima se u RTS-u nude suicidni uslovi, kada dobiju ma kakvu priliku – prihvataju je oberučke. Već su se javljali iz Demokratske alternative, Saveza za promene, Nove Srbije, a od lokalnih samo su se interesovale DS i DSS. Svi pitaju kakva su pravila, pošto su reklame i spotovi, i ima li termina. Koliko vidim za sada niko ništa ne rezerviše niti plaća. Pojavilo se i nekoliko agencija koje pozivaju i traže termine i cenovnike u ime raznih stranaka. Vladajuće stranke se do sada nisu pojavljivale. Međutim, mi ćemo do kraja ove nedelje pozvati predstavnike svih stranaka na dogovor i očekujem da će se svi odazvati", zaključuje Tomić.

Prema rečima Anite Beretić, Radio Sombor je sačinio predlog pravila predstavljanja stranaka, a do sada su ih tim povodom već kontaktirale opozicione stranke poput Pokreta za demokratsku Srbiju, Koalicija Vojvodina, Demokratska alternativa, Građanski savez Srbije i lokalni odbor Socijaldemokratije.

BOJKOT – DA ILI NE: Među glavnim problemima s kojima se suočavaju članice ANEM-a jesu – kako nastaviti bojkot SRS ne samo u informativnom programu, već i kroz reklame i kako se zaštititi od destruktivne uloge opozicije u lokalu u otimačini oko besplatnih reklama naročito kod javnih preduzeća. Pokazuje se, naime, da nije bila bezrazložna žurba vladajuće koalicije da kroz Skupštinu Srbije proguraju onomad Zakon o javnim preduzećima.

"Mi još ne znamo šta da radimo sa radikalima koji su pod bojkotom u informativnim emisijama, a još ne vidim precizan stav nezavisnih medija oko prisustva SRS u kampanji", kaže Boban Tomić. Čini se da kod mnogih ova nedoumica još nije rešena i da će lokalne radio i TV stanice postupati pre svega u odnosu na zakonske obaveze koje imaju u zavisnosti od toga ko im je osnivač. Očekuje se da će privatne radio i TV stanice, članice ANEM-a, nastaviti sa bojkotom radikala.

Ako je danas situacija takva da se da zaključiti kako u Srbiji (sa izuzetkom Beograda), ipak postoji relativna sloboda informisanja preko lokalnih medija, kako postoji prostor da i opozicione stranke, naročito u gradovima u kojima su 96/97. osvojile vlast, plasiraju svoje stavove i vode predizbornu kampanju, iskustvo ipak tera na oprez. Kako se bliže izbori valja očekivati i nove akcije "uvek budnih" ministara informisanja i telekomunikacija.

"Generalno, ne plašim se pojačanja represije nad nezavisnim medijima", kaže Boban Tomić. "Međutim, ako vlast proceni da joj se osipa glasačko telo koje joj je do sada bilo verno, udariće najpre na nezavisne medije, pa na terorizam i Otpor, kako bi kolebljivce zastrašila i pokazala svoju snagu. Ako, pak, dosadašnji birači vlasti budu i dalje nesporni, pa oštricu kampanje okrene prema neodlučnima i novim ljudima, onda nas neće dirati do proleća sve u želji da nove glasače uveri u tolerantno lice vlasti, a to je dodatnih šest meseci života za nezavisne medije".

"Svakako da se pripremamo za nove akcije režima naročito u gradovima u kojima opozicija nije na vlasti i gde su stanice manje zaštićene i teže ih je braniti, kao što je to bio slučaj sa 'Radijom Bum 93' iz Požarevca", kaže Veran Matić. "Već smo tokom protekle nedelje imali slučajeve koji najavljuju da se može očekivati slična represija. Drugi vid akcija režima je svakodnevno osnivanje novih prorežimskih radio i TV stanica, a da nezavisne još nisu dobile dozvole za rad, dok su nekima od njih oduzimani predajnici, kao što je to bilo sa TV Pančevo. Očekujem da će se nastaviti sa pokušajima diskreditacije nezavisnih medija i novinara govorom mržnje, optužbama za terorizam i slično, a nije isključena ni mogućnost da se nastavi sa procesima kao što je bio onaj našem kolegi Filipoviću".

Dušan Radulović

Termini i cene

Na EPP programima RTS-a za propagandu političkih stranaka i kandidata za Predsedničke i parlamentarne izbore 2000. utvrđene su ove cene i termini:

Emisija din./sek.
Televizija  
Ispred TV Dnevnika 2 1300
Ispred TV Dnevnika 3 960
Srbija danas 840
Beogradski program 840
Jutarnji program 520
Radio Beograd Prvi program  
Ispred jutarnjeg Dnevnika 35
Ispred Novosti dana 40
Ispred večernjeg Dnevnika 40
Ispred Vesti u 22.00 35

Termini emitovanja i cene su fiksni. Na navedene cene obračunavaju se zakonom propisani porezi i takse.

Uslovi:

  • Emitovanje propagandnih poruka stranaka i kandidata obavlja se u skladu sa usvojenim pravilima i kriterijumima.
  • Početak emitovanja obavlja se po izvršenoj uplati unapred i prispeću sredstava na račun RTS-a.
  • Za emitovanje poruka i spotova obavezna je predaja istih najmanje 24 časa pre početka emitovanja.
  • Reklamacije na emitovanje prihvatiće se kao relevantne isključivo ukoliko budu podnete u roku utvrđenom Zakonom o javnom informisanju.
  • Zastupnici stranaka i kandidata dužni su da podnesu na uvid ovlašćenje.
prethodni sadržaj naredni

vrh