Amerika: Predsednički izbori
Veliki uspeh "malog" Buša
Republikanska konvencija u Filadelfiji predstavila je američkim biračima Džordža W. Buša, svog kandidata za predsednika SAD, ali i novo lice, cinici bi rekli "novo pakovanje" (što je izvesno tačnije) svoje Grand Old Party (GOP): u prvom planu su bila lica kao sa Benetonovih plakata: Afroamerikanci, Hispanici, Azijati i – žene. Sve politički najkorektnije. I govor republikanskog kandidata Džordža W. Buša jasno je označio novi kurs stare partije, pulsirao je "osećajnim konzervativizmom" i neideloškim porukama. Kako su zapazili mnogi ovdašnji politički komentatori, sve je podsećalo na Bila Klintona i demokratsku konvenciju 1992: usmeravanje prema centru, prema neopredeljenim biračima, razočaranim demokratima.
Akcenat
svih brižljivo napisanih govora bio je na "idealizmu i
saradnji", na "porodičnim vrednostima", "američkom
snu"... Pet Bjukenon, sada lider Reformističke partije, optužio je
republikance za "klintonizam", nazvavši njihov partijski
program "fotokopijom demokratskog programa". U "Njujork
Tajmsu" se čak pojavio članak u kome se crno na belo dokazuje da
republikanci nisu samo kopirali glavne demokratske teme već i leksiku.
Sve je na Konvenciji išlo po politički korektnom scenariju na američki način: slep čovek je recitovao zavet domovini, crnkinja je otpevala himnu, a Hispanoamerikanac je iz sveg grla poručivao: "Puerto Rico I love you!". Sve skupa je ličilo na etno-festival, a jedan TV humorista je duhovito primetio da ga je ova politička gala priredba asocirala na NBA spektakl: na pozornici su bili "obojeni", beli su sedeli u publici i aplaudirali. Četvrtina republikanskih delegata na konvenciji su milioneri, a i oni drugi spadaju u krupne finansijske ribe ili, kako se to kaže u ovdašnjem žargonu, fat cats (debele mačke).
NOVA OSEĆAJNOST: Kako je i pre Konvencije po mnogobrojnim istraživanjima javnog mnjenja Buš bio ispred Gora za desetak poena (sada je i povećao vođstvo), republikanski kandidat je mogao sebi dozvoliti luksuz da ne bude zatočenik konzervativnog krila svoje partije, da žonglira sa "osećajnim konzervativizmom", pa čak i da projektuje imidž koji je ne samo potpuno u suprotnosti sa dosadašnjim republikanskim učinkom već je u kontradikciji sa njihovim partijskim programom, kako je to ocenio demokratski senator Ričard Toričeli.
U svom govoru Džordž W. Buš se zavetovao da će biti predsednik svih Amerikanaca. Akcenat njegovog govora bio je na tradicionalnim američkim vrednostima, porodici, deci, bližnjima ("svako od nas je odgovoran da voli i vaspitava svoju decu, da pomogne suseda u nevolji"). Nagovestio je radikalne reforme u obrazovanju, penzionom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i, naravno, smanjenje poreza. Džordž W. Buš je obećao da će osiguranje pokrivati recepte svim penzionerima. Republikanski kandidat sada obećava da niko neće plaćati porez veći od 30 odsto. Njegovog oca je skupo koštalo predizborno obećanje da neće biti novih poreza.
Baš kao i Klinton, i Buš je najopširnije govorio o obrazovanju, ravnopravnom "startu" za svu decu u Americi, ("da sva deca u Americi nauče da čitaju"), poboljšanju stanja u državnim školama. Povećanje nastavničkih plata nije pomenuo. Sve u svemu, potencijalni republikanski predsednik SAD je obećao "bolji život u svakom kutku Amerike" jer, kako je rekao, "mnogi misle i osećaju da su zaboravljeni i ostavljeni". Izliv Bušove "konzervativne osećajnosti": "Na jednoj strani su bogatstvo i tehnologija, obrazovanje i ambicija. Na drugoj, beda i zatvori, droga i beznađe. Kada se ovi problemi ne rešavaju, onda se u našoj zemlji podiže zid. Mi moramo da srušimo taj zid. Ovo je i njihova zemlja."
Mnogo uverljivije o ovoj temi govorio je Kolin Pauel, bivši načelnik Generalštaba koji je optužio neke u Republikanskoj partiji da su protiv afirmativnih akcija koje pomažu da hiljade crnačke dece steknu obrazovanje, ali i ne trepnu kada lobisti i druge grupe specijalnih interesa dobijaju poreske olakšice. Neki okoreli republikanci su se namrštili na ove tonove do sada nečuvene "konzervativne osećajnosti". Prva tri dana na konvenciji nije bilo direktnih napada na Ala Gora, ali kada je republikanski kandidat Dik Čeni konačno "pustio malo krvi" Goru, ali još više Klintonu, republikanski delegati su bili oduševljeni, ali je živnulo i 15.000 (!) novinara-izveštača. Pokazalo se da su ovogodišnji predsednički izbori prilika i da stari Buš namiri svoje račune sa Bilom Klintonom. O Alu Goru se govori kao da je Klintonov sijamski blizanac, da treba povratiti dostojanstvo funkciji predsednika SAD, da je važan karakter i, naravno, da će, za razliku od demokrata, republikanci sa Bušom znati da vode naciju i iskoriste šansu. AMERIČKA SNAGA: Izbori se u Americi ne dobijaju na spoljnopolitičkim temama, već na onim od kojih zavisi svakodnevica. Buš je samo sa nekoliko fraza dotakao spoljnu politiku: "Pre jedne decenije završen je hladni rat, zahvaljujući Reganu i Bušu srušen je berlinski zid. Ali umesto da iskoristi ovaj trenutak, Klinton-Gor administracija je protraćila šansu. Svedoci smo konstantne erozije američke snage i nestabilnog američkog uticaja."
Buš je naglasio, praćen burnim aplauzom, da je "svetu potrebna američka snaga i vođstvo", ali i da je "američkoj vojsci potrebna bolja oprema, bolja obuka i bolje plate". I naravno, "bolji vrhovni komandant koga potčinjeni poštuju."
Republikanski kandidat je poručio da generacija na koju je uticao vijetnamski rat mora da zapamti lekcije Vijetnama: "Kada Amerika primenjuje silu u svetu, razlog mora biti pravičan, cilj mora biti jasan i pobeda mora biti superiorna", rekao je Buš. Na ovu temu rekao je neku reč i potpredsednički kandidat Dik Čeni: on je protiv "trivijalnih humanitarnih intervencija" poput Somalije i Kosova. Jugoslavija u Filadelfiji nije pomenuta, ali se u republikanskoj platformi naglašava da neće biti promene politike prema Beogradu: ni republikanci sa Miloševićem neće pregovarati.
Kako ubediti Amerikance da glasaju protiv demokrata kada danas žive bolje nego ikad: ekonomski pokazatelji su bolji nego ikada u američkoj istoriji! Buš poručuje da će njegova administracija omogućiti da građani žive još bolje, pa je moto njegovog govora bio "upotrebićemo ova dobra vremena za velike ciljeve". Republikanci su dobro ocenili da je Amerikancima preko glave svađa (oko prava na prekid trudnoće, na primer), prepucavanja, skandala, jezika mržnje. Sve u svemu, konvencija se više bavila budućnošću nego prošlošću. Republikanska gala priredba u Filadelfiji je dobro ocenjena, nijanse su naravno neminovne, i kod većine republikanaca, ali i kod demokrata. Demokrati priznaju da protivnik nikako nije za potcenjivanje. Ali, za sada štede municiju, ne žele da u očima široke javnosti prave džumbus na republikanskoj paradi. Ima vremena za obračun: generali su već uvređeni nekim Bušovim ocenama. Fini, nasmejani kandidat iz Teksasa, koji je u Filadelfiji pokazao da nije samo tatin sin i da može da održi govor (neki su čak i u to sumnjali) rukovodi državom u kojoj je za vreme njegove administracije najviše Afroamerikanaca strpano u zatvore ili otišlo na električnu stolicu. Pored toga, Teksas je najzagađenija država u SAD, u kojoj polovina stanovništva živi ispod granice siromaštva (bogati Teksas je predzadnji na ovoj američkoj sumornoj listi). Teksas drži još jedan rekord: prvi je po broju porodica koje su bez ikakvog zdravstvenog osiguranja. Naravno, sve ovo nije samo njegova greška, ali kako to da je Buš veće poreske olakšice dao prebogatim benzinskim kompanijama, nego za školovanje hiljada siromašne dece?
Bilo kako bilo, svoj prvi veliki ispit republikanski kandidat koga popularno zovu "Džordž Dabl-ju", ali i "mali Buš", pa i "tatin sin", vrlo je uspešno položio. Posle Filadelfije je još za nekoliko poena odmakao demokratskom rivalu Alu Goru. Lep uspeh za čoveka koji je tek pre šest godina počeo da se bavi politikom, koji priznaje da u novinama preskače stranice sa nadnaslovom "Vesti iz sveta", koji je u više prilika potvrdio svoje široko geopolitičko nepoznavanje sveta. Neki analitičari smatraju da se Bušov uspon može objasniti vešto odabranom strategijom, pomirljivim tonom, ličnim šarmom, insistiranjem na temama koje prosečne Amerikance najviše interesuju – od poreza, do obrazovanja i zdravstvene zaštite. I ne zaboravimo, pre svega, moćnim prezimenom.
Slobodanka Ast
Dik Čeni: Veliki štap
Kažu
da je Trumanov politički kredo bio: tiho govori i nosi veeeliki štap!
Neki misle da se Buš mlađi lukavo dosetio: on će da govori tiho, smešiće
se i neumorno poručivati "Dobro jutro, čaršijo, na sve četiri
strane", a štap će nositi, naravno, njegov potpredsednički kanidat
Dik Čeni, bivši ministar odbrane u administraciji njegovog oca.
Cela Čenijeva karijera potvrđuje da je oduvek bio pristalica "velikog štapa": zastupao je globalni američki intervencionizam, sa izrazitom sklonošću da preteruje u pogledu navodne opasnosti koja preti Americi, ali i u tvrdnjama da se ti globalni problemi efikasnije rešavaju vojnim nego političkim sredstvima. Podržava američki antibalistički koncept odbrane. Kao kongresmen osamdesetih godina glasao je za finansijsku i, naravno, svaku drugu podršku "kontrašima" u Nikaragvi, Savimbiju u Angoli i mudžahedinima u Avganistanu. Kao ministar odbrane u Bušovoj administraciji rukovodio je invazijom na Panamu. Čeni se uporno zalagao za ekspanziju NATO-a u Istočnoj Evropi.
Neki ovdašnji komentatori smatraju da se i iz ovih biografskih podataka može zaključiti da Buš mlađi nije izabrao Čenija za svog potpredsedničkog kandidata da bi ga, kao iskusan vašingtonski političar podučio kako se vode i dobijaju bitke u moćnim kongresnim komitetima. Čenijev izbor je još jedna potvrda da Džordž W (kako ga popularno zovu) u spoljnoj politici pokazuje svoje jastrebovske instinkte i da uprkos retorici o "osećajnom konzervativizmu" republikanci nisu promenili svoje stavove.
Dežmekasti sredovečni političar koji ima izvesnog medijskog šarma biće, sasvim je izvesno, meta žestokih demokratskih napada: liberalnija Amerika Čeniju nije zaboravila da je glasao protiv toga da se Nelson Mandela pusti sa robije, bio je protiv da iz federalnog budžeta dâ milijardu dolara za poboljšanje obrazovnog sistema u najsiromašnijim delovima Amerike, ali je istovremeno glasao da se smanje porezi najbogatijem sloju.
Kasnije, kada je otišao u svet biznisa, kao direktor "Halliburton Oil-a" u međunarodnim udruženjima se zalagao da benzin poskupi, što se konačno i ostvarilo. Američke kamiondžije su protestovale, ali se mister Čeni nije mnogo uzbuđivao. On lično višestruko je uvećao svoje bogatstvo.
