Izjava nedelje
Milošević
je duša Srbije.
ŽIVORAD IGIĆ, član Izvršnog
odbora Glavnog odbora
Socijalističke partije Srbije ("Palma plus", navod preuzet iz
"Borbe")
ALEKSANDAR MIŠIĆ,
komentator "Borbe", tvrdi da se Vojislav Koštunica "sam
poistovetio s klevetničkim i nepatriotskim liderima": "Da nije
tako, zašto se on, 'umereni nacionalista', još nije javno ogradio od
prisustva Zorana Đinđića, svog povampirenog političkog oslonca,
sahrani jednog od prekonoćnih najbogatijih Crnogoraca, Milenka Vujovića,
uz dužno poštovanje prema njemu kao mrtvom čoveku. Tamo se Đinđa,
svakako ne slučajno, našao uz bok braći Milu i Acu Đukanoviću,
grlatim neprijateljima Srbije, Jugoslavije i, pre svega, Vojske
Jugoslavije, zaštitnice i čuvara slobode i nezavisnosti! Pogotovo što
je opelo držao raspop Miraš Dedejić, razbijač Srpske pravoslavne crkve
u Crnoj Gori. Provokacija najvišeg značenja. Ali, i prvorazredna
provera: ko je vera, a ko je nevera. Koštunica ćuti, jezik mu se
udrvenio [lepo rečeno]. Ne sme da prozbori ma i jednu o tome da li mu je
saveznik tamo otišao s njegovim blagoslovom ili ne. [...] Koštunica se,
takvim svojim ponašanjem, sam razgolitio pred narodom, pred svojim Takovčanima.
U odsudom trenu, pred izbore 24. septembra, zaveden bolesnom ambicijom,
svrstao se u zatočnike produžene agresije NATO. U društvu bezličnih
persona koje su, o tuđem trošku, putovale (i putuju) po belom svetu,
blateći najsvetije što pripada našem iskonskom prkosu porobljivačima.
Još jedna potvrda drevne mudosti: 'S kim si, onakav si!'"
MIHAIL KUZNJECOV,
pravnik, član Međunarodnog suda za ratne zločine, o predsedniku SR
Jugosavije veli: "On je simbol, on je drevni ruski bogatir, junak
koji je na sebe preuzeo teret svojih i drugih briga i bez straha i mane
nosi ih na svojim ramenima." (citat odnosno prevod iz
"Borbe")
SLOBODAN
ČEROVIĆ,
predsednik Gradskog odbora Jugoslovenske levice, podseća javnost da su on
i njegovi partijski drugovi nevlastoljubivi idealisti: "Rešenost za
pobedu [na izborima] ne proizilazi iz želje za vlašću već potrebe za
realizaciju progresivnih ideja i političke platforme Jugoslovenske
levice, kao i njenog Programa razvoja, reformi i obnove, kako materijalne,
tako i duhovne." ("Borba")
MINISTRASTVO ZDRAVLJA REPUBLIKE SRBIJE
samokritički se osvrnulo na svoj rad u protekle dve nedelje i, gle, dobro
beše veoma: "Od kraja jula došlo je do velikog poboljšanja u
snabdevenosti lekovima." (Telegrafska agencija nove Jugoslavije)
MILOŠ TORBICA,
rukovodilac "Gošinih radova" na "Varadinskoj dugi":
"Smena nam traje najčešće dvanaest sati dnevno i redovno smo brži
od rokova. Ljudi znaju da obnavljaju saobraćajni krvotok zemlje i niko ne
priznaje umor." ("Borba")
ĐORĐE
BALAŠEVIĆ,
kantautor: "Obećao sam da neću održati nijedan koncert dok je
Slobodan Milošević na vlasti, ali to mi sve više zvuči kao
'doživotno'. Možda ću reskirati [?] gostujući ove jeseni malo u Novom
Sadu, Somboru, Subotici..."
MOMČILO MILOJČIĆ,
poslovođa u "Goši", povodom radova na "Varadinskoj
dugi": "Mi smo izuzetno uigran tim. Jednostavno, nemamo nijedno
slabo mesto u ekipi. Ako treba i kapiteni bruse, vare ili seku čelične
profile. Kod nas, verovali ili ne, svi kose i svi vodu nose. Niko se ne
stidi žuljeva na dlanovima i znojavih leđa pa bio to fizički radnik ili
inženjer." ("Borba")
DEJAN ĆORTIĆ,
trudbenik "Goše", graditelj "Varadinske duge":
"Dođete na reku sa crtežima u rukama i sami sebi kažete – spojićemo
ove obale metalnom lepoticom. I kad se dva dela čelične konstrukcije
poljube pre roka iznad sredine korita, zagrlimo se i mi."
("Borba")
MILORAD NIKOLIČIĆ,
novinar "Borbe" koji je imao zadatak da besedi sa neimarima
"Varadinske duge" šalje udarnicima ali i svima nama blagoslov:
"Neka su im ponosni žuljevi i znojavi radni kombinezoni. Blago
narodu koji ima neimare što u objekte ugrađuju sebe. Znalački i sa
voljom. Takvi su oni."
BILJANA
JEFTIĆ,
pevačica, belkinja, na pitanje bi li imala nešto protiv da njeno dete
stupi u brak sa nekim ko je druge rase, vere ili nacionalnosti: "Ne
bih baš volela da bude crnac, jer bi mi stvarno bilo malo ružno da mi
unuče bude crno. Ali, u principu, nemam ništa protiv bilo koga."
("Svet")
SLAVICA ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ,
direktorka kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu i članica Izvršnog
odbora Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije: "Naš najveći
problem u ovom trenutku je dotrajala, kako medicinska tako i nemedicinska
oprema, ali bićemo strpljivi, jer nije neophodno da u ovom trenutku svi
zdravstveni centri u Srbiji u isto vreme dobiju visoko specijalizovanu
tehničku opremu." ("Večernje novosti")
BOGOLJUB SPASOJEVIĆ,
carinik, anketiran je povodom ukidanja participacije u zdravstvu:
"Sve odluke koje idu u prilog da se nešto ne plaća, su odlične."
[Mi građani mislimo isto da je odlično kad na nešto ne platimo na
carini; up.ur.]
SLOBODAN
ĆUSTIĆ,
glumac, priprema se da zaigra Ivu Andrića: "Usput sam pronašao i
dosta toga što šira javnost ne zna ili ne zna dovoljno. Između ostalog
i to da su Andrića žene veoma volele. Možda je i to jedan od razloga
što su baš mene izabrali za tu ulogu, mada nas dvojica fizički uopšte
ne ličimo."("Svet") .
KRISTIJAN GOLUBOVIĆ,
junak feljtona u "Novostima": "Mace, Šiki i ja bili smo
kao Ljuba Zemunac, Ćenta i Giška. Bar smo želeli da budemo takvi. Bili
smo predvodnici nekog novog talasa na beogradskom asfaltu, ali smo poštovali
principe ovih naših 'uzora'. Šiki je hteo da bude pljačkaš, Mace je želeo
da postane vojnik, a mene su, pak, takođe najviše zanimale pljačke."
NENAD GRUJIČIĆ,
pesnik: "Počeo sam da pišem u ratu i potom – nastavio. Knjiga
predočava intimnu dramu bića ulovljenog u mengele apokaliptičnih i
demonskih iznenađenja – sadrži sedamdeset pesama. [...] Malo koji književni
žanr je do te mere propao i prostituisao se kao što je to slučaj sa
književnom kritikom. Ona je splela svoje šanse i svoje pipke u hermetičke
katakombe ničega. Dosadna, mutava, bez kreativnog erosa, kritika se
pretvorila u jednu babetinu – položaru što svoje lenje papuče
ostavlja na trupovima mrtvih snova o književnosti." ("Večernje
novosti")
GORDANA
STOJIČEVIĆ-JANKOVIĆ,
pevačica, odsela je u hotelu "Palas" u Petrovcu na moru, gde je
provalnik iz njene sobe odneo hiljadu trista maraka i mobilni telefon:
"Sama sam kriva! Lepo je pisalo da se vrednosti ne drže po sobama,
već u hotelskom sefu. Danima sam pare vukla sa sobom na plažu. Tog dana,
muž me je nagovorio da ih ostavim.
Tako mi i treba kad ne slušam svoju intuiciju [i upravu hotela], nego muža!"
("Sabor")
LJILJANA ALEKSANDRIĆ,
pevačica: "Nisam mogla da shvatim kako se nečije veselje može
pretvoriti u nasilje. Kasnije sam shvatila da je to česta pojava i da u
našem narodu gotovo da nema dobrog veselja bez dobre tuče.
Uvek sam bila presrećna što mi je glas jedini instrument. Kad treba da
se beži, ne moram da mislim o razglasu, instrumentima, čudima. Samo se
okrenem i potrčim, što me noge nose, do najbližeg skloništa... I pre
dve nedelje pevala sam na svadbi koja se završila pre veremena, tučom.
Duša me je bolela zbog mlade sa velikim stomakom kojoj je to trebalo da
bude najsrećniji dan u životu."
ŠEKI TURKOVIĆ,
pevač, u stalnoj "Saborovoj" rubrici "Kako sam
nadrljao": "Pre desetak godina, jedan moj 'kolega' se nekoj
devojci predstavio kao Šeki Turković, a onda je silovao! Kad sam to preživeo..."
SVETLANA JANKOVIĆ,
doktorica koja dežura kraj telefona za pritužbe, zamerke i primedbe:
"Primedbe građana na rad zdravstvenih radnika Srbije i na nedostatak
lekova u apotekama su drastično smanjene u odnosu na dane kad je Služba
za primedbe Ministarstva zdravlja počela sa radom. Sada ljudi češće
zovu da upute pohvale, a posebno na ime ministra Bojića, dajući podršku
njegovoj zdravstvenoj politici." ("Svedok")
ZLATKO
MANOJLOVIĆ,
roker i patriota: "Izolda [Barudžija, supruga umetnikova] je
napisala tekst, a ja sam uradio muziku i aranžman. To su dve lepe
patriotske pesme, a mislim da bi svaki muzičar trebalo da u svojoj
karijeri snimi bar po jednu patriotsku pesmu. Znali smo da će ovaj naš
postupak izazvati različite reakcije i komentare.
Iako postoji veliki broj patriotskih pesama, danas se to odmah povezuje sa
politikom [u jednoj od pesama kliče se SPS-u; up. ur.], što je u
potpunosti besmisleno. Inače, Izolda i ja smo i u političkom i u muzičkom
smislu napredno orijentisani. Celokupan projekat je u završnoj fazi, a
album će se pojaviti na tržištu u septembru i onda nas očekuje i
snimanje velikog televizijskog šou-programa." ("Svet")
MIRA
KOSOVKA,
pevačica, upitana bi li odobrila da se njeno čedo venča sa nekim ko je
druge vere, rase ili nacionalnosti: "Samo bi kombinacija Srbin i
Crnogorac došla u obzir. Ostalli ne dolaze ni pod razno. Naročito
Arnauti.
Vidi, bre, šta su nam napravili? Kakav brak sa njima!?"
("Svet")
BRANKICA ARSENIĆ,
građanka koja je pre pet godina promenila pol (i ime, dakako; bila je
Branislav), seća se kako je cela stvar svojevremeno pala njenoj/njegovoj
sestri: "Ne može da shvati da je izgubila brata. A ni meni nije
svejedno, sestra mi je. Ali šta da joj radim. Takva sam kakva sam,
iskrena, pomalo 'opičena'... Tako sam htjela, tako sam uradila. I šta ćeš
mi sad!?" ("Svet")
DRAŠKO REĐEP,
pisac: "Picigen je, svakako, vanstranačka igra. Specifično
novosadska.
Tu se još ponajviše otkriva novosadska strast za telesnim. Sunce, pesak,
voda, nagost kao karaktersitika igrača jednako kako i publike.
Ko nije video ili igrao ili sanjao picigen, taj stvarno nema šta da traži
u novosadskom pamćenju.
Ima fotografija Dugog koja je objavljena negde. I na njoj Branislav
Lainović igra picigen. Na Strandu.
Moja teza o telesnoj inteligenciji na toj fotki je ovaploćena bez greške.
Dugi je mislio (i) mišićima. Kao i svi moji pozitivni junaci. Od Konjovića
do Arkana." ("Svet")
