Katastrofe
Brodolom "Kurska"
Drama nuklearne podmornice "Kursk" u Severnom moru potvrdila je da su strahovi od potpunog tehnolo�kog sumraka i raspada sovjetskog dru�tva bili opravdani. Sistem koji se uru�io sam u sebe preti opasnostima koje nisu nove; novo je to �to se problemi sve manje skrivaju
Spisak
imena �lanova posade ruske nuklearne podmornice "Kursk" bio bi do danas
nepoznat da ga pro�le nedelje neki ogor�eni mornar nije ruskim novinama prodao za 650
dolara; mese�na plata mornara na nuklearnoj podmornici ruske flote je 50 dolara. Pre
desetak godina te�ko da bi se u SSSR-u uop�te saznalo za potonu�e strate�ke nuklearne
podmornice. Ovaj brodolom, naime, nije prvi te vrste. Te dve okolnosti ilustruju promene u
Rusiji, spore ali uporne. Kraj cenzure otkrio je mnoge krajnje neprijatne tajne sovjetske
vojne ma�ine, skrivane decenijama. S ove strane gvozdene zavese ve� dugo se slutilo da
sovjetski vitez umire u svom oklopu: stalno tehnolo�ko zaostajanje uspelo je da
neutrali�e prednosti koje je odbrana SSSR imala u sjajnim idejama i dizajnima sistema
naoru�anja; op�te siroma�tvo odrazilo se na sve slabije odr�avanje tih sistema;
negativna kadrovska selekcija u vojsci dovela je na njeno �elo nesposobne politi�ke
generale i admirale. Katastrofa nuklearne podmornice "Kursk" samo je jo� jedna
dramati�na ilustracija polaganog � ali neizbe�nog � raspadanja sistema odbrane, ali
i ogor�enog pasivnog otpora nesposobnog vojnog vrha svakoj reformi.
Drama
je po�ela u subotu 12. avgusta, tokom manevara Severnomorske flote u Barencovom moru,
severno od Murmanska. Do sada je poznato da je zadatak strate�ke nuklearne podmornice
"Kursk" bio ispaljivanje bojevih torpeda tokom tih manevara. U 7:30 ujutro, kada
je bojevo ga�anje po�elo, iz podru�ja u kome je zaronjena podmornica operisala
registrovane su dve sna�ne eksplozije i sa "Kurskom" je izgubljena svaka veza.
U subotu uve�e nadle�ni admiral rutinski je saop�tio kako su manevri "zavr�eni
uspe�no"; sve je bilo propra�eno uobi�ajenim hvalisavim govorima o
"spremnosti", "osposobljenosti" i "najmodernijoj tehnici".
Izgleda da je u trenutku kada su te re�i izgovarane posada nuklearne podmornice
"Kursk" ve� bila mrtva. Naime, �im je veza sa "Kurskom" bila
izgubljena, komanda Severnomorske flote reagovala je po inerciji, slu�aju�i svoj
birokratsko-rutinerski instinkt: sakriti nesre�u, koja je tada bila tek neprilika, sve u
nadi da �e se nekim �udom stvari popraviti, pak niko ne�e biti odgovoran ni za kakve
lo�e vesti. Danas se mo�e osnovano pretpostaviti da nadle�na komanda sve do polovine
pro�le nedelje pojma nije imala �ta se sa nuklearnom podmornicom u stvari dogodilo.
Jedino �to su znali bilo je da "Kursk" le�i na 108 metara dubine, nagnut
�ezdesetak stepeni na levi bok, da signalni plovci za slu�aj nesre�e nisu isplivali
kako je po propisu trebalo i da je svaka veza sa podmornicom prekinuta. Komunikacije su u
takvim slu�ajevima klju�na i prva stvar. Radio veze s uronjenom podmornicom i u
najpovoljnijim okolnostima su veliki problem; zato u slu�aju havarije podmornica ispu�ta
povelik plovak na kablu do povr�ine. Kad plovak ispliva, mogu�a je komunikacija bilo
radio vezom, bilo �i�anom kroz kabl, kad se spasioci na�u nad mestom havarije. Sama
okolnost �to signalni plovci za slu�aj nesre�e nisu isplivali ve� je trebalo da bude
povod za najve�u zabrinutost: re� je o sistemu koji je od prioritetnog zna�aja i
redundantan je (ima vi�e takvih ure�aja), a na nekim zapadnim nuklearnim podmornicama
aktivira se i automatski kad se steknu zadate okolnosti (zaustavljen reaktor, nestanak
struje i gubitak kontrole nad podmornicom). Nema sumnje da je nekome na povr�ini palo na
pamet da ne�to jako nije u redu dole, �im plovaka nema, �ak ni sa tako male dubine.
Ali, taj neko � sposoban i pametan koliko bio � o�igledno nije bio onaj ko donosi
odluke...
PROCEDURA
KAO LUKSUZ: Tokom krize oko "Kurska" na videlo �e iza�i �itav niz detalja
koji obja�njavaju (mada ne opravdavaju) spore i nezgrapne reakcije komande flote. Ruski
mornar � �ak i na nuklearnoj podmornici, koja je vrhunac odgovornosti i tehnologije �
navikao je da sistemi otkazuju, da ne prijavljuju ono �to jeste i da prijavljuju ono �to
nije i da je ve� decenijama prakti�no nemogu�e pridr�avati se propisane procedure, jer
bi u tom slu�aju flota stala. Re� je o novcu. Ovoga trenutka desetine nuklearnih
podmornica le�e i r�aju po Murmansku, Vladivostoku i Odesi; vlada jedva uspeva da
obezbedi stra�u i povremenu kontrolu reaktorskih posuda; ruski ekologisti na sav glas
vri�te o radioaktivnim curenjima u mornari�kim bazama. U toj atmosferi koja traje
godinama procedura se polako percipira kao luksuz...
Bezbednost, me�utim, po�iva na proceduri, pogotovo u vazduhoplovstvu i mornarici, a najvi�e na nuklearnim podmornicama koje nose atomsko naoru�anje. Veliko je pitanje da li bi "Kursk" uop�te pro�ao tehni�ki pregled po va�e�im propisima i na to pitanje odgovor bi se mogao dobiti ako i kada podmornica bude podignuta sa dna i ispitana. Ono �to se do sada saznalo otvara neka pitanja iz te oblasti. Pre svega, izgleda da je ta podmornica iz razloga �tednje bila naoru�ana zastarelim i jevtinijim torpedima sa te�nim gorivom, umesto modernim i skupljim sa �vrstim gorivom. Sovjetska te�na goriva � kako raketna tako i za torpeda � notorno su poznata kao korozivna, eksplozivna i nepouzdana. Eksplozije do kojih je do�lo u subotu 12. avgusta, a koje su, kako stvari stoje, uzrok masivnog o�te�enja pramca podmornice, ukazuju gotovo izvesno na poku�aj ispaljivanja torpeda kao verovatni uzrok brodoloma. Naravno da su admirali poku�ali i sa drugom najomiljenijom taktikom spasavanja sopstvene ko�e (prva je prikrivanje, taktika koje se dr�ala jo� turska otomanska mornarica u Sredozemlju: "Malta jok"): optu�iti mrskog imperijalisti�kog neprijatelja. Tako se ve� u pro�li utorak pojavila teorija o sudaru sa ameri�kom ili britanskom podmornicom, koja je u zoni operacija �pijunirala rusku flotu. SAD i Britanija demantovali su pri�u o sudaru; neke ruske novine onda su objavile kako su na morskom dnu, blizu mesta brodoloma, na�eni komadi strane, navodno britanske podmornice; britanska vlada zatra�ila je da budu javno pokazani i na tome je � za sada � ostalo.
�PIJUNIRANJE: Da se velike sile ispod mora �pijuniraju ve� decenijama, �pijuniraju se. Uostalom, nuklearna podmornica "Kursk" i sama je pro�le godine u Jadranskom moru tiho i ispod vode pratila aktivnosti ameri�ke �este flote tokom NATO-a protiv SR Jugoslavije. To tvrdi komandant �este flote, admiral Den Mar�, u italijanskim novinama: upravo im je "Kursk" zadavao velike probleme, ka�e. Moderno podmorni�ko ratovanje je, naime, pojavom podmornica na nuklearni pogon (1950) postalo posebna grana ratne ve�tine i � �to je jo� va�nije � jedan od oslonaca planetarne strategije velikih sila. Dana�nja nuklearna podmornica mo�e da oplovi planetu bez izronjavanja i pritom veoma tiho. Brzina ispod mora dosti�e tridesetak �vorova (55 km/h), �to je za more veoma brzo. Nosi balisti�ke ili krstare�e rakete sa nuklearnim bojevim glavama kadre da (teorijski barem) zbri�u sa lica Zemlje cele kontinente, torpeda sa klasi�nim ili takti�kim nuklearnim punjenjima i morske mine, klasi�ne ili nuklearne. Velike sile � Rusija, SAD, Britanija i Francuska � stalno dr�e u patrolnoj slu�bi i ispod mora takve podmornice kao strate�ku pretnju za odr�avanje ravnote�e zajam�enog "uzajamnog nuklearnog uni�tenja" (MAD: Mutual Atomic Destruction). Zaronjena nuklearna podmornica u patroli jako te�ko se mo�e pogoditi u iznenadnom atomskom napadu na protivnika, jer se ne zna gde je. Po�to radar pod morem ne radi, jedini na�ini detekcije su hvatanje radio poruka podmornica (�to se lako izbegava �utanjem ili ostavljanjem radio plovka koji emituje poruku nekoliko sati kasnije) ili hvatanjem zvuka podmornice. Ova poslednja tehnika razvila se u posebnu granu akusti�ke nauke u poslednjih �ezdesetak godina i zato je adm. Mar� znao da ga ispod mora �pijunira ba� podmornica "Kursk", kao �to su i SAD znale �ta se te subote u Barencovom moru doga�alo.
Po�to
je zvuk svog prolaska jedini trag koji zaronjena podmornica ostavlja za sobom, ve� krajem
pedesetih godina SAD su po�ele da postavljaju podvodne sisteme za hvatanje i preno�enje
�umova na svim mestima kuda sovjetske podmornice moraju da pro�u, a kasnije i na drugim
zanimljivim mestima. Jo� iz Drugog svetskog rata se zna koliko je ti�ina va�na u
podmorni�kom ratovanju, pa se tehnologija u tom pravcu i razvijala. Obe strane su se
trudile da naprave �to ti�e podmornice i �to osetljivije podvodne sisteme za
prislu�kivanje. U tom procesu otkrilo se da svaki propeler na podmornici ima svoj zvu�ni
"otisak", pa je tako postalo mogu�e identifikovati podmornicu po njemu.
Barencovo more spada u kriti�na podru�ja kad je o podmorskoj �pijuna�i re�: zasi�eno
je prislu�nim ure�ajima koji nadziru prilaze bazama Severnomorske flote i izvesno je da
su Amerikanci imali dosta jasnu ideju o tome �ta se 12. avgusta tamo doga�alo.
HAVARIJE: "Kursk" je jedna od najmodernijih podmornica u sastavu ruske flote. Spada u klasu "Oscar", porinuta je 1995. godine i ima istisninu od 13.900 tona, �to je ravno povelikom trgova�kom brodu. Pokre�u je dva nuklearna reaktora (sa vodom pod pritiskom i zatvorenim sistemom hla�enja), ima maksimalnu brzinu od 28 �vorova i nosi 107 �lanova posade. Naoru�anje �ine 24 krstare�e rakete tipa SS-N-19, 28 navo�enih torpeda i 32 mine. Osnovano se pretpostavlja da je ta podmornica opremljena najmodernijim sistemima za navigaciju i komunikacije, po�to je u poslednje vreme bila na operativnim zadacima u kriti�nim zonama.
Kako
se, dakle, moglo desiti da jedna od najmodernijih nuklearnih podmornica na svetu tako
glupo potone? Pre svega, "Kursk" nije prva nuklearna podmornica koja je
pretrpela havariju. To se doga�a. Prema ameri�kim izvorima, ima pet poznatih slu�ajeva.
Prva izgubljana nuklearna podmornica, ameri�ki "Thrasher" (klasa
"Nautilus"), potonula je 1963. pred obalom Nove Engleske sa 129 mornara i le�i
na 2559 metara dubine; uzrok brodoloma nije poznat (ili nije objavljen). Jo� jedna
ameri�ka podmornica, "Scorpion", le�i na 2958 metara dubine kod Azorskih
ostrva od 1968. Sovjetska nuklearna podmornica "Novembr" potonula je 1970. u
Biskajskom zalivu 1970, sa 52 �lana posade. Isto�no od Bermuda le�i jo� jedna
sovjetska podmornica na 4921 m dubine; potonula je od po�ara koji je o�tetio bojeve
glave njenih balisti�kih raketa, pa je do�lo do ispu�tanja plutonijuma 239. Podmornica
"Komsomolec" izgorela je 1989. zapadno od norve�ke obale, odnev�i sa sobom 42
od 69 �lanova posade; le�i na 1350 metara dubine.
Zahvaljuju�i sigurnoj konstrukciji malih reaktora koji pokre�u nuklearne podmornice, do sada nije zabele�eno radioaktivno zaga�enje u tim brodolomima. U slu�aju bilo kakve nezgode, reaktori automatski prekidaju lan�anu reakciju; rezidualna temperatura koja nastaje od izotopa u njima lako se evakui�e prirodnom cirkulaciom vode u sistemu za hla�enje.
Upravo
zahvaljuju�i toj okolnosti, izgleda da je "Kursk" u trenutku nesre�e ostao bez
pogona. Da li je to bilo od nekog zna�aja � vide�e se posle pregleda olupine, ako ga
bude. Ovoga trenutka pa�nja stru�njaka usmerena je na ne�to drugo: ljudski faktor.
Prema nalazu norve�kih ronilaca, koji su prvi u�li u neo�te�eni krmeni deo
"Kurska", cela je podmornica poplavljena. To mo�e zna�iti samo dve stvari: ili
da nepropusne pregrade izme�u devet odvojenih sekcija podmornice nisu bile zatvorene, ili
da je �ok od eksplozije u pramcu bio tako jak da ih je probio. Nepropusne pregrade su
klju� bezbednosti svake podmornice; u na�elu svaka od njih ima svoju vazdu�nu komoru za
izlaz u slu�aju opasnosti, svoje rezerve kiseonika, hrane i vode za posadu. Nije poznato
koliko sekcija "Kurska" ima komore za evakaciju, ali su norve�ki ronioci u
ponedeljak uspeli da otvore jednu u krmenom delu, sekciji br. 9. Vazdu�na komora bila je
poplavljena, po proceni ronilaca � ventilom kojim se rukuje iznutra, �to bi zna�ilo da
je neko od posade poku�ao da se izvu�e. U blizini komore norve�ki ronioci su TV kamerom
otkrili jednog utopljenog �lana posade.
Po svemu sude�i, eksplozija u torpednom odeljenju na pramcu bila je tako jaka da je upad vode u trup bio toliko brz i �estok da posada ili nije stigla da zatvori pregradna vrata me�u sekcijama, ili su unutra�nje pregrade popustile. U svakom slu�aju do�lo je do naglog pove�anja unutra�njeg pritiska koji je mogao da usmrti posadu i mo�da izazove pucanje oplate na drugim mestima. U slu�ajevima plavljenja zaronjene podmornice obi�no ostaju d�epovi vazduha koji nema gde da ode iz sekcija trupa. To � teorijski � omogu�ava pre�ivelima da se dokopaju vazdu�nih komora i izrone, ako je podmornica relativno plitko, ili da aktiviraju plovke za slu�aj nesre�e i pre�ive do dolaska spasilaca.
SPASAVANJE:
Spasavanje posade potonulih podmornica te�ak je i opasan zadatak. Izronjavanje sa
bocama mogu�e je sa manjih dubina (do 100 m), ali uz veliki zdravstveni rizik zbog
dekompresije. Idealan na�in su ronila�ka zvona ili spasila�ke podmornice. Ruska
mornarica, me�utim, nije uspela da prika�i svoja zvona na "Kursk", zbog nagiba
i o�te�enja na izlaznim oknima. Iz istog razloga odustalo se od upotrebe britanske
spasila�ke podmornice LR-5, dopremljene na lice mesta sa znatnim zaka�njenjem. Osim
o�te�enja, javio se i problem razli�ite kalibra�e alata na spasila�kim ure�ajima
Norve�ana i Engleza i na podmornici.
Ruski admirali i Komanda mornarice oklevali su �etiri dana da podele sa zapadnim silama svoje velike vojne tajne, od kojih je o�igledno najve�a ta da im je podmornica propala i da imaju samo dve ekipe za spasavanje podmornica: jednu na severu i drugu na Paci�ku. Tek �e istraga koju �e Vladimir Putin morati strogo da sprovede pokazati da li je admiralitet namerno obmanjivao javnost i porodice mornara sa "Kurska" tvrde�i da se sa podmornice �uju udarci tvrdim predmetima.
Politi�ke
posledice brodoloma "Kurska" bi�e uporedive sa pomorskim: ruska javnost ve�
besni na vlast i na samog Putina zbog ove katastrofe i mnoge �e admiralske �apke
zavr�iti po ormanima. Neki misle da �e ovo biti i dobar izgovor da Putin najuri ministra
odbrane Sergejeva, s kojim navodno nije u najboljim odnosima ve� neko vreme. Ugled vojske
srozan je jo� vi�e: jedna majka poginulog mornara izjavila je u TV kameru da je sina
poslala na podmornicu ne bi li ga spasla od �e�enije. Svi su se setili da je ruska ratna
mornarica zapravo jedno veliko rezali�te, kao �to je kopnena vojska jedan veliki vojni
otpad. Ve� su krenule pri�e o tome kako su rezervne baterije za slu�aj opasnosti sa
"Kurska" ostavljene u bazi; da su kori��ena opasna torpeda u bojevom ga�anju;
da podmornica nije bila odr�avana kako treba. Sve to, na�alost, spada u tu�nu
svakodnevicu biv�e Crvene armije: tehnolo�ki sumrak i propadanje na svim nivoima osim
strate�kih raketnih snaga koje su pojele najve�i deo ionako smanjenog vojnog bud�eta
Ruske Federacije. Taj bud�et je pedeset tri puta manji od vojnog bud�eta SAD, po nekim
procenama. Avioni lete, brodovi plove i podmornice rone po principu "ne�e
valjda" i uz molitve novootkrivenom Bogu.
Milo� Vasi�
