Vreme broj 515, 16. novembar 2000.

Ovog novembra Amerika je izgledala kao neka banana-republika: ni nedelju dana posle izbora jo� se ne zna da li je pobedio republikanac D�ord� Bu� junior ili demokrata Al Gor

"Kada sam u�ao u restoran, predsednik SAD je bio Bil Klinton. Kada sam naru�io picu, reko�e da je za predsednika izabran Bu�, kada sam pla�ao ra�un, saznadoh da u Belu ku�u ide Al Gor. Kada sam iza�ao iz restorana shvatio sam da SAD nemaju predsednika: Bil je postao mu� senatora iz dr�ave Njujork." Ovom anegdotom rimski dnevnik "La Republica" slikovito do�arava postizborni haos u "najdemokratskijoj od svih zemalja".

Duhoviti, ironi�ni, pa i zluradi komentari stizali su sa svih strana.

Jer, Amerika koja voli da deli na sve strane lekcije o demokratiji odjednom je izgledala kao neka banana-republika: za sentora je izabran jedan pokojnik (poginuo pre mesec dana u avionskoj nesre�i, kandidaturu preuzela udovica), otkriveni su glasa�ki listi�i sa ugra�enom gre�kom, a scene sa ulica Palm Bi�a, gde se nadvikuju pristalice politi�kih suparnika, podse�ale su na Limu, Manilu ili Beograd. Komentator "Gardijana" je �ak ironi�no Bu�a juniora nazvao "Slobodanom Milo�evi�em iz Teksasa". U me�uvremenu, vaskrsnule su pri�e o nepotisti�kim politi�kim dinastijama i rekordnoj koli�ini novca (oko tri milijarde dolara) koja je ove godine data za lansiranje kandidata, a i iz Bu�ovog i iz Gorovog �taba prete najvi�im sudovima.

Al Gor je u predizbornoj kampanji govorio o najsna�nijoj ekonomiji u poslednjih 30 godina, ali i smanjenju jaza izme�u onih koji imaju i onih koji nemaju. Bu�ova lozinka je bila "jedinstvo", "integritet" i "dostojanstvo" (�aoke upu�ene na ra�un Klintona i njegovih pristalica). Bu� junior nije hteo da mnogo pri�a o suficitu, socijalnoj za�titi ili bud�etu za vojsku. Kada su glasovi 99 odsto prebrojani videlo se da nijedan od kandidata ne trijumfuje, ali da se nijedan ne predaje. I onda su po�eli govori o patriotizmu, pravdi, zakonima. "Ovo je zapravo prvi test ko je od njih dvojice pravi lider. U interesu je zemlje da se izbori okon�aju u miru. �ini se da nijedan nije na visini situacije", komentari�e Lion Paneta, biv�i Klintonov �ef kabineta. Senator Robert Keri je jo� o�triji: "U interesu zemlje je da jedan od njih dvojice ka�e: 'Ti si pobedio, ja sam izgubio.' Ali, izgleda da nijedan nema ni snage, ni mudrosti da to u�ini." Ako se po�tuju konvencionalna pravila pluralisti�ke demokratije, slede�i predsednik SAD bi trebalo da bude Al Gor, zaklju�uju neki analiti�ari, iz jednostavnog razloga �to je za njega glasalo vi�e Amerikanaca nego za D�ord�a Bu�a.

Me�utim, mo�da �e u Belu ku�u ipak oti�i Bu� junior zato �to je skupio vi�e elektorskih glasova (to su glasovi koje nosi svaka ameri�ka dr�ava zavisno od broja stanovnika).

KOMPJUTERI I PLAJVAZI: Tehnolo�ka i ekonomska supersila se ovog novembra suo�ila sa neprijatnom istinom da je njen izborni sistem ne samo komplikovan ve� zapravo haoti�an pa, prema tome, nisu isklju�ene ni �este gre�ke: u nekim dr�avama se glasa na najsavremeniji na�in, kompjuterski, u drugim ukucavanjem broja ispred imena kandidata, na tre�im starinski, zaokru�ivanjem imena na papiri�u, a u nekim na posebnim "ra�unaljkama" koje podse�aju na starinske kase, koje se nisu menjale od 1892! U nekim dr�avama elektori su obavezni da po�tuju volju bira�a, a u drugim mogu da glasaju prema svome naho�enju! Kad se sve uzme u obzir, ponuda Rusije, Zimbabvea ili Kube da pomognu Amerikancima u re�avanju izborne enigme i nije tako apsurdna. Gorove pristalice sada poru�uju da demokratski kandidat mora svim raspolo�ivim zakonskim sredstvima da do�e do pravih izbornih rezultata: a to zna�i sve, od ponovnog ru�nog brojanja do tra�enja da sud arbitrira da li su glasa�ki listi�i u Palm Bi�u u Floridi i jo� ponegde bili tako od�tampani da su namerno zaveli bira�e, mahom starije Jevreje i Afro-Amerikance (zna�i tradicionalne pristalice demokrata) da zaokru�e pogre�nog kandidata, ultrakonzervativnog Peta Bjukenena, umesto njihovog favorita potpredsednika Gora. Da li je tako od�tampan listi� bio "glupa gre�ka," kako su izjavili nadle�ni, ili je to bio lukav poku�aj D�eba Bu�a, guvernera Floride, da malo pomogne starijem bratu D�ord�u? Sve dok se ove dileme ne razre�e, poru�uju najvaterenije Gorove pristalice, on ne sme da popusti pred Bu�em ni zbog kakvog "nacionalnog jedinstva", "vi�ih ciljeva" ili "ustavnog poretka". Gor, pak, tvrdi da istrajava na ponovnom brojanju, jer "svaki glas je va�an, to je potvrda ameri�ke demokratije". Ukoliko Bu� ipak pobedi, demokrate smatraju da ovi izbori pokazuju da on zapravo nema mandat da sprovede svoje najavljene ekonomske i socijalne reforme koje bi bogate u�inile jo� bogatijima. Bila bi to najkontroverznija predsedni�ka pobeda u novijoj istoriji.

GUBITNICI: Pre 52 godine Hari Truman se trijumfalno osmehivao dok se slikao sa naslovnom stranom "�ikago dejli tribjuna" koji je preko cele prve strane imao naslov: "Djui pobedio Trumana!" Pola veka kasnije, istorija se ponovila: "Bu�ova pobeda!", "Gor �estitao Bu�u", "Bu� junior izabran za predsednika", osvanulo je 8. novembra 2000, na prvim stranama mnogih listova. Gubitnici ovih izbora nisu samo Gor i Bu� . Najve�i gubitnici su mediji: sve televizijske mre�e � CNN, ABC, CBS i NBC � objavile su naciji i celom svetu oko sedam sati uve�e da je Gor pobedio u Floridi. Velike televizijske mre�e ne samo da su zabrljale proglasiv�i prvo da je Gor pobedio u Floridi, pa onda da je slede�i predsednik SAD Bu� junior, ve� su time presudno uticale i na tok doga�aja na sam dan izbora, pa su u Bu�ovom �tabu zapretili sudskom tu�bom, a evo za�to: Amerika ima nekoliko vremenskih zona, pa se u vreme progla�enja Gorove "pobede" glasalo u jo� 12 dr�ava; mnogi republikanci, kada su �uli da je Gor pobednik u Floridi, nisu vi�e hteli da iza�u na birali�te kad je sve ve� gotovo. S druge strane, nezadovoljni su i Bu�ovi protivnici, Amerikanci koji su glasali za kandidata tre�e partije Ralfa Nadera; oni tvrde da bi mo�da ipak dali glas Goru da su znali da sve jo� nije gotovo. Posebno su se u nezavidnoj situaciji na�le neke poznate televizijske persone kao Kendi Kroli, komentator CNN-a koja je naduga�ko analizirala Bu�ov trijumf i Gorov poraz. Kako �e se rasplesti ovaj postizborni Gordijev �vor?

Ova fejdoovska farsa na ameri�ki na�in mogla bi da ima neverovatan rasplet. Bitka za 43. predsednika SAD sada je preneta i u sudove: republikanski �tab podneo je sudski zahtev da se zaustavi ru�no brojanje glasova, demokrate su ulo�ile protest... Spor se nastavlja. Veliki broj politi�ara, ali i nau�nika, smatra da ovogodi�nja izborna zavrzlama jo� jednom potvr�uje da treba menjati izborni sistem za izbor predsednika. Najglasnija je Hilari Rodam Klinton, novope�eni senator iz dr�ave Njujork koja predla�e da se napusti elektorski sistem i da Amerikanci neposredno biraju predsednika. Piter Lod�, jedan od pravnih eksperata, ima daleko originalniji predlog: on je sa talasa uglednog NPR radija postavio pitanje za�to i Bu� i Gor ne bi bili predsednici, ta�nije kopredsednici? Kad je potreban �arm, eto Bu�a juniora, kad treba znanje, eto Gora! Crna�ki lider D�esi D�ekson nije rasplo�en za dosetke, on tra�i ponovno glasanje u nekim okruzima Floride: "U pitanju je kredibilitet ameri�ke demokratije!" Me�utim, Amerikanci ne bi bili Amerikanci kada ne bi tvrdili da i bizarni tok predsedni�kih izbora 2000. predstavlja jo� jedan trijumf ameri�ke demokratije!? U neku ruku mo�da su u pravu: glasovi se "u�ivo" prebrojavaju, sve uz prisustvo TV kamera! U trenutku kada ovaj tekst ide u �tampu, Bu� vodi u Floridi ispred Ala Gora sa nekih 327 glasova, ali na saveznom novou Gor ima oko 200.000 glasova vi�e!

Slobodanka Ast

Ka�u, desilo se �to se nikad nije desilo, takav bizarni scenario niko nije predvideo. A sli�nih situacija je bilo u ameri�koj istoriji: jo� 1800. Tomas D�eferson i njegov protivkandidat Aron Bur su dobili podjednak broj elektorskih glasova: Kongres je glasanjem odlu�io da predsednik SAD bude D�eferson. Tri puta u pro�lom veku do�lo je do paradoksalne situacije, za predsednika su izabrani kandidati za koje nije glasala ve�ina bira�a, ali su imali ve�i broj elektora: 1824. godine predsednik je postao D�on Adams, 1876. Ruderford Hejz, a 1888. Bend�amin Herison. I 1960. Ri�ard Nikson je dobio oko 200.000 glasova manje od D�ona Kenedija. Odlu�io je, ka�u, na savet svog tasta Dvajta Ajzenhauera, biv�eg predsednika SAD, da ne tra�i ponovno brojanje glasova. Javno je rekao da se na taj korak odlu�io "u interesu nacije". Privatno je prihvatio da je tako postupio "jer bi to bilo lo�e za njegovu karijeru". Nikson je zaista osam godina kasnije u�ao u Belu ku�u, koju je posle morao iznenada da napusti zbog skandala Votergejt. Istori�ar D�erard Bejker ka�e da predsednik mo�e da vodi dr�avu vrlo uspe�no, �ak i kad je pobedio pod ovako nepovoljnim okolnostima, neophodna je samo velika politi�ka ve�tina. Imaju li je Bu� i Gor? Istorija nije na njihovoj strani: nijednom od predsednika koji se provukao kroz iglene u�i nije po�lo za rukom da dobije i drugi mandat. Kenedi nije imao ni �ansu: ubijen je pre isteka prvog mandata.

Hilari Rodam Klinton, prva dama Amerike, glatko je pobedila Rika Lacija, svog republikanskog rivala za ameri�ki Senat: za nju je glasalo 55 odsto stanovnika dr�ave Njujork, dok je Lacio, iza kojeg je bila �itava republikanska ma�ina, ali i mnogo onih koji Hilari zovu "Ledi Magbet iz Litl Roka", dobio tek 43 odsto. Bila je to i najskuplja utakmica za Senat: ko�tala je oko 100 miliona dolara.

Hilari je najvi�e govorila o obrazovanju, novim radnim mestima, brizi za decu i stare, bezbednosti (dama se zala�e za smrtnu kaznu), ekonomskim uspesima Klintonove administracije. Ona je bila protiv velikih poreskih olak�ica koje je obe�avao njen protivnik. Lacio je uorno tvrdio da je Americi dosta Klintonovih, da Klintonovi la�u, neumorno je poku�avao da zatalasa vode Vajtvotera. Znalci tvrde da je kampanja bila izuzetno neprijatna, zapravo prljava. Hilari je sve stoi�ki izdr�ala: i direktne napade, i neukusne aluzije. Tako je �estoko osporavana, ali ju je deo Amerike i obo�avao, prva dama napravila istorijski presedan: nikada do sada supruga ameri�kog predsednika nije konkurisala za tako visoku politi�ku funkciju. U stalnim istra�ivanjima javnog mnjenja Hilari je bila i "�ena kojoj se Amerikanci najvi�e dive", ali i "mrski ultraliberal", "neuspe�ni reformator zdravstva". Sentimentalna Amerika bila je uz Hilari kada joj je bilo najte�e, za vreme "afere Luinski". Dodu�e, bilo je i prigovora da ostaje uz mu�a "iz politi�kih ra�una". Bilo kako bilo, Bil Klinton je, zajedno sa njihovom �erkom �elsi, neumorno agitovao za Hilari. Da li �e Hilari uspeti da bude "nova Eleonora Ruzvelt", kako je to rekao ugledni demokrata Danijel Petrik Mojnehen? Njeni navija�i misle da ho�e. �tavi�e, oni odavno misle da je u Beloj ku�i bio "slabiji deo tandema", zapravo "pogre�an Klinton"! A ve� su se pojavile nalepnice Hillary for President 2004!

prethodni sadr�aj naredni