"Ne
mo�e vi�e ovako!", "Dosta mi je svega!" Ima ljudi koji se
stalno protiv ne�ega bune, kojima nijedno stanje ne valja, koji nikada
nisu zadovoljni.
Fizi�ki ose�aj koji goni na pobunu li�i na glad. Ista uznemiruju�a praznina u utrobi, vrtoglavica i malaksalost udova na po�etku, glavobolja i bes u poodmaklom stadijumu. Simptomi koji upu�uju na pomisao da organizmu nedostaje ne�to veoma va�no. Tek �e glad, nedostatak hrane, fizi�ki neizdr�ivo stanje, biti dovoljan razlog da ve�inu ljudi navede na pobunu. Ali, hroni�ne bund�ije se po pravilu ne regrutuju iz slojeva najte�e pogo�enih praksom, stanjem ili poretkom protiv kojeg se bune. Ne, za ra�anje pravog bund�ije potrebna je dokolica.
Pogre�na je, me�utim, pomisao da postoje "buntovnici bez razloga". �esto �e se, pogotovo mladi ljudi, buniti a da ne znaju �ta im zapravo smeta. U pubertetu, kada deca po�nu da naziru obrise sveta, pobuna se ra�a iz neznanja, neshvatanja, straha i uop�tenog ose�aja teskobe izazvanog mno�tvom pravila �ije se po�tovanje odjednom od tinejd�era tra�i. Tada se prosto radi ono �to se "ne sme", bilo to psovanje, pu�enje, bu�enje nosa ili obijanje trafike. Ali, kada ma koji od ovih postupaka postane navika, prestaje da bude akt pobune i postaje samo egzibicionizam, zavisnost ili kriminal.
Bez obzira na uzrast, mnogi �e pobunjenici potpuno pogre�no fiksirati predmet svoje pobune, ne bune�i se protiv onoga �to im stvarno smeta. Neprijatelj-surogat mo�e biti druga rasa ili veroispovest, suprotni pol, tehnolo�ki napredak, nepravoverna seksualna orijentacija, cigarete... Pravi razlog ovakve pobune naj�e��e je unutra�nji. Ne uspev�i da pobede neku sopstvenu gri�u savesti, nezadovoljenu �elju, neostvarenu ambiciju ili prosto nepostojanje seksualnog �ivota, ovi ljudi polaze u rat protiv makar �ega da bi izbegli bavljenje sopstvenim problemima.
Postoje i parcijalni buntovnici koji se bore protiv uni�tavanja tropskih �uma, ali ne i protiv klani�ne industrije, protiv de�jeg rada u zemljama Tre�eg sveta, ali ne i protiv neokolonijalizma, za ljudska prava, ali ne protiv industrije naoru�anja. Bez vere u mogu�nost pobede ve�ina se u pobunu ne bi ni upu�tala. Mnogo je lak�e verovati u pobedu ako sebe sla�e� o razmerama problema. Nije va�no �to te ta la� onemogu�ava da pobedi�, va�no je zavarati savest ili �iveti u zanosu.
Pobunjenici se uvek bore za slobodu i\ili pravdu, onako kako te pojmove vidi vera, ideologija, nacija, klasa, generacija, partija, dru�tveni, kulturni ili umetni�ki pokret ili neka u�a grupa kojoj pripadaju. Pripadnost grupi je su�tinska odlika buntovni�tva. Tek postojanje istomi�ljenika ra�a pobunu, prvo jer potvr�uje da nije re� samo o li�nom nezadovoljstvu ili ludilu, a zatim i zato �to sam �ovek ne mo�e mnogo da uradi. A cilj svakog pravog buntovnika nije da samo di�e galamu, ve� da nadvlada silu koja ga tla�i. Postojanje istomi�ljenika stvara uverenje da borba ima smisla. I usamljeni pobunjenici, priznavali to ili ne, tra�e sledbenike. Ina�e bi �utali.
Svaka pobuna prirodno tra�i sve vi�e i vi�e sledbenika, sve dok njihov broj ne bude dovoljan za pobedu. Da bi delovanje velikog broja pojedinaca imalo smisla, potrebna je nekakva organizacija. Tu se krije klju� budu�e pobede. Ali, �to je vi�e ljudi uklju�eno, to je potrebno vi�e kompromisa, tuma�enja, posrednika. Tako se, �to je bli�e uspehu, pobuna sve vi�e udaljava od svog cilja. Ta�nije, cilj se stalno su�ava, ne bi li se odr�alo potrebno jedinstvo delovanja. Zato se, kada se taj su�eni cilj ostvari, kod naiskrenijih u�esnika pobune ve� slede�eg jutra posle pobede ponovo javlja ona praznina u utrobi.
Pobuna je unutra�nja stvar zajednice koja je njome zahva�ena, buni� se uvek protiv svog gospodara. A gospodara na ovom svetu uvek ima vi�e, i interesi su im uvek me�usobno suprotstavljeni. Svaki od njih bi hteo ono �to drugi ima. To �to se neko buni protiv svog gospodara uvek odgovara nekom drugom gospodaru. Pobunjenici uvek mogu da na�u spoljnog saveznika. I, ako zaista �ele da pobede, uvek se trude da saveznika na�u. Saveznici se trude da pobunjenicima svim sredstvima olak�aju borbu. I pobunjenici se bune da bi im �ivot bio lak�i nego �to jeste, a ne te�i, a pobunjeni�ke vo�e su po definiciji najnapredniji deo pokreta...
Olak�avanje �ivota klju�nim u�esnicima pobune koja je uzela maha je istovremeno i najuspe�nija strategija borbe protiv pobune. Priznajte da su pobunjenici u pravu, usvojite ciljeve pobune kao svoje, obaspite vo�e po�astima i pobuna �e se istopiti na va�e o�i. Uvek se na�e na�ina za obra�un sa nekolicinom najokorelijih koji odbijaju da prihvate realnost.
Tako je tek pobeda pobune njen pravi poraz. Najuspe�niji pobunjenik je onaj koji najvi�e li�i na onog protiv koga se buni. Kod svakog pobunjenika ima i dokolice, i be�anja od li�nih problema, i �elje za zanosom, i �elje za vla��u i po�astima. Ali, pravi pobunjenik je svestan da ne mo�e da pobedi i da dobrih razloga za pobunu uvek ima.
I samim mo�nicima je neophodno da uvek tinja nekakav plami�ak pobune protiv njih. On s jedne strane ilustruje njihovu navodnu dobro�udnost, a sa druge dokazuje potrebu postojanja jakih mehanizama kontrole. Zar vam sve to ne stvara neku �udnu, uznemiruju�u prazninu u stomaku?
Zoran B. Nikoli�
