Vreme broj 521, 28. decembar 2000.

Iako je dogovor u Nici zaista otvorio vrata novim �lanicama, ve� je sad jasno da �e ambiciozni rok za ulazak prve nove zemlje u �lanstvo Unije, 1. januar 2003, biti "probijen"... Jer, kako sad stvari stoje, tek �e na novoj "me�uvladinoj konferenciji" 2004. biti re�ena neka vru�a pitanja koja u Nici nisu mogla biti raspletena

Brisel

Biv�i francuski predsednik Fransoa Miteran uporedio je razlike u vi�enju budu�nosti Evropske unije, odnosno "ujedinjene Evrope", sa pri�om o strancu koji je, u srednjem veku, stigao u neko mesto i radnike koji su zidali jednu gra�evinu zapitao �ta rade. Jedan radnik je odgovorio: "Stavljamo kamen na kamen, a izme�u malter..." Odgovor drugog je bio: "Gradimo katedralu."

Posle decembarskog, u povesti Evropske unije najdu�eg (�etiri dana i �etiri no�i rasprava) susreta �efova dr�ava i vlada, mnogi komentatori, pa i �ira javnost, postavljaju pitanje da li se zna kuda plovi evropski brod, odnosno �ta se gradi? Upozoreno je da Evropska unija nije i ne mo�e biti puko "slobodno tr�i�te, bez du�e, bez perspektive, bez ponosa na svoj identitet", kako je napisao "Frankfurter algemajne cajtung".

S tim u vezi mnogi su podsetili na �estoku raspravu o budu�nosti Evrope, koju je svojim zamislima, polovinom ove godine, uskovitlao �ef nema�ke diplomatije Jo�ka Fi�er tra�e�i da se otvori perspektiva "federalizacije" Evropske unije, ali tako da se federalne strukture stvore na onim nivoima gde postoji interes zemalja �lanica i gde je to istinski mogu�e, a ne da se stvaraju neke "sjedinjene dr�ave Evrope".

Otud, ako se zaista pravi velika "evropska katedrala" koja �e pod svoj krov mo�i da primi 12 novih zemalja Srednje i Isto�ne Evrope, i da ima �ak 27 �lanica, onda su mnogi i dalje surevnjivi da su rezultati samita iz Nice zaista takvi da �e to i biti mogu�e... ili, bolje re�eno, da �e takva gra�evina EU mo�i da funkcioni�e delotvorno kao dosad.

OTVORENE �EME: U Nici jeste postignut opipljiv uspeh u stvaranju "evropske odbrambene strukture" (dokaz je i to �to su se ameri�ki "strategijski saveznici" veoma uzbudili i upozoravaju da bi stvaranje "evropske armije" rasturilo NATO!?), prihva�ena je i veoma va�na (iako samo u dogledno vreme obavezuju�a) "Povelja o osnovnim pravima" svih gra�ana EU, na�eno je kompromisno re�enje i za reformu odlu�ivanja i ustanova petnaestorice � �to je preduslov za pro�irenje i ulazak novih evropskih zemalja u �lanstvo Unije � a "zeleno svetlo" je dato i za "poja�anu saradnju" grupe zemalja unutar Unije koje bi htele br�e da napreduju na nekom polju, a za koji neke druge zemlje u tom �asu nemaju interesa. To, recimo, ve� postoji u pitanju otvorenih granica -�engen, jedinstvena valuta... a ne zna�i da se time neminovno stvaraju vi�e kategorija zemalja unutar Unije iz prostog razloga �to su takve �eme uvek otvorene za sve koji naknadno �ele da se pridru�e. Jedini sektor koji je izuzet iz mogu�nosti "poja�ane saradnje" jeste evropska odbrana... i to na zahtev Velike Britanije.

Me�utim, upozoravaju mnogi analiti�ari, evropski lideri su se u Nici zaglibili u onim, dodu�e o�ekivanim, najosetlljivijim pitanjima.

Zasad se nisu nagodili oko jedinstvene poreske i socijalne politike (to odbija London), jedinstvenog stava u svetskim pregovorima o slobodi trgovine (Francuska ne popu�ta u zahtevu da se zadr�i nacionalni nadzor u politici i za�titi audiovizuelnih medija i filma, pa i kulture uop�te, od "ameri�kog nasrtaja"), a nema dogovora ni oko budu�eg (kad do�u novi �lanovi, pogotovo) kori��enja bud�etskih fondova EU za pomo� u restrukturaciji siroma�nih regiona (glavna "tvr�ava" je Madrid). Nemci (a iza njih i Austrijanci), jer imaju najdu�e iskustvo sa Isto�nom i Srednjom Evropom, ne prihvataju da se priklju�e pravilima ve�ine kad je re� o pravu na azil i politici useljavanja do 2004.

Ovi skeptici tvrde da su mnogi problemi, koje je trebalo re�iti u Nici a stoje jo� od susreta petnaestorice u junu 1997. u Amsterdamu, i dalje u igri.

Iako je, uprkos svim manjkavostima, dogovor u Nici zaista otvorio vrata novim �lanicama, ve� je sad jasno da �e ambiciozni rok za ulazak prve nove zemlje u �lanstvo Unije, 1. januar 2003, biti "probijen"... Jer, kako sad stvari stoje, tek �e na novoj "me�uvladinoj konferenciji" 2004. biti re�ena neka vru�a pitanja koja u Nici nisu mogla biti raspletena.

MALA VELIKA NATEZANJA: Opasnost da ve� i dosad spor i neefikasan na�in dono�enja odluka, uz dosta pro�ireno pravo veta, potpuno "zariba" zbog osetnog pove�anja broja �lanica, u Nici je, posle silnih rasprava i natezanja "malih" i "velikih" partnera EU, kona�no re�en prili�no temeljitom reformom institucija Petnaestorice.

Tako �e Evropska komisija (izvr�no telo i podnosilac predloga mera i odluka Savetu ministara EU) umesto sada�njih 20 komesara, me�u kojima su "mali" imali po jednog a "veliki" (Nema�ka, Francuska, Velika Britanija, Italija i �panija) po dva, od 2005. godine imati samo po jednog komesara svake zemlje �lanice... u o�ekivanju da dotad u �lanstvo u�u neki od kandidata koji su ve� uveliko u procesu pregovara: Poljska, �e�ka, Estonija, Ma�arska, Slovenija, pa mo�da i Malta i Kipar.

Veoma je smanjen (sa 73 na 35) i broj tema i pitanja na koje neka zemlja mo�e da stavi veto, a na�in dono�enja odluka "kvalifikovanom ve�inom" preure�en je tako da, i u slu�aju da Evropska unija ima 27 �lanica, odluka bude doneta sa ukupno najmanje 73,4 odsto glasova.

Ti glasovi su "ponderisani", �to zna�i da u slu�aju "velikih" (Nema�ke, Francuske, Italije i Velike Britanije), imaju te�inu od po 29 "poena", tu odmah je i �panija sa 27 takvih glasova, �to je u istoj meri ve� predvi�eno i za Poljsku, dok Luksemburg dobija 4 "boda" (isto kao i potencijalne �lanice Slovenija, Letonija, Estonija, Kipar). Malta bi bila na za�elju s tri ponderisana glasa, �e�ka i Ma�arska imale bi po 12, isto kao i sada Gr�ka, Belgija i Portugalija, itd.

Ukupan broj ovih "ponderisanih glasova" koji u�estvuju u odlu�ivanju "kvalifikovanom ve�inom" utvr�en je, sa sada�njih petnaest �lanica EU, na 237, s tim �to je za odluku neophodno najmanje 170 "poena". Ako se broj novih zemalja pro�iri na 27, za kvalifikovanu ve�inu bi�e potrebno 258 glasova, a ukupno �e ih biti 345.

I��UPANA NAGODBA: Sve u svemu, ova nagodba je i��upana posle o�trog protivljenja Francuske zahtevu Nema�ke da se uva�i �injenica da Nemaca ima 80 miliona, dakle 20 miliona vi�e nego Francuza, Italijana i Britanaca (kojih ima po 60 miliona), i da Berlin zato ubudu�e dobije vi�e "ponderisanih glasova" u odlu�ivanju nego ostali u velikoj �etvorci. Pariz, kako se to tvrdi, strahuje da bi Berlin, u slu�aju da postane "ravnopravniji" od ostalih u "velikoj �etvorci", mogao ubudu�e, zahvaljuju�i svojim odli�nim vezama i ekonomskom i politi�kom prisustvu u zemljama kandidatima iz Isto�ne i Srednje Evrope, krenuti u nove saveze a na u�trb tradicionalnoj "nema�ko-francuskoj osovini" i "motoru Unije". Ima tuma�enja da Francuska ne �eli ni da bilo ko iska�e u "te�ini" kad je re� o budu�oj politici i strukturi evropske odbrane.

Kompromis je na�en u tome da se prilikom glasanja i odlu�ivanja uvek vodi ra�una, i uva�i tzv. demografski sklop, odnosno da je odluka punova�na tek ako iza nje stoji najmanje 62 odsto stanovni�tva svih zemalja Unije. Jasno je da �e "te�ina" Nema�ke tu uvek dolaziti do izra�aja.

Nova preraspodela je napravljena i u zastupljenosti pojedinih �lanica u Evropskom parlamentu, a tu su najbolje pro�li Nemci (uva�eno im je ujedinjenje s isto�nim delom zemlje), pa �e oni imati i najvi�e poslanika -99, dok su ostala trojica u "velikoj �etvorici" dobili ne�to manju kvotu, po 72 poslanika, potom �panija sa 50, �to je predvi�eno i za budu�eg �lana Poljsku.

Na "za�elju" su kandidat Malta sa tri mogu�a poslanika, Luksemburg �e imati �est, �to je "rezervisano" i za budu�e �lanice Kipar i Estoniju, dok je kvota Slovenije, recimo sedam poslanika.

Da li se, kad se sve svede, u Nici "tresla gora, a rodio se mi�", ili je to kona�no, kako su uvereni, bar u Var�avi, Talinu, Pragu, Budimpe�ti, Ljubljani... otvorilo zaista, ne samo na re�ima, vrata Unije novim �lanicama ve� 1. januara 2003?

Mo�da najpozvaniji da to oceni, komesar za pro�irenje Evropske komisije Nemac Ginter Ferhojgen ocenjuje: "Za to je rezultat samita u Nici dovoljan. Jer, tamo su Petnaestorica izrazila nadu da �e pregovori o ulasku u �lanstvo biti 2002. okon�ani sa onim zemljama koje su najvi�e odmakle u tom procesu, tako da bi one mogle da u�estvuju ve� na izborima za Evropski parlament 2004... Ali kad je u pitanju preure�enje Unije po dubini, mi smo razo�arani. Sa novim �lanicama Evropi preti opasnost da lo�e radi. To mo�e funkcionisati, ali �e napredak biti mukotrpan. Sre�om, ima�emo novu me�uvladinu konferenciju 2004."

Predsednik Konfederacije evropskih sindikata Emilio Gabaljo misli da je "evropski projekat izgubio na jasno�i", odnosno da su se otvorila vrata "pro�irivanju, ali ne i produbljivanju" temelja i struktura Unije. Gabaljo ka�e da je "tu kvantitet, ali jo� ne i kvalitet" budu�eg ustrojstva Petnaestorice, odnosno "dvadesetsedmorice", i naro�ito zamera �to nema �ivotno va�nog dogovora o jedinstvenoj poreskoj i socijalnoj politici, jer bez toga ne mo�e ni biti "socijalne, politi�ke, gra�anske dimenzije Evrope".

"EVROPSKA NACIJA": Biv�i komesar za konkurenciju Evropske komisije belgijski socijalista Karel van Mirt smatra da je, pre ulaska novih �lanica, apsolutno neminovna nova "me�uvladina konferencija" Petnaestorice o reformi institucija: "Ali, to zahteva politi�ku volju. Ina�e �e prevagnuti stav onih zemalja koje se najvi�e protive ukidanju prava na veto u odlu�ivanju, a to su Velika Britanija i �vedska. One, jasno je, �ele i da se �to pre pristupi pro�irenju. Ali za�to? Zato �to imaju zadnje misli, otvoreno uperene protiv evropske integracije, jer �ele druga�iju Evropsku uniju, neku zonu slobodne trgovine unutar koje bi svako zadr�ao svoje pravo na veto."

Mo�da je Van Mirt prestrog u sudu prema Londonu i Stokholmu... potonji �e ve� od 1. januara 2000. mo�i da poka�e u kojoj meri mu je na srcu dalja integracija Evrope, jer je �vedska od tada novi predsedavaju�i Evropske unije.

Komentator pariskog nedeljnika "Ekspres" Bernar Geta, jedan od najpronicljivijih poznavalaca i Zapadne i Isto�ne Evrope (sjajan analiti�ar i zbivanja na Balkanu), misli da je "Nica bila samit nepoverenja" i da su sada�nji politi�ki lideri Evropske unije po "pregala�kom i duhovnom �aru" daleko za prethodnim pokolenjima vode�ih evropskih politi�ara � od De Gola, Adenauera i �er�ila, do Kola i Miterana. "Oni su Evropljani samo razumski, mire se sa tim", ka�e Geta i nagla�ava da bi upravo sada�nja politi�ka i rukovode�a klasa Evrope trebalo da ima snage i volje da dobrim delom evropske dr�ave ugrade u "uniju" i evropskim nacijama daju dimenziju "evropske nacije". Geta upozorava da su Evropljani u Nici bili u strahu da otvore svoje granice, a da i te kako ose�aju potrebu da se ujedine da bi se oduprli izazovu mondijalizacije, �itaj: � ameri�kom globalnom suparni�tvu.

On smatra da �e zato ubudu�e podsticaji za evropsku integraciju sve vi�e dolaziti od samih gra�ana, a ne od vlada. "Demokratski zahtevi, pokreti antiliberalnog osporavanja, rasprave o ustavu Evropske unije uobli�i�e evropsko javno mnjenje do te mere da �e se stvoriti prava Evropa", smatra Geta i predvi�a da �e se to ispoljiti ve� na slede�im direktnim izborima za Evropski parlament... koji postaje sve va�niji �inilac odlu�ivanja unutar ustanova Petnaestorice.

Najzad, ne preti li objektivno pove�anje specifi�ne te�ine Nema�ke, na temelju odluka u Nici, da ugrozi ravnote�u snaga unutar Petnaestorice i posebno nema�ko-francusku osovinu?

KOM�IJSKA RAVNOTE�A: Nemali broj francuskih komentatora strepi da to mo�e biti slu�aj. Evropski komesar Ferhojgen to vrlo jasno i neposredno obja�njava: "Pro�irenje postavlja mnogo vi�e pitanja Francuskoj, ako se ima u vidu njena istorija, nego Nema�koj, gde se na taj projekat gleda kao na ne�to prirodno i samo kroz ekonomsku korist. Za Francusku otvaranje prema Istoku ja�a te�inu Nema�ke unutar Unije do te mere da je ugro�ena celokupna unutra�nja ravnote�a. To nije nikakva izmi�ljotina, to je ozbiljno pitanje za Nema�ku, koja, kao sused, mora pristati da o njemu razgovara. Ako bih ja mogao dati savet Francuskoj, onda bi to bilo da pro�irenje Unije iskoristi za ja�anje svog polo�aja u Isto�noj Evropi. Poljska, recimo, �eli da na svom prostoru vidi mnogo sna�nije prisustvo Pariza, a u Berlinu niko u tome ne vidi ni�ta lo�e."

Ferhojgen zaklju�uje da su politi�ke elite u Nema�koj savr�eno svesne toga da Nema�ka unutar Unije mora ispoljiti umerenost: "Nema�ko-francuska ravnote�a uglavnom je sa�uvana u Nici, i sad bi trebalo imati mudrosti i znati kako da Nema�ka i Francuska preuzmu zajedni�ku odgovornost za budu�nost Evrope."

Dragan Blagojevi� (Beta)

Nedavni samit Evropske unije (EU) u Nici obavio je uspe�no posao u okolnostima koje su unosile mnogo sumnje u takav ishod. Ocenjuje se da je to bio jedan od najte�ih i za mogu�nosti kompromisnih re�enja najneizvesnijih skupova. Po�to su svi interesi na kraju ipak usagla�eni, ovaj samit se smatra jednim od kamena me�a�a u istoriji evropskog integracionog poduhvata. Sve je sada spremno za �irenje Unije na nove evropske prostore.

Zabele�eno je da je to bio najdu�i samit u istoriji EU, da se pregovaralo tokom �etiri dana i isto toliko no�i, pa je to bio jedan od razloga �to se u javnosti stvarao utisak da je re� o zamr�enom i neupu�enom svetu nerazumljivim lavirintima ekonomije, bezbednosti ili spoljne politike. Meðutim, radilo se o naizgled prozai�nom pitanju kako da se proces dono�enja odluka modelira da bi EU, kada joj pristignu nove dr�ave �lanice, mogla da razvija dalju uspe�nu saradnju.

Interesantno je uo�iti da je to pitanje danas veoma aktuelno na meðunarodnoj sceni i da se u njemu izra�avaju velike promene u meðunarodnim odnosima. Pre jednu ili dve decenije nije izgledalo da �e na kraju ovog milenijuma postati toliko va�no kako �e se upravljati ovim svetom, ta�nije kako �e se o tome odlu�ivati i kakve su institucionalne promene potrebne da bi se izrazila nova realnost.

Danas je na delu slabljenje meðunarodnih organizacija gde se odluke donose na osnovu principa "jedna zemlja � jedan glas", a ja�anje uloge onih organizacija gde se odlu�uje na osnovu ekonomske mo�i dr�ava �lanica. Istovremeno se stvaraju nove ili ja�aju postoje�e neformalne grupe vode�ih zemalja u svetu, koje dobijaju sve ve�u ulogu i uticaj.

Najo�igledniji primeri za to su potiskivanje Ujedinjenih nacija (UN) na margine meðunarodnih odnosa, a s druge strane ja�anje uticaja Meðunarodnog monetarnog fonda, Meðunarodne banke, Svetske trgovinske organizacije ili Grupe 7 (SAD, Kanada, Japan, Velika Britanija, Francuska, Italija, Nema�ka) kojoj se priklju�ila i Rusija, Kontakt grupe pet zemalja, koja je delovala tokom tragi�nih dogaðaja na tlu biv�e Jugoslavije, i mnogi drugi sli�ni primeri.

Na samitu u Nici EU se i sama na�la na istom talasu. Zasnovana na jednakim pravima svih u�esnica, ona se sada transformi�e u zajednicu u kojoj �e se odluke donositi u zavisnosti od mo�i, veli�ine i drugih sli�nih karakteristika dr�ava �lanica.

Suo�ene s izvesno��u da �e se u skoroj budu�nosti pro�iriti na impresivan broj zemalja, sada�nje �lanice su procenile da bi to moglo izazvati ozbiljne poreme�aje u funkcionisanju Unije, pa i blokiranje pojedinih odluka, sa neizvesnim posledicama za njenu budu�nost. Otuda stanovi�te da su promene u procesu odlu�ivanja neizbe�ne, a �vrsti stavovi mnogih zemalja oko tog pitanja pretili su da se samit u Nici zavr�i neuspe�no. Meðutim, i u ovoj prilici prevagu su odneli apeli da je najkorisnije uva�iti neumoljive zahteve realnosti. A realno je obi�no ono za �ta se zala�u najmo�niji, uz, naravno, maksimalne ustupke interesima ostalih. Uverenost svih zemalja �lanica da je njihov interes u krajnjoj liniji nedvosmisleno zajedni�ki omogu�ila je da se ipak postigne kompromis.

Princip konsenzusa je uglavnom napu�ten, s tim �to su vode�e zemlje, malo vi�e, ostale malo manje, uspele da ga zadr�e za ona pitanja koja smatraju svojim vitalnim ili specijalnim interesom.        

Po�to je samit u Nici pokazao da nijedna zemlja nije indiferentna prema stepenu sopstvenog uticaja na odluke koje �e se ubudu�e donositi, legitimno je da i zemlje koje su kandidati za �lanstvo u Uniji razmi�ljaju �ta bi mogle u�initi za svoju poziciju u tom pogledu.

Najpouzdanije �to bi Jugoslavija i njeni susedi, i eventualno jo� neke zemlje na ovom prostoru, mogli da preduzmu jeste odlu�na orijentacija na svestranu multilateralnu saradnju i ekonomsko povezivanje, sa perspektivom postepenog profilisanja zajedni�kog ekonomskog identiteta na glavnim strate�kim pravcima. One bi na taj na�in bile mnogo respektabilniji faktor, kako u toku priprema i pregovora za uklju�enje u EU tako i kasnije, u odnosima sa drugim zemljama ili grupama zemalja u Uniji. �ini se da bi tako najuspe�nije valorizovale i svoj pojedina�ni, a i zajedni�ki interes.

Tako krupan poduhvat ne bi bio opravdan ukoliko bi se realizovao samo u kontekstu dogaðanja vezanih za EU. Danas se prakti�no sve zemlje sveta povezuju sa svojim susedima, jer u tome vide svoj interes, pa nema razloga za verovanje da bi samo ovi prostori mogli u tom pogledu da budu neki izuzetak. Pakt stabilnosti za Jugoisto�nu Evropu pru�a veoma povoljnu �ansu za pokretanje takvih akcija, pa bi bilo mudro da se poslu priðe �to pre, bez predrasuda i bez optere�enja iz pro�losti.

Ljubi�a Sekuli� (Autor je �lan Foruma za meðunarodne odnose EPS-a)

prethodni sadr�aj naredni