Pre�ena tanka crvena linija

Agresija i odbrana

Od srede 24. marta 1999. u 20 �asova na�a zemlja je u ratu. Tog �asa avioni NATO-a izveli su prvi napad na SR Jugoslaviju, hroni�ari ka�u prvi napad na jednu suverenu zemlju od osnivanja ove organizacije. Vest o napadu na Jugoslaviju objavio je generalni sekretar NATO Havijer Solana, kako izgleda, u trenutku kada su bombe ve� po�ele da padaju. Naime, petnaestak minuta pre 20 �asova u blizini Pri�tine �uo se niz jakih detonacija u razmaku od oko 30 sekundi koje su dolazile iz pravca isto�no od ovog grada. Nakon eksplozija nestalo je struje. Grad je bio potpuno pust, a na ulicama se �ula sporadi�na pucnjava iz automatskog naoru�anja. Dopisnik "Bete" javio je da se iz pojedinih delova Pri�tine vidi delovanje protivavionske artiljerije u okolini aerodroma Slatina. Nakon eksplozija gradom su odjeknule sirene, a kroz centar grada pro�la su kola hitne pomo�i, koja su oti�la u pravcu pri�tinske bolnice. Policija patrolira Pri�tinom. Napad na Pri�tinu je o�igledno bio o�ekivan. Ve� oko 18.50 �asova sirene u Pri�tini oglasile su se tri puta u kratkim vremenskim razmacima. Srpski izvori u Pri�tini bliski vlasti kazali su da je re� o jo� jednoj ve�bi.

Pre toga komandant Tre�e armije Vojske Jugoslavije (VJ) general-potpukovnik Neboj�a Pavkovi� izjavio je da je opasnost od udara NATO snaga iz vazdu�nog prostora realna, da su pripadnici te armije spremni da pre�ive vazdu�ne udare NATO-a i da saniraju posledice takvih napada, da oni "imaju jasan zadatak da odbrane integritet Srbije i SRJ, da se razra�unaju sa preostalim �iptarskim teroristi�kim snagama na Kosovu i Metohiji i da spre�e svaki prodor snaga NATO-a na taj prostor. Mi �emo to uraditi", konstatovao je Pavkovi�.

Prema saop�tenju General�taba Vojske Jugoslavije u napadima avijacije i krstare�ih raketa NATO-a na Jugoslaviju tokom prve no�i poginulo je 10 i ranjeno 38, dok se jedan vojnik vodi kao nestao. Jugoslovenski savezni ministar izjavio je za CNN da je najmanje deset civila poginulo. "U vi�e masovnih udara borbenih aviona NATO - SAD, Velike Britanije, Francuske, Kanade, Italije, Nema�ke i �panije i krstare�ih raketa, u agresiji na SR Jugoslaviju tokom no�i 24 - 25 marta 1999. godine, dejstvovano je po jedinicama, sastavima i vojnim objektima na celokupnom prostoru na�e zemlje", navodi se u saop�tenju General�taba i precizira se da je ga�ano vi�e od 50 vojnih objekata, uklju�uju�i i industrijske objekte namenske proizvodnje: fabriku "UTVA" u Pan�evu, Vazduhoplovni zavod "Moma Stanojlovi�" i preduze�e "Milan Blagojevi�" u Lu�anima. Snage NATO-a napale su vojne ciljeve u Crnoj Gori - aerodrom Golubovci kod Podgorice, vojni objekat kod Danilovgrada i ure�aje na poluostrvu Lu�tica.

U Danilovgradu su, kako javlja na� dopisnik iz Podgorice, pitomci srednje policijske �kole, sme�teni na svega par stotina metara od pogo�ene kasarne. Neke vesti govore da je ga�ano i ne�to, mo�da radar na brdu Mavrijan kod Ulcinja. Civilni aerodrom Golubovci kod Podgorice je zatvoren, ali jedno svedo�anstvo ka�e da je napad NATO-a otpo�eo u trenutku kada je JAT-ov avion dovezao putnike iz Beograda. Opis je dramati�an, avion na pisti, otvaraju se vrata u mrklom mraku, na vojnom delu aerodroma ne�to gori, dok se putnici evakui�u bukvalno puze�i. Gra�ani Podgorice gledali su sa vrha solitera stub dima koji se visoko dizao a dok se �uo te�ki huk aviona okupljeni mladi�i ispred zgrada "pozdravljali" su ga sa "Klintone, majku ti jebemo!" U Londonu za vreme nema�kih bombardovanja postojala je pojava koju su nazvali "top ruf society" koja je obele�avala hladnokrvni prkos opasnosti.

Prve no�i NATO je napao i ciljeve u Beogradu Batajnicu, Rakovici i �arkovu. Iste ve�eri pogo�ena je Fabrika aviona "Lola-Utva" u Pan�evu. Radio Pan�evo je javio da je u fabri�koj hali izbio po�ar na tri mesta. Iz Beograda se na nebu prema Pan�evu video narand�asti odsjaj po�ara. Jedna ku�a udaljena �ak pedeset metara od mesta eksplozije pogo�ena je nekim ogromnim �rapnelom ili ne�im drugim, krov i betonska plo�a je probijena, ali niko nije povre�en. Eksplozija se �ula i u Mladenovcu, iz pravca u kojem se nalazi kasarna Vojske Jugoslavije Vrbica iz koje se vidi plamen. Eksplozija se �ula i u regionu Ralje. Tri projektila pogodila su Centar za obuku pripadnika Ministarstva unutra�njih poslova Srbije, severozapadno od centra Novog Sada. Taj centar nalazi se u neposrednoj blizini preduze�a "Tehnogas", a kako javlja RTS �rtava nije bilo, ali je pri�injena znatna materijalna �teta. Posle tih eksplozija, na podru�ju Novog Sada �ulo se jo� nekoliko detonacija. Ko zna kuda je sve nad Srbijom i Crnom Gorom te no�i sprovo�ena cini�no nazvana "Odlu�na akcija". Radio Beograd je u ve�ernjim terminima javljao da je neprijateljska avijacija u prvom napadu ga�ala ciljeve u Pri�tini, Kur�umliji, U�icu, Danilovgradu, Novom Sadu, Pan�evu i Podgorici. Televizija Kraljevo javila je da je jedan manji projektil eksplodirao pored piste aerodroma La�evci, ali �rtava nije bilo. Kragujevac je bombardovan u vi�e navrata, a napadi su se produ�ili i u �etvrtak. U Kur�umliji se prve no�i �ulo desetak eksplozija, od kojih je �etiri-pet locirano iz pravca kasarne, koja je okru�ena civilnim naseljima. U Kur�umliji, po "Betinim" vestima ga�ana je kasarna, koja je sme�tena oko jedan kilometar od centra grada.

Nakon informacije o agresiji NATO-a, dr�avna televizija po�ela je emitovanje filma "Kozara" sa tematikom narodnog otpora iz Drugog svetskog rata. General�tab u �etvrtak pre podne obave�tava javnost da su dejstva Vojske Jugoslavije bila u skladu sa na�im maksimalnim mogu�nostima i da su u neravnopravnoj vazdu�noj borbi oborena dva neprijateljska aviona i vi�e krstare�ih raketa".

Vesti italijanske televizije i nema�kog ARD-a o jednom ili dva oborena NATO aviona su u nekim agencijama potvr�ivane a u nekima demantovane. Intervencionisti�ka komanda je, me�utim, u �etvrtak ujutru saop�tila da su se svi avioni NATO-a vratili u bazu u �etvrtak ujutru u 5:45, a general Vesli Klark, uzvratio je da su NATO snage uni�tile dva jugoslovenska MIG-a. Posle ovog saop�tenja jugoslovenska strana je ostala pri svojoj tvrdnji, da je oborila dva aviona i vi�e projektila, a u �etvrtak pre podne vazdu�na odbrana je pohvaljena sa najvi�eg mesta. Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milo�evi� kao vrhovni komandant oru�anih snaga doneo je naredbu kojom pohvaljuje jedinice i komandu Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazdu�ne odbrane (RV i PVO) Vojske Jugoslavije, komandu Tre�e armije i Pri�tinski korpus VJ. Milo�evi� je te jedinice VJ pohvalio "za uspe�no izvr�avanje borbenih zadataka u otporu agresiji snaga NATO na Jugoslaviju".

Jugoslovenski premijer Momir Bulatovi� saop�tio je u sredu da je Savezna vlada proglasila ratno stanje. "Izvr�en je napad na jednu suverenu zemlju, protivno svim principima i normama me�unarodnog prava. Zbog toga, iz stanja neposredne ratne opasnosti, Savezna vlada je donela odluku o progla�enju ratnog stanja."

Ministrastvo unutra�njih poslova (MUP) Srbije saop�tilo je da je "uprkos zlo�ina�koj, i svom �estinom izvr�enoj agresiji snaga NATO-a na na�u zemlju, o�uvan stabilan javni red i mir na celoj teritoriji Srbije" i da sve slu�be MUP-a (javni red i mir, kriminalisti�ka, protivpo�arna, saobra�ajna i pograni�na policija) funkcioni�u normalno, uz visok nivo po�rtvovanja, samopregora i discipline. MUP je jo� saop�tio da se "�ivot gra�ana na teritoriji Srbije odvija normalno, uz visok stepen svesti i discipline na�ih gra�ana". �kole su prekinule rad i �aci su prevremeno poslati na prole�ni raspust. Predsednik Bulatovi� je prethodnog dana, u utorak, saop�tio da je, zbog pretnji NATO-a prema na�oj zemlji, vlada proglasila stanje neposredne ratne opasnosti koje stupa na snagu odmah.

Bilo je problemati�no da li �e taj akt biti priznat u Crnoj Gori, s obzirom na to da crnogorska vlada ne priznaje nijedan akt savezne vlade. Kada je agresija po�ela ta dilema je �ini se otklonjena kada se predsednik Crne Gore Milo �ukanovi� obratio gra�anima: "Obra�am vam se kao predsjednik svih gra�ana u ovim te�kim trenucima isku�enja za Crnu Goru i Saveznu Republiku Jugoslaviju i pozivam na uzdr�anost, na mir i slogu, na prevazila�enje svih sva�a i podela koje su kroz istoriju skupo ko�tale Crnu Goru. U interesu najsvetijeg cilja - o�uvanja Crne Gore i �ivota njenih gra�ana. U ime budu�nosti dana�nje i generacija koje �e do�i."

PRO�LA JESEN: Formalno-pravno Savezna vlada je odluku o uvo�enju stanja neposredne ratne opasnosti donela na osnovu odluke Savezne skup�tine odr�ane 5. oktobra 1998, u toku prethodne krize. Tada je ratna opasnost izbegnuta sporazumom predsednika Milo�evi�a sa ameri�kim posrednikom Ri�ardom Holbrukom o limitiranju vojnih i policijskih snaga na Kosovu, o uvo�enju nenaoru�ane me�unarodne verifikacione misije i o uspostavljanju vazdu�nog nadgledanja na Kosovu.

Za razliku od oktobarskog hepienda '98. martovska drama '99. je imala druga�iji tok. Dva sata posle Bulatovi�evog obra�anja naciji, Havijer Solana, generalni sekretar NATO-a, (koji je nekada, kao "ube�eni socijalista" bio protivnik NATO-a, �to neki hroni�ari nazivaju "mladala�kom delinkvencijom") saop�tio je da je naredio komandantu NATO za Evropu ameri�kom generalu Vesli Klarku da preduzme vazdu�ne operacije protiv Jugoslavije. Savezni ministar odbrane Pavle Bulatovi� procenio je da �e tim udarima biti izlo�eni vojni i policijski ciljevi, da Amerika i NATO na taj na�in, koji je bukvalno vandalski, staju u odbranu terorista, te da su, imaju�i u vidu opasnost, jedinice VJ razme�tene u prostoru da bi se izbegle i smanjile eventualne �tete i gubici.

Pregovori Slobodana Milo�evi�a i Ri�arda Holbruka zavr�eni su u utorak popodne 23. marta neuspehom po�to jugoslovenska strana nije prihvatila dva klju�na ameri�ka zahteva - da prekine operacije na Kosovu i smanji vojne i policijske efektive u ovoj pokrajini i da prihvati tekst sporazuma u onom obliku u kome su ga u Parizu potpisali kosovski Albanci uz supotpis ameri�kog ambasadora Hila i predstavnika EU Volfganga Petri�a.

�to se tog prvog zahteva vojne prirode ti�e u nekim vestima agencije Rojters i u emisijama londonskog BBC na engleskom jeziku provla�ile su se �pekulacije da su jugoslovenske snage pro�le nedelje skr�ile dve ili tri od ukupno sedam tzv. ratnih zona ilegalne i teroristi�ke U�K. Pominjano je �ak i da je neki neimenovani funkcioner NATO na pitanje da li to NATO tako postaje avijacija U�K odgovorio kako je to sad moralna obaveza po�to su predstavnici U�K potpisali. U Beogradu su u tom kontekstu Holbrukov zahtev shvatili kao ameri�ki poku�aj spa�avanja U�K �ime bi se izgubio motiv za zaposedanje Kosova od strane NATO radi pacifikacije podru�ja u razoru�anja i transformacije U�K.

Vesti o nekakvim nejasnim vojnim aktivnostima na Kosovu su dopirale sa raznih strana skoro nedelju dana pre kulminacije krize.

General�tab Vojske Jugoslavije saop�tio je da su takve informacije izmi�ljene i da nesumnjivo poti�u od takozvane Oslobodila�ke vojske Kosova i nekih stranih faktora i da Vojska Jugoslavije na Kosovu i Metohiji, kao delu teritorije svoje suverene dr�ave izvr�ava samo redovne zadatke i da zbog pretnji na�oj zemlji i gomilanja stranih trupa na granicama vojska samo preduzima odre�ene mere pripravnosti i da �e se po prestanku opasnosti vratiti u kasarne i da �e ispo�tovati sve me�unarodne obaveze.

Iz veoma sinhronog govora jugoslovenskih zvani�nika i politi�kih funkcionera koji se poslednjih nedelja nije menjao jasno je da je fokus beogradskog "ne" bio na odbijanju dolaska stranih trupa na tlo suverene zemlje. Jugoslovenska javnost je u�estano obave�tavana o prete�oj ratnoj opasnosti,a diskretno i o tome �ta ljudi u nastaloj situaciji treba da �ine. U Beogradu su aktivirani �tabovi za uzbunjivanje i javljanje, pored prolaznih potraga za kiselom vodom, prve kriti�ne no�i nisu prime�ene neke reakcije koje bi ukazivale na paniku ili na potro�a�ki stampedo. Kasnije kako je rat stizao u ovu zemlju, ljudi su se brzo privikavali da iz stanja dugotrajnog trpe�a pripreme za ratnu oskudicu. Stanje duha je relativno ta�no odslikao neki strani dopisnik skovav�i termin "turobna neminovnost". Ta�niju sliku pre po�etka napada davala je �argonska re�enica: "Ma nek ga�aju, ve� jednom, majke im ga nabijem!" U zvani�nim programima ponavljaju se re�i "Kosovo je Srbija". Radio B92, koji je u toku prvih �asova poku�ao da umiri gra�ane emitovanjem mno�tva informacija o toku krize, skloni�tima i naporima nadle�nih da rade u stanju ratne opasnosti, zatvoren je pod providnim izgovorom, a njegov glavni urednik Veran Mati� priveden je na informativni razgovor. Verujemo da je ga�enje tog radija �teta, setimo se samo kako je ta ekipa predano radila 1995. na zbrinjavanju izbeglica iz Krajine.

SENKA PRETNJE: Ameri�ki zvani�nici rekli su Rojtersu u sredu pre podne da napad mo�e biti odre�en za sredu u no� kada se o�ekuje da se oblaci nad Jugoslavijom razi�u. Javljeno je da prema Jugoslaviji kre�e osam B-52H bombardera koji su bili bazirani u Briitaniji; da je izvestan broj ratnih brodova napustio luku u Trstu; da su se uputili u blizinu jugoslovenske obale. U �etvrtak ujutru agencije i televizije intervencionisti�kih zemalja najavljivale su da je prvi napad pro�ao, da NATO analizira u�inke i da �e napadi verovatno biti nastavljeni u �etvrtak u no�. Solana je govorio da �e bombardovanje biti nastavljeno danima, ne mesecima. Ve� oko devet pre podne u �etvrtak agresija je nastavljena. U vi�e gradova u Srbiji objavljene su uzbune. Najavljivana je upotreba krstare�ih raketa "tomahavk". Svedoci su saop�tili da je iz baze Aviano uzletelo 12 aviona tipa "A117" kao i aparati tipa "A10", "EA6B", "C130", "CF18", "F16", "F15" i F18" vazduhoplovstava SAD, Britanije, �panije, Portugala i Kanade. Prve no�i avioni NATO uzleteli su i iz baza Vi�enca, Istrana, �oja del Kole i drugih baza u Italiji.

O preciznosti tih ma�ina za ubijanje od ira�kog rata 1991. naovamo napisani su milioni �lanaka, a uz to je i�la i jedna mitologizacija tzv. "�istog rata" (clean war) koja razaranje i raskomadana tela u vazduhu prikazuje kao ta�ku koja se pribli�ava kvadratu u nekoj video igri. Paralelno s tim gajena je svojevrsna "amoralnost pilota" koja mora imponovati zapadniim malogra�anima. U tu zamku uhva�eni su i mnogi mirotvorci, pa je agresija na Jugoslaviju pravdana "moralnim imperativom". "Moralni imperaiv" za sada ima za rezultat to da je ovim ratom iskopana veoma duboka jama izme�u Srbije i njenog evropskog okru�enja. Politikolog Ranko Petkovi� izjavljuje u nekom TV programu kako se ose�a kao 1943. kada su saveznici bombardovali okupirani Beograd i nikad nisu kasnije objasnili kakva je bila svrha tog bombardovanja. Mnogi me�utim vra�aju se�anje na jedno drugo bombardovanje - ono 1941. Prote�i �e mnogo vode Dunavom da se ubla�i ose�aj koji se ovim bombama usa�uje u ljude.

Nekada�nja vijetnamska anga�ovanost zapadne �tampe iz �esdesetih koja je otkrivala krvavi gro plan, rezervisana je za "male prljave ratove" i za "lo�e momke" koje treba privesti poznanju prava. U toj fascikli ve�i deo zapadnih medija sa sve manje rezerve dr�i Srbe (koje je doskora nazivala "Milo�evi�"). Po ratnoj uspaljenosti ove nedelje prednja�io je, kako izgleda, engleski "Dejli Telegraf" koji pi�e da pre nego �to po�nu �aliti Srbe njegovi �itaoci treba da se sete �ta su Srbi uradili i tra�i da se Kosovu odmah da nezavisnost i da se Srbi sna�no bombarduju.

U vi�e zapadnih listova pojavile su se, kako izgleda, rezerve u pogledu legalnosti i opravdanosti intervencije, kao i o neizvesnosti daljeg ishoda. Bilo kako bilo, tok zbivanja bio je u sredu u rukama generala Vesli Klarka, koji je, kako bele�i Rojters, u Vijetnamu bio ranjen zbog �ega je i odlikovan. Po tome je Klark razli�it od ameri�kog predsednika, koji je odbio da ide u taj Vijetnamski rat i sada je taj argument upotrebio u obrazlo�enju odluke o intervenciji ("Amerikanci znaju da ne volim rat, ali..."). Klinton je dakle ispoljio nesputanu nameru da upotrebi NATO protiv "Milo�evi�a", za to je dobio i odobrenje Kongresa (58:41) a za Klarka ka�u da je poodavno veliki zagovornik bomardovanja. Bilo kako bilo, zapadni militarizam je u sredu imao vi�ak adrenalina. Pominjanje vijetnamskih biografskih detalja ovde je pomalo u funkciji podse�anja na opomene (nekad ih izgovaraju ovde u "jeziku odvra�anja", a nekad oprezniji analiti�ari) da bi posle intervencije lanac doga�aja mogao da uzme takav tok da to mo�e da izazove novi Vijetnam, veoma krvav rat na terenu. "Militaristi�ki pacifisti" naprosto takvu mogu�nost nisu javno uzimali u obzir i "tipovali" su na efekat pretnje. Izgleda da se ve�ina onih koji na zapadu donose odluke do kraja dr�ala procene da �e "Milo�evi�" pod pretnjom u poslednjem trenutku popustiti, a kad je taj rezultat izostao izbila je erupcija besa za koju se u trenutku kada nastaje ovaj tekst ne mo�e ta�no pretpostaviti kakvu pusto� mo�e izazvati. Pretpostavka da �e bomardovani Srbi posle svega veoma brzo krvlju sa kolena potpisati taj problemati�ni sporazum u �etvrtak popodne, kada nastaje ovaj tekst �ini se neutemeljenom. Osim kolektivnog ka�njavanja Srba za sada se ne mo�e videti neka vidljiva svrha tog novog rata koji je na brzim krilima "Odlu�ne akcije" u sredu 23. marta do�ao na centralni Balkan.

Srbi su dok se rat pribli�avao ponavljali da ne�e uzma�i sa tanke crvene linije i da �e braniti zemlju od agresije. Poneko je upozoravao na �tetu koja mo�e nastati od preteranog juna�enja i o potrebi prihvatanja kompromisa. Bili su malobrojni, a i oni koji su u poslednji �as savetovali popustljivost obavezivali su se da �e braniti zemlju.

Neke signale da se mo�da mo�e desiti �udo nepopravljivi optimisti "�itali" su u izjavi nema�kog dr�anog sekretara u ministarstvu inostranih poslova Volfganga I�ingera koji je u sredu izjavio da bi "svaki ustupak jugoslovenskog predsednika Slobodana Milo�evi�a podstakao me�unarodnu zajednicu na obnavljanje dijaloga". Pitanje je da li je to bilo i��ekivanje obrta ili naprosto opravdanje intervencije. Pitanje je i �ta se posle svega smatra "svakim ustupkom". Jugoslovenski ambasador u Moskvi Borislav Milo�evi� izjavio je u sredu da je Beograd spreman na nastavak pregovora o politi�kom sporazumu (za Kosovo) sa ameri�kim izaslanikom Ri�ardom Holbrukom. Rukovodstvo zemlje spremno je "da miroljubivo re�ava probleme i da nastavi razgovore o politi�kom sporazumu koji bi uzeo u obzir nacionalne i dr�avne interese Srbije i Jugoslavije", rekao je Milo�evi�, ponoviv�i da �e ako NATO napadne, "do�i do razvoja po druga�ijem scenariju", i dodav�i da Beograd u tom slu�aju "ra�una na rusku solidarnost i pomo�".

Tekst "Sporazuma iz Rambujea" bio je predmet razmatranja na prvoj prole�noj redovnoj sednici Narodne skup�tine Srbije, zakazanoj hitno nekoliko dana ranije. Posle patriotski intonirane rasprave Skup�tina je donela dve krucijalne odluke: a) da ne prihvata prisustvo stranih vojnih trupa na Kosovu i Metohiji i b) da je spremna odmah po potpisivanju politi�kog sporazuma o samoupravi o kome se dogovore predstavnici svih nacionalnih zajednica koje �ive na Kosovu da razmotri obim i karakter me�unarodnog prisustva na Kosmetu (srpska zvani�na terminologija upotrebljava nazive "Kosovo i Metohija" i "Kosmet", dok Albanci i me�unarodni posrednici koriste naziv "Kosovo" - razlika koja se pokazuje veoma dramati�nom tako se odra�ava i u nazivu). Iz toka skup�tine rasprave mo�e se pouzdano zaklju�iti da se time mislilo na sporovo�enje one verzije sporazuma koji su u Parizu �lanovi dr�avne delegacije potpisali i dostavili Kontakt-grupi. Taj predlog je ameri�ko-evropska strana otvoreno odbacila, a ruska strana je, sve do same kulminacije krize, to �inila indirektno, sude�i bar po izjavi ministra inostranih poslova Ivanova koji je pozvao jugoslovensku stranu da potpi�e sporazum iz Rambujea koji jugoslovenska strana, kao �to znamo, smatra nepostoje�im. To rusko nagovaranje Beograda na kompromis na Zapadu je, dok je rasla napetost i sat otkucavao, pozdravljeno kao "korak u dobrom pravcu".

Rusi su ponavljali svoje protivljenje vojnoj intervenciji, ali je do poslednjeg trenutka bilo neizvesno kako bi prakti�no mogla izgledati njihova reakcija na ameri�ku re�enost da bombarduju Srbe.

DRAMATI�ESKIJ �AG: Amerikanci su izgleda pokazivali vi�ak arogancije i prema Rusima u ovoj pri�i, pa je �ak objavljena i jedna izjava Sendi Bergera, savetnika za bezbednost ameri�kog predsednika, da gospodin ruski premijer, ako mu je neprijatno da bude u Va�ingtonu za vreme bombardovanja Srba, mo�e tu svoju posetu da odlo�i. Za Ruse koji pregovaraju o nekih 11 milijardi (u nekim vestima 15) dolara novih kredita to je moralo biti veoma poni�avaju�e, ali je ruski premijer Jevgenij Primakov, ponavljaju�i svoje protivljenje intervenciji ipak krenuo za Va�ington. Posle razgovora sa ameri�kim potpredsednikom Alom Gorom na pola puta, u avionu nad Atlantikom Primakov je odlu�io da se vrati u Moskvu. Avion je, ka�u izve�taji, tu nad Atlantikom smesta promenio kurs za 180 stepeni i vratio se u Moskvu. Dmitrij Jaku�kin je saop�tio da je Primakov odlo�io posetu Va�ingtonu po nalogu �efa dr�ave. Ruski predsedenik Jeljcin primio je pre toga pismo ameri�kog predsednika Bila Klintona o ameri�kim ratnim ciljevima na Balkanu, ali na njega nije smesta odgovorio i iz Kremlja je stiglo obja�njenje - "predsednik Jeljcin prou�ava pismo". U sredu prepodne dolazile su tvrdnje da Jeljcin sprema odgovor Klintonu a iz drugih izvora je najavljivano da bi ruski odgovor mogao da bude veoma sna�an, ma �ta to zna�ilo. Rusi su tra�ili hitnu sednicu Saveta bezbednosti u slu�aju da napad po�ne i rekli da �e se osporiti embargo na uvoz oru�ja u Jugoslaviju kako bi se ovoj omogu�ilo da se brani u slu�aju napada. Kasnije su dolazile vesti (Rojtersova analiza u sredu) da bi Rusi mogli zapretiti podizanjem stepena borbene gotovosti svoje vojske i ponovnim lociranjem atomskih bombi u Belorusiji blizu poljske granice. Na� dopisnik iz Moskve Branko Sto�i� pi�e kako pre Primakovljeve posete Va�ingtonu svi stari bilateralni problemi u odnosima Rusije i SAD nisu ni za dlaku manji nego �to su bili. Neratifikovani (u Moskvi) Sporazum o ograni�avanju strategijskog nuklearnog naoru�anja (START-2), namera SAD da jednostrano poni�te jo� stariji sporazum o protivraketnoj odbrani i da se vrate novoj verziji programa "zvezdanih ratova", Iran - kao izvor deviza za rusku dr�avnu blagajnu i opasnost da ruska nuklearna tehnologija do�e u ne�eljene ruke.

Primakov je po povratku u Moskvu izjavio: "Mi ne trgujemo svojim principima u �ta �ete se uveriti..."

U sredu se u Beogradu �ekalo �ta �e kona�no re�i ruski predsednik Jeljcin. U pismu Klintonu Jeljcin je upotrebu sile ocenio kao neprihvatljivu. To kratkoro�no nije mnogo razjasnilo stvari. Predsednik Milo�evi� je telefonom razgovarao s premijerom Primakovim i u beogradskim saop�tenjima posle razgovora pozdravljeno je principijelno dr�anje Rusije i njenog predsednika Jeljcina i re�eno je da �e kontakti biti nastavljeni, ali u tim dramati�nim momentima nije bilo jasno kakav je prakti�ni zna�aj tog razgovora. Srpska strana mo�da smatra i u tome izgleda tra�i �ansu da najnovija ratna kriza mo�da dramatizuje pitanje da li �e NATO uzeti pravo da interveni�e gde ho�e i da li �e Rusija i u budu�nosti u ovakvim stvarima biti ignorisana.

"Samo �to sam razgovarao sa (predsednikom Francuske) �akom �irakom i Bilom Klintonom. Sa Klintonom je razgovor bio veoma dug", rekao je Jeljcin i dodao da su su ga dvojica predsednika obavestili o po�etku vazdu�nih udara na ciljeve u Jugoslaviji. "To je udar na celu me�unarodnu zajednicu", rekao je ruski predsednik i ocenio da je to pitanje "bezbednosti Evrope, rat u Evropi, a mo�da i �ire. To je veoma ozbiljan korak, i preduzeti ga, bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, vi�e je nego neshvatljivo". Pozvao je one koji su pre�iveli rat, i njihovu decu i one koji donose odluke da zaustave Klintona da ne preduzima taj dramati�ni korak (dramati�eskij �ag, u dubokom basu). Klinton je taj apel ignorisao stavljaju�i na kocku ozbiljnije zahla�enje sa Rusijom. Predsednik Rusije Boris Jeljcin je potom odlu�io da opozove predstavnika Rusije u NATO i da zamrzne rusko u�e��e u Partnerstvu za mir �ija je �lanica od 1997. godine. Najavio je da bi njegov odgovor mogao uklju�ivati i neke vojne) ili vojno diplomatske mere. Neke vesti su govorile, a nisu se kasnije vi�e ponavljale da ruski kontingent u Bosni ne�e slu�ati NATO komandu, ve� samo zapovesti Jeljcina. Oko 80 ruskih predstavnika u Kosovskoj verifikacionoj misiji, kako javlja Itar-tas, napu�ta Makedoniju i letom Aeroflota vra�a se u Moskvu. Sednica saveta bezbednosti nije dala nikakav rezultat.

VR�ITE DU�NOST: Predsednik Milo�evi� se u sredu popodne obratio jugoslovenskoj javnosti podr�av�i odluke Skup�tine Srbije i anga�man predsednika Srbije Milana Milutinovi�a, naglasio da se ovde ne radi samo o Kosovu ve� o celoj zemlji, da je jugoslovenska vlast odlu�na da nastavi sa politi�kim sporazumevanjem; da �e se zemlja braniti u meri u kojoj to bude potrebno i da �e svako tome najbolje doprineti ako radi svoj posao. To nije bilo redefinisanje stanja neposredne ratne opasnosti u ratno stanje, ve� poziv na rad, red i mir. Ostajemo, dakle, na tankoj crvenoj liniji.

"Poslednja re�" jugoslovenskog predsednika Slobodana Milo�evi�a objavljena je jo� u ponedeljak 22. marta Radio-televiziji Srbije u formi pismenog odgovora Kuku i Vedrinu ministrima inostranih poslova Britanije i Francuske:

"Gospodo ministri...

Razgovori u Parizu za koje ka�ete da ste ih zavr�ili nisu ni odr�ani...

Prema tome, moj odgovor na va�u re�enicu "sporazum je na stolu" je slede�i: Na stolu mo�e biti samo predlog sporazuma, a prazan sto ne donosi sporazum, kao ni popunjena samo jedna strana stola. Za stolom moraju da budu oni kojih se sporazum ti�e.

�to se va�ih pretnji vojnom intervencijom NATO ti�e, Va�i narodi bi trebalo da ih se stide, jer se spremate da primenite silu nad malim evropskim narodom zato �to �titi svoju teritoriju od separatizma i svoje gra�ane od terorizma i svoje istorijsko dostojanstvo od hulja, koje ne znaju ni �ta je istorija ni �ta je dostojanstvo.

Ka�ete da su veliki pokreti na�ih snaga bezbednosti veoma zabrinjavaju�i. Ako mislite da su zabrinjavaju�i za separatiste koji bi da otcepe deo teritorije Srbije i Jugoslavije, i treba da budu. Ako mislite na eventualne agresore izvan Jugoslavije, tako�e i za njih treba da budu zabrinjavaju�i.

Zar, zaista, neko normalan mo�e da misli da onaj kome se preti ne�e pokazati nameru da se brani.

Vi ste, gospodo, ministri inostranih poslova dve evropske zemlje i kao takvi ste istaknute diplomate i u tom svojstvu imate pravo da posredujete, pregovarate, zastupate dobru volju, zala�ete se za mir u Evropi i svetu i bolje odnose me�u narodima, ali nemate pravo ni da pretite drugim zemljama i njihovim gra�anima niti da ure�ujete �ivot u njima.

Ostajemo pri svom �vrstom opredeljenju da probleme na Kosovu i Metohiji treba re�avati mirnim sredstvima, putem pregovora. �to ti pregovori nisu odr�ani ni u Rambujeu, ni u Parizu, ne zna�i da od njih treba odustati, bar sa na�eg miroljubivog i demokratskog gledi�ta. Slobodan Milo�evi�"

PRAZNA SOBA: Mada je sve na srpskoj strani bilo jasno, rasprava u Skup�tini Srbije u utorak 22. je bila u korelaciji sa vestima iz Belog dvora. Kad je za govornicu iza�ao predsednik Srbije Milan Milutinovi� i zatra�io da se rasparava ne �iri jer "oni" (Amerikanci) ho�e trupe i samo trupe, jasno je bilo da �e Ri�ard Holbruk, "buldo�er diplomata" za koga istori�ar Milan St. Proti� ka�e da je opasan i "neoptere�en knji�kim znanjem" odneti veoma nezgodno pismo u Brisel. Nekako posle Milutinovi�evog govora me�u skup�tinskim izve�ta�ima je prostrujala vest da je Holbruk otkazao sobu u Hajatu. Ka�u da je neki od jugoslovenskih fudbalera razo�arano konstatovao. "Isto ovako su otkazali sobu kada je otkazana utakmica sa Irskom!" Nekako sa ovim vestima preplitale su se vesti o tome da UEFA razmatra da li da odlo�i utakmicu Jugoslavija-Hrvatska. U sredu je do�la vest da je UEFA odlo�ila utakmicu za 18. avgust, a utakmicu Makedonija-Irska za 4. septembar. Paradoksalno, u takvoj situaciji po�eli smo da se smejemo konstataciji kako UEFA zna ne�to �to mi ne znamo, a �to izgleda ne zna ni ve�ina aktera.

Skup�tina Srbije donela je dve odluke i pet zaklju�aka, koji se svode na jednu re�enicu: "Narodna skup�tina izra�ava jednodu�nost u spremnosti da branimo Srbiju i SR Jugoslaviju od svakog agresora, ma kako se on zvao i bez obzira �ime svoj zlo�in bude motivisao".

Na stranu kakva sve mo�e biti njena predistorija, ta re�enica odredi�e mo�da budu�i veoma dramati�ni tok doga�aja i mnoge pojedina�ne sudbine. U sredu oko tri popodne, blizu Slavije (tamo spomenik Dimitriju Tucovi�u, socijalisti i pacifisti koji je poginuo na Ceru 1914. stoji sam), kao neki lahor koju nagove�tava oluje ispod te mirne povr�ine, jedan starac raduje se �to je u prodavnici prona�ao so. Iskustvo ga u�i da je u ovakvim vremenima nekada najte�e bilo bez soli. Obi�ni svet se sprema za dugo pre�ivljavanje. Posle mnogo poku�aja jedan od va�ih reportera uspeva da dobije telefonsku vezu sa svojom majkom u jednom �umadijskom selu. Pita je da li je �ula vesti, i zatim joj kratko ka�e da je "progla�eno ratno stanje". Iz slu�alice se �uje kratko: "Jao..." i dugo �utanje. Na usplahireno: "Alo, jesi li tu? �uje� li me?" Ona tiho odgovara: "�ujem..."

Sreda - �etvrtak, 24-25. mart. 1999. godine

Satnica agresije

Sreda, 24. mart:

Predstavnici beogradske vlasti saop�tili su u sredu (18,30) da su preduzete sve zakonom predvi�ene mere za zbrinjavanje i sklanjanje stanovni�tva i funkcionisanje komunalnih slu�bi u slu�aju vazdu�nih udara na Beograd. "Svi sistemi grada su spremni da preduzmu obaveze koje mogu proiste�i iz nevolje, ukoliko do nje do�e. Mi zaista verujemo da Beograd i na�a zemlja ne�e biti napadnuti, ali smo obavezni i spremni da izvr�imo sve �to se zakonski od nas o�ekuje i tra�i". Spasoje Kruni� je zamolio Beogra�ane da "krajnje sabrano i mirno prihvate sve �to nam se de�ava" i da ne podlegnu "panici" i "zlonamernim informacijama".

Vlada Srbije saop�tila je da je "u ovom trenutku", kada "NATO preti agresijom na na�u zemlju", "najva�nija odbrana zemlje" i apelovala na "svakog pojedinca, organizaciju i instituciju" da "dosledno izvr�ava obaveze u skladu sa neposrednom ratnom opasno��u". U saop�tenju se ka�e da "Vlada Srbije garantuje gra�anima uredno snabdevanje neophodnim �ivotnim namirnicama koje su sve raspolo�ive u dovoljnim koli�inama". Vlada je saop�tila i da su "nadle�ni organi i organizacije obavezni da obezbede za�titu gra�ana od svih opasnosti, gde god se oni na�u u blizini mesta napada". "Mediji su obavezni da daju maksimalni doprinos ja�anju patriotizma i odbrani zemlje", dok su "zdravstvene i farmaceutske organizacije du�ne da pru�aju zdravstvenu za�titu i obezbe�uju neophodne lekove i materijal", saop�tila je Vlada Srbije. U saop�tenju se navodi i da je Vlada Srbije "donela odgovaraju�e odluke za izvr�avanje ovih obaveza".

General�tab Vojske Jugoslavije (G�VJ) saop�tio je da je u 20.00 sati NATO izvr�io agresiju na SRJ.

Petnaestak minuta pre 20 �asova u blizini Pri�tine �uo se niz jakih detonacija. Iz pojedinih delova Pri�tine videlo se delovanje protivavionske artiljerije u okolini aerodroma Slatina, javio je izve�ta� Bete iz Pri�tine.

U Beogradu su se oko 20.15 sati oglasile zavijaju�e sirene za uzbunu. Tri jake detonacije �ule su se oko Avale. Pogo�ena je i radarska stanica u Rakovici. Sa prostora oko vojnog aerodroma Batajnica �ulo se do 22 �asa, ukupno 11 detonacija. Na to podru�je izvr�ena su tri napada. U napadu NATO snaga na ciljeve u Beogradu pogo�eni su Vojnotehni�ki institut i Vojnotehni�ka akademija u �arkovu prema izjavi iz vojnih izvora, u tim objektima su sme�teni pansioni za sme�taj porodica oficira VJ, izbeglih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Vojnotehni�ki institut nije pogo�en uverili su se izve�ta�i Bete na licu mesta.

Na vi�e mesta ju�no od Beograda bilo je, tako�e, eksplozija. Jedna od njih �ula se u regionu Ralje, 30 kilometara ju�no od Beograda.

Tri jake detonacije �ule su se u okolini Novog Sada. U nekim delovima Novog Sada �ule su se sirene, ali ne i u centru grada. Tri projektila pogodila su u 19.55 Centar za obuku pripadnika Ministarstva unutra�njih poslova Srbije, severozapadno od centra kao i da je o�te�en pogon fabrike "Motinsa".

Hrvatska televizija saop�tila je da je vazdu�ni prostor Hrvatske zatvoren. Nije dato nikakvo dodatno obja�njenje, javlja AFP.

Sirene su se u Kragujevcu oglasile oko osam sati i 20 minuta. Jedan projektil je pao u blizini kasarne "Milan Blagojevi�" i pri�inio malu materijalnu �tetu.

Nekoliko minuta posle 20 �asova izvr�en je prvi napad, a u 21.30 drugi na Centar za specijalnu obuku MUP-a u Kuli.

Snage NATO-a napale su oko pola devet aerodrom Golubovci kod Podgorice i vojnu bazu u Danilovgradu.

U Klini�ko-bolni�kom centru u Podgorici su zbrinuta tri vojnika VJ koji su povre�eni u napadu NATO-a, rekao je agenciji Beta direktor KBC-a Budimir �egrt, koji je dodao da su primljeni vojnici �or�e Galatin iz Sombora, Ivo Coli� iz Subotice, koji su zadobili lak�e opekotine lica i le�a i Ivan Pe�i�, koji je povre�en u trbuh i noge i �ije se stanje "dijagnosticira".

U napadima NATO na SRJ u Kur�umliji tokom no�i �ulo desetak eksplozija, od kojih je �etiri-pet locirano iz pravca kasarne, koja je okru�ena civilnim naseljima.

Radio-televizija Srbija prekinula je u 20.55 minuta program i objavila saop�tenje General�taba Vojske Jugoslavije kojim se obznanjuje agresija NATO.

Udarima NATO pogo�ena je fabrika aviona u Pan�evu, javio je Radio Pan�evo.

Jaka eksplozija �ula se u Mladenovcu iz pravca u kojem se nalazi kasarna "Vrbica" iz koje se video plamen.

U Ulcinju se oko 21 sat �ula eksplozija iz pravca brda Mavrijan, gde je sme�teno radarsko postrojenje Vojske Jugoslavije.

U Kraljevu se �ula jedna detonacija, kojoj su prethodila tri bljeska. Kako javlja televizija Kraljevo aerodrom La�evci, koji se nalazi petnaestak kilometara severozapadno od grada na putu prema �a�ku, "bio je jedna od prvih meta vazdu�nih udara NATO-a".

Nekoliko minuta pre pono�i sirene su ozna�ile prekid vazdu�ne opasnosti u U�icu. Prema vestima napadnut je aerodrom Ponikve, tridesetak kilometara severozapadno od grada.

Radio-televizija Srbije javila je da su raketne napade na Kosovo i Metohiju izvela 24 NATO aviona koja su u�la iz Albanije. U komandi Pri�tinskog korpusa, RTS saznaje da su tri projektila pala na jedinicu VJ u Kur�umliji, bez posledica po pripadnike VJ. Spiker RTS-a je poru�io gledaocima: "Kriminalci NATO pakta i njihovi zlo�ina�ki nalogodavci mogu nam naneti �rtve i materijalnu �tetu, ali nas ne mogu pobediti i pokoriti". Nakon informacije o agresiji televizija je po�ela emitovanje ratnog filma "Kozara".

Radio Beograd je u vestima u 22 �asa objavio da je ga�ano sedam gradova: "Neprijateljska avijacija je u prvom napadu ga�ala ciljeve u Pri�tini, Kur�umliji, U�icu, Danilovgradu, Novom Sadu, Pan�evu i Podgorici.

Radio Crne Gore javio je da je u napadu NATO pogo�eno i poluostrvo La�tica, na ulazu u Bokokotorski zaliv i tom prilikom lak�e su ranjena dva vojnika VJ.

Prvu vest o gubicima neprijatelja javila je italijanska televizija: "Jedan avion NATO-a oboren je prilikom dana�njih napada na SR Jugoslaviju". NATO demantuje ovu vest. Nema�ko ministarstvo odbrane potvrdilo je da je oboren nema�ki borbeni avion "tornado", prenela je nema�ka televizija ARD.

Jedan avion NATO-a oboren je u �irem reonu planine �i�avice, zapadno od Pri�tine, javila je u vestima u 23 �asova Radio-televizija Srbije. Oborene su i tri rakete pre nego �to su pale na cilj, javio je izve�ta� RTS-a iz Pri�tine. Pri�tinski Media centar saop�tio je da su prilikom agresije NATO na snage VJ na Kosovu i Metohiji oborene dve krstare�e rakete, kao i da je najverovatnije oboren i jedan avion zapadne vojne alijanse.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija po�eo je hitnu sednicu povodom napada NATO-a na ciljeve u Jugoslaviji. Sednica je odr�ana na zahtev Rusije. Posle ve�anja nikakva odluka nije doneta.

Prema saop�tenju G�VJ izdatom nakon prvog udara vazdu�ne snage NATO-a su tokom tro�asovnih dejstava, u agresiji na SRJ, ga�ale 40 objekata: ga�ano je pet aerodroma, pet kasarni, vi�e centara veze, nekoliko komandnih mesta, skladi�ta i jedinice na polo�ajima, kao i dva objekta namenske proizvodnje. Efekti masovnih dejstava avijacije i krstare�ih raketa po objektima i ljudstvu su minimalni, isti�e se u saop�tenju. Prema saznanjima VJ oborena su dva neprijateljska aviona i vi�e krstare�ih raketa.

�etvrtak, 25. mart

Posle pono�i u okolini Pri�tine �uju se eksplozije. Pogo�ena je fabrika plasti�nih masa, pri �emu je pri�injena znatna materijalna �teta, javila je u rano jutro RTS.

Komandant Tre�e armije general-potpukovnik Neboj�a Pavkovi� izjavio je da je u napadu NATO-a na ciljeve u Srbiji bilo �rtava me�u civilima, od kojih i me�u izbeglicama iz Prokuplja.

Prema njegovim re�ima, napad je izvr�en na jedinice Tre�eg korpusa i jedinice Tre�e armije krstare�im raketama i sa oko 150 aviona. Najve�i napadi izvr�eni su na naseljena mesta (Kur�umlija, Prokuplje i �akovica), kao i na vi�e sela naseljenih isklju�ivo srpskim �ivljem i dodao da je napad izvr�en i na Gra�anicu, selo sa najve�om srpskom svetinjom, manastirom Gra�anica. Pavkovi� je rekao da su najja�i napadi izvr�eni sa prostora Makedonije i Albanije Efekti dejstva po jedinice Tre�e armije i Pri�tinskog korpusa su minimalne. "Za vreme napada jedinice za protivvazdu�nu odbranu uspele su da obore �est krstare�ih raketa i dva aviona", rekao je Pavkovi�.

U toku je jaka agresija NATO snaga na �ire podru�je Beograda, a jedan od osnovnih ciljeva je aerodrom u Batajnici, re�eno je agenciji Beta u Slu�bi za osmatranje i obave�tavanje Beograda u 3.40 �asova. Isti izvor navodi da se podru�je Batajnice "dosta ga�a i poga�a", ali nije mogao da saop�ti vi�e detalja o eventualnoj �teti. Iz istog izvora je re�eno da su napadnuta i podru�ja Vo�dovca i Grocke.

Beogradska TV stanica Studio B javila je ujutro da se pilot oborenog nema�kog aviona katapultirao u okolini planine Jastrebac i da "me�tani okolnih sela tragaju za pilotom".

U 5 sati i 25 minuta u Beogradu sirene su objavile prestanak vazdu�ne opasnosti.

Ministar prosvete Srbije Jovo Todorovi� je saop�tio da se nastava u osnovnim i srednjim �kolama i na fakultetima ne�e odr�avati do 2. aprila, zbog "novonastale situacije".

U Beogradu su se u 9.35 oglasile sirene koje ozna�avaju po�etak vazdu�ne opasnosti, kraj opasnosti ogla�en je u 11.55.

U napadima avijacije i krstare�ih raketa NATO-a na Jugoslaviju (tokom no�i 24/25. marta) poginulo je 10 i ranjeno 38, dok se jedan vojnik vodi kao nestao, saop�tio je G�VJ. "U vi�e masovnih udara borbenih aviona NATO-a - SAD, Velike Britanije, Francuske, Kanade, Italije, Nema�ke i �panije i krstare�ih raketa ga�ano je vi�e od 50 vojnih objekata, uklju�uju�i i industrijske objekte namenske proizvodnje: fabriku UTVA u Pan�evu, Vazduhoplovni zavod 'Moma Stanojlovi�' i preduze�e 'Milan Blagojevi�' u Lu�anima. U izrazito neravnopravnoj vazdu�noj borbi oborena su dva neprijateljska aviona i vi�e krstare�ih raketa", dodaje sa u saop�tenju.

U intervjuu nema�kom radiju potpredsednik Parlamentarne skup�tine OEBS-a Vili Vimer zatra�io je hitno okon�anje vazdu�nih napada NATO-a na Jugoslaviju.

G�VJ je saop�tio da su uporedo sa po�etkom vazdu�nih napada NATO-a na Jugoslaviju, "�iptarski teroristi otpo�eli op�ti napad protiv jedinica VJ i policijskih snaga" na Kosovu i Metohiji.

Beogradska gradska �isto�a uvela radnu obavezu.

Partija demokratskog socijalizma jedna od opozicionih stranaka u nema�kom parlamentu, odlu�ila je da pred Saveznim ustavnim sudom podigne tu�bu zbog u�e��a Nema�ke u vojnoj akciji NATO-a protiv Jugoslavije.

Rukometni savez Jugoslavije je obavestio javnost da do daljneg odla�e sve javne manifestacije u organizaciji.

Misija SR Jugoslavije pri EU u Briselu je Savetu ministara EU uru�ila verbalnu notu u kojoj se ka�e da su "NATO snage pokrenule oru�anu agresiju protiv SR Jugoslavije".

Savet 46. Festivala jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometra�nog filma saop�tio je da se ta smotra odla�e zbog napada NATO-a na SRJ.

Makedonski ministar odbrane Nikola Kljusev demantovao je izjavu generala Neboj�e Pavkovi�a da je NATO za udare protiv SR Jugolsavije koristio teritoriju Makedonije.

U Beogradu su se oko 14 �asova oglasile sirene kojima je ozna�ena neposredna vazdu�na opasnost, u 16.22 ogla�en je prestanak opasnosti.

Upravnik Narodnog pozori�ta Neboj�a Bradi� izjavio je da �e repertoar tog teatra biti prilago�en novonastaloj situaciji.

Zbog agresije NATO-a na SRJ, "Beogradfilm" je sa repertoara u beogradskim bioskopima povukao sve strane filmove, ali i "No�" zbog te�kog sadr�aja.

Svetski �ampionat u stonom tenisu, koji je trebalo da se odr�i u Beogradu od 26. aprila do 7. maja, odlo�en je do daljnjeg "zbog aktuelne situacije u Jugoslaviji", saop�tila je Me�unarodna federacija stonog tenisa.

Francuska policija je privela u policijsku stanicu 120 Jugoslovena, koji su u Parizu demonstrirali u znak podr�ke Jugoslaviji.

Udru�enje likovnih umetnika Srbije saop�tilo je da otkazuje otvaranje "Prole�ne izlo�be ULUS-a" zakazane za �etvrtak.

Direktor Poslovne zajednice pekarske i mlinarske industrije Srbije "�itozajednica" Zlatica Markovi� izjavila je da se proizvodnja hleba u dr�avnim pekarama iz sata u sat pove�ava. Komandant Ratnog �taba civilne za�tite Beograda Dragan �ovi� apelovao je na gra�ane da ne kupuju zalihe hleba.

Slobodan Milo�evi� odr�ao je sastanak najvi�eg rukovodstva zemlje, javili su beogradski mediji. "Na sastanku je razmatrana i ocenjena vojno-politi�ka situacija nakon brutalne agresije snaga NATO-a, predvo�enih Sjedinjenim Ameri�kim Dr�avama na Saveznu Republiku Jugoslaviju". U saop�tenju se navodi da je "dr�avno rukovodstvo ocenilo da je zlikova�kim udarima vazduhoplovnih snaga agresora izvr�en te�ki zlo�in protiv naroda Savezne Republike Jugoslavije". Konstatovano je da su pripadnici VJ "pru�ili odlu�an otpor na�im neprijateljima, pri �emu su ispoljili visoku patriotsku svest, hrabrost i po�rtvovanje."

Savezno ministarstvo odbrane saop�tilo je da su obezbe�eni uslovi za odbranu i za�titu stanovni�tva.

Papa Jovan Pavle Drugi je izrazio duboku zabrinutost zbog patnji svih ljudi u SR Jugoslaviji.

Predsednik Srbije Milan Milutinovi� doneo je uredbu o radu republi�kih dr�avnih organa za vreme ratnog stanja.