Iznenadna smena na ruskom vrhu

Stepašin umesto Primakova

Predsednik Jeljcin je smenio dosadašnjeg premijera, sa obrazloženjem da je "radio šta je trebalo i sada može da ide", i postavio novog, ne rekavši šta se od njega traži!

Specijalno za "Vreme" iz Moskve

Za najnoviju smenu u vrhu ruske državne hijerarhije, vrlo je karakteristična scena koja se odigrala na nedavnom zasedanju organizacionog komiteta za obeležavanje dva milenijuma hrišćanstva uopšte i hiljadu godina hrišćanstva u Rusiji, iako ona sa Hristom i religijom nema veze.

Predsedavajući zasedanja i komiteta, predsednik Boris Jeljcin, koji je već počeo da čita svoju uvodnu reč, prekinuo se u pola reči i, posle dugog osmatranja učesnika za okruglim stolom, konstatovao da "nisu svi seli kako treba". Posle te pauze, koja se činila zlokobnom, naredio je da ministar unutrašnjih poslova Sergej Stepašin, koji je dan uoči tog skupa postavljen i za zamenika predsednika vlade, "zauzme odgovarajuće mesto", bliže njemu. Sada, posle ipak iznenadnog smenjivanja Jevgenija Primakova sa položaja premijera, Stepašin se pomerio još bliže Jeljcinu, takoreći, najbliže, ako se ima u vidu njegova sopstvena izjava da je i na raznim ranijim funkcijama uvek imao "direktnu vezu s predsednikom", bar jednaput nedeljno.

Ta "pomeranja" - administrator u vladi iznenada postaje ministar unutrašnjih poslova, posle godinu dana ministar, takođe iznenada, postaje drugi od dva prva vicepremijera, a samo nekoliko dana potom i premijer odlikuju celu karijeru general-potpukovnika Sergeja Stepašina (47).

Sin pomorskog oficira, on je i sam postao kadrovski oficir, posle završetka Vojno-političke akademije Ministarstva inostranih poslova i od 1991, kada je posle avgustovskog puča protiv Gorbačova dobio prvu važnu funciju (načelnik uprave u Agenciji federalne bezbednosti, službi kontrašpijunaže izdvojenoj iz sastava još postojećeg KGB-a), neprestano je u usponu, sve do ovih dana.

PRIMAKOV POSTAJE SUVIŠAN: Postavljenje Stepašina na mesto predsednika vlade nesumnjivo predstavlja interesantan potez predsednika Jeljcina, ali je ništa manje zanimljivo i uklanjanje Jevgenija Primakova, koji je - otkako je prošle jeseni došao na položaj premijera - "zadužio" Jeljcina kao malo ko pre njega. Objašnjenje za njegovo smenjivanje je više nego sažeto i dopušta svakojaka nagađanja: suština se svodi na stav da je on na svom položaju učinio što se od njega tražilo (izvršio je "postavljeni taktički zadatak"), i sada može da ide. Ako ništa drugo, osim reči bar prijateljske zahvalnosti i uvažavanja, nedostaje priznanje za, moglo bi se reći, gigantski učinak vlade Primakova.

Istina, ta vlada nije bogzna šta postigla, kao što naglašavaju njeni kritičari, a sada to tvrdi i Jeljcin, ali treba biti prilično jednostran pa joj ne priznati da joj je pošlo za rukom da Rusiju izvuče iz bezdana krize u koji je gurnuta raspadom finansijsko-bankarskog sistema 17. avgusta prošle godine. Svi su predviđali neminovnost divljačke hiperinflacije, a ona je izostala.

Smatralo se da će Rusija doći na crnu listu svih stranih investitora i kreditora, uključujući Međuanarodni monetarni fond, ali je Primakov uspeo da obnovi relacije, a MMF uveri da ipak odobri ranije dogovoren kredit od pet milijardi dolara. Rublja, koja se zbog avgustovskog debakla sunovratila kao nikad pre, opet je stala na noge, sa relativno stabilnim kursom prema dolaru.

Najvažniji Primakovljev rezultat, međutim, više je političke nego ekonomske prirode, mada je jedno protkano drugim: prvi put od dolaska Borisa Jeljcina na čelo Rusije jedna njena vlada je uživala podršku svih grana vlasti i društvenih struktura. U tome se, možda, i krije glavna nota nezadovoljstva predsednika Jeljcina Primakovom lično, mada je on u prvi plan svoje javne karakteristike njegovog (ne)učinka kao premijera izvukao ocenu da "ta vlada nije ništa učinila za ekonomski rast"! "Vreme za pravdanja i umirujuća objašnjenja je prošlo", tvrdo je presudio Jeljcin.

OPŠTE NEZADOVOLJSTVO: Nasuprot Jeljcinovom negativnom stavu prema Primakovu, izražava se naglašeno nezadovoljstvo njegovom odlukom. "U nizu (Jeljcinovih) grešaka, smenjivanje je do sada njegova najveća greška", izjavio je ne jedan član Državne dume i gubernator. Donji dom parlamenta je čak iskoristio smenjivanje Primakova kao konkretan dokaz Jeljcinove "nesposobnosti da vrši dužnost predsednika" (iako je, istinu govoreći, sve što je Jeljcin učinio u skladu s njegovim ustavnim ovlašćenjima) i zamolio ga da "sâm, dobrovoljno napusti Kremlj."

Smena je pala u predvečerje godinu dana pripremane rasprave u Državnoj dumi o optužnici protiv Jeljcina za pet krivičnih dela: raspad Sovjetskog Saveza (1991), oružani napad na parlament (Vrhovni sovjet, 1993), rat u Čečeniji (1994-95) i permanentno slabljenje oružanih snaga i ugrožavanje nacionalne bezbednosti i, najzad, genocid nad sopstvenim narodom! Debata je počela u četvrtak, a završava se u petak glasanjem: ako Duma usvoji svih pet, ili neke, ili samo jednu tačku optužnice (za šta treba da se izjasni najmanje 300 od 450 deputata), automatski se otvara procedura "impičmenta", ali će poslednju reč o eventualnom smenjivanju Borisa Jeljcina sa položaja predsednika izreći Vrhovni, odnosno Ustavni sud Rusije.

U ovom trenutku za Jeljcinove oponente uopšte nije važno kako će se njihov poduhvat okončati. Važno im je da je igra počela, da Jeljcina ima zbog čega da boli glava, a najviše to da ako izglasaju optužnicu on više neće imati prava da raspusti Dumu.

Odlazak Primakova i pojava Stepašina kao (za sada samo) kandidata za premijera unosi, međutim, nove elemente u staru igru. Duma rizikuje da se na nju, na kraju, svali odgovornost za novo zaoštravanje krize, ako ne i haos, što prognoziraju analitičari, ukoliko se parlament sav posveti svojoj opsesiji da ukloni Jeljcina umesto da požuri da ustoliči novog premijera i vladu koju bi on formirao. Deputate, međutim, to nije uplašilo: već su rešili da stvar sa impičmentom isteraju do kraja, a o kandidatu za premijera će se izjašnjavati iduće srede, tačno poslednjeg dana roka koji im za to propisuje ustav.