Diplomatija
U igri i treća velika sila
Taman kad je 6.maja grupa država koje čine G-8 prihvatila principe za rešenje kosovske krize, što je kod građana Jugoslavije probudilo nadu da se nazire kraj rata, Amerikanci su bombardovali ambasadu NR Kine u Beogradu i iskomplikovali diplomatski proces do razmera gde se rešenje teško nazire
Kineski
predsednik Đijang Cemin izjavio je da Savet bezbednosti UN-a (koji je trebalo, na osnovu
zaključaka G-8, da donese Rezoluciju o miru u Jugoslaviji) ne može razmatrati planove za
Kosovo dok NATO ne obustavi bombardovanje. NATO ne pokazuje nikakvu nameru da to učini,
ni posle bombardovanja kineske ambasade, ni posle saopštenje Vojske Jugoslavije da je
počelo njihovo povlačenje sa Kosova. Najnovija vest (sreda popodne) jeste da NATO
namerava da šalje bombardere i iz Mađarske i iz Turske.
Okvirni plan SAD, Rusije, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Japana i Kanade (koje čine G-8) predviđa trenutnu i proverivu obustavu nasilja i represije na Kosovu; povratak izbeglica kućama; raspoređivanje efikasnog civilnog i bezbednosnog prisustva, podržano od strane UN-a, koje bi trebalo da obezbeđuje Kosovo posle povlačenja srpskih trupa; uspostavljanje prelazne administracije pod nadzorom UN-a; sporazum koji obezbeđuje suštinsku samoupravu za Kosovo, uzimajući u pun obzir sporazum iz Rambujea i princip suverenosti i teritorijalnog integriteta SRJ i drugih zemalja u regionu; demilitarizaciju UČK-a; sveobuhvatan pristup ekonomskom razvoju i stabilizaciji kriznog područja.
CNN je objavio da je "zauzvrat Rusiji, koja je prihvatila međunarodne vojne snage na Kosovu, u zaključcima sa sastanka izbegnuto pominjanje uloge NATO-a u predloženom vojnom kontingentu", ali da će NATO ipak biti njegova okosnica. Američka TV mreža je još objavila, pozivajući se na izvore iz NATO-a, da će zadržati mogućnost da udare u svakom trenutku tokom procesa sporazumevanja, da napadnu kad osete da su pod pretnjom i da gađaju ciljeve koje vide kao legitimne (još dok je predlog G-8 bio na stolu, Pentagon je objavio da u Evropu šalje novih 176 aviona koji će biti upotrebljeni protiv Jugoslavije). CNN je dalje rekao, pozivajući se na ono što su izvori iz jugoslovenske vlade rekli dopisniku Brentu Sadleru, da je Jugoslavija spremna da prihvati međunarodne vojne snage ako samo 30 odsto njihovog sastava bude iz zemalja NATO-a, 30 odsto iz Rusije, a preostalih 40 odsto iz drugih zemalja.
Međutim, G-8 nije postigla saglasnost o onome što građane Jugoslavije najviše interesuje - o okončanju rata u Jugoslaviji. "Postoje razlike u mišljenjima o tome da li zaustaviti bombardovanje", rekao je Joška Fišer, nemački ministar spoljnih poslova.
Sporazumom se, prema BBC-u, otvara mogućnost da NATO bude raspoređen na Kosovu, ali da mirovne snage ne budu predvođene Alijansom. Državni sekretar SAD Medlin Olbrajt, međutim, udara u isti nakovanj i pre i posle sastanka G-8: okosnica snaga biće NATO, uključujući SAD.
Posle sastanka G-8 oglasio se i generalni sekretar UN Kofi Anan, rekavši da bi NATO trebalo ponovo da razmotri ulogu koju je odigrao na Balkanu i da prepusti UN-u da vodi mirovne napore. UN, dodao je Anan, treba da odluči i o upotrebi sile. Anan je imenovao i dvojicu specijalnih izaslanika: bivšeg švedskog premijera Karla Bilta, našoj javnosti dobro poznatog iz vremena rata u Bosni, i slovačkog ministra spoljnih poslova Eduarda Kukana.
A onda je američki avion bacio nekoliko bombi na kinesku ambasadu na Novom Beogradu, ubivši troje i ranivši dvadesetak ljudi. Sa stanovišta međunarodnog prava, to je kao da su bombardovali Šangaj, jer se teritorije ambasada smatraju teritorijom države čiji se predstavnici u njoj nalaze.
Pokušavajući da opravdaju ono što se ne može opravdati, NATO je prvo saopštio da je promašio cilj, a zatim da je cilj pogodio, ali da je mislio da gađa nešto drugo. Naime, oni su gađali baš ambasadu, ali nisu znali da je to ambasada, nego su mislili da je to Direkcija vojnih rezervi. Nema veze što je zgrada kineske ambasade tu podignuta pre više godina, što ta zgrada nikad nije bila ništa drugo, pa ni Direkcija, nego je sagrađena kao kineska ambasada - CIA je navodno raspolagala zastarelim podacima koji su govorili da je kineska ambasada negde drugde, a uostalom i zgrade Direkcije i ambasade su slične. U zajedničkom saopštenju, američki ministar odbrane Vilijem Koen i direktor CIA Džordž Tenet rekli su da je taj "incident anomalija za koju nije verovatno da će se ponoviti". Zapadni mediji objavili su da Pentagon neće nuditi dalja objašnjenja ovog do juče potpuno nezamislivog događaja, da ne bi suviše otkrio o "procesu biranja ciljeva".
Kineski zvaničnici nazvali su bombardovanje ambasade ratnim zločinom i varvarskim aktom, i rekli da zadržavaju pravo da preduzmu "dalje mere". Prve takve mere bile su obustava konsultacija sa SAD o ljudskim pravima, neširenju nuklearnog oružja, kontroli naoružanja i međunarodnoj bezbednosti. Počeli su i žestoki protesti pred američkom ambasadom u Pekingu, na kojima je između ostalog tražena i osveta zbog bombardovanja ambasade i snižavanje nivoa, ili prekid diplomatskih odnosa sa SAD. Američki ambasador Džejms Saser žalio se da je osoblje ambasade pretvoreno u taoce. I britanska ambasada gađana je kamenicama i farbom. Na udaru demonstranata bili su i neki strani novinari - ekipa BBC-a, na primer.
Na hitnom sastanku Saveta bezbednosti UN, sazvanog na zahtev Kine nekoliko sati posle bombardovanja ambasade, kineski ambasador Čin Huasun tražio je da NATO preuzme odgovornost za svoje akcije. Ruski ambasador Sergej Lavrov rekao je da napad treba da podstakne međunarodnu zajednicu da momentalno nađe političko rešenje za krizu, poručivši i da je NATO "prešao sve granice" i da bombardovanje ambasade ne može proći nekažnjeno. "Koliko ljudi treba da bude ubijeno, koliko zemalja destabilizovano da bi se kaznila ta jedna jedina osoba", pitao je Lavrov.
Međutim, Savet bezbednosti je samo izrazio "šok i zabrinutost", ali nije osudio bombardovanje. Nije čak ni tražio temeljnu istragu.
U ponedeljak 10. maja, Savet bezbednosti po drugi put nije prihvatio zahtev Kine za jakom osudom NATO-a zbog bombardovanja njihove ambasade. Posle dva sata rasprave, SAD, Velika Britanija i njihovi saveznici složili su se samo sa "izražavanjem žaljenja".
Predsednik Rusije Boris Jeljcin nazvao je napad na ambasadu nehumanim i varvarskim i flagrantnim kršenjem međunarodnog prava. Ministar spoljnih poslova Igor Ivanov otkazao je posetu Londonu. Njegov zamenik rekao je da se kampanja NATO-a spustila u "orgiju nasilja". Visoki predstavnik ruskog ministarstva spoljnih poslova izjavio je, prema zapadnim medijima, da su SAD učinile strateški izazov svetskoj zajednici koji može gurnuti planetu u apokalipsu.
Klinton je poslao poruku kineskom predsedniku Ćijang Ceminu izražavajući žaljenje zbog NATO-ovog bombardovanja ambasade, podsetivši ga usput i na "značaj zaštite osoblja američke ambasade" u Pekingu. Prihvatajući da je bombardovanje kineske ambasade "strašno" i "tragično", Klinton je odbacio da je varvarsko, jer "varvarsko je etničko čišćenje koje Milošević izaziva već deset godina". Rekao je i da su SAD i dalje posvećene jačanju odnosa sa Kinom: "Ali mislim da je važno da se setimo da je to izolovani tragični događaj, dok je etničko čišćenje Kosova nameran, sistematski zločin." (Negde usput, predsednik SAD Bil Klinton rekao je da "može biti sporazuma i bez prisiljavanja Miloševića da napusti vlast. Alternativa bi bila da međunarodna zajednica objavi rat i maršira na Beograd - što nikad nije bio cilj").
I generalni sekretar NATO-a Havijer Solana se izvinio zbog bombardovanja, ali je dodao da će napadi na Jugoslaviju biti pojačani.
Prema proceni BBC-a, bombardovanje ambasade će verovatno pojačati pritisak na kinesku vladu da zauzme tvrđi stav prema NATO-u, baš kao što će se i ruska vlada naći pod istim pritiskom - to jest Moskva verovatno neće odustati od posredničke uloge u mirovnim pregovorima, ali će žešće tražiti pauzu u bombardovanju Jugoslavije. Sve u svemu, procenjuje taj medij, sve će ovo otežati zemljama NATO-a da prikupe podršku među članicama UN-a za bilo koji plan NATO-a za okončanje konflikta. I CNN je preneo zabrinutost šefova delegacija NATO zemalja u sedištu Alijanse u Briselu zbog opadanja javne podrške vazdušnom ratu.
U jeku skandala zbog bombardovanja kineske ambasade ostalo je prilično nejasno šta tačno radi ruski izaslanik Viktor Černomirdin, koji je tokom protekle nedelje boravio u Bonu gde je razgovarao sa nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom, Karlom Biltom i Ibrahimom Rugovom, da bi posle toga otišao u Peking gde je sa kineskim zvaničnicima razgovarao o rešenju kosovske krize. "Politika" citira Černomirdinove reči posle sastanka sa Djijang Ceminom o identičnosti ili sličnosti stavova Moskve i Pekinga.
Zapadni mediji objavili su 10. maja da je Černomirdin govorio o "važnom razvoju događaja u potrazi za mirom" (ne zna se kakvom), da je o tome telefonom obavestio predsednika SRJ, koji je to što mu je Černomirdin rekao (a ne zna se šta) "dobro primio". Černomirdin nije, kako je bilo najavljeno, došao u Beograd 9. maja, a "Politika" je postavila pitanje zašto je otkazao posetu, odnosno zašto je bilo potrebno da prethodno u Moskvi razgovara sa zamenikom američkog državnog sekretara Stroubom Talbotom. U sredu 12. maja, BBC je objavio da Moskva ima novi predlog za rešenje krize, ali nisu izneti nikakvi detalji.
