Dometi sporazuma oko Kosova

Mir na pomolu

U saop�tenju iz kabineta Slobodana Milo�evi�a ka�e se da je prihva�enim dokumentom potvr�ena teritorijalna celovitost i suverenitet Jugoslavije, te da je afirmisana uloga Ujedinjenih nacija

Mo�e biti da je mir u Jugoslaviji zaista na pomolu. Ako u to u ovom trenutku ne verujete, dabogda vas budio Avram Izrael. Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milo�evi� prihvatio je 3. juna mirovni predlog za re�avanje kosovske krize, koji su u Beograd doneli me�unarodni posrednici, predsednik Finske Marti Ahtisari i specijalni izaslanik predsednika Rusije Borisa Jeljcina Viktor �ernomirdin. U saop�tenju iz predsednikovog kabineta ka�e se da se u prihva�enom dokumentu potvr�uju suverenitet i teritorijalna celovitost SR Jugoslavije i uloga Ujedinjenih nacija.

Istoga dana, ne�to pre 13 �asova, Skup�tina Srbije usvojila je "dokument za postizanje mira". Mnogobrojni novinari koji su ispunili skup�tinski pres-centar nisu bili u mogu�nosti da se sretnu sa poslanicima koji su raspravljali iza zatvorenih vrata. U toku prethodne no�i, Slobodan Milo�evi� je informisao lidere vode�ih parlamentarnih stranaka o dokumentu. Informativna slu�ba Skup�tine Srbije saop�tila je neposredno nakon zavr�etka sednice: "Na dana�njoj sednici poslanici Narodne skup�tine Republike Srbije razmatrali su dokument koji su doneli izaslanik EU za Kosovo predsednik Finske Marti Ahtisari i specijalni izaslanik predsednika Ruske Federacije za Balkan Viktor �ernomirdin, i usvojili slede�u Odluku:

• Narodna skupďż˝tina Republike Srbije usvaja dokument za postizanje mira koji su doneli najviďż˝i predstavnici EU i Rusije, predsednik Republike Finske Marti Ahtisari i specijalni izaslanik predsednika Ruske Federacije Borisa Jeljcina Viktor ďż˝ernomirdin.
• Dokument potvrďż˝uje suverenitet i teritorijalni integritet naďż˝e zemlje.
• Dokument potvrďż˝uje ulogu Ujedinjenih nacija.
• Dokument je, iznad svih vaďż˝nosti, osnova za mir.

Agencije Beta i AFP, pozivaju�i se na portparola ruskog izaslanika Valentina Sergejeva javile su da bi predstavnici NATO-a mogli da do�u u Beograd narednih dana kako bi razgovarali o sprovo�enju mirovnog plana za Kosovo, a njihov dolazak bi ozna�io kraj bombardovanja.

Sergejev je rekao da su se o tome dogovorili ruski izaslanik Viktor �ernomirdin i zamenik ameri�kog dr�avnog sekretara Stroub Talbot u telefonskom razgovoru. "Generali NATO-a �e u Beograd do�i pod pokroviteljstvom UN-a. Dan i �as dolaska u Beograd generala Alijanse pod pokroviteljstvom UN bi�e datum i �as kraja bombardovanja", izjavio je Sergejev. Predstavnici NATO-a ima�e zadatak da kontroli�u povla�enje jugoslovenskih snaga sa Kosova, primenu mera koje �e omogu�iti bezbedan povratak izbeglica u taj region, kao i ostale (neprecizirane) mere koje predvi�a mirovni plan, dodao je Sergejev. On je tako�e rekao da su �ernomirdin i Talbot odlu�ili da u Jugoslaviju bude poslata grupa vojnih specijalista ruskog ministarstva odbrane.

Dokument podrazumeva potpuno povla�enje jugoslovenskih vojnih kao i policijskih snaga sa Kosova i dolazak me�unarodnih bezbednostnih i civilnih snaga pod jedinstvenom komandom.

Na zatvorenoj sednici, 136 poslanika je glasalo za ponu�eni sporazum, 74 je bilo protiv, troje je bilo uzdr�anih, a jedan poslanik nije glasao. Poslanici Srpske radikalne stranke glasali su protiv dokumenta, ali su ostali u manjini. Radikali u skup�tini imaju 82 poslanika. Prema izjavi jednog poslanika datoj agenciji Rojters, "radikali su bili vrlo glasni i �ak su pretili da tuku neke �lanove SPO-a". Na konferenciji za novinare, nakon sednice parlamenta, lider te partije Vojislav �e�elj najavio je mogu�nost izlaska radikala iz Vlade Srbije jer je prihva�eni plan - "plan NATO-a".

Neposredno posle skup�tinskog zasedanja oglasile su se Socijalisti�ka partija Srbije i Direkcija Jugoslovenske levice (JUL) uz tvrdnju da Kosovo i Metohija ostaju u sastavu Jugoslavije i da misija UN-a dolazi u cilju obezbe�enja mira i daljeg razvoja na Kosmetu. Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra�kovi� izjavio je da "vi�e nismo u neprijateljskim odnosima sa NATO savezom". U partijskim reagovanjima (od radikala do GS-a) odmah su se �uli i zahtevi da se ukine ratno stanje u Srbiji i da se raspi�u izbori na svim nivoima.

Bilo je glasina da je u ruskoj delegaciji bilo sporova oko sadr�aja ugovora, da je vojni deo delegacije navodno bio protiv, ali je to jedan �ernomirdinov savetnik demantovao.

Jedan deputat ruske Dume blizak komunistima, Nikolaj Karitonov, izjavio je: "�ernomirdin ponavlja Minhenski ugovor iz 1938." Vladimir �irinovski, crven u licu, izjavio je vi�u�i kako "specijalista za gas" ne sme da vodi spoljnu politiku. U �eljabinsku ve� trenira 600 ruskih specijalaca koji treba da budu poslati na Kosovo. Agencija Beta javlja kako je najavljeno da �e ruski kontingent u me�unarodnim mirovnim snagama na Kosovu brojati 10.000 vojnika. O obimu zapadnih snaga manje se zna, ali se pominje da �e Amerikanci dati 7000 ljudi, a Italijani 4000... Neizvesnost i relativno malo konkretnih informacija pratili su ovu misiju do njenog beogradskog (polu)finala.

Po�etak nedelje bio je napet i nije bilo mnogo znakova koji bi ukazivali na povoljan ishod ina�e komplikovanih pregovora. Evropski i ruski izaslanik za Balkan Marti Ahtisari i Viktor �ernomirdin ipak su, posle dva odlaganja, do�li u Beograd u sredu kasno popodne, i tokom dvo�asovnih razgovora predstavili predsedniku SRJ Slobodanu Milo�evi�u mirovni plan koji su usaglasili Zapad i Rusija.

Sastanak je bio posebno va�an zato �to je re� o prvom direktnom susretu Zapada (predsednik Finske Ahtisari izaslanik je Evropske unije koji je dobio posebno odobrenje da do�e u Beograd) sa Jugoslavijom od po�etka agresije NATO-a, 24. marta. Mogu�nost njegovog dolaska najavljivana je i tokom prethodne dve �ernomirdinove posete Beogradu, ali do toga nije do�lo zbog nedovoljne saglasnosti izme�u Rusa i Amerikanaca o najbitnijim aspektima mirovnog plana - a bilo je od klju�nog zna�aja da iza�u sa zajedni�kim predlogom.

Malo je nedostajalo da ni �ernomirdin ni Ahtisari ne do�u ni ovom prilikom, jer je u zadnji �as maratonskih pregovora njih dvojice sa ameri�kim izaslanikom Stroubom Talbotom, u utorak i sredu u Bonu - Amerikanac iza�ao sa sasvim novim predlozima o tajmingu povla�enja jugoslovenske vojske i policije sa Kosova. Rusi su zapretili da �e se povu�i iz pregovara�kog procesa, polazak za Beograd je dva puta odlagan, ali je kona�no, u sredu popodne, potvr�en.

Prema zapadnim izvorima, �ernomirdin i Ahtisari doneli su Milo�evi�u nacrt mirovnog plana koji bi trebalo da bude preto�en i u rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a.

Portparol ameri�kog Stejt departmenta D�ejms Rubin rekao je da Ahtisari raspola�e sa >dovoljno detalja

Dosad se o dve najspornije ta�ke sporazuma koji bi mogao dovesti do prekida rata - o povla�enju jugoslovenskih snaga sa Kosova i raspore�ivanju stranih trupa - saznalo slede�e:

Plan prediv�a da �e se na Kosovu rasporediti oko 50.000 stranaca - vojnika i onih koji vojsku opslu�uju. Trideset zemalja je, prema >Njujork tajmsu<, dosad ponudilo 47.868 ljudi. Prema formulaciji BBC-a,>NATO trupe radi�e rame uz rame sa ruskim vojnicima<. Londonski>Gardijanzasebna podru�ja komande<. Toliko puta ponavljana fraza da NATO trupe moraju biti okosnica mirovnih snaga u �etvrtak je prakti�no nestala iz zapadnih medija.

Predsednik SAD Bil Klinton rekao je da �e SAD poslati 7000 ljudi, dok je portparol Pentagona Kenet Bejkon objasnio da �e pola tog sastava biti borbenog, a druga polovina neborbenog karaktera. Nije re�eno koliko �e na Kosovu biti ruskih vojnika, ali je �ernomirdin saop�tio - a portparol NATO-a D�ejmi �ej potvrdio - da �e komanda biti dvojna.

Ta stvar nije jo� sasvim jasna. �ernomirdin je rekao da �e ruske trupe >operisati zasebno u odnosu na NATO<, da �e Rusi komandovati svojima a NATO svojima, te da �e odnosi dva kontingenta biti regulisani posebnim sporazumom; �ej da �e i jedni i drugi raditi na osnovu istih principa (dodao je i:>da vidimo kako �emo iza�i iz ovoga<).

Ahtisari je pre dolaska u Beograd pominjao bosanski model, na �ije detalje je u �etvrtak podse�ala i zapadna �tampa - generalna komanda pripada NATO-u, ali ruski kontingent ima izvesnu samostalnost. Problem je izgleda u generalnoj komandi nad tim trupama - Rusi insistiraju da to bude UN, Zapad (i dalje) da to bude NATO.

Zapadna �tampa dodaje da su Rusi na�inili bitan kompromis i time �to su dopustili da NATO odredi nacionalni sastav svog kontingenta - �to zna�i da su prihvatili da me�u snagama Alijanse budu i glavni agresori - Amerikanci i Britanci.

To re�enje je na tragu ranijih predloga da tokom mirovne operacije Kosovo bude podeljeno na zone, pa da u onoj koja se smatra podru�jem ve�eg srpskog interesa mir �uvaju Rusi, a u onoj koja se percipira kao vi�e albansko podru�je red odr�ava NATO. Me�utim, >Gardijanzabrinutost etni�kih albanskih izbeglica i U�K-akoncentracije ruskih trupa u odre�enom sektoru Kosova<, jer bi to bila>de facto podela Kosova<. Citiran je>lider kosovskih AlbanacaKategori�ki odbijamo ideju zasebnih zona me�unarodnih snaga. Ne mo�emo prihvatiti raspore�ivanje ne-NATO trupa ni na jednom delu Kosova.zabrinutost mogla biti umirena ako ameri�ke i druge NATO trupe budu raspore�ene u podru�jima na kojima dominiraju Rusi<. No, ako su se SAD u dobroj veri sporazumele sa Rusima o dvojnoj komandi, verovatno imaju na�ina da nekako ubede Ta�ija da prihvati to �to treba.

Kad je re� o povla�enju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova, >Njujork tajms�ernomirdin dugo i uporno tra�io pauzu u bombardovanju<, ali su ga>argumenti ubedili da pauza ne bi u�inila Milo�evi�a fleksibilnijim<. Rusija se, prema evropskim diplomatskim izvorima, prvi put saglasila da jugoslovenske snage treba da se povuku sa Kosova i da tek u toku povla�enja bombardovanje bude zaustavljeno. Ameri�ki list dodaje da bi se>nekoliko stotinabrzom i preciznomna proverljiv i o�igledan na�in<- s tim �to zadr�ava pravo da ga nastavi ukoliko oceni da je to potrebno.

�ernomirdin je, prema zapadnim izvorima, ocenio da je najva�nije da se >napravi dogovor izme�u Jugoslavije i NATO-a o povla�enju srpskih snaga i tajmingu raspore�ivanja mirovnih snaga na Kosovu<. Prema>Glasu javnosti<, deo tog posla je obavljen: po�etak akcije povla�enja na�ih snaga parafira�e na�elnik General�taba VJ Dragoljub Ojdani� i glavnokomanduju�i snaga NATO-a za Evropu general Vesli Klark, posle �ega bi usledio prekid bombardovanja. Prema dopisniku>Politike

U �etvrtak ve�e mnoge od ovih nedoumica, pa i protivre�nih informacija, bile su razja�njene ili potvr�ene. O�igledan je, u ovom trenutku, globalni pravac, zna�aj i domet sporazuma. Za gra�ane Jugoslavije bi bez sumnje bilo najbolje da mir po�ne - odmah.

Principi Grupe osam

Ministri inostranih poslova sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije (G-8) saglasili su se 6. maja, na sastanku u Bonu, o principima kojima �e se rukovoditi u daljim politi�kim naporima za okon�anje sukoba na Kosovu.

G-8 �ine SAD, Kanada, Nema�ka, Francuska, Velika Britanija, Italija, Japan i Rusija.

Nakon sastanka izdato je slede�e saop�tenje:

1. �efovi diplomatija G-8 usvojili su slede�e op�te principe o politi�kom re�enju za kosovsku krizu:

• Trenutno i proverljivo okonďż˝anje nasilja i represije na Kosovu
• Povlaďż˝enje sa Kosova vojnih, policijskih i paravojnih snaga.
• Slanje na Kosovo snaďż˝nog meďż˝unarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva, podrďż˝anog i usvojenog od strane UN koje ďż˝e biti sposobno da garantuje postizanje zajedniďż˝kih ciljeva.
• Osnivanje privremene administracije za Kosovo o kojoj ďż˝e odluďż˝iti Savet bezbednosti UN kako bi se obezbedili uslovi za miran i normalan ďż˝ivot svih stanovnika Kosova.
• Siguran i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih lica i neometan pristup Kosovu humanitarnih organizacija.
• Politiďż˝ki proces usmeren ka osnivanju privremenog okvirnog sporazuma koji ďż˝e Kosovu obezbediti znaďż˝ajnu samoupravu za Kosovo, uzimajuďż˝i u obzir sporazume iz Rambujea i principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i drugih zemalja regiona i demilitarizaciju OVK (Oslobodilaďż˝ke vojske Kosova).
• Sveobuhvatan pristup ekonomskom razvoju i stabilizaciji kriznog regiona.