Ka�mir

Rat radi rata

Ukazivati na spoljnog neprijatelja, kao na krivca za op�te siroma�tvo, nedostatak ozbiljnog ekonomskog programa i programa politi�ke demokratizacije, jeste malo nemoralno, ali deluje. Ako se pri tom iscenira jo� nekakav rat - tim bolje

Milijardu i dvesta miliona ljudi, osam stotina naroda, 52 godine trvenja, tri religije, dve dr�ave, jedna sporna teritorija. D�amu i Ka�mir (puno ime indijske savezne dr�ave) bio je, ve� dva puta tokom dvadesetog veka, popri�te ratova petine celokupnog �ove�anstva, �ime se ne mogu pohvaliti ni Alzas, ni Galicija. Taj rekord, me�utim, nije spre�io Indiju i Pakistan da jo� jednom oku�aju snage. Ovoga puta obe dr�ave raspola�u nuklearnim oru�jem dovoljnim za uni�tenje ostatka sveta.

PRAVOVREMENA INTERVENCIJA: Indijski vojni izvori tvrde da su po�etkom maja registrovani u�estali prelasci preko 720 kilometara duge kontrolne linije razdvajanja, koju su 1972. godine zacrtali Indira Gandi i Zulfikar Ali Buto. Navodno, oko 600 gerilaca u�lo je u podru�ja pod indijskom kontrolom, s ciljem da podignu "sveop�ti muslimanski ustanak". Jo� ne�to vi�e od 400 njih, planira prodor du� planinskih tesnaca. Izostanak "pravovremene intervencije" mogao je prouzrokovati totalni haos i po�etak verskog rata, tvrde indijski generali u Nju Delhiju.

Sre�om, "pravovremena intervencija" nije izostala, pa izve�taji govore o svega nekoliko stotina mrtvih i desetinama hiljada raseljenih lica. Delhi je pro�log utorka odlu�io da prvi put u mirnodopskom periodu upotrebi ratno vazduhoplovstvo, kao podr�ku kopnenim trupama. Posle serije bombardovanja seoskih upori�ta separatista, armija je saop�tila da je neprijatelj "na umoru". Zapovednik indijskog garnizona u grani�nom pojasu general-potpukovnik H. M. Hana rekao je da njegove snage zauzimaju znatne delove teritorije od separatista i da �e "sigurno pobediti". Hana je dodao da je do tada "likvidirano oko 400 uljeza".

Dva dana kasnije, indijski juri�ni avion francuske proizvodnje tipa "mira� 2000" oboren je iznad Pakistana, protivavionskom raketom. Drugi "mira�", njegov par (napada�ka taktika borbenih aviona podrazumeva letenje u paru), sru�io se dok je poku�avao da obezbedi lokaciju pada i evakuaciju pilota. Ista sudbina zadesila je i spasila�ki helikopter, koji je oboren raketom ameri�ke proizvodnje tipa "stinger", ispaljenom sa ramena. Pretpostavlja se da su pilot drugog aviona i kompletna posada helikoptera poginuli, dok je pilot prvog "mira�a", poru�nik Na�iketa, zarobljen blizu Kara�ija. Sli�an incident navodne povrede vazdu�nog prostora i pored jasnog upozorenja dogodio se u subotu, samo na drugoj strani, izvestila je agencija Rojter, pozivaju�i se na izjavu neimenovanog visokog oficira. Indijske protivavionske baterije otvorile su vatru na pakistanski lovac tipa F-16. Letelica je odgovorila na napad, a potom se neo�te�ena vratila u pakistanski vazdu�ni prostor. Zvani�ni Islamabad demantovao je izve�taje Rojtera. Portparol armije, brigadni general Ra�id Kere�i, izjavio je da u uzdr�anost Pakistana ne treba sumnjati, te da sa njihove strane ne�e biti agresije.

�EKAJU�I MIR: Pakistanski premijer Navaz �arif je istu poruku preneo svom indijskom kolegi Atalu Behariju Vad�pajiju, u telefonskom razgovoru u petak. �arif je naglasio da Islamabad nema apsolutno ni�ta sa ustankom u Ka�miru i da se narod tamo spontano pobunio protiv nedostatka verske tolerancije. Pakistanski premijer ponudio je da na mirovne razgovore u Delhi tokom naredne sedmice po�alje svog ministra inostranih poslova �artaja Aziza, �to je Vad�paji prihvatio, uz uslov da Islamabad smesta prekine podr�ku separatistima.

Istovremeno, Indija je zapo�ela novu kopnenu ofanzivu na separatiste. Armijski portparol general-major Sing rekao je u subotu da je pakistanska vojna knji�ica prona�ena kod jednog od poginulih gerilaca, ali ona nije prikazana na brifingu u �rinagaru, glavnom gradu D�amua i Ka�mira. Umesto toga, objavljeno je da je Delhi izgubio 47 vojnika od po�etka sukoba. Gerilci u okruzima Kargil i Dras poru�uju da se ne�e predati. Zapovednik Harakatul-ul mud�ahedina, jedne od �etiri separatisti�ke milicije, Fazarul Reman Halil izjavio je da su njegovi borci "do�li u Indiju da tamo ostanu". On je savetovao Delhiju da se uzdr�i od akcija, a sli�no su postupili, dodu�e sa drugih pozicija, i Sjedinjene Dr�ave, Rusija, Kina...

Tri (super)sile odavno dr�e klju� bezbednosti regiona. Na nagovor i uz podr�ku jednih, drugih ili tre�ih, Indija i Pakistan su ve� dva puta ratovali za Ka�mir. Mada je sve po�elo prili�no sumnjivom odlukom, sa stanovi�ta legitimiteta, hinduisti�kog vladara pokrajine sa ve�inskom muslimanskom populacijom da se ujedini sa Indijom, a ne sa Pakistanom, sporadi�ni okr�aji ne prestaju. Prethodni sukobi mahom su trajali veoma kratko, uz borbe srazmerno malog broja vojnika, a okon�ani su odlukama Saveta bezbednosti UN-a. Danas je, me�utim, jasno da se ne radi samo o pograni�nom ko�kanju, ve� o eventualnom po�etku nuklearnog rata.

Indija je prva razvila nuklearni program, uz pomo� tada�njeg Sovjetskog Saveza, i testirala A-bombu, u maju 1974. godine, ali je objavila da svoje potencijale ne�e upotrebljavati u vojne svrhe. Pre dvanaest meseci Delhi je izveo pet (3+2) nuklearnih proba u pustinjskoj dr�avi Rad�astan, blizu pakistanske granice, na �ta je samo nekoliko dana kasnije zvani�ni Islamabad, pomognut kineskom tehnologijom, odgovorio sa �est proba (5+1). Tada je o�ajanje vojnih �efova dveju zemalja kulminiralo: imaju nuklearne glave, ali ne i rakete koje bi ih mogle nositi, pa je nastao ubrzan razvoj projektila pove�anog srednjeg dometa, nekonvencionalnog punjenja. Sada su sre�ni - mogu da pogode svaki kvadratni metar na teritoriji suseda - bez obzira na ekonomske sankcije UN.

No, postavlja se pitanje odakle toliko interesovanje za rat, na obe strane, koje bi, da je malo razuma u kabinetima u Delhiju i Islamabadu, trebalo da pospe�uju me�usobnu saradnju. Odgovor je pomalo skandalozan: nacionalisti�ke vlade u prestonicama Indije i Pakistana nalaze se u dubokim krizama. Vad�paji je pre mesec dana podneo ostavku, Sonja Gandi, snaha pokojne Indire Gandi, vodi u predizbrnoj trci, a �arifova pozicija, i pored sudske presude protiv Benazir Buto, k�erke pokojnog Zulfikar Alija, nije sasvim sigurna. Ukazivati na spoljnog neprijatelja, kao na krivca za op�te siroma�tvo, nedostatak ozbiljnog ekonomskog programa i programa politi�ke demokratizacije, jeste malo nemoralno, ali deluje. Ako se pri tom iscenira jo� nekakav rat - tim bolje.