Sedamdeset dana rata

Surdulica, Varvarin. krvav pir kome se nazire kraj

Crna hronika - �pekulisanje mrtva�kim sanducima. U potrazi za strujom. Pitanje: "Jel' stigao �ernobil?". Ha�ka optu�nica i reakcije na nju. Bliski susreti vojske i policije u Crnoj Gori

Sanatorijum u Surdulici, pono� 31. maja, ekipe civilne za�tite ra��i��avaju ru�evine uz strahovanje da je broj �rtava veliki. Ministarstvo za rad, bora�ka i socijalna pitanja Srbije saop�tava da je u surduli�kom Domu za stare i penzionere u Surdulici poginulo 20 ljudi. Ovo je druga tragedija u ovom gradu za mesec dana - 28. marta, NATO je u toj varo�ici siroma�nih, �tedljivih i radinih dun�era, ga�aju�i kasarnu Vojske Jugoslavije, pogodio skloni�te u ku�i jednog gastarbajtera - poginulo je 25 civila. Na� reporter u Surdulici 31. maja svedo�i kako su se u pogo�enoj zgradi spojili plafon i pod. U ru�evinama su na�li dnevnik dvadesetogodi�nje devojke Milene Malobabi�, dnevnik u kome je ona pisala o svom momku Dejanu. Milena je tu, me�u starcima iz doma, �ivela s majkom i dvojicom bra�e, oni su izbeglice iz hrvatske "Oluje" 1995. Dejan Milenkovi�, ranjen u nogu pri�a iz bolni�kog kreveta kako je posle eksplozije odleteo nekoliko metara, kako je pao u �o�ak sobe, kako je video samo dim i pra�inu...

NATO ovoga puta nije priznao gre�ku, portparol �ej je tvrdio da je u Surdulici ga�an - "legitimni vojni cilj". Toga dana agencija Beta saop�tava da je u samo 40 sati napada NATO-a na skoro celu teritoriju Srbije bilo najmanje 37 poginulih i oko 100 ranjenih osoba.

U Varvarinu, 29. maja oko 13.25, u napadu na drumski most na Velikoj Moravi poginulo je najmanje 11 osoba, oko 40 je ranjeno. �est osoba se vodi kao nestalo dok ekipe s �amcima danima pretra�uju virovito dno Morave. Portparol �ej izjavljuje kako NATO "jo� nema podatke o civilnim �rtvama", kako je to bio "ozna�en, legitimni vojni cilj" koji je precizno pogo�en, kako piloti zapadne vojne alijanse preduzimaju sve mere predostro�nosti kako bi se izbegle civilne �rtve, kako "nikada ranije u istoriji �ove�anstva ovako veliki broj ljudi nije �inio tako ogromne napore da svede na minimum rizik po civile, "kako je u pore�enju sa sukobima tokom istorije ovo izuzetan napredak, kako su oni "odustali od ogromnog broja misija koje su mogle biti rizi�ne po civile". Jo� je rekao taj D�ejmi �ej: "Mi iste mere predostro�nosti preduzimamo i u podne i no�u." Jedna devojka, matemati�ki olimpijac, sklonila se iz stalno bombardovanog Beograda u mirnu varo� Varvarin. Stradala je u podne.

Nebo li�i na mre�u

Deset osoba je poginulo, a vi�e od 20 je te�e i lak�e povre�eno u napadu NATO-a na Novi Pazar 31. maja, kada je direktno pogo�ena jedna stambena zgrada. Od 10 poginulih gra�ana, petoro je �ivot izgubilo u mesari u istoj ulici... Na Novi Pazar je toga dana ispaljeno 20 projektila.

RTS u svom izve�taju tvrdi da su na meti bili i izdava�ko-informativno preduze�e "Jedinstvo" i njegova �tamparija, lokalna televizija i radio, u �ijoj se neposrednoj blizini nalaze de�ja bolnica i autobuska stanica... Me�u poginulima je dvogodi�nji Marko Simi�, i jo� najmanje devet stanovnika tog grada, javila je kraljeva�ka televizija. Pored dvogodi�njeg de�aka, me�u mrtvima su identifikovani njegov otac Vladan Simi�, zatim Zvezdan Joji�, Dragan Simovi�, Miodrag Niki�, �or�e Pantovi�, Golub Ratkovi� i Dragomirka Bijorac...

"Nema ovde rata, ve� jedna strana ubija, a druga strada", rekao je dan kasnije Vuk Da�kovi�, lider SPO-a, i ocenio da bi hitno trebalo odr�ati sednicu Saveta bezbednosti na kojoj bi bili okon�ani zlo�ini nad jednim narodom. Dra�kovi� je tra�io da se principi G8 sa srpske strane prihvate jer ovo "ubijanje Jugoslavije ne traje samo 70 dana ve� 70 godina", po�to je "toliko bombi i druge ma�inerije smrti palo na zemlju da je svaki dan unaza�uje za jednu godinu".

Rat, ta na�a lo�a svakodnevica, ogla�ava se u tragi�nim vestima, tutnjavi, eksplozijama i sirenama na koje se brzo privikavamo. Kao i na smrti nedu�nih. I na razli�ita nepo�instva. Pojac u crkvi Svetog Petra i Pavla u selu B. ka�e kako ovaj narod sti�e bo�ja kazna, a on peva i prkosi ja�em, mesto da se skru�i i bogu pomoli.

Rat u svojoj crnoj hronici bele�i, kao �osi�evoj "Valjevskoj bolnici", i u Kova�evi�evim "Maratoncima", i trgovinu smr�u. U Smederevu nekoj �eni sude zato �to je sklanjala mrtva�ke sanduke.

Na� dopisnik iz Valjeva javlja da je u Vojnom sudu Drinske divizije vojnik rezervista D., srpskog prezimena Sin�eli�, oslobo�en optu�be da je izvr�io krivi�no delo slabljenja borbenog morala u borbenoj situaciji, za koje je zapre�ena kazna od 5 do 20 godina. Po optu�bi, Sin�eli� je pred vojnicima "izneo tvrdnju da se NATO snage ne mogu zaustaviti zbog �ega je besmislena borba u ratnoj jedinici, da nas napada 19 najmo�nijih zemalja i da �e se oni u�etati u Srbiju, a da se mi protiv njih d�abe borimo". Sud je presudio da je Sin�eli� izneo li�ni stav bez namere da izazove uznemirenje drugih vojnika, te da delo nije u�injeno za vreme borbe, ili neposredno pred nju. Sin�eli� je ka�njen sa devet meseci zatvora za dela samovoljnog napu�tanja jedinice i sitne kra�e. U petak uve�e, upitan u prolazu ima li �ta novo, �lan najvi�eg foruma vladaju�e partije ka�e "u ponedeljak bi trebalo da bude gotovo, samo jo� ne�to da prodiskutujemo"... U subotu na otvaranju pres - centra Drinske divizije jedan general zavr�ava govor re�ima da veruje da "neprijateljska patologija ulazi u zavr�nu fazu - metastaze pucaju po svim �avovima". U nedelju pre podne nebo li�i na mre�u. Avioni NATO-a prave figure, ostavljaju beli trag. Nema napada. Ponedeljak, druge Trojice, slava Valjeva. Predsednik op�tine sa saradnicima lomi kola�. Slu�ba u crkvi, litija u porti, slavski ru�ak u restoranu.

Civil poziva oficira sa visokim �inom na pi�e, ka�e, mo�e rakijica, pivo... Ovaj odbija, ne sme sa nepoznatim, drugi put... Civil navaljuje, oficir popu�ta. U utorak u no� Tanjug javlja da je valjevski re�iser Zoran �or�evi� na VIII me�unarodnom filmskom festivalu slovenskih i pravoslavnih zemalja dobio nagradu Zlatni vitez za re�iju dokumentarnog filma "�iveli". Zora u skloni�tu kod "Pilota" �asti pi�e, duplo. Re�iser i na� reporter bili, zajedno a svaki svojim poslom, u brdima kod Po�ege, kod junaka filma Bo�idara Jovi�evi�a, koji je za �ivota izgradio mauzolej s petokrakom na kupoli. Nazdravljaju kao Bo�a: "�iveli mi i na�a Srbija, i niko nam ni�ta ne mog'o!"

Buka po�eljne budu�nosti

Preko vikenda su pokazali da mogu da nam isklju�e struju onim NATO prstom te�kim pet megatona. Po�to su uni�tene trafo-stanice u Le�tanima i na Be�aniji, dvomilionski grad je prakti�no uko�en. Na letnjoj sparini po�elo je da nestaje vode. Ostalo je hramaju�i nekako i�lo. U sredu 2. juna, mi iz "Vremena", razmileli smo se po Beogradu u potrazi za onim delom grada u kome ima struje, kako bismo se poput nekih nesre�nih glumaca dr�ali nepovredivog na�ela show must go on. Va� hroni�ar nalazi jataka u maloj romanti�noj Sokolskoj ulici. U broju �est dete ve�ba solfe�o, pred brojem �etrnaest devoj�ice igraju "eme" visoko ska�u�i preko lasti�a, negde oko broja osamnaest gra�evinari bu�no, a ta buka li�i na neku muziku po�eljne budu�nosti, rade "na skele": "Radi kako ti ka�em. Tvoji komentari mi nisu potrebni... Samo dr�i pravac.. Dum, dum.. cang... Tu mora da se is�uti dok on radi, to se radi u sekundu, u santim... dr�i vertikalu... nema problema... 'vatamo pravac... polako Mile... razra�uj �abice... �to nisi sklonio to pivo, vidi� da je uzbuna... 'el tako Mile... " U ku�i u kojoj radimo na crte�u male Mine, slatke devoj�ice kojoj dugujemo bar �okoladu (pridodati na�im zahtevima), �areni konj u skoku iznad zelenih brda, ispod teksta "Ba� je lep dan".

U Kragujevcu na autobuskoj stanici devojka plavih o�iju, crne kose, s rupicama na obrazu pozdravlja se s nekim i malo pla�e, a onda u prolazu glasom kao sa kadife pozdravlja vr�njaka, tu�no ka�e da ide na tri meseca na more - da radi, ovaj, prave�i se veseo, ka�e kako ide u vojsku na �ta ona jednom kratko uzdahne. U novobeogradskom bloku 44 zaboravili i na �izele i na mirele i cela zgrada se dala u potragu za kom�inicinim papagajem, jure ga po terasama, krovu, drve�u, antenama. U Leskovcu su uz poznate dve na�li naziv i za tre�u vrstu sirene, "�izela", "mirela" i "zakasnela" (ona koja zasvira po�to padne bomba, kao izvestan broj na�ih javnih delatnika). Ako se rat nastavi bar jedna beogradska zgrada bi�e desetkovana cirozom jetre. Svake ve�eri gledaju u zvezde, vi�u - eno ga, zatim peku pilota, stavljaju mu jabuku u usta i �alju ga Klintonu. Jedan u mraku pita: "Gde sam ovo ja?", a zatim: "Kako sam ovde stigao?" Drugi se raspituje kod kom�ije s tranzistorom: "Jel stigao �ernobil?"

Misli na ruskog pregovara�a �eromirdina o �ijem su dolasku u Beograd svakih pet minuta dolazile opre�ne vesti. O tom dolasku se pri�alo na isti na�in �itave prethodne nedelje, kada je nekoliko dana glavno pitanje bilo da li �e podizanje optu�nice u Ha�kom sudu minirati pregovara�ki proces. Glavni tu�ilac Luiz Arbur saop�tila je 27. maja da je Me�unarodni krivi�ni sud za ratne zlo�ine u biv�oj Jugoslaviji 24. maja podigao optu�nicu protiv jugoslovenskog predsednika Slobodana Milo�evi�a, predsednika Srbije Milana Milutinovi�a, potpredsednika savezne vlade Nikole �ainovi�a, na�elnika General�taba Vojske Jugoslavije Dragoljuba Ojdani�a i ministra unutra�njih poslova Srbije Vlajka Stojiljkovi�a, i da je izdat nalog za njihovo hap�enje. Kako javlja agencija Beta, Luiz Arbur izjavljuje da su oni krivi�no odgovorni za deportaciju 740.000 Albanaca sa Kosova, za progon i za ubistvo 340 do sada identifikovanih ljudi. U optu�nici koju objavljuju podgori�ke "Vijesti", pored veoma dugog politi�kog uvoda koji po�inje opisom politi�kih doga�aja od 1987. do danas, jugoslovenskim funkcionerima se po sistemu komandne odgovornosti stavlja na teret progon Albanaca. U optu�nici se tvrdi da su policajci, vojnici i vojne stare�ine koristili u velikom obimu pretresanje, pretnje silom i akte nasilja da bi od kosovskih Albanca oplja�kali novac i vrednosti, a da su, vlasti na pograni�nim postajama SRJ sistematski otu�ivale li�na vozila i drugu imovinu kosovskih Albanaca koji su deportovani iz provincije. Tvrdi se u optu�nici da su "�irom Kosova, snage SRJ i Srbije progonile, poni�avale i degradirale kosovske Albance, civile, fizi�kim i verbalnim maltretiranjem. Tvrdi se da su policajci, vojnici ili vojne stare�ine konstantno podvrgavali kosovske Albance uvredama, rasnim uvredama, degradiraju�im aktima, premla�ivanju i drugim formama fizi�kog maltretiranja zbog njihove rasne, verske i politi�ke pripadnosti, te da su im oduzimana li�na dokumenta. Tvrdi se da je bilo masovnog progona i deportacija iz �akovice, Pri�tine, okoline Gnjilana ("grad Prilepnica"), Kosovske Mitrovice, iz okoline Orahovca, itd... Tvrdi se da je bilo masovnih smaknu�a u Ra�ku, selima Velika Kru�a i Mala Kru�a, itd. Tvrdi se da su 27. marta 1999. snage SRJ i Republike Srbije napale selo Izbica (op�tina Srbica), da se nekoliko hiljada kosovskih Albanaca iz sela sklonilo u polje izvan sela, da su ih, na dan ili oko 28. marta 1999, snage SRJ i Srbije opkolile, te da su, nakon �to su vojnici i policajci oteli stvari od vrednosti, mu�karce odvojili od �ena i male dece, i da ih je oko 130 tada ubijeno. Oko navodnog masakra u selu Izbica lomio se �itavog prole�a medijski deo rata izme�u NATO-a i Jugoslavije - o tome je bilo re�i i sredinom aprila, kada su jugoslovenski dr�avni mediji negirali da u tom selu uop�te postoji masovna grobnica prikazana na satelitskim snimcima.

Ministar bez portfelja u jugoslovenskoj vladi Goran Mati� je posle podizanja optu�nice po drugi put demantovao tvrdnje ameri�ke TV-mre�e CNN "o masakru u Izbici" i masovnoj grobnici u tom mestu. Novinarima su prikazani slajdovi sa delovima snimaka koje je emitovao CNN i pokazane razlike na njima, a Mati� je ukazao i na razli�ite opise istog mesta, razli�it nagib terena, razli�ite ku�e i vegetaciju neodgovaraju�u za doba godine u kome je snimak navodno na�injen.

Mati� je, ina�e, izjavio da je podizanje optu�nice protiv najvi�ih jugoslovenskih zvani�nika "propagandna smicalica koja ima za cilj da odlo�i politi�ko re�enje i diplomatske napore", da je "Ha�ki tribunal privatni politi�ki sud Medlin Olbrajt, D�ejmsa Rubina i Veslija Klarka za sve one koji nisu njihovi istomi�ljenici", da je podizanje optu�nice protiv najvi�ih jugoslovenskih zvani�nika propagandni potez �iji je cilj da se odlo�i politi�ko re�enje i "napravi zavesa" iza koje �e se nastaviti NATO agresija na SRJ... "Ako ve� ne mogu da ih ubiju kada ga�aju njihovu rezidenciju, mogu da tra�e njihovo isklju�enje iz me�unarodne javnosti u onim zemljama koje oni NATO paktom kontroli�u", rekao je Mati�. Upitan da li ima ikakve zvani�ne reakcije vlasti na podizanje optu�nica, Mati� je odgovorio: "Za�to bismo reagovali na privatni sud?" "Mi prihvatamo nadle�nost Me�unarodnog krivi�nog suda u Hagu, a taj sud ne prihvataju SAD..."

Politi�ka podmeta�ina

Politi�ke partije u Srbiji negativno su reagovale na te optu�nice kao na politi�ku podmeta�inu. Okosnica odgovora sastoji se u konstataciji da agresor time poku�ava da sudi narodu nad kojim vr�i zlo�in. Portparol Socijalisti�ke partije Srbije Ivica Da�i� ocenio je danas da je podizanje optu�nice protiv predsednika SRJ Slobodana Milo�evi�a pred Ha�kim tribunalom "u funkciji genocida nad srpskim narodom i dr�avom". "Taj �ou NATO zlo�inaca predstavlja svu njihovu monstruoznost i licemerje, i �in koji treba da zamra�i o�i javnosti u zemljama NATO-a, kako ne bi videli da ta alijansa �ini genocid", rekao je Da�i� na konferenciji za novinare. On je rekao da je to "jedan u nizu poku�aja da se zaustavi mirovni proces, kao i da se satanizuje �itav jedan narod i poja�a vojna intervencija". Portparol SPS-a je rekao da Ha�ki tribunal "nema nikakvih nadle�nosti za SRJ" i da je podizanje optu�nice protiv predsednika SRJ "jasan oblik zloupotrebe suda i da Luiz Arbur treba dodati na spisak za ratne zlo�ine po�injene u Jugoslaviji"; da ona "radi na dugme" koje priti��u oni koji i nala�u bombardovanje i genocid u Jugoslaviji, i dodao da "ceo svet svakodnevno optu�uje NATO za zlo�ine u SRJ". On je jo� rekao da je ta optu�nica podignuta protiv �itavog naroda i slobodoljubivog sveta, ali da �e se "i ovoga puta suditi samo agresorima i zlikovcima, na bilo kom mestu, a mo�e i u Hagu". Da�i� je u poenti upitao "kako je mogu�e da za zlo�ine budu optu�eni oni koji brane svoju zemlju", dodaju�i da bi, u tom slu�aju, Ha�ki tribunal imao mnogo posla jer bi podigao optu�nice protiv svih 10 miliona ljudi koji brane Jugoslaviju. Prema njegovim re�ima, NATO je "izvr�io najve�e etni�ko �i��enje na Kosovu i time pokazao da mu treba teritorija Kosova, a ne i narod". Na pitanje da li bi SPS i njegovog predsednika Slobodana Milo�evi�a mogla da zadesi sudbina Srpske demokratske stranke i njenog predsednika Radovana Karad�i�a, Da�i� je odgovorio da je SPS uvek delio sudbinu svoga naroda i svoje dr�ave. "SPS je sve �inio da se do�e do mira, da se zemlja odbrani od agresije. I tu je velika razlika izme�u dve partije", odgovorio je Da�i�.

Predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Dra�kovi� ocenio je da optu�nica predstavlja "politi�ku provokaciju i pritisak" i izrazio nadu da �e predsednik Milo�evi� ne samo ignorisati te provokacije ve� da �e se "jo� odlu�nije zalo�iti da bude prona�eno mirno re�enje kosovske drame, u skladu sa Poveljom UN i principima Grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije", a u "interesu na�eg naroda, dr�ave i stabilnosti celog regiona".

Demokratska stranka Srbije okarakterisala je podizanje optu�nice kao "politi�ku meru", �iji je cilj da se "u korenu sase�e svaka pregovara�ka inicijativa". "Jedino bi vredelo saznati kako se to Slobodan Milo�evi� tako brzo pretvorio od dejtonskog 'faktora mira i stabilnosti na Balkanu' i 'izuzetno ve�tog i tvrdog pregovara�a' - u ha�kog optu�enika, kada on, za deset godina koliko zauzima �elne funkcije u Srbiji i SRJ, ni za dlaku nije promenio metode svoje vladavine", navodi se u saop�tenju DSS-a.

Predsednik Srpske radikalne stranke i potpredsednik vlade Srbije Vojislav �e�elj ocenio je da podizanjem optu�nice protiv predsednika SRJ Slobodana Milo�evi�a "Amerika poku�ava da spre�i njegovo u�e��e u pregovara�kom procesu... Na ovaj na�in Amerika poku�ava da ote�a pregovore i sputa sve postoje�e inicijative Rusije"; da je taj tribunal "istorijska i politi�ka sprda�ina, instrumentalizovana od strane Amerike"; da je "Ha�ki tribunal politi�ka a ne pravna institucija, koja slu�i za zadovoljavanje politi�kih potreba SAD"; te da bi za ratne zlo�ine "pre svega trebalo suditi Klintonu, Bleru, �iraku i ostalim zapadnim liderima, koji su ubijali na�u decu, ru�ili gradove i prognali Albance".

Predsednik Gra�anskog saveza Srbije Goran Svilanovi� ocenio je da najava Me�unarodnog suda u Hagu za podizanje optu�nice protiv predsednika SR Jugoslavije Slobodana Milo�evi�a ne�e pomo�i pregovara�kom procesu. Svilanovi� je na konferenciji za novinare rekao da ne veruje "da �e Milo�evi� ikada sti�i u Hag", oceniv�i da Tribunal ima veoma mali ugled me�u "narodima na prostoru biv�e Jugoslavije". Izrazio uverenje da �e odgovornost pojedinih stranaka za rat u SRJ biti utvr�ena na izborima, koji bi, prema njegovoj oceni, trebalo da se odr�e "ubrzo nakon zavr�etka rata". Prema njegovim re�ima, stepen razaranja jugoslovenske infrastrukture je "ogroman" tako da �e SRJ "imati puno pravo da nakon rata zatra�i od�tetu od zemalja koje u�estvuju u bombardovanju". On je tako�e kritikovao me�unarodnu zajednicu zbog politike izolacije SRJ iz me�unarodne zajednice, oceniv�i da �e "pomo� demokratizaciji Srbije i Crne Gore zna�iti i skidanje sankcija, kao i povratak Jugoslavije u sve me�unarodne organizacije". Lider GSS-a je u tom kontekstu o�tro kritikovao jugoslovenske vlasti zbog progona politi�kih neistomi�ljenika i ljudi koji "apeluju da se rat zaustavi �to pre".

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu doktor Kosta �avo�ki ocenio je da je glavna svrha podizanja optu�nice protiv predsednika SRJ Slobodana Milo�evi�a "njegovo izbacivanje iz pregovora".

Previranja u Crnoj Gori

Oglasile su se i srpska i jugoslovenska vlada sli�nim saop�tenjima. Jugoslovenska vlada je ocenila da je podizanje ove optu�nice "sramni �in i najve�e licemerje". U vladinom tekstu se ka�e kako "optu�nicu podi�u ratni zlo�inci, oni koji svakodnevno bombarduju na�u zemlju i ubijaju na� narod, protiv onih koji brane slobodu �ast i dostojanstvo na�e zemlje". Savezna vlada je "sa indignacijom ocenila da je re� o jo� jednoj manipulaciji NATO agresora u odnosu na SRJ i jo� jednom dokazu da Ha�ki tribunal nije nikakva institucija prava i pravde ve� puki instrument za izvr�avanje naloga iz Va�ingtona i Brisela"; da "militaristi�ki krugovi nastoje da zaustave dalju eroziju podr�ke agresiji" i da nastoje da "spre�e masovne zahteve svetske javnosti da se besmislena agresija NATO-a, masakri civila i patnje i nova razaranja smesta zaustave"; da je to "poku�aj da se �rtve proglase za krivce i da se prikrije odgovornost �elnika NATO-a za genocid nad narodom na�e zemlje". "Umesto onih koji brane svoj narod i dr�avu, na optu�eni�koj klupi mora�e da se na�u naredbodavci i izvr�ioci ne�uvenih zlo�ina po�injenih nad gra�anima SRJ, poput Havijera Solane, Veslija Klarka i njihovih naredbodavaca iz Va�ingtona, Londona, Vilijama D�efersona Bila Klintona i Tonija Blera." U saop�tenju jugoslovenske vlade oni su okarakterisani kao "kukavice i oficiri bez �asti i politi�ari bez morala i ljudskosti koji svakodnevno ubijaju �ene i decu, bolesnike u bolnicama i bebe u porodili�tima".

Nekako u isto vreme kad je javnost u Srbiji bila zabavljena ha�kom optu�nicom, Skup�tina Crne Gore po�ela je vi�ednevnu raspravu o dve, sadr�ajno suprotstavljene rezolucije, koje su predlo�ile vladaju�a koalicija "Da �ivimo bolje" i Socijalisti�ka narodna partija . U predlogu rezolucije crnogorske vladaju�e koalicije poziva se javnost, a posebno Vojska Jugoslavije, da me�usobnom saradnjom i ukupnom aktivno��u doprinose ostvarivanju ciljeva nove i va�e�e rezolucije o miru u Crnoj Gori. Skup�tina bi, prema predlogu koalicije "Da �ivimo bolje", trebalo da osudi upotrebu sile u re�avanju problema Kosova i da izrazi �aljenje zbog ogromnih �rtava i razaranja. Tra�i se da se odmah obustave sva ratna dejstva i poku�aji nasilnog re�avanja problema, kao i da se bez odlaganja pristupi mirovnom procesu i saradnjom sa me�unarodnom zajednicom stvore uslovi za povratak mira i sigurnosti na Kosovu. Skup�tini se predla�e da podr�i principe Grupe osam (G8), kao osnov za usvajanje rezolucije UN-a i povratak mira i sigurnosti na Kosovu i u regionu. Predla�e se da Skup�tina podr�i diplomatsku aktivnost crnogorskog predsednika Mila �ukanovi�a i najvi�ih dr�avnih organa u republici i pozove ih da preduzimaju sve u cilju hitnog zaustavljanja napada NATO-a i svakog drugog nasilja. Vladaju�a koalicija predla�e skup�tini da oceni da je dono�enje pakta stabilnosti za Jugoisto�nu Evropu nu�no za stabilizaciju i razvoj regiona kako bi se njegova budu�nost temeljila na miru, demokratiji i ekonomskom prosperitetu.

U rezoluciji Bulatovi�evog SNP-a tra�i se da Skup�tina osudi agresiju NATO-a na SRJ i da agresija NATO-a na zemlju odmah prestane; da Skup�tina konstatuje da Vlada Crne Gore i drugi dr�avni organi, shodno Ustavu, daju doprinos odbrani zemlje i funkcionisanju Vojske Jugoslavije i da potvrdi da je VJ glavna oru�ana sila i nosilac oru�ane borbe koji objedinjuje sve u�esnike u oru�anoj borbi i komanduje svim borbenim dejstvima. Zahteva se osuda svih zlo�ina protiv �ove�nosti i ratnih zlo�ina koji su u�injeni u toku agresije NATO-a na SRJ, a posebno se podr�ava utvr�ivanje odgovornosti pred me�unarodnim sudom pravde u Hagu za po�injene zlo�ine politi�kih i vojnih rukovodilaca NATO i zemalja �lanica.

Po izve�taju agencije Beta, poslanici vladaju�e Demokratske partije socijalista (DPS) i SNP-a u svojim izlaganjima ponajmanje su se bavili predlo�enim rezolucijama, i uglavnom su optu�ivali jedni druge. Predstavnici SNP-a su jednoglasno optu�ivali crnogorsku vlast za "opstrukciju odbrane zemlje, za uporno izbegavanje da osudi agresiju na SRJ", a posebno su kritikovali crnogorskog predsednika Mila �ukanovi�a i njegove me�unarodne aktivnosti, ocenjuju�i da on "vodi podani�ku politiku". Poslanik SNP-a Emilo Labudovi� je rekao da su �ukanovi�evi susreti sa predstavnicima Nema�ke i Engleske "deo specijalnog rata" protiv SR Jugoslavije. Predsednik poslani�kog kluba SNP Predrag Bulatovi� je rekao da �e njegova stranka prihvatiti rezoluciju vladaju�e koalicije "ako se u nju unese osuda agresora i vojnih nalogodavaca". On je, tako�e, zatra�io da se pred me�unarodnim sudom u Hagu zatra�i odgovornost onih koji su naredili bombardovanje civila u Jugoslaviji. Poslanici DPS-a su, me�utim, ocenili da SNP Jugoslaviju poistove�uje sa njenim predsednikom Slobodanom Milo�evi�em i da "zato osu�uje sve ono �to se ne sla�e sa Milo�evi�evom politikom". Odgovaraju�i na optu�be da se crnogorska vlast "susre�e sa agresorima i da im slu�i", poslanici DPS-a su naveli da je Milo�evi� tra�io susret sa "agresorom i zlikovcem Bilom Klintonom" i da to SNP nije nikada osudio. Sa me�unarodnom zajednicom se mora pregovarati i dogovarati, i �ukanovi�evi susreti sa predsednicima Velike Britanije i Nema�ke i njegovi razgovori sa ostalim svetskim liderima upravo imaju cilj da se na�e re�enja za probleme u regionu, rekli su poslanici DPS-a. Oni su poslanike SNP-a podsetili da se �ukanovi�, kao i crnogorska vlast "sna�no zala�e za obustavu bombardovanja". Ministar zdravlja Miomir Mugo�a je rekao "da se ne mo�e izbe�i odgovornost svih onih koji rade protiv Crne Gore i nanose joj �tetu".

"Bitka" za Ivanova Korita

U me�uvremenu, u Cetinju, ta�nije kod Ivanovih Korita (Vuk Karad�i� je na samrti po�eleo da se "napije vode sa Ivanovih Korita"), bilo je nekih ko�kanja. Informativna slu�ba komande Druge armije i Ratne mornarice saop�tava da je grupa pripadnika MUP-a CG izazvala incident poku�avaju�i da isprovocira jedinicu VJ i onemogu�i njihov razme�taj u tom podru�ju. Ka�e se da je to u�inila grupa pripadnika MUP-a i naoru�anih civila, izra�ava se uverenje da �e policija identifikovati i razoru�ati te civile i preduzeti zakonom propisane mere te da vojska, oslanjaju�i se na podr�ku naroda, ne�e tolerisati provokacije pojedinaca i grupa i da �e njihovo delovanje biti odlu�no spre�eno postupcima propisanim za ratno stanje i po pravilima borbene upotrebe. Crnogorski MUP je saop�tio da je na Ivanovim Koritima do�lo do verbalnog konflikta i do fizi�kog obra�una izme�u pripadnika MUP-a i VJ lociranih na Ivanovim Koritima, da je tom prilikom nekoliko lica zadobilo lak�e povrede, da je neposredno nakon ovog doga�aja odr�an sastanak najodgovornijih pripadnika VJ i MUP-a u cilju smanjivanja tenzija, te da zajedni�ki istra�ni organi rade na rasvetljavanju ovog doga�aja. List "Politika" 2. juna pi�e da su pripadnici vojne policije kada se ispred njih na putu zaustavio d�ip bele boje u kome su bila tri momka u maskirnim odelima bez oznaka svu trojicu savladali, a da je onaj me�u njima koji je bio naoru�an Bo�idar Bogdanovi�, koji je i ranije provocirao i pretio vojsci. Banjalu�ki "Reporter" od 2. juna u tekstu "Paravojska, parapolicija i parapogan" opisuje �oveka "izuzetno nadmenog" koji, "pun ponosa" za sebe tvrdi da je jedan od komandanata Centra za obuku na Lov�enu, ka�e: "Nijesmo mi nikakva paravojska. To su dobrovoljci koji se spremaju da odbrane ovu dr�avu od Slobodana Milo�evi�a. Cetinje je opkoljeno vojskom, ali ih mi kontroli�emo..." Na pitanje ko su "mi" odgovara: "Ljudi koji �ele slobodnu Crnu Goru i koji smatraju da je politika Mila �ukanovi�a jedina ispravna. U po�etku bi vojska bila ja�a, a onda mi preuzimamo inicijativu i pobjeda je sigurna, a posle svake ki�e dolazi sunce, �to zna�i i u Crnu Goru. Brani�emo na�u zemlju od prodanih Crnogoraca, i to do po�ljednjeg..." Posle tih re�i obra�a se nekom liberalu: "Jesam li ovo dobro rek'o!"

Poslanik Liberalnog saveza Crne Gore Slavko Perovi� je izjavio da LS nije organizator onoga �to se de�ava na Cetinju i poru�io crnogorskom ministru policije neka svoje �au�e nazove pravim imenom - mupovci... Iz izjava nekih od crnogorskih zvani�nika (M. Vujovi�, na BBC) vidi se da crnogorska vlada nije sre�na �to se VJ uop�e locira na Cetinju, gde "uop�te nema NATO-a" . Posle toga iz Kotora je do�la vest o tome da je neki rezervista MUP-a CG napao jednog poslanika liberala.

Dok je odgovor Hagu i�ao preko dr�avnih medija i dr�avno-politi�kih institucija, predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milo�evi� izjavio je 27. maja da politi�ko re�avanje problema na Kosovu pretpostavlja prestanak agresije NATO-a na Jugoslaviju i vra�anje Organizaciji UN uloge koja joj pripada. Gr�ki premijer i po�asni predsednik Nove demokratije Konstantin Micotakis, koji je doputovao u prijateljsku posetu SRJ, preneo je Milo�evi�u "li�nu podr�ku u nastojanjima da se prona�e mirno, politi�ko re�enje za situaciju u SRJ"; da bi kasnije negde izjavio da jugoslovenski predsednik ha�koj optu�nici ne pridaje neki zna�aj. U sredu, dok su u Beogradu trajali razgovori sa �ernomirdinom i Ahtisarijem, sa raznih strana su dolazili nagove�taji da spasa ima, da je sporazum blizu, ali da �e se stradanja mo�da jo� nastaviti".

In memoriam

Smrt generala Ljubi�e Veli�kovi�a

Informativna slu�ba �taba Vrhovne komande saop�tila je da je 1. juna u obilasku jedinica na prvoj borbenoj liniji odbrane poginuo general-pukovnik pilot Ljubi�a Veli�kovi�, pomo�nik na�elnika �taba Vrhovne komande za RV i PVO Vojske Jugoslavije.

General Veli�kovi� ro�en je 1. marta 1946. u selu Crljenac kod Po�arevca. Pored vojnih �kola JNA - Vazduhoplovne vojne akademije, Komandno-�tabne akademije RV i PVO, Komandno-�tabne �kole operatike - zavr�io je i General�tabnu akademiju "Voro�ilov" u Moskvi. Bio je pilot, nastavnik letenja, komandant leta�kog puka i Korpusa, direktor Savezne direkcije za kontrolu letenja, na�elnik general�tabne �kole VJ, na�elnik Sektora za RV i PVO General�taba VJ, komandant RV i PVO, te zamenik saveznog ministra za obranu.

�ira javnost je generala Veli�kovi�a upoznala prilikom aeromitinga "Batajnica 98". Tada je, dok je kao komandant RV i PVO demonstrirao svoje izuzetne leta�ke sposobnosti na MIG-u 29, slu�beni spiker objavio: "U tradiciji srpskih i crnogorskih komandanata nikad nije bila komanda 'Napred!' ve� - 'Za mnom!'"

Kao veliko iznena�enje primljeno je �etiri meseca kasnije (oktobar 1998), svega petnaestak dana posle potpisivanja sporazuma Milo�evi�-Holbruk, saop�tenje Saveznog sekretarijata za informisanje da je "predsednik savezne vlade Momir Bulatovi� doneo re�enje o postavljanju generala-pukovnika Ljubi�e Veli�kovi�a za zamenika ministra odbrane". Ovaj potez je protuma�en kao smenjivanje komandanta RV i PVO jer, kako se nezvani�no moglo saznati, nije bio saglasan sa obavezama koje je VJ preuzela na osnovu pomenutog sporazuma, poput odredbe da PVO mora isklju�iti radare kada NATO leti nad Kosovom. Iz istih izvora se navodilo i da je odbio zahtev NATO-a da njihovi oficiri sede u centrima RV i PVO i kontroli�u da li su radari tokom tada�njih, jo� izvi�a�kih letova isklju�eni. Postojalo je i tuma�enje da je zbog svega tra�io prevremenu penziju, ali da je nakon intervencije sa najvi�eg mesta odustao od zahteva. I doista, general Veli�kovi� je kao li�ni izaslanik predsednika SR Jugoslavije Slobodana Milo�evi�a polo�io venac na Grob neznanog junaka na Avali prilikom obele�avanja osamdeset godina Jugoslavije 29. novembra 1998.

Javno mnjenje Evrope