Srpska pravoslavna crkva svojoj duhovnoj deci o Vaskrsu 1999. godine

Pavle po milosti bo�joj
Pravoslavni arhiepiskop pe�ki, mitropolit beogradsko-karlova�ki i patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske pravoslavne crkve - svemu �asnom sve�tenstvu, prepodobnom mona�tvu i svima vernim sinovima i k�erima na�e svete crkve, �alje svoj vaskr�nji blagoslov i pozdrav:

Hristos vaskrse!

Ja sam Vaskrsenje i �ivot: ko veruje u Mene, ako i umre �ive�e (Jovan 11, 25)

Draga na�a deco duhovna, pita�e vas ljudi: �a�to vera u Vaskrsenje Hristovo, u njegovu nepobitnu istorijsku stvarnost, predstavlja sami temelj pravoslavne hri��anske vere? Za�to se praznik Vaskrsenja naziva Praznikom nad praznicima i Slavljem nad slavljima? Za�to taj Svepraznik zauzima sredi�nje mesto u godi�njem krugu crkvenih praznika? Za�to je vaskr�nje bogoslu�enje, sa vrhuncem i puno�om u pashalnoj svetoj Liturgiji, najlep�e i najsvetije bogoslu�enje Crkve? Odgovorite im kratko, ali ube�eno i ubedljivo: zato �to Vaskrsenje zna�i ustajanje iz mrtvih, a samim tim - potpunu i kona�nu pobedu nad poslednjim, krajnjim, najve�im i do Hrista nepobednim neprijateljem, nad smr�u. Raspeti Hristos je izdahnuo na Krstu i, po Svojoj �ove�anskoj prirodi, umro stvarnom smr�u; ali On isti je i stvarno ustao iz groba, stvarno "vaskrsao u tre�i dan, po Pismu". Stoga Sveti apostol Pavle s punim pravom izjavljuje da je prazna i uzaludna hri��anska vera i hri��anska propoved "ako Hristos nije ustao" (1. Kor 15, 14. i 17). Po ugledu na njega, jedan na� veliki duhovnik i bogoslov pi�e da svaka filozofija - a pre nje i religija - pola�e ispit na tom jednom pitanju, na pitanju smisla �ovekovog �ivljenja i delanja, na pitanju smrti. I jedino je hri��anstvo polo�ilo taj ispit pred �ovekom i �ove�anstvom; polo�ilo ga je, �tavi�e, ne na re�ima nego na delu - u doga�aju Vaskrsenja Hristova... Posle Vaskrsenja Hristova sasvim je razumljiv i opravdan Apostolov radosni usklik: "Gde ti je, smrti, �alac? Gde ti je, pakle, pobeda?" (1. Kor. 15, 55). Vaskrsenje Hristovo zna�i i svedo�i samo jednu istinu, samo jednu blagu i radosnu vest: "Pobeda pro�dire smrt" (1. Kor 15, 54). Ad ili pakao kao stanje smrti, kao neprozirno carstvo duhovnoga mraka, gde se ne vidi ni Bog ni �ovek, dobio je, Vaskrsenjem Hristovim, kona�ni udarac - zadesila ga je neizle�iva gor�ina jer on, po re�ima Svetog Jovana Zlatousta, suo�iv�i se sa Vaskrslim Gospodom, opuste i bi ismejan, okovan, sru�en i �ta vi�e, umrtvljen. Vaistinu, doga�aj Vaskrsenja je trijumf �ivota, a smrt same smrti.

Ako smo �eda Crkve i pravoslavni hri��ani, odnosno "ako verujemo da Isus umre i vaskrse" (1. Sol 4, 14), onda moramo - i re�ju, i delom, i �itavim svojim bi�em - da budemo svedoci Njegova Vaskrsenja (b. Lk 24, 46 - 48 i Dap 1, 22) odnosno Samoga Vaskrsloga Gospoda (v. Dap 1,8). To je utoliko va�nije i potrebnije �to Vaskrsenje Hristovo jeste i na�e vaskrsenje, vaskrsenje svakog od nas li�no i pojedina�no. Upravo tu istinu ispovedamo i pripovedamo re�ima Simvola vere: "�ekam vaskrsenje mrtvih i �ivot budu�eg veka". U svojim poukama u�enicima i narodu za vreme svoje javne delatnosti, Spasitelj nije govorio samo da �e On biti predan smrti, a posle tri dana vaskrsnuti (Mk 8, 31; Lk 9, 22; 24, 6 - 7, i 46; Jn 20, 9) nego i to da �e On i sve one koji u Njega veruju "vaskrsnuti u poslednji dan" ( Jn 6, 39 - 40, 44. i 54). Vaskrsli Hristos nije dakle samac: On je "Prvenac onih koji su umrli" (1. Kor 15, 20. i 23) ili "Prvoro�eni iz mrtvih" (Kol 1, 18. i Otk 1, 5), ili "Prvi iz vaskrsenja mrtvih" (Dap 26, 23), odnosno "Prvoro�eni me�u mnogom bra�om" (Rim 8, 29) koja pripadaju "Saboru i Crkvi prvorodnih" (Jev 12, 23). Mo�da se pitate kako to biva? Kakva je tu povezanost mogu�a? Kako to da svi mi o�ekujemo da umaknemo smrti kroz op�te vaskrsenje samo na osnovu toga �to je jedna Li�nost u istoriji nekada, skoro pre dvadeset vekova, vaskrsla? To biva, bra�o i sestre, i nije samo mogu�e nego je i stvarno zbog toga �to je Hristos bio Bogo�ovek, jedna i jedinstvena Li�nost, ali Li�nost sa pravom i punom bo�anskom prirodom i sa pravom i punom �ove�anskom prirodom u isto vreme. Nerazlu�no i nerazdvojno, ali i nesliveno i nepromenjivo slivena sa puno�om bo�anske prirode u Njemu, �ove�anska priroda Njegova bila je bez greha. Otud On nije umro na Krstu zato �to je morao da umre, poput ogrehovljenih i smrtno��u zara�enih ljudi; greh, uostalom, i nije drugo do kidanje �ivotvorne zajednice ljubavi sa Bogom od strane �oveka. Hristos je, naprotiv, dobrovoljno predao Sebe na smrt, �rtvuju�i Sebe "Za �ivot i spasenje sveta". Ali umiru�i na Krstu stvarno i bolno, oku�aju�i dakle svu tragediju smrti, On umire kao �ovek, a ne kao Bog: kao Bog On je Bog �ivi i Bog �ivih, uvek "Na prestolu sa Ocem i Svetim Duhom", te "Ne be�e mogu�e da Gospodar �ivota dr�an u smrti" (Liturgija Svetog Vasilija Velikog, sr. Dap 2, 24). On vaskrsava kao Bog, ta�nije kao Bogo�ovek, jer se �ove�anska priroda Njegova vra�a iz smrti u �ivot, i to ne u prolazni i trule�ni ovozemaljski �ivot nego u �ivot budu�ega veka, nepropadljiv i neuni�tiv (Jev 7, 16). �ove�anska priroda, me�utim, pripada i Njegovoj i Li�nosti i svakoj ljudskoj li�nosti. Zato Njegovo Vaskrsenje jeste i vaskrsenje na�e prirode, pa, samim tim, i nas kao li�nosti: "Jer po�to je kroz �oveka smrt, kroz �oveka je i vaskrsenje mrtvih. Jer kao �to u Adamu svi umiru, tako �e i u Hristu svi o�iveti" (1. Kor 15, 21 - 22). U svetlu re�enoga mo�emo da razumemo dvojaki na�in jevan�elskoga svedo�enja o Vaskrsenju Hristovom: dok se na mnogo mesta ka�e da je Hristos vaskrsao, dotle na drugim mestima sveti apostoli svedo�e za "Isusa Nazare�anina, �oveka od Boga potvr�ena", da Njega Bog vaskse (Dap 2, 22 - 24; sr 2, 31 - 32; 13, 30 - 37 i 17, 31), i to Duhom Svetim (sr. Rim 1, 4).

Na taj na�in do�ivljavamo Vaskrsenje Hristovo kao vaskrsenje �ivota, zasnovano na li�nom odnosu Boga i �oveka, na zajednici ljubavi kao sadr�aju tog odnosa. Veruju�i u Vaskrsenje Hristovo i radosno ga slave�i, mi ujedno izra�avamo svoje "nadanje na Boga da �e biti vaskrsenje mrtvima" (Dap 24, 15; sr. 24, 21; 1. Kor 15, 12 - 13 i 42 - 57; Jev 6, 2), op�te vaskrsenje "u poslednji dan" (Jn 11, 24). Nema nama ljudima vaskrsenja na kraju istorije bez Hristova Vaskrsenja u istoriji: "Onda i oni koji usnu�e u Hristu propado�e" (1. Kor 15, 18); onda nam, umesto svetle radosti Pashe kao Prelaska iz smrti u ve�ni �ivot preostaje �alosni "pijetet" prema "senima pokojnika"; onda smo "jadniji od svih ljudi" jer se "samo u ovome �ivotu nadamo u Hrista" (1. Kor 15, 19). mo�e se, naravno, re�i i obrnuto: "Ako nema vaskrsenja mrtvih, to ni Hristos nije ustao" (1. Kor 15, 13; sr. 15, 15 - 16).

Ali na�a vera u Hristovo Vaskrsenje i u budu�e sveop�te vaskrsenje nije, bra�o i sestre, proizvoljno i sanjala�ko verovanje. To je, naprotiv, na�e iskustveno duhovno saznanje ukoliko smo zaista pravoslavni hri��ani, �to �e re�i ukoliko �ivimo u Crkvi i o�ivljavamo je kao bogo�ove�ansku Zajednicu, Sabor svetih, Narod Bo�ji, a ne kao ideologiju niti, �tavi�e, kao religiju. Ve� ovde i sada, pri samom utelovljenju u sveto Telo Crkve, u svetom kr�tenju, mi oku�amo kona�no vaskrsenje kroz na�e li�no u�e��e u Krstu i Vaskrsenju Hristovom (v. Rim 6, 3 - 5). Isto tako, sav na� hri��anski �ivot i podvig, kroz udeo u stradanjima Hristovim, omogu�uje nam da unapred imamo udela u budu�em vaskrsenju iz mrtvih (v. Fil 3, 10 - 11). Vrhunac tog udela ili puno�u predoku�anja do�ivljavamo, me�utim, u svetoj Liturgiji Crkve, u evharistijskom, svetopri�esnom sjedinjenju sa Hristom, Vaskrslim Gospodom na�im (sr. Lk 24, 30 - 35), Koji je do�ao u svet i me�u nas, Koji nam dolazi Duhom Svetim kaod god se u ime Njegovo sabiramo "na jedno mesto" oko Njegove trpeze �ivota i ljubavi, koji �e "opet do�i sa slavom" i Kojega neu�utno dozivamo i prizivamo zavr�nim re�ima Svetoga Pisma Novoga Zaveta: "Do�i, Gospode Isuse!" (Otk 22, 20). Telo i Krv Hristova, Hleb �ivota i Pi�e besmrtnosti, istinsko Jelo i Pi�e, zalog su vaskrsenja "u poslednji dan" i �ivota ve�noga (v. Jn 6, 32 - 55). �ovek nije besmrtan po sebi, prirodnom ili nu�nom besmrtno��u, nego Pri�e��em i blagodatnim darom, odnosno u�e��em u Zajednici sa �ivotodavcem, kako nas u�i Sam Vaskrsli Gospod: "kao �to Mene posla �ivi Otac, i kao �to ja �ivim zbog Oca, i onaj ko jede Mene i on �e �iveti zbog Mene" (Jn 6, 57).

Krsnovaskrsna istina Jevan�elja ukazuje nam, duhovna deco na�a, na nepokolebivi temelj na�ega �ivljenja i delanja, na�e nade u bezna�u antiduhovne civilizacije i na�eg optimizma, �ak i pod nemilosrdnim udarcima takozvanog novog poretka stvari u svetu - novog po imenu, a starog po ne�ove�tvu. Na�e iskustvo i na�a istina, na� vrednosni sistem i na� poredak, na�e iskreno svedo�enje i obra�anje svoj bra�i ljudima danas polaze, dakle, samo od dvadesetvekovnog blagodatnog pashalnog iskustva, a ono zna�i - novi �ivot u Hristu, u samo�rtvenom podvigu Krsta, u sveradosnom trijumfu Vaskrsenja, u zajednici Svetoga Duha i u sabornom jedinstvu Crkve, najsavr�enije projavljenom i ostvarenom u pri�e��ivanju svih nas Njime, iz jedne �a�e blagoslova, uz jednoglasnu molitvu: "O velika i najsvetija Pasho, Hriste..., daj nam da se jo� prisnije Tobom pri�e��ujemo u nezalazni dan Carstva Tvoga!". Zato potra�imo, a bli�njima ponudimo, izlaz iz svih nevolja i odgovore na njihova i na�a pitanja, ovde i sada, od jednog te istog Hrista, Gospoda slave, li�ne Pashe, Jagnjeta Bo�jega Koje postrada i �rtvova se za nas (v. 1. Kor 5, 7), ali Koje �e i pobediti, i ve� je pobedilo sedmoglavu apokalipti�ku Zver iz bezdana i sve njene sluge i saveznike kroz istoriju (v. Otk 17, 7 - 14).

Tu je i odgovor na jedno od najte�ih pitanja savremenog �ove�anstva - na pitanje kako o�uvati svet u kojem �ivimo, kako spasti na�u �ivotnu sredinu i na� zajedni�ki sve�ove�anski dom. Verni Krstu, o�uva�emo ga �rtvuju�i sebe za svet, a ne �rtvuju�i svet sebi; obasjani Vaskrsenjem i udostojeni odgovrnosti da budemo carevi i sve�tenici Tvorevine Bo�je (sr. Otk 5, 10), spasava�emo i preobra�avati kroz Crkvu ne samo sebe i nego prirodu, verom sagledavaju�i budu�e "novo nebo i novu zemlju" (Otk 21, 1). Tu se nalazi i izlaz iz drame na�eg Kosova i Metohije, onog dela na�e Otad�bine koji je do drugog svetskog rata s punim pravom nosio naziv Stara Srbija, a i danas, i zauvek, predstavlja kolevku Srbije i duhovno sredi�te pravoslanoga Srpstva u celini. Svi pravi�ni predlozi i �asni napori da se problem re�i zaslu�uju po�tovanje jer doprinose da na Kosovu i Metohiji slobodno i mirno �ivi srpski narod, a zajedno sa njim, ravnopravno, i Albanci, i svi ostali. Za svaku moralnu osudu je brutalni napad NATO-pakta na Jugoslaviju: NATO je izazvao ogromna stradanja i razaranja sa besprimerno cini�nim obja�njem da �eli da spre�i "humanitarnu katastrofu". NATO-vska nasilni�ka "logika" zna�i samo tragediju - i za srpski narod i za sve etni�ke zajednice na Kosovu i Metohiji. Ali, umesto zlo�ina�kog obogotvorenja rata i smrti, mi - pravoslavni hri��ani - du�ni smo da u�inimo i doprinesemo pre svega ono �to nam nala�e iskustvo Krsta i Vaskrsenja - da ostanemo verni ili pak da se vratimo vekovnom Kosovskom Zavetu, duhovno-istorijskoj primeni ve�nog Novog Zaveta Hristovog, odnosno putu i zave�tanju Svetoga i �estitoga Kneza Lazara, junaka i viteza slobode, ali u svetinji i pravdi Cartva Nebeskoga. Na ovome putu nema poraza: on je obasjan zracima Vaskrsenja.

Neka muka i teskoba na�ih dana uzmakne pred svetlo��u i rado��u Vaskrsenja Gospodnjeg! Nikada ne zaboravljajmo da ono zna�i i po�etak, sigurni zalog i postojani temelj na�ega vaskrsenja! Smrt i propast nikome, a �ivot i spasenje svakome �ivom i svemu postoje�em!

Sa ovakvim mislima, ose�anjima i molitvenim �eljama jo� jedanput sve vas pozdravljamo najradosnijim i najre�itijim od svih pozdrava:

Hristos Vaskrse!