Potkradanje Rusije

Kako odlaze dolari

Razne ra�unice pokazuju da godi�nje iz Rusije "nestaje" izme�u 40 i 60 milijardi dolara, dok ceo federalni bud�et mora da se zadovolji sa polovinom, odnosno tre�inom te gromade novca koga nikad nema dovoljno

Ve�nu nesta�icu novca i stalno odga�anje po�etka privrednog rasta u Rusiji naj�e��e (popularno) obja�njavaju navikom obi�nih ljudi da dr�e pare "u �arapama" umesto u nesigurnim bankama i ustaljenom praksom "novih Rusa" da svoja bogatstva skrivaju daleko od domovine - na Bahamima ili Kajmanskim ostrvima - samo ne kod ku�e.

Uporedo s tim, vlast stalno ponavlja kako bi bilo dobro kad bi svo to bogatstvo, svejedno da li je u rubljama ili u dolarima (mada je svima znano da se �tedi isklju�ivo u ameri�koj valuti, pogotovo ako se "u�tede" dr�e na ra�unima u stranim bankama), bilo ulo�eno u procvat nacionalne privrede. Nadle�ni povremeno prete kako �e ograni�iti devizni promet ili da �e "nepatriotskim novim Rusima" podi�i prepone koje �e ih odvratiti od izvoza preko potrebnog kapitala.

To traje bezmalo punu deceniju i ni�ta se ne menja, izuzev �to nadle�ni, u novije vreme premijer Jevgenije Primakov li�no, uveravaju gra�ane da ne treba da se pla�e za svoje dolare: niko u Rusiji ne�e postaviti znak STOP zelenom zlatu. I dolari odlaze i dalje.

Kolika je ta masa, niko ne zna, ali mnogi ra�unaju. Vlada (njeno ministarstvo finansija), Centralna banka, Dr�avna Duma (njen bud�etski komitet), carina, ali i neizbe�ni novinari, svako na osnovu svojih izvora, izra�unali su da se iz Rusije godi�nje izveze (iznese) izme�u 40 i 60 milijardi dolara. To zvu�i stra�no, za zemlju kakva je Rusija i lepo za one koji o njoj brinu, jer su za stanje krivi ne oni, ve� "izvoznici" dolara.

Oni koji se razumeju u novac i njegove tokove, bankarski eksperti, me�utim, vrlo su skepti�ni: "Kod nas i ne postoji toliki novac. Na �emu bi mogla da se zaradi tolika suma?!", i��u�avaju se oni, iznose�i procenu da je u pitanju samo milijarda, milijarda i po dolara mese�no (�to godi�nje ipak �ini iznos federalnog budzeta!).

GLAVOBOLJA SVAKE VLADE: Problem presecanja kanala kojima dolari oti�u iz Rusije mu�i svaku vladu, prelaze�i u naslede svake naredne vlade. Njegovo re�avanje se prepu�talo, kao i kad je svaki drugi problem u pitanju, specijalnim komitetima (na primer, za za�titu nacionalnih ekonomskih interesa), posebno osnivanim organima (inspekcija za deviznu kontrolu) i radnim grupama, izdavane su naredbe i dekreti, ali, dolari se nisu zadr�avali u Rusiji ni koliko da preno�e. A, u stvari, naj�e��e nisu ni ulazili; devizni priliv ostvaren u inostranstvu ostajao je tamo gde je pravljen posao i potom raznim putevima prebacivan na tajne ra�une. Na�ina da se to bezbolno i bezopasno postigne uvek je bilo napretek.

"Nova" vlada premijera Primakova (koji je na tom polo�aju ve� osam meseci) do�la je do zaklju�ka da postoje samo dva na�ina da se zaustavi nevidljivi izvoz ruskog kapitala u ameri�kim dolarima. Prvi nije ni�ta novo - primenjivan je jo� od okon�anja Lenjinovog NEP-a: dr�avni monopol na spoljnu trgovinu i svaki cent u vlasni�tvu dr�ave. Nikakvih problema sa izvozom kapitala u to vreme nije bilo. �ta to prakti�no zna�i u Rusiji, nikom ne treba obja�njavati, ali - �ta bi zna�ilo vratiti se tom metodu, mi�ljenja su razli�ita. Nije malo onih koji bi to hteli.

Drugi metod je jasan, ali nije ga lako primeniti, jer zavisi ne od administrativnih mera, ve� od ekonomskih uslova. Me�utim, kao nigde u svetu, ni u Rusiji nije mogu�no "preko no�i" stvoriti takve ekonomske uslove u kojima bi se i doma�em i stranom novcu isplatilo da posluje upravo u Rusiji. (Dodu�e, do pro�logodi�njeg avgusta, stranom kapitalu je i te kako bilo profitabilno da se obr�e na ruskom deviznom tr�i�tu, u vidu prometa dr�avnim obveznicima, �to je donosilo godi�nji profit i do 300 odsto!)

Da li �e Primakov uspeti da dobije bitku, neizvesno je, kao i sve drugo - od sudbine njegove vlade, do sudbine sada�njeg reformskog kursa, s obzirom na predstoje�e izbore, na kojima �e �anse opozicije biti jo� ve�e nego na pro�lim - 1995. Do Primakova, me�utim, uprkos tome �to je i u vreme petogodi�nje vladavine Viktora �ernomirdina bilo jasno da se administrativnim merama problem ne re�ava, svejedno se upravo na taj na�in poku�avalo da se spre�i odliv kapitala. I nijedno ograni�enje te vrste nije davalo rezultate.

Jer, bezmalo odmah, �im bi jedno ili drugo ograni�enje stupilo na snagu, oni koji su bili pogo�eni nalazili su na�in da presko�e preponu. I to uprkos tome �to su ti na�ini bili poznati i vlasti i �to su se mogli predvideti. Smetalo je ili to �to su nedostajali odgovaraju�i doma�i zakoni, ili �to su zakoni zemalja u kojima je ruski kapital nalazio uto�iste to sankcionisali.

U ministarstvima finansija i spoljne trgovine, na primer, dobro znaju da je najefikasniji na�in fiktivni uvozni ugovor za bilo koju robu - pesak ili kopita, vazduh ili vodu, preko firme �iji vek nije du�i od 24 sata. Takva roba se plati, ali nikad ne stigne, a novac ostane napolju. Po�to firma i��ezne, i��ezne i mogu�nost da se novac vrati. Drugi siguran put je realni izvoz, a dolari dobijeni za robu ostanu na ra�unu u inostranstvu, tako se pri�a sa firmom ponavlja - likviodira se po obavljenom poslu.

Postoji i tre�i na�in - avans za budu�e isporuke robe, koji, me�utim, ne�e biti vra�en, po�to roba ne�e sti�i u Rusiju. Iako na globalnom planu ne postoji saglasnost o ukupno izvezenoj sumi ruskih dolara, precizno se zna da je samo 1994/95. godine kroz avanse "izgubljeno" 11 milijardi dolara.

NEMO�NA KONTROLA: Vlast, naravno, nije tek tako pu�tala da stvari idu svojim tokom, ali su joj se njena nastojanja obi�no lupala o glavu, u naboljem slu�aju se mogla osvedo�iti da i nad popom ima pop. Naime, sistem nije bio zaokru�en, uvek je negde bila rupa kroz koju su propadali svi napori da se nelegalnom izvozu dolara stane na put. �ernimirdinova vlada je tako izgradila sistem kontrole pla�anja na osnovu uvoznih ugovora. Predvi�eno je da Centralna banka i Dr�avni carinski komitet prate sve takve aran�mane, sve do kontrole da li je stigla roba na osnovu pla�enih avansa.

Ali, i kada bi bilo ustanovljeno da neka firma nije uvezla robu, a pare su za nju oti�le na Zapad, i dr�avna banka i carina bi se na�le u �orsokaku. Jedino �to su mogle da ustanove bilo je to da doti�na firma ne mo�e da se na�e, jer je registrovana na la�nu adresu, sa la�nim papirima i na nepostoje�a imena ili imena koja s biznisom nemaju veze. Neretko je to bio neki penzioner s �ijom li�nom kartom su se (za sto rubalja) poslu�ili ve�ti prevaranti.

Na drugog strani, ruskim gra�anima se ne mo�e zabraniti da se bave biznisom, uklju�uju�i izvoz-uvoz, i da registruju firme svake vrste, mada niko ne tra�i i ne daje odgovor na pitanje za�to kontrola ne funkcioni�e ve� od tog nivoa.

Primakov je smislio na�in da dosko�i strancima koji takvim ruskim biznismenima slu�e kao pokri�e. Od pre mesec dana funkcioni�e sistem depozita u rubljama u vrednosti avansa u dolarima: Centralna banka vra�a depozit uvozniku tek kada se utvrdi da je roba stigla. Time se re�ava problem transfera pomo�u la�nih "firmi od 24 sata", mada je izvesno da �e domi�ljati prevaranti na�i ili izlaz iz krize u koju ih je bacila ova vladina mera, ili neki novi na�in. Njih uvek ima i evo jednog takvog, potencijalnog, koji je novinarima otkrio biznismen koji se time ne koristi, ali bi mogao kada bi hteo: "Pretpostavimo da sam ja direktor neke velike fabrike. Ho�u da sebi obezbedim milion dolara na ra�unu u inostranoj banci. Ja sklapam ugovor s nekom malom firmom-kompanjonom (koju �u sam, ili na ime nekog prijatelja, ili nekog tre�eg, nije va�no, osnovati i registrovati). Prebacujem na njen ra�un taj milion dolara i ona sklapa svoj ugovor sa nekom stranom kompanijom za uvoz robe koja je potrebna mojoj fabrici. Ona prebacuje dolare u inostranstvo. Roba, me�utim, ne sti�e. Dr�avna kontrola to ustanovljava i po�inje da isteruje stvari na �istinu. Ja kao direktor to i ne moram da �ekam, sam zahtevam istragu. Ali, ustanovljava se da firma-posrednik nema nikakvu aktivu, ne mo�e da nadoknadi "�tetu". Nikoga ne mogu krivi�no da gone, jer je direktor podneo ostavku i nestao. Firmu likvidiraju, ja sam �ist, a moj milion dolara le�i tamo gde treba."

Kratko, efikasno, izvodljivo i korisno, za ve�te. Dr�avi preostaje da bude jo� ve�tija. Ali, po�to je re� o ma�ineriji kojoj treba mnogo vremena da promeni program i da ga uhoda - milioni i milijarde odlaze.