Novogovor:
Konkurs

Biće skoro izbora, čim je vlast rešila da se opošteni.

Ovde se poslednjih nedelja ponovo gnjezdi reč konkurs, umesto novogovorskih tendera, aukcija, licitacija, intervjua... Konkursom, navodno – a ne po partiokratskom ključu – zapošljavaće se direktori i upravni odbori javnih preduzeća.

Iskustva većine onih koji su se pre tri-četiri decenije zapošljavali "preko konkursa" sumorno su jednolična. Na pedesetak, stotinak ili dve-tri stotine prijava sa biografijom, diplomom, uverenjima ("regulisan vojni rok" češće se traži od obećanja da kandidatkinja u narednih nekoliko godina neće ići na porodiljsko odsustvo) dolazilo je uvr’ glave nekoliko poziva na razgovor ili test za ulaz u "uži izbor". Testovi su bili zabavni ali, kao i "intervjui", uglavnom samo način da se konkursu nabaci maska nepristrasnog, dakle izbora stvarno najboljeg, a ne kandidata zbog koga je konkurs i raspisivan.

O sudbini kandidata odlučivali su često "kadrovi" kojima je višestruko učešće na radnim akcijama priznato kao srednja, udarničke značke kao viša, a kursevi za traktoriste-padobrance kao visoka stručna sprema.

Današnji gledaoci državne, paradržavnih i svih ostalih televizija, čak i oni sa nešto dužim pamćenjem, uglavnom ne znaju da je nekada – uz odgovarajuće škole – presudan uslov za pojavljivanje na malom ekranu bio prethodno položen audio-vizuelni test. Prosto rečeno, izgled i govor na izvesnom stupnju pismenosti: to su morale da ispunjavaju čak i ljubavnice članova komisija za prijem. Poslednje ostatke tih prevaziđenih običaja rasturilo je Miloševićevo "rekonstruisanje redakcija" 1987/88. godine: od tada do danas, broj padeža u srpskom jeziku govornih (elektronskih) medija opada obrnuto srazmerno umnožavanju i pokretljivosti akcenata, a dominantna intonacija svedena je na histeričnu i/ili bukačko-dramatičnu uverljivost.

Diogen je, kažu, usred bela dana hodao s upaljenom svetiljkom u ruci, tražeći čoveka. Konkurs nije mogao da raspiše: njegovi ondašnji sugrađani, Atinjani, državne funkcije delili su kockom, dok su za ozbiljne i odgovorne poslove čuvanja javnog reda ili vaspitanja dece držali – robove.

Aleksandar Ćirić