VREME 1074, 4. avgust 2011. / SVET
Glad na Rogu Afrike:
Strah svih strahova
Zamislite da iscrpljeni i bez namirnica pešačite od Beograda do Zagreba, da na putu kroz pustoš bez hrane odolevate militantnim grupama i bolestima i na kraju stižete u kamp gde vladaju zaraze i bitke oko sledovanja među 390.000 izgladnelih ljudi
Ostavimo li se naših mučnih, svakodnevnih, naizgled nerešivih problema i spustimo se pet hiljada kilometara na jugoistok, videćemo nešto što je možda očekivano, ali je retko zabeleženo u takvom obimu – jednu gotovo neverovatnu sliku ljudskog užasa. Na krajnjem istoku afričkog kontinenta, u oblasti koja se naziva Rog Afrike, trenutno vlada stravična glad, izazvana sušom kakva nije zapamćena bar 60 godina unazad.
U želji da nekako prežive, stotine hiljada ljudi iz ove oblasti kreću na put tražeći spas u daleko udaljenim izbegličkim kampovima. Prema podacima Ujedinjenih nacija najstrašnije stanje trenutno je u Južnoj Somaliji, u oblastima Bakul i Donji Šabel, gde ljudi nemaju nikakav drugi izbor osim da umru od gladi. Odavde se hiljade ljudi dnevno odlučuje da krene u neizvestan pohod u nadi da će negde drugde pronaći spas.
Ljudi iz Južne Somalije u talasima prevaljuju na stotine kilometara potpuno suve zemlje. Porodice putuju dvadeset dana kroz pustinju. U toj golgoti neki od njih su prinuđeni da piju samo vodu jer gotovo da nema načina da utole glad. Nigde na horizontu nema žive stoke, biljne hrane ili bilo čega jestivog. Neke grupe se u putu suočavaju sa iscrpljenošću i zaraznim bolestima, ali i opasnošću od naoružanih islamista. Izbegli vuku nemoćne, ali suočeni sa bezizlazom, iza sebe ostavljaju one koji neće preživeti putovanje – najčešće decu.
Jedan od pravaca kretanja izbeglica iz Somalije vodi u Keniju, gde se na granici nalazi izbeglički kamp Dadaab, čije su razmere postale divovske. U kampu koji može da primi 90.000 ljudi trenutno se nalazi 390.000 izbeglica iz Somalije. Uslovi u njemu su stravični, hrane nema dovoljno, rastu pretnje od epidemija, a bezbednost je ozbiljno ugrožena – zabeležen je veliki porast slučajeva silovanja.
Svakog dana u Dadaab stigne između 1300 i 1500 novih pridošlica. Ujedinjene nacije i humanitarne organizacije dnevno apeluju da se pronađu sredstva neophodna da se Rog Afrike prehrani. Međutim, već nedeljama se njihov glas jedva čuje.
IZVAN KONTROLE: It’s twelve noon in London, seven AM in Philadelphia, and around the world it’s time for: Live Aid, euforično je rekao Ričard Skiner pre 26 godina, najavljujući jednu od najpoznatijih akcija protiv gladi svih vremena – humanitarni koncert Live Aid, koji su u više gradova organizovali rok muzičari Bob Geldof i Midže Ure kako bi prikupili sredstva za rešavanje gladi u Africi. U direktnom prenosu, koncerte je 13. jula 1985. pratilo oko 1,9 milijardi ljudi u 150 zemalja.
Sada nema Boba Geldofa. Glad na Rogu Afrike izmiče intervenciji međunarodne zajednice. Pre tri nedelje generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun je sazvao hitan sastanak sa šefovima UN agencija. Humanitarne agencije su procenile da je potrebno oko 2,5 milijardi dolara da bi se kriza sanirala, ali su do početka avgusta uspele da prikupe samo polovinu potrebnih sredstava. Početkom ove nedelje se u akciju uključila i Afrička Unija, koja je najavila da će održati samit kako bi sakupila sredstva da se pomogne Rogu Afrike.
Prema poslednjim podacima kancelarije Ujedinjenih nacije za koordinaciju humanitarnog rada, OCHA (Office for the Coordination of Humanitarian Affairs), glad je na Rogu Afrike pogodila 12,4 miliona ljudi zbog razornih posledica velike suše koja je zahvatila više zemalja na istoku Crnog kontinenta. Suša traje od prošle godine, a smatra se da je njen efekat tako razoran zbog El Njino fenomena na Pacifiku, mada ima mnogo glasova koji veruju da je reč o posledicama dugoročnog globalnog zagrevanja (vidi okvir).
Glad je najteže pogodila Somaliju gde je u više oblasti ugroženo 3,7 miliona ljudi i odakle stiže najviše izbeglica. Ova nesrećna zemlja se praktično nalazi u stanju anarhije – Somalija je po mnogim viđenjima klasični primer neuspele države, centralnu vladu nema još od 1991. godine, vlast koja ima potporu UN-a jedva da kontroliše i samu prestonicu Mogadiš, a zemljom haraju pirati, pobunjenici, raznorazne naoružane grupe i islamisti poput Al-Šabaaba, grupe koja je bliska Al kaidi i koja kontroliše trenutno zbog gladi najugroženije, južne delove zemlje.
No, pored Somalije, ovom biblijskom sušom su ugrožene i Kenija i Etiopija, kao i država Džibuti. U Keniji je trenutno za 3,7 miliona ljudi neophodna humanitarna pomoć da bi se prehranili, dok je u Etiopiji ugroženo čak 4,8 miliona osoba. U znatno manjem Džibutiju za 165.000 ljudi je neophodna pomoć.
U međuvremenu, većina domaćih i stranih medija je rutinski, pa čak i donekle ravnodušno, donela okrajke priče o ovoj afričkoj katastrofi i nemogućnosti humanitarnih organizacija da se sa ovim problemom izbore. No, nije čudno zašto je jednom Evropljaninu, čak i kada živi u Srbiji, teško da razume veličinu nevolje koja se događa na Rogu Afrike.
Zar tamo i inače ne vlada glad, možda se pitate. Kao u svakoj nesreći, postoje različiti stepeni bede. Na tako velikom području kao ovo koje zauzimaju Etiopija, Kenija, Somalija i Džibuti nije na svakom mestu stanje jednako, niti je uvek isto. Posmatrajući problem iz te perspektive, vidi se da je uobičajena glad na mnogim mestima ove godine dostigla viši nivo, a ponegde je poslednjih meseci dostigla dramatične razmere, koje su bukvalno nepodnošljive.
SKALA BEDE: Prema klasifikaciji koju su pre sedam godina predložili Pol Houv i Stefan Devero, stepen rasprostranjenosti kao i "intenzitet" gladi može se meriti skalom od nule od pet stepeni. No, u merenju gladi se najčešće koristi takozvana IPC skala (Integrated Food Security Phase Classification), koju je razvio FAO, organizacija za hranu i poljoprivredu UN-a. Sudeći prema aktuelnoj IPC skali, mapa regiona je ugrožena bez presedana u poslednjih 25 godina.
Trenutno na Rogu Afrike samo planinske oblasti u Etiopiji, zatim oblast oko prestonice Adis Abebe, kao i oblast u Keniji oko Najrobija, ne strahuju od gladi – snabdevanje i cene hrane su stabilni, više od 80 odsto domaćinstava zadovoljava osnovne potrebe, a smrtnost je relativno niska. Stanovništvu je po čoveku trenutno dostupno iznad 2100 kilokalorija hrane i četiri litra vode, koliko dnevno zahteva bazalni metabolizam.
Međutim, sve ostale oblasti u četiri države se nalaze u graničnom stanju uzbune gde snabdevanje hranom nije bezbedno, cene hrane su nestabilne i vladaju nestašice. Zapravo, najveća područja su već na trećem stupnju, u stanju krize – skoro tri četvrtine Kenije, polovina Etiopije, praktično cela Somalija i granične oblasti u Džibutiju. To znači da je društveni sistem uzdrman, ali je očuvao koheziju, da su mere koje se preduzimaju neadekvatne, a da najmanje 20 odsto domaćinstava često ne može nikako da dođe do hrane.
Čak pola ove regije, koja je u stanju krize, zapravo se već nalazi u stanju humanitarne uzbune. Oko 20 odsto domaćinstava u tim oblastima suočava se sa ekstremnim nestašicama, sa visokim nivoom neuhranjenosti i velikom smrtnošću. Cene namirnica su izuzetno visoke, a prema podacima OCHA, nabavna cena namirnica je skočila za 68 odsto u odnosu na petogodišnji prosek. U severnoj Keniji su cene skočile za 58 odsto, u jugoistočnoj Etiopiji za 117 odsto, a u južnoj Somaliji čak za 240 odsto.
U ovom delu regije stanje je najgore – na petom stupnju, koji se smatra katastrofom gladi. Ujedinjene nacije su 20. jula prvi put posle tri decenije zvanično proglasile glad u nekoliko oblasti u južnoj Somaliji. To znači da su izgladnjivanje, smrt i oskudica evidentni na svakom koraku.
U Južnoj Somaliji trenutno je svako treće dete pogođeno neuhranjenošću. Svakog dana dve odrasle osobe ili četvoro dece na svakih 10.000 ljudi umre od gladi. Pre nego što su UN proglasile glad u ovim oblastima, na jugu Somalije je umrlo više desetina hiljada ljudi, a da stvar bude gora, očekuje se da će se sličan scenario proširiti i na druge oblasti.
|
KAMPOVI BEZNAĐA: Kako bi pobegli od sigurne smrti, oko 770.000 ljudi sa juga Somalije je krenulo u tri pravca – ka Keniji, ka Etiopiji i ka prestonici Mogadišu. Ovaj grad pruža nesigurno utočište, a humanitarci u njemu vrlo teško dostavljaju hranu izgladnelima čak i kad je ima u dovoljnoj količini.
Izbeglice koje se kreću ka Etiopiji stižu u kamp Dolo Ado, u kome se nalazi oko 120.000 ljudi, od kojih je oko 54.000 stiglo od početka godine. Ovde oko 50 odsto dece boluje od neuhranjenosti, odnosno izgladnelosti. Znatno veći kamp je pomenuti Dadaab gde su Ujedinjene nacije, počev od 13. jula, organizovale vazdušni most i svakog dana dopremaju tone hrane i šatora za novopristigle. S obzirom na prisustvo 390.000 izbeglica, a svakog dana ih je sve više, situacija se vrlo teško održava pod kontrolom.
Smrtnost novorođenčadi u kampu je porasla na 7,4 na 10.000 dnevno, a nivoom uzbune se smatra 1 na 10.000. Pored nasilja i slučajeva silovanja, pa i opasnosti od HIV-a, kampovima se zbog nehigijenskih uslova šire raznovrsne epidemije, koje odnose živote u neverovatnim razmerama. U Dadaabu vlada epidemija boginja među decom – 426 ih je obolelo od ove bolesti, 11 je umrlo, mada je u proseku rizik od smrti jedan u dva miliona obolelih od boginja.
Kako shvatiti razmere ovog grada gladnih? Svakog minuta u izbeglički kamp Dadaab uđe jedna nova osoba koja je, danima putujući kroz pustoš, na njegovom ulazu saznala da životna agonija nije ni blizu gotova. Zamislite da, tragajući za hranom, iscrpljeni i bez namirnica, pešačite od Beograda do Zagreba, da odolevate militantnim grupama i bolestima, i na kraju, stižete u kamp gde nećete dobiti odgovarajuću medicinsku negu i sa mukom ćete se boriti za sledovanja među 390.000 izgladnelih ljudi.
Ipak, kamp pruža utočište od najvećeg straha – gladi. "Kako možete da uplašite čoveka čija glad nije samo u njegovoj skučenoj utrobi, nego i u jadnim trbusima njegove dece? Ne možete ga zastrašiti – on je upoznao strah svih strahova", kaže Džon Stejnbek u Plodovima gneva.
Reporteri u kampu Dadaab su prošle nedelje zabeležili slučaj žene koja je svoje bolesno dete ostavila na putu do kampa. "Stalno vidim njegov pogled", ponavljala je reporterima. Jedna druga žena koja se porodila na putu do kampa ništa nije pojela skoro dva dana nakon porođaja. Njena budućnost je sasvim neizvesna, no, ona i njena porodica su uspeli da stignu do Dadaaba i umaknu strahu svih strahova.
Tek rođenoj bebi dali su ime "Liša". Život.
Slobodan Bubnjević
| El Ninjo Već dve sezone uzastopno nema kiše na Rogu Afrike. Sezonske kiše su poremećene i vlada suša ogromnih razmera. Drastična suša je ove godine zahvatila Keniju i Etiopiju, dok dve godine neprekidno vlada u Somaliji. Količina padavina je manja za čak 30 odsto u odnosu na prosečne godine. To je dovelo da velikog gubitka u stočnom fondu ovih država, a u nekim oblastima je uginulo čak 40 do 60 odsto stoke. U kombinaciji loše vegetacije i slabe žetve, sa smanjenim prinosom mleka i mesa, izbila je velika glad u svim zemljama Roga Afrike. Većina medija i neki stručnjaci smatraju da su tako veliku sušu uzrokovale klimatske promene koje su, uz globalno zagrevanje, već počele da izazivaju posledice u regionalnim okvirima. No, vrlo važan faktor koji je doveo do suše u Istočnoj Africi je jedan ustaljeni klimatski fenomen, koji se naziva El Ninjo i koji se periodično pojavljuje na Pacifiku, ali ima globalne posledice. U prevodu sa španskog, El Ninjo znači "maleni". Takav eufemistički naziv ovaj ogromni fenomen dobio je od peruanskih ribara koji su primetili da okean postaje topliji oko Božića, na kraju godine. El Ninjo se već vekovima pojavljuje na svakih tri do sedam godina kao naizgled bezazlen i fenomen u kome voda Pacifika na zapadnim obalama Amerike postaje malo toplija. Do ove godine, najintenzivniji ENSO događaji zabeleženi su 1790–1793, 1828, 1876–1878, 1891, 1925–1926, 1982–1983. i 1997–1998. godine. El Ninjo je nepogoda koja nastaje u interakciji površinskih slojeva okeana i atmosfere, praćene okeanskim talasom planetarnih razmera. To je fenomen koji podrazumeva ogromnu planetarnu oscilaciju sistema okean-atmosfera, u kome dolazi do promene temperature vode na ogromnom prostranstvu Pacifika. Klimatski sistem planete je ogroman i vrlo osetljiv na početne uslove, tako da ova oscilacija u basenu najvećeg okeana na svetu presudno utiče na globalni rast temperature i opšte stanje klime na planeti. Za godinu dana Pacifik predaje ogromnu energiju atmosferi, a smatra se da El Ninjo oslobađa energiju koliku može da proizvede jedan milion električnih centrala snage 1000 MW. Periodično, El Ninjo na drugom kraju sveta izaziva sušu u Africi. Budući da su zbog klimatskih promena u supsaharskoj Africi zavladali nešto topliji i suvlji uslovi, nego pri ranijim pojavama El Ninja, veći rast temperature i smanjenje padavina koje je El Ninjo sada doneo izaziva teže poledice po vegetaciju i veću sušu. Umetnost gladovanja
Smrt od gladi, ta biblijska kazna, spada u najstrašnije scenarije koje ljudski organizam može preživeti. "Čovek može da izdrži: bez vazduha – tri minuta, bez skloništa – tri sata, bez vode – tri dana, bez hrane – tri nedelje", navodi se u priručnicima za izviđače izgubljene u divljini. Smatra se da čovek bez hrane može da preživi najviše 60 dana, a fiziolozi se slažu da vreme koje organizam može izdržati bez hrane zavisi od početne mase, ali da nijedno ljudsko biće ne može preživeti gubitak od 40 odsto telesne mase.
Dnevno je neophodno u proseku uneti oko 2100 kilokalorija da bi metabolizam normalno funkcionisao. Kad zbog neunošenja hrane u organizmu nastane dnevni energetski manjak od 500 do 1000 kalorija, već to dovodi do gubitka u telesnoj masi. Prvih dana, masa se brže topi jer telo gubi vodu, a potom gubitak postaje relativno ravnomeran. Već u prvim satima posle obroka nivo hormona insulina prirodno opada, smanjujući dopremanje hrane do ćelija, a sa daljim izgladnjivanjem nivo glukoze u krvi postaje sve niži.
U Južnoj Somaliji više stotina hiljada odraslih i dece gladuju danima pre nego što stignu do izbegličkih kampova. Posledice tako dugog izgladnjivanja mogu biti trajne. Već između trećeg i petog dana dolazi do prvih većih promena u metabolizmu. Trećeg dana nastupa vanredno stanje, takozvana ketoza, stanje kad se razgrađuju rezerve masti i zadržavaju ketonska tela u organizmu. Da bi zamenila glukozu, jetra u većoj meri proizvodi ketonska tela koja mogu da oksidišu i nahrane ćelije mozga. U ove inače otrovne materije spada organsko jedinjenje aceton (CH3COCH3). Aceton se izbacuje kroz pluća, a izgladnelom daje specifičan zadah.
U trećoj nedelji gladovanja organizam "odustaje" od uzaludnog čekanja na unos hranjivih materija. I počinje da – jede sam sebe. Drastično se smanjuje potrošnja kiseonika i proizvodnja energije. Rad mišića i unutrašnjih organa svodi se na minimum pošto nema dotoka proteina. U međuvremenu, u tkivima se sve više skuplja voda zbog manjeg sadržaja proteina u krvi. Imuni sistem gubi na efikasnosti i smanjuje se otpornost organizma od infekcija. Iz dana u dan organizam isključuje pojedine funkcije kako bi što duže održao rad mozga, sve više slabi, umrtvljuje se, truje se ketonskim telima i polako kreće ka smrti. |
| Velike gladi Velika irska glad 1845–1852. Tokom sedam godina, između 1845. i 1852. u Irskoj je vladala glad koja je ostala poznata kao Velika irska glad ili Krompirova glad. Ova katastrofa je odnela oko milion života, a još oko milion ljudi je emigriralo iz Irske, uglavnom u Sjedinjene Američke Države. Irska je tokom tog perioda izgubila skoro četvrtinu stanovništva. Glad je bila uzrokovana velikom epidemijom krompirove vaši Phytophthora infestans, koja se proširila po Evropi tih godina. Zbog zaraze je prinos krompira dramatično opao. Ovom namirnicom u Irskoj su se uglavnom hranili siromašniji slojevi, a ishrana je bila potpuno zavisna od krompira. Velika glad je ostavila strašan trag na istoriju i kulturu Irske, na narodno sećanje, i imala uticaj i mnogo kasnije, tokom borbe za samostalnost od Velike Britanije. I danas se period pre 1845. u irskoj istoriji naziva "pre gladi".
Nakon oktobarske revolucije u Sovjetskoj Rusiji je izbila glad koja je, navodno, usmrtila čak deset miliona ljudi. Glad je najviše bila rasprostranjena u regiji oko reke Volge i Južnog Urala, naročito u oblasti Povolžje, tako da ponekad nosi naziv po ovoj oblasti na obalama Volge. Do gladi je došlo u teškim ekonomskim uslovima nakon Prvog svetskog rata i godina revolucije koje su iscrple zemlju. Dodatni podstrek bio je i ustanak seljaka protiv boljševičke vlasti. Glad je odnosila živote i bila je tako jaka da se postavljalo pitanje da li da se seme bilja sadi ili da se pojede.
Poslednja velika glad u Etiopiji je tokom 1984. i 1985. bila izazvana velikom sušom u pet etiopijskih provincija Gojam, Eritreja, Harage, Tigrej i Volo. U međuvremenu, dok je trajala suša, na jugu zemlje se vodio građanski rat sa pobunjenicima iz Oromo oslobodilačkog fronta, a čak 46 odsto državnog budžeta se trošilo na vojsku. Smatra se da je od gladi umrlo oko milion ljudi, ali neki nezavisni eskperti tvrde da su Ujedinjene nacije preterano procenile broj umrlih. Na Zapadu je ova glad izazvala veliku pažnju, a organizovane su masovne dobrotvorne akcije, kao što je akcija "Da li oni znaju da je Božić" i potom u julu 1985. humanitarni koncert Live Aid, na kome je sakupljeno 100 miliona dolara pomoći za gladne u Etiopiji. |