Intervju – Andreas Hajdentaler, trgovinski savetnik pri
Ambasadi Austrije:
Sledimo dugoročnu strategiju

"Niko neće da investira u nekoj zemlji samo zato što je poreska stopa nešto niža nego u drugim državama. Investitori uvek imaju pred očima celokupnu – globalnu sliku"

Austrijska privreda ubedljivo je najveći strani investitor u Srbiji sa ulaganjima od 3,1 milijardu dolara od 2000. godine do danas, što je skoro duplo više od država koje su iza nje na listi ukupnih ulaganja. Iako su najvidljivije velike finansijske kuće, banke i renomirana osiguravajuća društva, danas kod nas posluje oko 400 austrijskih preduzeća, mahom malih i srednjih, a prema podacima iz juna, sve kompanije zajedno u Srbiji zapošljavaju 12.313 radnika. Takođe, Austrija nam je i važan spoljnotrgovinski partner, što se vidi i po činjenici da je u 2010. vrednost robne razmene iznosila 794,15 miliona dolara, a pokrivenost uvoza izvozom bila preko 75 odsto. O poslovnoj klimi, privrednim reformama i potencijalima za širenje poslovanja, razgovarali smo sa Andreasom Hajdentalerom, trgovinskim savetnikom pri Ambasadi Austrije u Beogradu.

"VREME": Odakle dolazi poverenje u srpsko tržište i kakva vam je pozicija u drugim zemljama jugoistočne Evrope?

ANDREAS HAJDENTALER: Austrija je u mnogim zemljama jugoistočne Evrope jedan od najvećih, a često i najveći strani investitor. Za to postoje mnogobrojni razlozi, a jedan od njih je i činjenica da su nam geografski blizu. Od Beča do Bregenca, glavnog grada naše zapadne pokrajine, ima oko 600 kilometara, a isto toliko ima od Beča do Beograda. Nas povezuje istorija i međusobno razumevanje kulture i mentaliteta. U Austriji živi oko 300.000 Srba, a u Srbiji se zna za Austriju i austrijske firme. Posle pada čelične zavese, te firme su brže i pre drugih spoznale šanse koje se pružaju na tim "novim" tržištima nadomak njihovog praga. U ovom kontekstu bih napomenuo i to da austrijske firme u Srbiji slede dugoročnu strategiju. Ne postaje se najveći investitor u jednoj zemlji ako planirate da nakon šest meseci dignete sidro.

Prema podacima Privredne komore Srbije, oko 70 odsto austrijskih investicija izdvaja se za reforme koje se odvijaju u zemljama jugoistočne Evrope. Kako biste ocenili privredne reforme, ako poredite Srbiju sa drugim zemljama u tranziciji?

Postoji izreka da svet za napredak treba da zahvali nezadovoljnima, odnosno onim ljudima koji stalno teže poboljšanju situacije. U tom smislu svakako da uvek ima prostora za poboljšanje, pri čemu pre svega mislim na smanjenje birokratije, pojednostavljenje upravnog aparata i ubrzavanje administrativnih procesa. Uvek je teško praviti poređenja, jer svaka zemlja ima svoju istoriju i svoju polaznu tačku. Zato mi dozvolite da to ovako formulišem: čestitamo Vladi Srbije na ostvarenim reformama i radujemo se svakom novom poboljšanju.

Strani investitori se i dalje dosta žale na poslovnu klimu i nedoslednu primenu zakona, pa se trenutno sprovodi više projekata za poboljšanje uslova poslovanja. Sa kojim problemima se austrijska preduzeća i dalje susreću?

Kao što sam već napomenuo, jedna od naših glavnih molbi je smanjenje birokratije i ubrzanje administrativnih procesa. Bez obzira iz koje zemlje dolaze, investitori očekuju iste faktore: transparentnost, stabilnost, predvidivost i brzu i efikasnu birokratiju. Primera radi, prilikom izdavanja građevinskih dozvola. Niko neće da investira u nekoj zemlji samo zato što je poreska stopa nešto niža nego u drugim zemljama. Investitori uvek imaju pred očima celokupnu – globalnu sliku.

Koliko je kašnjenje usvajanja Uredbe o konverziji prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine uticalo na nemogućnost novih austrijskih investicija?

Kompleksnost tema građevinskog zemljišta i prava svojine, a tu moramo dodati i temu Zakona o restituciji, svakako je od fundamentalnog značaja, i ovog puta se Vladi mora dati za pravo da to nije tema koja može da se reši za jedan dan. Međutim, teško da može da se preuveliča njen značaj, jer je pravo svojine na zemlju za svakog investitora jedna od fundamentalnih stavki za donošenje odluke. Zbog toga je važno da se ta tema što pre reši.

Na koje austrijske investicije u Srbiji ste posebno ponosni?

Ja se radujem svakoj novoj austrijskoj investiciji bez obzira na to da li je u pitanju najveća grinfild investicija poput Vip mobilea, prva poput investicije Raiffeisen banke ili investicija nekog malog preduzeća. Najveći broj austrijskih firmi pripada kategoriji malih i srednjih preduzeća. Posebno su važne te male firme, jer potvrđuju da, iako male, mogu da budu veoma uspešne, a kao primer mogu da navedem pekaru Auer iz Graca, koja je sa svojom srpskom ćerka-firmom Roggenart upotpunila srpski jelovnik austrijskim ražanim hlebom. A najviše se radujem investicijama koje su pred nama.

U kojim privrednim granama vidite najviše potencijala za nova austrijska ulaganja i kada očekujete njihovu realizaciju?

Kad je reč o novim investicijama, pomišljam na investicije u prerađivačkoj industriji u segmentima kao što su, na primer, ekologija i obnovljivi izvori energije, ali i na podizvođače za automobilsku industriju. Zbog svetske ekonomske krize, tokom poslednje dve godine došlo je do smanjenja austrijskih investicija u inostranstvu, dok se za vreme privrednog oporavka situacija ponovo obrnula. Što se Srbije tiče, nakon, nadam se, uspešnog dobijanja statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, očekujem pozitivne impulse, pri čemu polazim od toga da će se Srbija i nakon izbora 2012. držati svog kursa ka EU. Srbija već sada ostvaruje 55 odsto spoljnotrgovinske razmene sa Evropskom unijom.

Kako ocenjujete mere Vlade Srbije u borbi protiv prelivanja ekonomske krize?

Vlada Srbije je, uslovljeno svetskom ekonomskom krizom, do sada imala težak mandat. U poređenju sa drugim državama, Srbija se dobro nosila sa ovom krizom, za šta je sigurno zaslužna i Vlada, iako to stanovništvo ne oseća u tolikoj meri. Zato bi trebalo da se još pojačaju napori za unapređenje privrede i reformi.

U Austriju se iz Srbije najviše izvoze gvožđe, čelik i električni aparati. Da li vidite potencijal za plasman srpskih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda?

Vidim veliki potencijal koji se delom već iskorišćuje, pored ostalog i zahvaljujući austrijskim firmama koje su u tom segmentu investirale u Srbiji. U toj grupi, između ostalih, nalaze se i proizvođač sokova Rauch, prerađivač voća Grünewald sa svojom ćerka-firmom Podgorina, ali i saradnja između srpskih i austrijskih preduzeća u delu uzgoja goveda. Austrija će biti zemlja-partner Novosadskom poljoprivrednom sajmu 2012, jer smatramo da u tom domenu još postoji veliki potencijal za saradnju.

U Srbiji posluju velike austrijske finansijske kuće i multinacionalne kompanije. Međutim, privreda EU najviše počiva na malim i srednjim preduzećima. Kako vidite njihov položaj u Srbiji i da li imate neke pokušaje povezivanja malih i srednjih preduzeća sa austrijskim? Kakve su njihove šanse za izvoz tamo?

Imamo preko 400 austrijskih preduzeća koja preko svojih predstavništava i firmi posluju u Srbiji, a među njima su i najveće banke i osiguravajuća društva čijim se uspesima Austrija ponosi. Većinu austrijskih preduzeća čine mala i srednja preduzeća, a takvih je najveći deo i među pomenutih 400 ovde prisutnih u Srbiji. Smatram da srpske i austrijske firme, baš zbog slične veličine i strukture, mogu dobro da sarađuju. Austrijske firme često imaju dobar know-how u interesantnim segmentima, a srpske firme, zahvaljujući povoljnijoj strukturi troškova, mogu da ga iskoriste za preradu ili proizvodnju proizvoda iz tih oblasti. Zbog toga smatram da su šanse za izvoz vrlo povoljne.

Kakvu saradnju imate sa Privrednom komorom Srbije?

Sa Privrednom komorom Srbije sarađujemo permanentno i veoma dobro. Tako smo, na primer, krajem maja organizovali veliki forum "Srbija", koji je održan u Beču, a koji su otvorili predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin, i predsednik Privredne komore Austrije Kristof Lajtl. Forum je posetilo više od 200 austrijskih firmi. Srpska dijaspora u Beču, koja broji više od 200.000 ljudi, ima velikog uticaja ne samo kao ekonomski faktor zbog novca koji šalje u domovinu već i kao spona između dve zemlje koja je doprinela tome da Beč bude multikulturni grad u kome vredi živeti.

Ana Radić