"Niko nije čuo pucanj; Bila je otporna i jaka"; VREME 1077

List "Vreme" nije adresa na koju bi porodica Dade Vujasinović trebalo da se žali. Mi smo samo izveli logične zaključke iz podataka koje su – nažalost veoma aljkavo – prikupili drugi. G. Vujasinović, Dadin otac, zamera nam što smo se "tek sada" pozabavili tim slučajem; tek sada smo dobili uvid u spis. U tekstu lepo piše da nam prvi kriminalistički izveštaj s lica mesta nije bio dostupan, a g. Vujasinović nam zamera što smo ga izostavili. Viši inspektor u tom izveštaju kaže da je "najverovatnije" reč o samoubistvu, ali tu je reč o prvom utisku koji je daleko od kriminalističkog nalaza. O količini apsorbovanog i neapsorbovanog alkohola u Dadinom organizmu govore veštaci sudsko-medicinske struke i prisutni svedok, a ne mi. A da je "flaša viskija koja je trebalo da bude dokazni materijal popijena neposredno posle uviđaja" – to verujemo, znajući tadašnje navike. G. Vujasinović kaže da je Aleksandrić "vičan rukovanju puškom", ali njegov posao nije spretno rukovanje lovačkim puškama (mada je to za pohvalu), nego savesno i temeljito obavljanje obdukcije, na šta smo ukazali. Da je iz te puške nekada, mnogo ranije, bilo pucano (iz leve cevi) jasno je i nije od značaja za slučaj. Svi podaci govore da je Dada poginula od te puške, jer druge nema nigde. Da su olovne kuglice prečnika 5 mm u telu i oko njega bile savesno prebrojane, znali bismo je li ispaljen jedan patron ili dva. Da su filcani čepovi bili na vreme izmereni i opisani, bilo bi sve jasnije. To što niko nije čuo pucanj – ne znači mnogo, po iskustvima odranije.

Sandra Vujasinović, Dadina sestra, odmah kaže da je reč o "monstruoznom zločinu smišljenom od strane tajnih službi u državi koju vi zovete svojom". Kao prvo, ja nikakvu državu ne zovem "svojom", pogotovo ne onu Miloševićevu. Zatim: nazvati nekoga "lepom mladom curom" je kompliment u svim našim jezicima. Ja ne sumnjam da je Dada bila jaka i otporna, niti ulazim u psihološke detalje. Svi mi novinari smo tada prolazili kroz traume na terenu i svima su ostale posledice.

Prema tome, porodica Vujasinović ne bi trebalo da se žali nama; mi smo svoj posao obavili s dužnom pažnjom. Da su i drugi to učinili, ne bi bilo ovih dilema i lutanja. Nama se zamera što ne delimo tako duboku veru porodice Vujasinović da je Dada ubijena. U pitanje vere mi ne bismo ulazili, to je nešto drugo i mi to poštujemo.

Miloš Vasić