|
Lisica i ždral Prigovor savesti Sve su opštine srećne na isti način, a nesrećne svaka na svoj |
 |
Da li se i Institut društvenih nauka (za prirodne nauke ga i nemamo? ili mi je promakao? mea culpa) želi uklopiti u žalopojku zbog slabašnog priraštaja stanovništva i nezadovoljavajućeg brakoljublja? Čitam kako je jedna četvrtina stanovništva starijeg od petnaest godina neudata tj. neoženjena, pa kako odabraste tu granicu, braćo?! Iz poštovanja prema Romima koji se znajući da život (pogotovo njihov: mislim da tek svaki stoti muškarac poživi pedeset godina) ne ide u nedogled uzimaju, pa ni oni ne svi, čim ih mine pubertet?! Koliko znam brakovi među maloletnicima nisu poželjni i nisu baš ni dopušteni, osim ako se umešaju roditelji (koji postaju punice, svekrve, tastovi i šta ja znam) ili zakonski staratelji – nije li onda mlađarija koja ima između petnaest i osamnaest godina čist naučnoistraživački višak! Da su ubrojane osobe starije od deset godina koje nisu još stale na ludi kamen, slika o Srbiji kao o zemlji čiji živalj zazire od braka i kloni ga se dogod može bila bi još crnja!
I koga je briga da li stanovništvo živi u grehu, samoći ili u braku potvrđenom od pope to jest matičara: potonji je nekoć, opasan ukoso našom milom trobojnicom, stajao u najsvečanijoj sali opštine ili mesne zajednice, danas dolazi svatovima na noge u koju je ovima drago gostionu i na koji gođ mu se kaže splav, hoćemo li dobiti i patronažnog sveštenika koji će krune, krst i kadionicu nosati u posebnoj tašni te kao Božji i crkveni izaslanik svatove kurtalisati muke da parkiraju kola u blizini crkve?
Kako koga je briga vlada li se stanovništvo kao Bog zapoveda ili nešto ševrda?! Pa domaći nacisti čupaju kose i grozničavo računaju kad će smak srpskog sveta, kad će narod najstariji postati manjina na svojoj rođenoj čukundedovini, mada ima neke pravde ako se narod najstariji prvi i izloguje iz evolucije.
Ne znam shvata li polagano Toma Nikolić da će slava njegove partije biti veća pre izbora nego posle njih, ne znam da li SNS vidi kao jednog od pobednika izbora ili drži da će njegova stranka biti začin, zrnce bibera kao što je nakon prošlih izbora bio SPS, uglavnom je obelodanio da bi sa Tadićem mogao u nekoju koaliciju, ali da mu neko ne bi spočitnuo kako je prevrtljiv, dodao je da pakt dolazi u obzir samo ako Tadić kojim slučajem bude poštovao Ustav! Kakva kraljevska dosetka! Govoriš godinama da sa nekim nema suživota ni saradnje, a onda obnaroduješ da bi hteo sa njim i postaviš mu takav uslov!
Evo nekoliko rezervnih uslova koje SNS može postaviti Borisu Tadiću ako se potonji uopšte nada da će mu novi radikali ikada halaliti silesiju njegovih izdajstava, grehova, grešaka i drugih nepodopština, dakle, Toma Nikolić bi ušao u koaliciju sa Tadićem:
1. ako Tadić ostane privržen svim četirma stubovima naše spoljne politike;
2. ako B.T. održi reč da nikad neće priznati Kosovo;
3. ako ne odustane od evropskog puta i od majica sa bretelama;
4. ako nas u Evropu uvede sa našim identitetom, bio ovaj kakav bio, zato i jeste identitet: ako i nije za podičiti se, naš je!
Evo kako se još može usloviti saradnja sa vekovnim neprijateljem: a) Ušao bih u koaliciju sa Tadićem ako se zakune da neće tlačiti manjine, ali ni većinu čije interese zastupamo mi u SNS. b) Sarađivao bih sa Tadićem ako mi ne bude iznova davao povoda da ga zovem ustašom.
Sve su opštine srećne na isti način, a nesrećne svaka na svoj. Jedino je jagodinska opština i srećna i nesrećna na svoj način. Opština (komuna, najzad pronađeni politički oblik u kome je moguće ekonomsko oslobođenje) ne želi više da se oslanja na prirodu nego se sama latila da zajednički libido stanovništva oslobodi i blagousmeri na brak u svrhu rađanja zakonitog potomstva; kao što se drugde podstiče poljoprivredna proizvodnja tako se ovde ulaže u bračne parove, gradonačelnik šalje o trošku opštine stotine ljudi na Egejsko more* i busa se da pod njegovom herojskom jurisdikcijom nema nijednog homoseksualca, i tu je opština srećna na svoj način, ali je i nesrećna jer su se pojavile dve lezbejke: pukotina na predivnoj vazi čuvanoj i glancanoj ne zna se koliko vekova. Osvanuli su grafiti koje opština smatra skarednim te su brže-bolje prekrečeni, nedostojnosti o istipolnoj ljubavi iscrtane po asfaltu prekrivene su novim slojem asfalta, postupak me podseća pomalo na šalovanje ljudi, ono kad je Dunav izbacio kovčege sa ubijenim pa zacementiranim građanima, samo što Palma subverzivne slogane i crteže sahranjuje žive.
Zaista, ako Toma Nikolić može da sarađuje sa Tadićem, zašto se policijski sindikat ne bi kolektivno učlanio u "Dveri" i to dve nedelje uoči zloglasnoga Prajda! Sarađivaćemo sa policijskim sindikatom ako se bude držao Ustava, mogla bi da kaže veleuprava "Dveri", pobratimićemo se sa "Dverima" ako ove ostanu privržene tradicionalnim porodičnim vrednostima zahvaljujući kojima smo svi začeti i kao zdrave bebe doneseni na ovaj zbrkani ama ipak lepi svet, mogli bi reći policajci koji izgleda imaju prigovor savesti kad treba da brane prava seksualne manjine.
Kako bogougodna ljubav "Dveri" i policije izgleda manjini?!
Kad se neznano zašto obreo u zatvoru Jožef Pelikan ("Krunski svedok") pita ženu da li mu je našla advokata, jesam, kaže, žena, tražio je najstrožu kaznu, tako ovde onaj ko treba da te brani obznanjuje simpatiju prema onome ko te je prošle godine napao, nadajmo se da će policija naći zajednički jezik i sa navijačima, pa da provede ugodno popodne: u sredini učesnici parade, oko njih policija, a oko policije njeni istomišljenici, simpatizeri i počasni članovi njenog sindikata, u lisici tica, u tici srce, u srcu ne znam ni ja šta...