Čekajući EU kandidaturu:
Ausweis, bitte

Nesložna Evropska unija o zavađenom Balkanu. O regionalnoj saradnji, politici "i Kosovo i EU", politici uslovljavanja – i u celoj fertutmi zapostavljenoj glavnoj konstrukcionoj grešci srpske evro-strategije

Dok je duet Markozi (nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Sarkozi (vidi tekst "Disciplinovanje Evrope") uvežbavao novi aranžman za Odu radosti, odnosno radi spasa evra usaglašavao nova evropska pravila o briselskoj kontroli nacionalnih budžeta članica evro-zone, ministri spoljnih poslova EU su u Briselu, u ponedeljak 5. decembra pa i do dva sata ujutru u utorak žestoko raspravljali o tome ko je na Balkanu zaslužio, a ko nije, status kandidata ili datum za početak pristupnih pregovora.

Jedan diplomata je u tim trenucima izjavio da prognoziranje da li će Srbija dobiti status EU kandidata – liči na bacanje novčića u vazduh.

Dok se u Briselu raspravljalo, na Andrićevom vencu predsednik Srbije Boris Tadić je razgovarao s glavnim urednicima beogradskih medija, o tome kako je Srbija zaslužila kandidaturu, ako je ne dobije, od nje neće odustati, jer to je samo jedna izgubljena utakmica, ili o nečem sličnom primerenom takvoj situaciji. Kažu da je tog muljavog sivog novembarskog popodneva, kad ističu štamparski rokovi, jedan glavni urednik rekao: "Znači, gospodine predsedniče, nema naslova..."

S jedne strane Savet ministara EU, u Nacrtu dokumenta o napretku Zapadnog Balkana ka priključivanju Uniji, uzeo je, kako izgleda, na znanje povoljnu ocenu Evropske komisije od 12. oktobra, o napretku Srbije ka kandidaturi, ali je među evropskim ministrima spoljnih poslova koji su u ponedeljak o tome odlučivali bilo sporova. Dva ministra su izrazila rezerve prema tom dokumentu.

Glavni problem bio je, kako saznaje Tanjug, tvrd stav Nemačke, po kome EU ne sme da se zadovolji "minimalnim koracima" koje je Srbija napravila u smirivanju tenzija na Kosovu i Metohiji. Većina ostalih ministara zalagala se da se Srbiji dodeli status kandidata.

Ministar inostranih poslova Austrije Mihael Špindeleger je sa svoje strane najavio da će predložiti da se Srbiji dodeli "probni status kandidata", koji bi onda bio potvrđen u martu 2012. ukoliko do tada budu "sprovedeni sporazumi sa Kosovom". Bio je protiv toga da se "kočnica proširenja previše pritisne, ali je insistirao "ne bi bilo primereno da se Srbiji dodeli više od statusa kandidata na probi", jer uprkos obavezama preuzetim u vezi sa zajedničkom brigom o granici na Kosovu "ton kojim govore srpski gradonačelnici sa severa Kosova izaziva nedoumice".

USLOVI, NOVI I STARI: Sporazum Beograda i Prištine je bio neophodan uslov da Srbija dobije status kandidata, ali je malo zakasnio, izjavio je u ponedeljak u Briselu poljski diplomata koji predsedava Evropskom savetu Mikolaj Dovgjelevič, koji je ipak u ponedeljak uveče izjavio Tanjugu da su zaključci sastanka šefova diplomatije EU o statusu kandidata za Srbiju povoljni.

Upitan da li je Savet ministara u svoje zaključke o Srbiji ugradio stav Austrije da Srbiji treba odobriti "probni status" za kandidaturu, Dovgjelevič je rekao da taj austrijski predlog nije ušao u zaključke sednice šefova diplomatija...

U zaključcima Saveta ministara EU koji su podeljeni novinarima nakon sastanka koji je trajao sedam sati i završen u dva ujutru, kaže se, između ostalog:

"U svetlu dosad postignutog napretka koji je Srbija ostvarila i uzimajući u obzir da se Srbija već angažovala u nastavku dijaloga i da u dobroj veri brzo napreduje kako bi primenila sporazume, Savet uzima u obzir pozitivni stav Komisije i preporuku da se Srbiji dodeli status kandidata. Savet EU pozdravlja napredak posebno oko carina, univerzitetskih diploma, matičnih knjiga, slobode kretanja, katastara i integrisanog upravljanja granicama/administrativnim linijama(IBM)".

Poziva obe strane da se dalje konstruktivno angažuju u rešavanju ostalih pitanja u dijalogu i dostignu brze i opipljive rezultate, naglašavajući da svi moraju biti uključeni u regionalnu saradnju, uključujući trgovinu.

U zaključcima ministarskog saveta se traži: "vidljivo i održivo poboljšanje odnosa sa Kosovom", uz puno poštovanje principa inkluzivne regionalne saradnje; puno poštovanje odredaba sporazuma o energetskoj zajednici; nalaženje rešenja za telekomunikacije; nastavak primene dosad postignutih sporazuma u dobroj veri i, konačno, aktivna saradnju sa Euleksom.

Savet pitijski poziva Komisiju da predoči izveštaj o napredovanju Srbije u ispunjavanju ovih kriterijuma – čim se ostvari dovoljan napredak.

NEMAČKI PRITISAK: Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić, za koga se beogradskom čaršijom u ponedeljak pronosio glas da će podneti ostavku, ako srpska kandidatura ne bude prihvaćena 9. decembra, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, u utorak 6. decembra, dao je nekoliko objašnjenja nastale situacije: Srbija je (u utorak 6. decembra, posle završetka briselskog ministarskog sastanka) bila nešto bliže statusu kandidata za člana EU nego što je bila u petak, posle govora nemačke kancelarke Angele Merkel u Bundestagu, kada je rekla da "duboko žali" zbog toga što Srbija "trenutno nije zrela da joj bude zvanično dodeljen status kandidata". Nemački ministar odbrane Tomas de Mezijer upozorio je tada da bi nasilje na severu Kosova moglo da blokira približavanje Srbije Evropskoj uniji. "Srpska vlada želi da dobije status kandidata za EU. Svaki dan koji protiče kao sada udaljava je od toga..."

Austrijski ministar Mihael Špindeleger, onaj što je predložio "kandidaturu na probu", takođe je oštro osudio napade na austrijske, mađarske i nemačke vojnike Kfora na severu Kosova. On je rekao da će Beč teško pristati na kandidaturu Srbije, ne samo ako nasilje tamo ne bude obustavljeno već i ako vinovnici tog nasilja ne budu pronađeni i izvedeni pred sud. U nedavnim okršajima na severu Kosova između srpskog stanovništva u Jagnjenici povređeno je devet austrijskih vojnika, a kod jednog su zbog teškog stanja morali da bude izazovu veštačku komu.

Nasuprot nemačkom stavu, poslanici Evropskog parlamenta nadležni za odnose sa zemljama Zapadnog Balkana, pozvali su članice Unije da podrže preporuke Evropske komisije o integracijama regiona, uključujući Srbiju.

OSAM RUNDI: Pregovori Beograda i Prištine o takozvanim tehničkim pitanjima, inače, s prekidima i dramatizacijama, traju od proleća. U prvoj rundi 7. i 8. marta: napredak je ostvaren oko pitanja katastra i matičnih knjiga, telekomunikacija i avio-saobraćaja. U drugoj rundi 28. marta: napredak je postignut oko pitanja snabdevanja električnom energijom. U trećoj runda 15. aprila: pregovaralo se o slobodi kretanja, o ličnim i putnim ispravama, osiguranju automobila, vozačkim dozvolama i registarskim tablicama, a počeli su i razgovore o priznavanju univerzitetskih diploma. U četvrtoj rundi 17. i 18. maja: dijalog o katastru i slobodi kretanja je bio neuspešan.

U petoj rundi 2. jula: postignut je dogovor o rešavanju pitanja slobode kretanja građana i razmeni matičnih knjiga, o katastrima i o carinskom pečatu (naziv "Carina Kosova", bez simbola kosovske državnosti). U to vreme je usledila ofanziva Prištine za koju nije sigurno da nije imala prećutnu saglasnost zapadnih prestonica. Priština je uvela embargo na robu iz Srbije i BiH zato što ne priznaju kosovski carinski pečat, što je rezultiralo daljim komplikacijama.

Sedma runda 27. septembra: nije održana zbog incidenata na severu Kosova do koga je došlo kada je Priština poslala specijalce Rosu na prelaze Brnjak i Jarinje, Srbi su se tome suprotstavili, došlo je do pucnjave u kojoj je poginuo jedan prištinski policajac. Srbi postavljaju barikade na osetljivim tačkama na severu Kosova zbog odluke Komandanta Kfora nemačkog generala Erharda Bilera da asistira u prevoženju prištinskih zvaničnika na sever Kosova. Srpski zvaničnici iz Beograda i oni najviši, podržavali su mirne proteste Srba i distancirali se od nasilnih akata. Kfor je pretio upotrebom sile, dovodio pojačanje. U incidentima je tokom četvoromesečnih protesta povređeno nekoliko desetina vojnika i, po evidenciji Srpske pravoslavne crkve, oko 650 Srba.

Zapadna štampa, verovatno brifovana od zapadnih obaveštajnih službi, pisala je tada kako "so barikada" na severu Kosova predstavljaju kriminalne grupe, a onda se prešlo na "paralelne strukture", a pod tim se mislilo na odbornike i predsednike opština na severu Kosova koji su izabrani 2008. u okviru izbora u Srbiji. Evropska komisija u svom mišljenju kaže da je to suprotno Rezoluciji 1244.

Nemačka kancelarka Angela Merkel tokom letošnje posete Beogradu izgovara teške reči i "tevtonski uprošćeno" traži da Beograd odluči hoće li Kosovo ili Evropsku uniju.

Tadićeva politika "i Evropa i Kosovo" u tim trenucima prolazi kroz teška iskušenja. On je sa zapada izložen pritisku da "isporuči kompromis", dok je kod kuće sumnjičen da defakto, korak po korak, priznaje državnost Kosova. U toj kritici prednjači Koštuničin DSS, a drže je se i radikali. Srpska napredna stranka se ne izjašnjava jasno.

Da će na Srbiju biti izvršen pritisak da odustane od uticaja na Severu Kosova bilo je vidljivo u zapadnoj štampi i pre letošnjih incidenata i ulaska u finiš pregovora o kandidaturi, gde su se ređali ljudi koji su napravili karijere na balkanskoj krizi devedesetih. Činjenica da je Tači na brzinu u letnjoj pauzi pokušao da "pacifikuje severno Kosovo" nailazi na blagu verbalnu osudu zapadnih zvaničnika, i na praktičnu asistenciju njihovih predstavnika u međunarodnim misijama na terenu. Beograd protestuje – šalje ministra Jeremića na Ist river, ali srpsku inicijativu u SB blokiraju SAD, Britanija, Francuska i Nemačka, a verbalno je podržava Rusija, stavljajući drugim signalima do znanja da je nezadovoljna zbog prošlogodišnjeg zaobilaženja Moskve pri promeni predloga srpske rezolucije o Kosovu u korist tzv. evropske rezolucije koju je predsednik Tadić ugovorio s Ketrin Ešton, i tako doveo u prilično neugodnu poziciju ministra spoljnih poslova Jeremića koji je lobirao za prvu rezoluciju. Srbi s Kosova peticijom kolektivno traže da budu primljeni u rusko državljanstvo, što Moskva na predlog predsednika Medvedeva razmatra, ali relativno brzo i poručuje da za to nema zakonskih mogućnosti.

INTEGRISANO UPRAVLJANJE: Napetost nekako ulazi u kolotečinu, uz povremeno izbijanje incidenata, a u Briselu se nastavlja sedma runda 21. i 22. novembra: a o priznanju diploma. Saglasnost nije postignuta i o učešću Prištine na regionalnim skupovima, ni o prelazima.

Pregovori koji su počeli 30. već su ulazili u "kandidatski cajtnot": komesar za proširenje EU Štefan File je izjavljivao da čeka ishod nove runde dijaloga Beograda i Prištine da bi poslao pismo šefovima diplomatije zemalja članica EU u vezi sa statusom kandidata za Srbiju. Pregovori Borka Stefanovića i Edite Tahiri o rešavanju pitanja administrativnih prelaza su i u sredu 30. novembra uveče trajali duže od dvanaest sati i prekinuti su da bi bili nastavljeni u četvrtak 1. decembra. Isto tako maratonski se pregovara i 2. decembra.

Postignut je na kraju dogovor između Borka Stefanovića i Edite Tahiri o "integrisanom upravljanju prelazima (u evropskom novogovoru IBM) između Kosova i centralne Srbije", odnosno o tome da "dve strane" postepeno ustanove zajedničke integrisane punktove na svim njihovim zajedničkim IBM prelazima, na kojima "strane" neće isticati simbole svojih jurisdikcija. To podrazumeva, izbalansirano prisustvo svih pripadajućih službi obeju strana kao što su carina, policija itd., i uključuje prisustvo zvaničnika Euleksa u skladu sa mandatom definisanim Savetom za zajedničku akciju iz 2008. na prelazima Jarinje/Rudnica i Tabavije/Brnjak, što srpska strana tumači kao poseban status.

Borko Stefanović je objašnjavao da će prelazi Jarinje i Brnjak imati poseban status i da će biti pod nadležnošću Euleksa, koji će imati izvršna ovlašćenja saglasno Akcionom planu koji je za tu evropsku misiju 2008. usvojio Savet ministara EU, a da će prištinski carinici biti "svedoci". Euleks će takođe biti prisutan na prelazima Dheu i Bardh/Končulj, Merdare/Merdar, Mutivode/Mutivoda i Depče/Mučibaba.

JEMSTVA I TUMAČENJA: Oko tog sporazuma bilo je "igre gluvih telefona". Tanjug, Beta i Dojče vele su u subotu rano ujutru preneli saopštenje Saveta Evropske unije, izdato na kraju tri maratonska sastanka delegacija Beograda i Prištine, u petak 2. decembra kasno uveče, u kome se kaže da je postignut dogovor o zajedničkom upravljanju prelazima (IBM). Borko Stefanović je, međutim, u tim trenucima ponavljao da srpska strana na dogovor nije pristala. Nešto kasnije, Stefanović izjavljuje da je i srpska strana pristala na dogovor – nakon što je beogradska delegacija od EU dobila jemstva za slobodno kretanje srpskih građana sa Kosova u Srbiju i iz Srbije u Pokrajinu sa automobilskim tablicama i dokumentima Srbije.

Iz kasnijih izjava se da naslutiti da je odluka doneta na višem nivou od onog Stefanovićevog. Predsednik Srbije Boris Tadić u Berlinu, gde je gostovao na jednom skupu nemačke Socijaldemokratske partije izjavljuje: "Rešenje nije idealno, ali ja čvrsto stojim iza njega..." On je istakao da sporazum razume isključivo kao sporazum o administrativnim prelazima, a nikako kao sporazum o granicama, i još jednom ponovio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, da je rešenje usklađeno sa srpskim nacionalnim interesom, i da ne podrazumeva elemente tzv. državnosti Kosova. Tadić je rekao da od Srba sa severa Kosova očekuje da podrže sporazum i da ne blokiraju njegovu primenu.

Čedomir Jovanović, lider Liberalno demokratske partije, i Vuk Drašković, lider SPO-a, tražili su pre toga da Tadić preuzme odgovornost i da revidira politiku "i Kosovo i EU".

Prve reakcije predstavnika Srba sa severa Kosova bile su negativne. Predsednik Opštine Zubin Potok Slaviša Ristić izjavio je da Srbi nastavljaju borbu protiv kosovskih institucija i da ne prihvata nikakve kosovske institucije pa ni samu granicu. Predsednik Opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić izjavio je da sporazum nije u skladu sa Deklaracijom Narodne Skupštine Republike Srbije od 31. jula ove godine.

Vojislav Koštunica na Glavnom odboru DSS-a govori da Srbija mora da se razvija kao ekonomski samostalna i politički neutralna zemlja i da je to rešenje za izlazak iz sadašnje krize, a ne članstvo u Evropskoj uniji.

"RADI HIMERE": Oglašava se Sinod Srpske pravoslavne crkve: "Predsedniku Srbije i Vladi Srbije poručujemo da Crkva od njih očekuje i traži da ne napuste srpski narod Stare Srbije – kako je glasio naziv za Kosovo i Metohiju svuda u Evropi vekovima, sve do vremena Josipa Broza Tita – radi himere koja se zove status zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Jer, za odgovornu državnu vlast i političku elitu Srbije Srbija i srpski narod kao celina nemaju alternativu, a sve drugo, pa i idealizovana i mitologizovana Evropska unija, ima alternativu. Učlanjenje u Evropsku uniju jeste dobra želja i zamisao, opravdana geopolitičkim, ekonomskim i civilizacijskim razlozima, ali ako odricanje od Kosova i Metohije – neposredno ili ‘puzeće’, svejedno – predstavlja cenu kojom se mora platiti članstvo u tom savezu, već pogođenim najdubljom krizom i ugroženim pretnjom raspada, onda treba otvoreno i časno odustati od kandidature i potražiti druge modele za budućnost u multipolarnom svetu koji već jeste realnost..."

Sinod ipak jednim pasusom pomaže predsedniku Tadiću: "Smatramo da, kao što naša braća Srbi koji žive severno od reke Ibra ne treba da donose odluke bez uvažavanja legalne i demokratski izabrane centralne vlasti u Beogradu, isto tako ni ta vlast ne bi smela da odlučuje – ili da "u hodu" menja svoju političku taktiku – bez uvažavanja vitalnih potreba i stavova Srba severnog Kosova i čitavog područja Kosova i Metohije, za koje ovo pitanje nije pitanje partijsko-političkih kalkulacija nego, bukvalno, pitanje biti il’ ne biti."

Tadić posle poziva i partije levo i partije desno da ne koriste kosovsku temu u predizborne svrhe.

Predstavnici Kfora i predsednik Opštine Zubin Potok Slaviša Ristić dogovorili su se u ponedeljak 5. decembra da put Zubin Potok – Zvečan bude prohodan za saobraćaj. Srbi su posle toga počeli da uklanjaju barikade na putu kod Jagnjenice, a zatim i barikade kod prelaza Jarinje...

Napetost oko barikada na Kosovu se u finišu ovih pregovora unekoliko smanjuje, ali je očigledno da se traži još nešto. Đelić je objašnjavao da će se politika pritisaka na Srbiju nastaviti do 9. decembra i da nema mesta za preterani optimizam, pošto su pojedine zemlje odlučile da jedan broj uslova koji je postojao za početak pregovora za ulazak u EU važi i za dobijanje statusa kandidata.

"Očekuje se da se dogovorimo oko regionalnog predstavljanja zvaničnika sa Kosova. Ima pokušaja da se izbaci Rezolucija 1244 (iz naziva pod kojim je Kosovo na primer uključeno u Ceftu)." Đelić je rekao da je Srbija već dala određeni broj predloga za regionalno predstavljanje kosovskih zvaničnika koji su u skladu sa njenim ustavom. Stefanović je o tome navodno pregovarao preko video-linka, ali u utorak nije bilo pomaka. Srpski predlog da se uz naziv Kosovo doda reč Unmik, Tahiri odbacuje rekavši da je Unmik zastareo.

TMURNO ČEKANJE: Tako je datum, koji je trebalo da predstavlja krunu programa sadašnje vlade u Beogradu obavijen maglom komplikovanih i zamršenih pregovora, uslovljavanja i iscrpljivanja.

Na srpskom putu u Evropu, to nije novost. Srbija je postala "potencijalni kandidat" za priključenje EU nakon odluke Saveta Evrope u Solunu juna 2003. U međuvremenu, prošla je kroz mnogo peripetija vezanih za pregovore na dva koloseka s Crnom Gorom, u okviru SRJ, pa za sopstvene pregovore, kroz prekide zbog nepovoljnih ocena njene saradnje s haškim sudom (vidi pregled), ali nije oslobođena pritiska ni kad su u Hag poslati Karadžić (2008), Mladić i Hadžić (2011).

Savet EU je i takozvano evropsko partnerstvo sa Srbijom usvojio 18. februara 2008, u teškoj situaciji povezanoj s proglašenjem kosovske nezavisnosti 18. februara 2008. Srbija je potom u takođe veoma komplikovanim okolnostima nakon proglašenja kosovske nezavisnost, sa EU potpisala ugovor o stabilizaciji i pridruživanju (29. aprila 2008). Taj ugovor prolazi dugi proces ratifikacije u parlamentima svih članica EU – nisu ga ratifikovala još četiri.

Kada je posle pozitivnog mišljenja haškog tužioca Bramerca 7. decembra 2009. odblokiran ugovor o trgovini (Prelazni sporazum) sa EU, 19. decembra 2009, EU je odobrila liberalizaciju na osnovu koje su srpski državljani mogli da putuju po zoni obuhvaćenoj ugovorom iz Šengena, to je u Beogradu slavljeno "uz vatromet". To je možda jedini nepomućeni datum u "evropskoj agendi".

Beograd je tada hitno podneo kandidaturu i, kažu mimo saveta evropskih zvaničnika, koji su tada više krili "zamor proširenja" nego danas.

Nakon što je Serž Bramerc još jednom obavestio ministre EU o povoljnom toku saradnje Srbije s Tribunalom u Hagu, ministri spoljnih poslova članica EU su u Luksemburgu, 25. oktobra 2010. godine, doneli odluku da proslede Evropskoj komisiji zahtev Srbije za članstvo. Republika Srbija je u rekordnom roku od samo 45 dana pripremila odgovore na Upitnik Komisije koje je predsednik Vlade Republike Srbije 31. januara u Briselu uručio komesaru za proširenje Štefanu Fileu.

Sad se čeka ishod, ali 9. decembar 2011. javnost u Srbiji čini se dočekuje u daleko sumornijem raspoloženju nego onaj 19. decembar 2009. Broj proevropskih stranaka je povećan, ali je raspoloženje javnosti prema EU splasnulo. Prema istraživanju NSPM-a procenat građana koji su za to da se Srbija učlani u EU je pao ispod polovine, na 47 odsto, mada je broj protivnika manji – oko 37,5 odsto. To je viđeno i u drugim zemljama u trenutku kada su se približavale članstvu.

DEFICIT: Evropski savet, koji čine šefovi država i vlada, sastaće se u petak, 9. decembra. Za njegove odluke je neophodan konsenzus. Problem za Srbiju je u tome što Savet EU mora da raspravlja o krizi evra, evropskim ugovorima, kontroli nacionalnih budžeta u okviru evro-zone. Rizik je u tome da slučaj Srbije pored takvih tema evropski lideri tretiraju kao "sporedan". Možda bi i pored emocionalne i psihološke težine sadašnje zapetljane situacije, trebalo pažljivije osluškivati šta će 9. decembra biti na glavnom meniju.

Bolje bi bilo kad bi se predug i previše zamršen i uslovljavanjima pretrpan put izvikane Srbije ka EU manje ocenjivao po tome kad će se otvoriti vrata "obećane zemlje", kakva je naša sposobnost prevođenja ključnih briselskih reči koje vode do kase evropskih fondova, već o tome šta Srbija uspeva da ostvari tamo gde su joj vrata otvorena.

Te 2009. godine "Belog šengena" u Evropsku uniju je odlazilo 54 odsto srpskog izvoza (poljoprivredni proizvodi, šećer, maline, gume, čelik), a iz EU je dolazilo 54 odsto ukupnog uvoza (vozila, dizel gorivo i medikamenti). Taj podatak se, inače, pomije kao argument u korist evropskih integracija. Druga strana te medalje kaže da je u drugoj godini primene Prelaznog trgovinskog sporazuma, izvoz Srbije u EU iznosio je 3,8 milijardi evra, a uvoz iz EU 6,4 milijarde evra. I dugoročno i srednjoročno to je neodrživo. Propaganda evropskog puta Srbije, najčešće se pominju pare iz evropskih fondova, koje nisu male (za zemlje Zapadnog Balkana u periodu 2007–2013, 11,468 milijardi evra, Srbiji 1,183 milijarde evra, oko 200 miliona godišnje), ali kad se uporede s godišnjim SR-EU trgovinskim deficitom, vidi se da ne gase požar.

Evropsko tržište je u potpunosti liberalizovano za srpske proizvode još u novembru 2000. Srbija će postepeno, u roku od šest godina snižavati carine za proizvode koji se iz EU uvoze u Srbiju, pa će 2014. tržište Srbije biti u potpunosti liberalizovano za uvoz iz EU. Ako se ne poboljšaju privredne performanse, trgovinski bilans Srbije sa EU mogao bi se pogoršati.

Milan Milošević