Inovacije u Srbiji:
Izum po glavi stanovnika

Više od sto novih preduzeća uskoro će iz pretpristupnih fondova EU dobiti po 80.000 evra za razvoj novih tehnologija. Koliko uopšte ima inovacija u Srbiji na koje bismo mogli računati

O domaćoj inventivnosti ima puno priča, a još više doskočica. No, zašto Srbija nema bar jednu svetski poznatu inovaciju, izum ili nov proizvod koji donosi milione i pokreće privredu bez bilo kakvih olakšica, moljakanja i svih tih metoda za privlačenje stranog kapitala? Naime, ako razmislite, mnoge od tih priča o domaćoj pameti ipak se ne odnose na stvarne inovacije, već zapravo na sposobnost naših ljudi da sa sasvim zastarelom opremom na poslu i kod kuće, sa starim automobilima i svakojakom tehnikom postignu nekakav rezultat, kakav god on bio.

Nažalost, čini se da, ako je zaista ima, domaću inventivnost trošimo na neinoviranu opremu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, starost opreme u preduzećima u Republici Srbiji nesumnjivo bi morala svakog da zabrine. Oko 27 odsto sve opreme u privredi starije je od 10 godina, dok je zatečeno svega sedam odsto nove opreme ne starije od jedne godine. Jedna druga statistika pokazuje da, čak i kad u privredi dolazi do inovacija, 29 odsto njih se odnosi samo na inovacije u organizaciji, 26 odsto na marketing, 26 na inovacije u procesima, dok se samo 19 odsto inovacija tiče proizvoda.

Kako bi se ovo stanje promenilo, nekadašnje Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja, ali i druge državne ustanove, neprekidno pokušavaju da afirmišu inovativnost i da na neki način povežu naučnike i privredu kako bi je na bilo koji način učinili konkurentnijom. Tako je pokrenuto zapaženo Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju, a nedavno je osnovan i Fond za inovacionu delatnost.

Uz to, iz pretpristupnih fondova EU obezbeđena je i suma od osam miliona evra koje će Fond podeliti novim, tek osnovanim kompanijama za razvoj svojih inovacija. Tako su u ponedeljak 5. decembra predstavnici vlade Srbije, Evropske unije i Svetske banke potpisali ugovor o implementaciji 8,4 miliona evra iz IPA fondova za novoosnovana inovaciona preduzeća u Srbiji.

PATENTNI KAPITAL: No, koliko uopšte ima inovacija u Srbiji na koje bismo mogli računati? Kad pogledamo stanje samo na Univerzitetu u Beogradu, saznaćemo da sav naučni i akademski kadar u našoj najvećoj obrazovnoj instituciji godišnje registruje – desetak patenata. Takođe, prema prošlogodišnjim podacima Zavoda za intelektualnu svojinu, u Srbiji je za godinu dana ukupno registrovan samo 291 novi patent, što podrazumeva najšašavije izume, od čaše iz koje može da se pije pet različitih pića do saobraćajnog trougla koji vozač aktivira bez izlaska iz automobila.

Međutim, ovaj broj je toliko mali da je, mada uključuje sve današnje srpske pronalazače i naučnike, bukvalno manji od 300 patenata svetskog renomea, što čini opus najvećeg srpskog izumitelja Nikole Tesle, na kog se prečesto pozivamo. Sa druge strane, broj svih godišnjih patenata u Srbiji predstavlja manje od deset odsto u poređenju sa samo jednom nemačkom kompanijom kao što je hemijska fabrika Boš koja godišnje sama patentira 3800 novih patenata. U Srbiji se sa ovim brojkama trenutno može uporediti samo broj sporova koje su vodili vlasnici intelektualne svojine, a kojih je bilo oko 1700 tokom prethodne godine.

Takvo stanje očigledno zahteva veću sistemsku pomoć, pa se poseglo za postojećim uspešnim rešenjima. Tako je kao strateški savetnik u Fond za inovacionu delatnost nedavno došao doktor Šuki Glajtman, fiziko-hemičar koji je bio glavni naučnik države Izrael i koji je doprineo njenom tehnološkom razvoju uprkos svim političkim izazovima.

"Mislim da se svi slažemo da zemlja koja nema prirodne resurse ako želi da na globalnom tržištu ostvari ikakvu relativnu prednost mora da se osloni na ljudski kapital", kaže Šuki Glajtman u ekskluzivnom razgovoru za nedeljnik "Vreme", navodeći da se to pre svega odnosi na ljudski kapital u nauci i tehnologiji. "Ovaj ljudski kapital država mora iskoristi da bi razvila i pojačala inovacionu delatnost. A da biste razvili ljudski kapital, potrebne su dve stvari – infrastruktura i finansije", objašnjava Glajtman i dodaje da "na kraju svega, finansije postaju vrlo važan faktor".

START-UP: Kako bi se smanjio rizik za ulaganje u inovacione tehnologije, država interveniše upravo sredstvima od 8,4 miliona evra iz IPA fondova. "Treba da izvozimo pametne proizvode, a ne pametne ljude", rekao je pre dve nedelje u hotelu Hajat u Beogradu na ceremoniji potpisivanja Božidar Đelić, tada još uvek potpredsednik Vlade Srbije.

Ugovor su, pored bivšeg potpredsednika Vlade, potpisali ministar prosvete i nauke Žarko Obradović, šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer i šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor. Na istom skupu je Fond za inovacionu delatnost otvorio Javni poziv za Program ranog razvoja (mini grants program), a prijavljivanje će trajati do 31. januara 2012.

Odluke o finansiranju će doneti nezavisna međunarodna stručna komisija, a sredstva će Fond raspodeliti takozvanim start-up ili spin-off firmama kroz grantove u vrednosti od po najviše 80.000 evra. Ove grantove u 2011. godini mogu dobiti male, privatne kompanije koje imaju zaista inovativnu ideju i koje su u ranoj fazi razvoja. Uslovima javnog poziva je čak ograničeno da grantove ne mogu dobiti preduzeća starija od dve godine.

Uz ovaj program za mikropreduzeća uskoro će biti raspisan i javni poziv za sufinansiranje inovacija, kojim će se deliti grantovi od 300.000 evra za veće kompanije koje poseduju tehnološku inovaciju. Ceo poduhvat je pravi start-up za samu državu na terenu inovacija, i mada dolazi u vrlo teškom ekonomskom trenutku, budući gotovo neophodan, uvek je bolje da se desi sada nego za još nekoliko izgubljenih godina.

Slobodan Bubnjević

Intervju – Šuki Glajtman, strateški savetnik Fonda za inovacionu delatnost Svi tražimo ekonomsku dobit Alternativa inovacijama je samo jedna – da ne činite ništa Nakon uspešne akademske karijere kao fiziko-hemičar, doktor Šuki Glajtman iz Izraela posvetio se primenjenim naukama, kao i implementaciji inovacija u privredi, dajući doprinos velikom tehnološkog razvoju ove zemlje koja neguje izuzetno snažnu privredu usred bliskoistočnih nestabilnosti. "Na kraju svega, finansije postaju vrlo važan faktor", kaže za "Vreme". "U današnjim vrlo teškim ekonomskim uslovima nije nimalo lako privući ulaganja u nove inovacione tehnologije. I zato, po mom mišljenju, vrlo važna uloga jedne vlade je da svojim programima smanji rizik ulaganja u inovacionu delatnost. Ako smanjujete rizik finansijskog ulaganja, smanjujete rizik celog preduzetništva. A najefikasniji način da se to učini jeste da se podele grantovi novim inicijativama." "VREME": Da li je ulaganje u inovacione kompanije samo preduslov razvoja ili nova šansa za privredu? Ako pogledate sadašnje stanje u Srbiji, otvara se vrlo mali broj novih inovacionih kompanija. Filozofija ulaganja u nova inovaciona preduzeća je vrlo jednostavna. Mi vas podržavamo na samom početku vašeg biznisa, možda ne baš od samog prvog dana, ali već u inicijalnoj fazi razvoja, sa idejom da što pre stanete na noge. Jer je u najboljem interesu države da imamo što više kompanija koje razvijaju tehnološke inovacije. Tako podržavamo naše šanse za napredak. Šta jednog uspešnog naučnika pokrene da napusti akademsku karijeru u fizičkoj hemiji i posveti se inovacijama? To je problem svuda u svetu. I dalje se na univerzitetima i uopšte u akademskom svetu oblast primenjenih istraživanja smatra manje vrednom od osnovnih istraživanja. Dok razvijate akademsku karijeru, morate da objavljujete radove i radove. I to tako ide. I tako treba da bude. Međutim, ako uočite ekonomski benefit, nema razloga da ga ne ostvarite. Naučnici mogu i da nastave svoja osnovna istraživanja i da ih čak finansijski podrže kroz zaradu od tehnoloških inovacija. Na kraju krajeva, svi smo ljudi, svi tražimo i neku ekonomsku korist. Imate dragoceno iskustvo kao glavni naučnik države Izrael, a sada ste pristali da kao strateški savetnik dođete u Srbiju u Fond za inovacionu delatnost. Mi smo u Izraelu imali sreće da smo počeli ovakve aktivnosti u osamdesetim godinama, kad se svet menjao i kad je bio otvoren za nove ideje, i da smo izabrali oblasti u kojima smo imali izvesne prednosti. Nismo uspeli zato što smo pametni, nego zato što smo bili spremni da učinimo neke greške, da ih prepoznamo i reagujemo. Drugo nismo ni mogli. Da li možete da procenite koliko bi godina jednoj privredi kakvu ima Srbija bilo potrebno da dostigne konkurentan nivo tehnološkog razvoja? Da li će se okrenuti razvoju primenjenih nauka, pre svega zavisi od same države. Koliko je ona odlučna, kako uspostavlja redosled prioriteta i tako dalje. Ali, to takođe zavisi i od spoljnih faktora, od globalne ekonomske arene. Ne možete se direktno takmičiti sa ekonomijama kao što je Kina. Poenta je da nađete prave oblasti u kojima možete osvojiti tehnologiju sa kojom možete da se takmičite. A to uopšte nije jednostavno. U tom procesu je sasvim normalno da pravite greške. To je sasvim u redu. Alternativa tome je jedino – da ne činite ništa. No, ključni izazov je da budete proaktivni. Da reagujete i greške pravovremeno ispravljate.