VREME 1094, 22. decembar 2011. / NEDELJA
Platne kartice:
Šta novac ne može kupiti
Početkom nedelje, banke u Srbiji su počele zamenu VISA platnih kartica koje su velikom broju građana pre deset dana bile iznenada blokirane. Tako je okončana i medijska erupcija o velikoj blokadi kartica koju je pratio i niz nepoznanica o razlozima za tako drastičan potez banaka usred novogodišnjih i slavskih kupovina.
Zbog bezbednosne provale koja se dogodila u Rumuniji, navodno je bilo "kompromitovano" oko 17.000 kartica, a ceo slučaj je bio regionalnog karaktera. Mada na teritoriji Srbije u ovom slučaju nije izvršeno nijedno krivično delo, kartice je prošle sedmice blokiralo nekoliko najvećih banaka u zemlji, među kojima su Rajfajzen, Unikredit, Komercijalna i Hipo Alpe Adrija banka.
Kako se navodi u više saopštenja, kartice su bile preventivno blokirane zbog sprečavanja mogućih zloupotreba, a odgovornost za to nije na bankama, nego na takozvanim procesorima, preduzećima koja procesuiraju kreditne ili debitne kartice.
Koliko je poznato, građani Srbije nisu bili meta prevara o kojima se spekulisalo povodom blokade kartica. Uz to, banke u Srbiji platne kartice zamenjuju bez dodatnih troškova za korisnike, ali im ipak ne mogu nadoknaditi štetu koju su pretrpeli zbog nemogućnosti plaćanja tokom blokade.
No, nema sumnje da su se i same banke uspaničile tokom prethodne nedelje. U Srbiji je na snazi novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, zahvaljujući kome vlasnik kartice ne može da snosi gubitak koji je veći od 15.000 dinara u slučaju zloupotrebe platne kartice. To znači da sve ostalo pada na teret banke, što bi u slučaju veće provale kartica značilo enormne troškove.
Sa druge strane, ovaj je slučaj otkrio koliko se i najpouzdanija usluga može tek tako ukinuti bez ikakve volje ili želje korisnika. Mada su mnogi od njih bili dovedeni u tešku situaciju da ne mogu da plate robu ili podignu novac sa bankomata, banke i procesori su imali legalno pravo na ovakav potez.
U slučaju sumnji na bezbednosnu provalu, može se blokirati bilo koja pojedinačna kartica, a za to je dovoljna samo odluka onog ko karticu izdaje. U ovoj odluci, banke i njihovi procesori mogu da slede bilo koji od poznatih scenarija pri zloupotrebama i da zaključe da se vlasnik neke kartice sumnjivo ponaša.
Tako se kartica može blokirati kada dođe do nekoliko brzih, ali skupih kupovina, kad korisnik kupuje na različitim mestima u svetu odjednom, pa čak i ako samo kupuje na mestu na kom nikad ranije nije kupovao. To sve može spasiti vlasnika računa, ali takođe i njega samog dovesti u neugodnu poziciju da mu kartica bude blokirana bez ikakvog stvarnog razloga u najgorem mogućem trenutku.
Zapravo, banke po zakonu i ugovorima o davanju ove svoje usluge imaju mogućnost da u bilo kom trenutku ograniče uslugu. Korisnici svoj novac, ako ga imaju na računu, uvek mogu podići na drugi način, a ne pomoću kartice. To je jedna od onih savremenih usluga gde korisnik zapravo ne učestvuje u donošenju odluka. Uprkos tome što plaćate uslugu korišćenja kartice da ne biste mislili na novac, može vam se uvek desiti da zbog toga mislite na karticu.
S. Bubnjević
|