Ilegalno i legalno oružje na Balkanu:
Cevi među nama

U svetlu skorašnjih banjalučkih događaja, kada je policija u jednoj komentatorskoj kabini sportske hale "Borik" pronašla arsenal oružja, "Vreme" je istraživalo koji su najznačajniji slučajevi sličnih pronalaženja oružja i koliko je uopšte oružja među građanima u Srbiji i regionu

Često se dešava da nalaženje oružja za koje lice nema dozvolu bude jedini ili dodatni razlog za privođenje i zadržavanje u policijskoj stanici. To je uglavnom slučaj sa narko-dilerima i drugim krijumčarima. Zbog neovlašćenog držanja oružja tako su 20. decembra prošle godine na Kopaoniku uhapšena braća Zvonko i Žarko Veselinović. Žarko je zadržan u Kraljevu, a njegov brat Zvonko je prebačen u Beograd po zahtevu Tužilaštva za organizovani kriminal. Zvonko Veselinović se inače povezuje sa većinom kriminalnih radnji na severu Kosova.

Nelegalno oružje imalo je svoju ulogu i prilikom suđenja za ubistvo generala policije Boška Buhe juna 2002. godine. Zoran Tatalović, sudija Specijalnog suda, 2004. godine oslobodio je članove takozvane Makine kriminalne grupe jer "nije bilo uverljivih dokaza koji bi potvrdili" sumnju da su oni ubili Buhu. Ipak, Nikola Maljković osuđen je na tri i po godine zbog posedovanja oružja koje je pronađeno u stanu njegove majke ("hekler", automatska puška, pištolj marke "sig", dve ručne bombe i gomila metaka); Dragan Ilić Limar na četiri godine zatvora zbog posedovanja arsenala oružja i municije (četiri tromblonske mine, dva ručna minobacača, bombe, pištolji i puškomitraljezi); a bivši policajac Dragan Alijević dobio je godinu dana zatvora zato što je iz magacina BIA ukrao "hekler" i dva pištolja, koje je dao Iliću, a koje je ovaj kasnije predao Maljkoviću.

MAJKA JEVROSIMA I ZEMUNCI: Tokom petooktobarskih nereda, 2000. godine, iz policijske stanice Stari grad, u beogradskoj Ulici majke Jevrosime 6, ukradeno je blizu 500 komada raznog oružja. Manji deo tog oružja je vraćen, a veći je završio u rukama članova zemunskog kriminalnog klana.

U aprilu 2010. godine, svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi u iskazu pred Specijalnim sudom tvrdio je da je oružje koje je ukradeno preuzeo 6. oktobra 2000. od Ljubiše Buhe Čumeta, koji ga je sačekao ispred Skupštine grada sa Čedomirom Jovanovićem, liderom Liberalno demokratske partije. Jovanović je, inače, potvrdio da je učestvovao u pregovorima o predaji oružja, ali i da je oružje vraćeno policiji posle nekoliko dana.

Bagzi je objasnio da je arsenal bio kod njega do 2002, nakon čega ga je dao pokojnom Zoranu Poviću, članu Zemunskog klana zaduženom da čuva oružje korišćeno u mnogobrojnim likvidacijama. Jedan deo tog arsenala uzeo je i Milorad Ulemek.

Zoran Pović je početkom 2006. nađen mrtav u Višegradskoj ulici; Ubijen je nekoliko sati pre Zorana Vukojevića Vuka, zaštićenog svedoka u suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića i šefa obezbeđenja šefova Zemunskog klana u čijoj je otmici učestvovao.

Krajem mart 2010. godine policija je u šumi kod autoputa Beograd–Šid, u blizini zemunskog preduzeća "Ikarbus" i kuće ubijenog Povića, pronašla zakopane četiri automatske puške i po dve snajperske puške i puškomitraljeza. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić tada je rekao da se serijski brojevi dva puškomitraljeza slažu sa brojevima naoružanja ukradenog 5. oktobra.

Deo tog oružja policija je pronašla i 2003. godine, tokom akcije "Sablja", u jednoj od novobeogradskih garaža. U sivom "audiju" (koji su "zemunci" koristili za ubistva) pronađeni su veliki broj kalašnjikova, okviri, nekoliko ručnih bacača "zolja", snajperske puške...

Novembra 2010. godine pored autoputa Beograd–Zagreb iskopana je i puška "hekler i koh G-3", identična onoj kojom je 12. marta 2003. godine ubijen premijer Đinđić. Pored nje nađena je i automatska puška kalašnjikov. Tada se pretpostavljalo da je reč o oružju koje su pripadnici Zemunskog klana svojevremeno koristili.

Inače, puška "hekler i koh", brisanog fabričkog broja, iz koje je ubijen premijer Đinđić, nađena je 25. marta 2003. godine u kamenjaru u novobeogradskom bloku 26 i to na osnovu informacija svedoka saradnika Miladina Suvajdžića. On je rekao da je oružje sakrio Ninoslav Konstantinović, nedaleko od "nekih garaža", gde su dovezli automobil korišćen u atentatu. Pretragom terena tada je nađena torba sa dve puške.

AKCIJE: Krajem januara 2003. godine, prilikom pretresa surčinskog Tržnog centra "Kotobanja", policija je našla veliku količinu vatrenog oružja (pet automatskih pušaka sa municijom, snajpersku pušku sa optičkim nišanom, dve "zolje", jednu vazdušnu pušku, četiri prazna i pet punih okvira za automatsku pušku, pištolj CZ 99 i drugu opremu), 3,318 kilograma heroina, kao i 2,5 kilograma smese za mešanje sa heroinom. Izgradnju tok tržnog centra je finansirao Ljubiša Buha Čume, a pomenuto oružje i heroin podmetnuli su pripadnici Zemunskog klana.

Od 12. marta do 22. aprila 2003. godine, tokom akcije "Sablja", oduzeto je 1325 komada oružja različite vrste i kalibra, 357 ručnih bombi, 110.097 komada municije različitog kalibra...

Tokom "Sablje" privođena je i udovaca Željka Ražnatovića Arkana, Svetlana Ceca Ražnatović, pod optužbom da je bez dozvole u svojoj kući držala velike količine oružja i da je sa sestrom proneverila novac od prodaje fudbalera kluba "Obilić". U zatvoru je provela 121 dan, a 22. februara ove godine ističe joj kazna kućnog pritvora u kome je od juna prošle godine.

Krajem 2009. u akciji "Morava", pored uhapšenih 600 osoba osumnjičenih za šverc droge oduzeto je i 57 komada raznog naoružanja bez dozvole i veća količina municije.

KOMADI: Prema istraživanju Centra za kontrolu malog i lakog oružja (SEESAC), u istočnoj i jugoistočnoj Evropi (19 miliona stanovnika) "na crno" se čuva više od 4.300.000 komada raznog oružja.

Beogradski Centar za bezbednosne studije je prošle godine objavio rezultate istraživanja koji pokazuju da u posedu stanovnika Bosne i Hercegovine ima 750.000 komada oružja. Od završetka rata u ovoj zemlji je stradalo 10.000 ljudi od ovog oružja. Građani BiH, osim ilegalnog, poseduju i oko 350.000 komada legalnog oružja, što znači da otprilike svaka treća osoba u zemlji poseduje oružje.

MUP Srbije je 2005. procenio da se oko milion komada oružja nalazi u nelegalnom posedu građana. Neki stručnjaci danas smatraju da je ta količina barem tri puta veća, dok Marko Milošević iz beogradskog Centra za bezbednosne studije sumnja u taj broj: "Ja sam skloniji proceni da u posedu građana ima oko dva miliona legalnog i nelegalnog oružja. Mahom se radi o pištoljima, ali ima i pušaka, pa čak i vojnog oružja iz proteklih ratova, automatskih pušaka, eksploziva itd." Tačan broj legalnog oružja u posedu fizičkih i pravnih lica u Srbiji pročitajte u okviru "Legalni kundaci".

ZAKON I PROCEDURA: Oružje u Srbiji mogu da poseduju svi civili koji zadovoljavaju propisane uslove iz Zakona o oružju i municiji (ZOM) iz 2004. godine (ministar Ivica Dačić je još 2009. godine najavio donošenje novog ZOM-a, ali se još uvek čeka na njegovo izglasavanje u Narodnoj skupštini). Osmim članom važećeg Zakona se ne dozvoljava nabavka i nošenje oružja maloletnicima, licima koja nisu prošla obuku za rukovanje vatrenim oružjem, te licima koja su osuđivana za različita krivična dela, licima protiv kojih se vodi krivični postupak, i protiv kojih je u poslednje tri godine vođen prekršajni postupak za remećenje javnog reda i mira.

Što se tiče oružje koje se može posedovati, ZOM članom 5, predviđa zabranu nošenja automatskog, poluautomatskog i kombinovanog dugog vatrenog oružja osim lovačkog, kao i posebnog oružja. Dozvoljeno je posedovati pištolje i revolvere, lovačko, sportsko i trofejno oružje, ali i razna sečiva, lukove, samostrele itd. Za nošenje ovog oružja zahteva se posebna dozvola, i obično se to oružje nosi rasklopljeno.

Procedura dobijanja dozvole za nošenje oružja je takva da se prvo podnosi zahtev za nabavku oružja. Predaju se uverenja da lice nije pod istragom ili da protiv njega nije podignuta optužnica i uverenje ovlašćene organizacije o obuci za rukovanje oružjem. Ako postoji sumnja, od lice se može zahtevati i lekarsko uverenje o psihičkom stanju. "Problem je što nisu svi podložni lekarskom pregledu, a to treba da bude standardizovano. S druge strane, policijske bezbednosne provere, da li je lice ima krivičnih ili prekršajnih prijava (tu spada i raspitivanje kod komšija, na primer), mogu da potraju i do šest meseci, pa bi i te rokove trebalo učiniti efikasnijim", kaže Milošević za "Vreme".

REŠENJE: Način za smanjenje broja nelegalnog oružja je edukacija i amnestija, uz jaku medijsku kampanju, smatraju stručnjaci.

"Srbija generalno nije sređena država i građani ne veruju u efikasnost državnih organa. Nastoje sami da se štite, jer im tu vrstu usluge država ne pruža. U našem javnomnjenskom istraživanju s proleća 2011. najveći broj građana (blizu 70 odsto) izjavio je da se oseća bezbedno, ali je poražavajuće da se taj osećaj bezbednosti ne pripisuje efikasnosti države, već se ljudi oslanjaju na sopstvene snage i na komšiluk. Dakle, mišljenja sam da kada policija i tužilaštvo budu ozbiljnije radili svoj posao, manje će biti sumnje građana i biće voljniji da predaju oružje".

Prema podacima MUP-a, u postupku legalizacije u 2003. godini, građani su predali oko 50.000, dok je u 2007. godini predato oko 10.000 komada oružja.

Početkom prošlog decembra, u Centru za reciklažu u Železniku i u okviru strategije Evropske unije za borbu protiv nezakonitog nagomilavanja i trgovine streljačkim i lakim oružjem, što je omogućeno donacijom Kraljevine Norveške, uništeno je oko 28.000 komada lakog i malokalibarskog oružja zaplenjenog u policijskim akcijama, viška naoružanja pripadnika MUP-a, kao i oružja koje su građani dobrovoljno predali.

Mirko Rudić