Srpska pravoslavna crkva:
Vladike i njihove deobe

U javnosti se često, od dolaska patrijarha Irineja na tron SPC-a, na status episkopa zvorničko-tuzlanskog Kačavende gleda kao na primer koji će pokazati da li Crkva može da se obračuna sa nagomilanim problemima u svom dvorištu

"Ono što se na širem planu dešava u Bosni i Hercegovini, najblaže rečeno, po mom dubokom sudu, može da se nazove neodgovornim od strane nekih verskih lidera. Mislim na islamske i pravoslavne lidere. Pre svega na Cerića i na Vasilija Kačavendu koji daju izjave koje su jako neodmerene i neodgovorne", izjavio je nedavno vladika zahumsko-hercegovački Grigorije gostujući na sarajevskoj TV1. Kasnije je dodao da je poglavar Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić "izašao iz svakog okvira ljudskog, kulturnog i verskog i ponaša se kao da je BiH njegovo privatno vlasništvo".

Teško da se ono što je kazao vladika Grigorije može nazvati iznenađujućim ili oštrim. Naprotiv, s obzirom na ponašanje pomenute dvojice verskih lidera bilo je to zaista blago. Zapaljivim pozivima na "panbošnjačko buđenje" reis-ul-uleme Mustafe Cerića i neskrivenoj podršci muslimanima optuženim za ratne zločine "pozavideli" bi i najistaknutiji političari devedesetih. Drugopomenuti, episkop Vasilije Kačavenda, predstavlja jednu od najbolnijih tačaka Srpske pravoslavne crkve (SPC). U javnosti se često, od dolaska patrijarha Irineja na tron SPC-a, na status vladike Kačavende gleda kao na primer koji će pokazati da li Crkva može da se obračuna sa nagomilanim problemima u svom dvorištu.

I dok je reis Cerić odmah reagovao na kritike vladike Grigorija u saopštenju na dve strane teksta, dotle vladika Vasilije ćuti.

ŠTA ZNAČI TIŠINA: U poslednjih nekoliko meseci delovalo je da se episkop zvorničko-tuzlanski povukao. To primirivanje moglo je biti tumačeno kao odraz strepnje da će se Sveti arhijerejski sabor baviti njegovim slučajem, te je usled toga bolje da se utiša. Prema nekim informacijama, čak je vladika Vasilije i sam razmišljao da se povuče i ode "časno", pre nego što eventualno nastupi situacija koja mu ne bi išla naruku. No, za sada ne deluje da se išta događa. Drugim rečima, tišina dolazi i iz vrha SPC-a.

Episkop Vasilije svojevremeno je važio za jednog od najjačih kandidata za patrijarha. Verski analitičari se utrkivali u davanju šansi vladici Kačavendi da sedne na tron SPC-a ili mogućnosti da progura nekog od svojih ljudi. U javnosti se na njega gleda kao na vođu bosanskog lobija u Saboru i jednog od najmoćnijih vladika u Crkvi. Izbor sadašnjeg patrijarha odjeknuo je kao "pobeda autsajdera", a on zasigurno nije dolazio iz kruga vladika bliskih episkopu Kačavendi. I dok su teoretičari zavera o nameštenim izborima tražili da proniknu u tajnu "otkud vladika Irinej niški", dotle je deo vernika i sveštenstva to video kao Božju volju, potvrdu "apostolskog načina" za izbor prvog među jednakima u SPC-u. (Imena trojice kandidata sa najvećim brojem glasova se stavljaju u zasebne koverte, a jedan od monaha izvlači kovertu u kojoj je ime novog patrijarha. Suština je da su "članovi Sabora odabrali kandidate po ljudskim vrlinama, a da je Božja volja koji je od njih trojice dostojan trona.")

Tada je krenula priča da je vladika bački Irinej "zamolio" vladiku Vasilija da ne aktivira svoj lobi, a da ga je on poslušao iz razloga o kojima je moglo samo da se nagađa. No, teško je reći da li je to tačno, ali kao da postoji neka tajna veza između ove dvojice vladika, mada, ako je ima, sudeći po stavovima i ponašanju reč je o poprilično "neprincipijelnoj koaliciji".

PODRŠKA ILI PRIVID: Kada je oktobra prošle godine vladika Filaret odlikovao ordenom "Beli anđeo" nekoliko svoje sabraće, među dobitnicima su se našli vladika Pahomije, vladika Vasilije Kačavenda, ali i vladika bački Irinej. Javnost se pitala otkuda se tu našao i episkop bački. On važi kao jedan od vladika koji trenutno diktiraju crkvenu politiku, justinovac je (deo je čuvene četvorke – pored mitropolita Amfilohija, umirovljenog episkopa Atanasija, raščinjenog vladike Artemija) i veoma obrazovan. Važi kao strog, pragmatičan i čovek koji ume da zavede red. Veoma se zalaže za međureligijsku saradnju, među najglasnijim je kada je reč o građenju dobrih odnosa sa Katoličkom crkvom, čest je učesnik ekumenskih skupova i član različitih komisija za međureligijski dijalog. Suvišno je reći da ga pristalice monaha, nekada vladike Artemija Radisavljevića, smatraju kao "svemoćnika" koji zahvaljujući vezama sa svetovnim vlastima radi šta mu se hoće. Vladika Vasilije Kačavenda je, po stavovima o ekumenizmu i o spremnosti Crkve na promenu, potpuno suprotnoj strani od episkopa bačkog (slično je što i on ima jake, samo neke druge, političke veze). Marko Jakšić, potpredsednik Skupštine zajednica opština Kosova i Metohije, 2010. objasnio je da su raščinjeni vladika Artemije i vladika Vasilije Kačavenda žrtve istog "progonitelja". Naime, kao i monaha Artemija, "Kačavendu su pokušali da diskvalifikuju (...) A indikativno je to što su obojica vladika, i Kačavenda i Artemije, na Saboru SPC-a bili izričito protiv Bajdenove posete manastiru Visoki Dečani", rekao je Jakšić. Kada je, nedavno, služen pomen za nevino stradale u novosadskoj raciji, među vladikama koji su bili prisutni bio je i vladika Vasilije Kačavenda.

Upućeni u crkvene odnose smatraju da je vladika Irinej bački dovoljno jak, ili makar jedan od dovoljno jakih, koji bi mogao da pokrene pitanje (ne)vinosti vladike Kačavende, odnosno koliko ima istine u optužbama što se čuju sa svih strana. Ako to ne čini, znači da ima razloga. Da li su razlozi samo mudro čekanje pravog trenutka ili neka vrsta saradnje zbog kojih će se ćutnja nastaviti, to je pitanje koje lebdi.

Što se tiče optužbi na račun vladike Kačavende, postoje one "sitnije" i one o kojima se samo šapuće.

Ako je suditi po tome da je najopasnije stanje blagostanje, vladika Vasilije je u opasnosti. No, o luksuzu kojim je okružen toliko je rečeno da je deplasirano više spominjati. Nekoliko puta je objašnjavao razloge takvog života, a poslednji put kada je o tome govorio, kazao je: "I kao da se ne razume razlika između monumentalnosti i komfora, kao da niko ne želi da vidi naš pokušaj da napravimo nešto za ponos, upravo u najtežim okolnostima (...) Svođenje čoveka isključivo na materijalno je opasno za dušu čoveka, jer u njemu rađa mržnju, zavist i greh zavidljivosti" i, konačno, dodaje: "I nisu sremskokarlovački mitropoliti i patrijarsi ‘živeli u raskoši’, vozili ‘luksuzne šestoprege’ i gradili visoke tornjeve i upečatljive palate gde god su stigli po panonskoj ravnici – za sebe i zbog sebe, već i zbog naroda koji su predstavljali." Muslimani mu, između ostalog, zameraju da je izgradio crkvu u dvorištu jedne stare muslimanke. Njegov bivši đakon ga je optužio za nepočinstva o kojima je mučno i govoriti. Koliko u tim navodima njegovog bivšeg đakona ima ili nema istine tek će se pokazati, a optužbe su toliko teške da je neodgovorno prosuđivati o njihovoj tačnosti u medijima.

POLITIČKA PRIJATELJSTVA: No, jedna druga stvar je ovde zanimljiva. Baš nakon što je bivši đakon počeo po novinama da govori protiv vladike Kačavende, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik otišao je u vladičanski dvor da ga poseti da i razgovara s njim o aktuelnoj situaciji u RS. Kako je prenela agencija Fena, Dodik je podržao vladičin rad u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj i Međureligijskom veću te njegov doprinos razvoju međunacionalnih odnosa u Oružanim snagama BiH. Dobri odnosi između predsednika Dodika i vladike Vasilija se često pokazuju. Poslednji Svetosavski bal (29. januar) održan je uz blagoslov episkopa zvorničko-tuzlanskog i prokroviteljstvo predsednika Milorada Dodika. Jedan drugom su izrazili zahvalnost, vladika Vasilije je istakao koliko je srećan što je Milorad Dodik tu, a Dodik uzvratio da mu je čast što može da doprinese da veče bude veliko. Početkom godine, predsednik Dodik ordenom RS na lenti odlikovao je šest vladika, među kojima i vladiku Kačavendu. Konačno, prema navodima Slobodne Evrope, episkop Vasilije kao zaslužni građanin RS dobija "izuzetnu penziju" od 1500 evra mesečno.

Među delom vernika, pa čak i sveštenstva, slučaj vladike Vasilija neka je vrsta testa za Sabor. Niko ne opovrgava da je podigao i obnovio oko dve stotine crkava. No, isto tako, teško da je vladika Kačavenda neko kome zli jezici samo pripisuju grehe. Postavlja se i pitanje, ako svi nastave da ćute, šta on zna i čega se plaše pojedine vladike. Neko može da posumnja da se pojedini plaše koga će on, bude li "napadnut", povući sa sobom. Ipak, još postoji nada da će se prekinuti sa politikom zataškavanja i netalasanja unutar Crkve. Poštenih i ispravnih vladika svakako ima, i to dosta. Samo je pitanje koliko su oni u stanju da nešto menjaju. Jer, kao i svuda, obično je najviše (političke) moći u rukama onih koji imaju manje skrupula. Crkva bi trebalo da pokaže da je iznad toga. A čini se da vernici, pa i deo sveštenstva, postaju nestrpljivi.

Jelena Jorgačević