VREME 1101, 9. februar 2012. / VREME
Ledena nepogoda:
Hronika snega i proseka
Vanredna situacija u Srbiji proglašena je nakon što je zemlju prekrio snežni pokrivač koji je više nego dvostruko viši od proseka najvećih debljina snega za januar i februar. Kako je došlo do takve nepogode i šta je uopšte moguće učiniti
"Zima je bila toliko hladna, oštra i istrajna, da se ni najstariji ne sećaju ovakvog vremena", pre tačno dva veka, početkom 1812. godine, beleži jedan od hroničara u dnevniku Minoritskog samostana u Pančevu koji, uz druge važne vesti o udaljenim ratovima, carskim posetama i cenama ogreva, pamti i kakve su se vremenske nepogode kada zadesile. No, ovakvi uzgredni manastirski opisi, koji su jedini trag klimatskih prilika pre nego što je 1888. u Srbiji počelo njihovo sistematično beleženje, ponekad vrlo detaljno oslikavaju i kako snažne padavine i velike hladnoće utiču na život.
Samostanski hroničar iz Pančeva tako navodi da je u januaru 1816. bilo "toliko hladno da se u Bavaništu, na pustari, smrzao jedan pastir zajedno sa svojim stadom, a u Omoljici je neočekivano snažan ledeni vetar uništio ovce na obali Dunava", dodajući u redu ispod da su te zime u samostanu otpustili slugu, a "umesto njega primili ženu iz Jabuke po imenu Eržebet, za platu od 6 forinti".
Dva veka kasnije, snežna nepogoda koja je u januaru 2012. pogodila Srbiju i region beleži se u današnjim brzim i detaljnim medijima ništa manje dramatično. I ništa manje uronjeno u svakodnevne brige. Dnevni listovi sa naslovnim stranama "Dramatično", "Zatrpani", "Rat protiv zime" i "Snežni pakao" donose vesti "Hladnoća napunila prihvatilišta", "Starac se smrzao u kući" i "Zavejanima poslednja kora hleba", dajući i servisne infromacije da "Još sto mašina čisti sneg", "Ledolomci u niskom startu" i "Uvedena celodnevna dežurstva".
POSLEDICE: Takvu atmosferu bele apokalipse ili pak kolapsa, kako je najčešće nazivana, stvorile su krajem prošle nedelje intenzivne snežne padavine koje su, uz vrlo niske temperature poslednjih dana, dovele do teških okolnosti za celu zemlju, ali i ostatak regiona. Nakon što je tokom vikenda 37 opština proglasilo vanrednu situaciju, Vlada Srbije je na telefonskoj sednici u nedelju donela odluku da proglasi vanrednu situaciju u celoj zemlji. Ova mera je omogućila da se efikasnije čisti sneg i otklanjaju njegove posledice, kao i da se iz budžeta izdvoje sredstva za tu namenu.
Bilans snežne nepogode u Srbiji jeste vrlo tragičan. Do utorka uveče je pronađeno dvanaest osoba koje se nastradale od zime. Pored nekoliko ljudi koji su se smrzli u snegu, jedan od slučajeva koji je izazvao najviše medijske pažnje dogodio se u utorak pre podne, kad je tridesetogodišnja žena u Beogradu nastradala od ledenica i snega koji su se sa zgrade obrušili na nju.
Početkom nedelje je oko 70.000 ljudi bilo odsečeno od sveta, a spasilačke ekipe su bagerima i drugom mehanizacijom, na brojnim mestima pokušale da se probiju do zavejanih i zatrpanih. Kako je saopšteno u MUP-u, tokom poslednjih mesec dana, spaseno je 176 osoba po udaljenim i zavejanim selima.
Zbog izuzetno niskih temperatura, eleketroenergetski sistem je pod ogromnim opterećenjem, ali kako je najavljeno u Elektroprivredi Srbije, restrikcija struje još uvek neće biti. U međuvremenu je EPS zatražio pomoć Vlade kako bi se elektroenergetski sistem očuvao.
U pojedinim gradovima, pa čak i u najužim delovima Beograda, tokom prethodnih dana dolazilo je do privremenih problema sa grejanjem. U subotu je zbog kvara na toplovodu 70.000 stanova veći deo dana bilo bez grejanja. U utorak su, kako je rečeno u JP Srbijagas, Rusi smanjili isporuku gasa Srbiji za 20 odsto, ali zahvaljujući rezervama, rečeno je i da snabdevanje neće trpeti.
Škole u mnogim opštinama nisu radile već krajem prošle sedmice, a u Beogradu je u petak otkazana popodnevna nastava. Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović preporučio je da se nastava otkaže tokom cele naredne sedmice. No, nakon odluke o proglašenju vanredne situacije, ministar je preporuku pretvorio u odluku da đaci ostanu na raspustu. Na fakultetima su otkazani ispiti, a od ponedeljka je postalo jasno i da mnoga preduzeća ne rade, s obzirom da su ulice velikih gradova prilično opustele.
SNEŽNI KOLAPS: Ove godine sneg je isprva umereno padao. Zapravo, zima koja je ovoj nepogodi prethodila, bila je jedna od najtoplijih u poslednjoj deceniji. No, u petak je naglo došlo do izuzetno velikih padavina što je uticalo na svakodnevicu drastičnije i značajnije nego što to inače čine vremenske prilike u 21. veku.
Zbog tako velikog snega je saobraćaj već sedam dana izuzetno otežan u celoj zemlji, a Beograd je u petak preživeo jedan od najtežih snežnih dana u novijoj istoriji. Saobraćaj je bio u potpunoj blokadi, gradski prevoz je radio otežano, a vozila su se kretala u ekstremno teškim uslovima. No, već krajem vikenda su očišćeni putevi prvog prioriteta i situacija je ponovo bila pod kontrolom, a na ulice je bacan kalijum-hlorid. Kad je početkom nedelje sneg nastavio da pada, ponovo je bilo problema u saobraćaju, ali ne tako dramatičnih kao prvog dana.
U subotu su se pored zimske službe i volontera u raščišćavanje uključili pripadnici Vojske Srbije, ali su sneg čistili čak i osuđenici. U Beogradu, ali i drugim gradovima, organizovani su volonteri koji su plaćeni dnevnicama i koji se ujutru okupljaju ispred gradskih kuća da čiste sneg. U nekim gradskim sredinama je početkom nedelje postalo jasno da se sneg mora odvoziti kamionima sa ulica, budući da se nema gde sklanjati.
|
Na magistralnim i regionalnim putevima sneg nije bio očišćen u prva 24 sata, ali je situacija kasnije postala bolja. No, na pravcima na jugu Srbije situacija je i narednih dana bila krajnje kritična zbog ledene kiše koja je doprinela da se stvori ledeni prekrivač koji je okovao asfalt i zemlju.
UZROCI: Tokom istorije, kao godina najvećeg snega pamti se 1962. kad je sneg potpuno blokirao tadašnju Srbiju nakon Nove godine. Taj snežni rekord bio je bukvalno dvostruko veće visine nego ovaj sadašnji (videti okvir "Dobra snežna vremena").
No, prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, visina snežnog prekrivača je i tokom februara 2012. daleko iznad normalnih vrednosti. Naime, 4. februara, nakon najvećih padavina, debljina snežnog pokrivača je u Beogradu iznosila 36 cm. Mnogo više od toga je zabeleženo u tradicionalno snežnoj Sjenici gde je izmereno 82 cm, kao i na Kopaoniku sa 120 cm.
No, u većem delu zemlje je sneg napadao do visine od oko 30 centimetara. Narednih dana se ta visina još povećala, tako da je u Beogradu u utorak visina snežnog pokrivača iznosila 40 centimetara. Inače, uobičajeno je da maksimalna visina snega u februaru i januaru iznosi manje od 20 cm. U decembru je ona oko 15, a u martu oko 10 cm, dok najveći sneg u toku cele godine prosečno dostiže visinu od 28 cm. Sada je ona višestruko veća.
Zašto je najednom došlo do tako intenzivnih padavina? Mada proseci govore da o rekordnom snegu, istorija beleženja meteoroloških podataka u RHMZS-u pokazuje da ova zima nije baš tako neuobičajena kao što se činila prethodnih dana. Naime, pored pomenute 1962. godine, kad je u Beogradu postavljen rekord od 80 centimetara snega, zaista velikih snegova bilo je i 1954, 1955, 1966, 1969, 1973, 1984, 1985, 1996. i na kraju 1999. godine.
Svi ovi snegovi su daleko prelazili prosečne vrednosti, a meteorolozi ih nazivaju ekstremima. No, njihova pojava ne govori da je došlo do posledica globalnog zagrevanja ili nekog drugog faktora. Prosto su se atmosferske prilike tako podesile da sneg padne u velikoj količini (videti okvir "Kako pada sneg"), kao što će u nekoj od narednih godina zima biti znatno suvlja od prosečne. Inače, zbog globalnog zagrevanja, ekstremi svih vrsta će biti sve češći.
Klima Srbije se, kako navode u RHMZS-u, može okarakterisati kao umereno-kontinentalna, određena sa manje ili više izraženim lokalnim karakteristikama. Zbog igre atmosferskih faktora iznad svih ovih područja u Srbiji se javljaju karakteristične meteorološke pojave kao što je košava, ali je njima uslovljena i godišnja količina padavina. A to povremeno podrazumeva i ovakve ekstreme.
PADAVINSKI REŽIM: Takozvani padavinski režim nad Srbijom je takav da je februar jedan od najsuvljih meseci u godini. Tokom februara padne samo oko pet do šest odsto ukupne godišnje količine padavina. I pojava snežnog pokrivača, mada karakteristična za ceo period od novembra do marta, ne javlja se tako često u februaru. Naime, prosečno se u godini 30 do 40 odsto ukupnog broja dana sa snežnim pokrivačem događa u prethodnom mesecu, januaru.
U Srbiji je, inače, ustaljeno da dana sa snežnim pokrivačem višim od jedan centimetar bude svega između 30 i 40. No, pojedinih godina on može dostizati čak i dvostruko više, kao što je bio slučaj 1962, kad je sneg prekrivao gradove i zemlju čak 79 dana.
Zbog reljefnih karakteristika pojedinih područja, vremenske prilike umeju da budu jako različite u raznim delovima Srbije. Na Paliću ili Beogradu sneg će ekstremno teško napadati do visine od 40 centimetara, kao što se sada desilo. No, u Sjenici se to događa svake zime, od novembra do marta. Ovde takođe sneg mnogo duže prekriva tlo nego na severu zemlje, a u ovim krajevima na Pešterskoj visoravni se beleže i najniže temperature tokom godine.
Najniža ikad zabeležena temperatura u Srbiji izmerena je 13. januara 1985. u naselju Karajukića Bunari na Pešteru i iznosila je čak –39,5°C. Ova zastrašujuće niska temperatura je posebno neverovatna kad se uporedi sa temperaturom u Beogradu koja tokom februara iznosi prosečno 1,5°C.
U Beogradu je najhladniji januar mesec kad je prosečna temperatura oko 0°C, a najtopliji jul sa 23°C, dok je godišnja prosečna temperatura 12,1°C. No, prethodnih dana temperature su padale daleko ispod nule i praktično nijednog trenutka nisu prešle na pozitivnu stranu Celzijusove skale. Neke dane su obeležile minimalne temperature od čitavih -16° Celzijusa.
Tako niske temperature ne samo da su činile da so na putevima ne deluje nego su dovele i do jedne sasvim nove potencijalne opasnosti – do zamrzavanja velikih reka i stvaranja kilometrima dugih ledenih čepova. Na Ibru se tako stvorio ledeni čep debljine pola metra, dok se na Dunavu postepeno formira ledeni čep u dužini od 100 kilometara.
Zbog toga se pojavila opasnost da se reke izliju, pa je Direkcija za vode u utorak proglasila vanrednu odbranu od poplava na većini vodotokova u Srbiji. U razbijanje ledenih čepova se zatim uključila i Vojska Srbije. Uz brigu od velikih poplava nakon velikog snega, Srbija je ušla u drugu ledenu nedelju inače vrlo tople predizborne zime.
Paradoks je da će ona, ako se izuzmu esktremi, u meteorološkim hronikama po prosečnoj temperaturi biti pamćena kao sasvim obična godina. Kao jedna od onih koje je samostanski hroničar sa početka teksta sačuvao za buduće generacije. "Devetog je padao sneg", kaže za takvu, prosečnu zimu od pre 200 godina. "Postaje sve hladnije. Uveče je počeo vetar."
Slobodan Bubnjević
| Nauka pahulje: Kako pada sneg? Sneg je oblik vode u čvrstom stanju čija se kristalizacija odvija u atmosferi, pa iako je njegova hemijska formula H2O, ista kao kod vode ili leda, sneg se prilično razlikuje od susnežice i ledene kiše. Za razliku od snega, kišne kapi nastaju kondenzovanjem vodene pare u oblacima. One se mogu zbog niske temperature tokom pada zamrznuti i pretvoriti u susnežicu i led, no te zaleđene čestice nisu sneg. Od njega se razlikuju i po svom obliku i po strukturi. Snežne pahulje, naime, nastaju kao led već u oblacima, gde se snežni kristali formiraju direktno iz vodene pare. Pahulje mogu biti sačinjene od jednog ili više spojenih kristala, a pri višim temperaturama, pahulje se grade od velikog broja kristala i na zemlju padaju u snežnim grudvicama. Rast snežnog kristala i konačan oblik pahulje pre svega zavise od koncentracije vlage u oblaku i temperature vazduha. Svaki snežni kristal je zapravo kristal leda. Njegov rast počinje u oblaku superzasićene vodene pare, tako što se molekuli vode kondenzuju oko sićušne čestice prašine i obrazuju šestostranu prizmu na koju se dodaju novi slojevi molekula. Isprva, dok je kristal malih dimenzija, on raste sporo i čitava rešetka zadržava oblik šestostrane prizme. Kako snežni kristal postaje sve veći, njegovih šest uglova bivaju sve više razmaknuti i sve više okruženi superzasićenim vazduhom, tako da uglovi počinju da rastu za nijansu brže od ostatka kristala. Zbog ove male razlike u brzini na uglovima, šestougaoni kristal počinje da se grana u šest krakova. Okolni atmosferski uslovi su praktično isti za sve krake, tako da oni rastu približno na isti način i istom brzinom. Zato sve snežne pahulje imaju šest međusobno identičnih krakova. No, mada slične, teorijski je zbog broja kombinacija, apsolutno nemoguće da se ikada formiraju dve sasvim identične snežne pahulje. Vremenski ekstremi: Dobra snežna vremena
Jedna od najsnežnijih godina nakon Drugog svetskog rata. U to doba je na teritoriji Srbije već radilo više meteo-stanica koje su zabeležile rekordne visine snežnog pokrivača. Između 22. i 23. februara, kad je zima već bila na izmaku, pao je takav sneg da je u Nišu zabeleženo 62, a u Kragujevcu čak 69 centimetara snežnog pokrivača. U Kraljevu i Knjaževcu je izmereno 90, u Dimitrovgradu 93, a u Zaječaru čak 108 cm. Rekordna vrednost, jedna od najviših izmerenih dotad, zabeležena je u Negotinu gde je palo čak 115 centimetara snega.
Dugo će se pamtiti ova snežna godina. Dve godine pre toga, 1960. bilo je velikih snegova, u Vojvodini su oboreni neki dotadašnji rekordi, ali će u istoriji Beograda ostati zabeležen 3. februar 1962. kad je na grad palo čak 80 centimetara snega. To je tačno dvostruko više nego u "apokaliptičnom" januaru 2012. i oko četiri puta više od proseka najvišeg snega za celu Srbiju za mesec februar. Iste godine, veliki sneg je u Vojvodini pao i u drugoj polovini marta. Ova će godina inače biti zapamćena po čak 79 dana u toku kojih je bilo snega nad Srbijom. Zanimljivo je da je i naredne, 1963, sneg ponovo došao u ogromnoj količini – tako će 27. januara biti zabeleženi rekordi u Požegi i Kruševcu sa 55 cm, kao i gotovo neverovatnih 124 centimetra u Leskovcu.
Snežne zime se nastavljaju tokom cele decenije i to ne samo u planinskim krajevima. U januaru 1966. beleži se 50 centimetara snega u Zrenjaninu i 53 centimetra u Surčinu. Tri godine kasnije, pašće 57 centimetara snega na Petrovaradinu kod Novog Sada, kao i rekord na najsevernijoj i najmanje snežnoj stanici u Srbiji, na Paliću gde je 6. februara 1969. zabeleženo 48 centimetara snežnog pokrivača. Tokom 1969. sneg se dugo zadržao, tokom većeg dela zimskog perioda, a zabeleženo je da je u proseku bio viši od jedan centimetar tokom čak 63 dana te godine. Tako velikih snegova potom dugo neće biti, ako se izuzme jedna zima kad je početkom decembra 1973. na Kosovu bilo zabeleženo čak 92 centimetra snega.
Igrom slučaja, jedna od najsnežnijih godina bila je olimpijska 1984. kad je sredinom februara zavejao ogroman sneg. U Loznici je tada zabeleženo 69 centimetara snega, a u Novom Sadu, kod Rimskih Šančeva je 19. februara oboren gradski rekord sa 61 cm snega. Na planinama te godine su beleženi gotovo neverovatni rekordi – na Rudniku 149, na Divčibarama 153, na Kopaoniku rekordnih 198 cm, a na Mitrovcu na Tari neverovatnih 213 centimetara snega. Kao po pravilu, velika zima je došla i naredne 1985. godine, kad je 10. januara zabeleženo 47 cm snega u Vršcu, 55 u Vranju i čak 57 u Kuršumliji. Ova je zima jedna od onih kad je i snežni pokrivač jako dugo trajao – čak 59 dana.
Jedna od poslednjih velikih zima zabeležena je na samom kraju XX veka, i to u godini sa velikim padavinama sa neba. Tako je 18. decembra 1999. zabeleženo čak 42 centimetra na meteo stanici u Košutnjaku u Beogradu. Od velikih zima iz ne tako davne prošlosti, zapamćena je i ona iz 1996. kad je u jeku bio studentski protest. Tada je u Sremskoj Mitrovici izmereno čak 48 centimetara snega, što je svojevrstan rekord. Narednih godina možda neće biti tako visokih snegova, ali će zima biti duga – 2003. godine će snežni pokrivač trajati 47, a 2005. čak 54 dana. Prosečno trajanje snežnog pokrivača debljeg od jedan centimetar za drugu polovinu XX veka inače iznosi oko 37 dana.
|