Srpska pravoslavna crkva:
Kad vladike vladaju

Episkopi SPC-a imaju ogromnu nadležnost u upravljanju svojim eparhijama. Tu slobodu u delovanju mogu lako da zloupotrebe. Čini se da to pokazuju primeri vladike Filareta koji naplaćuje svojim sveštenicima izlazak iz Eparhije, vladike Jefrema koji zabranjuje popadijama da rade ili vladike Vasilija Kačavende koji naplaćuje osvećenje crkava u svojoj eparhiji

Da je vladika mileševski Filaret političar, teško da bi uspeo da dobije ijedne izbore u mestu u kojem stoluje. Ipak, on to nije. On je episkop Srpske pravoslavne crkve (SPC) protiv kojeg su u sopstvenoj eparhiji vernici više puta pisali peticije, a sveštenici slali žalbe Sinodu. Da je vladika mileševski Filaret političar, ne bi bilo preterano sporno što je on u svojim nastupima otvoreno podržavao Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja, a potom Velimira Ilića, učestvovao na mitinzima i pozivao prisutne da glasaju za njih. Pošto je arhijerej SPC-a, zbog izjava poput one izrečene u čast Slobodana Miloševića pred izbore 2000, da "kao što čovek nema rezervno srce i oči, on nema rezervnog predsednika niti otadžbine", samo godinu dana nakon hirotonisanja (1999) vladika je, kažu, bio blizu smene. Tada se, međutim, pokajao i zatražio oproštaj pred Saborom SPC-a. Ovo pokajanje je prihvaćeno, a pokajanje od vladike Filareta za neka druga ranija i kasnija dela niti je ko iz Crkve tražio, niti ih je on nudio.

"Zaokružite broj četiri. I mi (Crkva) imamo pravo, ako plaćamo drumarinu, poreze... jer došlo je vreme da se prestane sa napadom na srpsku crkvu. Taj, koji će izmiriti Crkvu i državu jer to je jedno biće, to će biti, ako Bog da, Velimir Ilić. Hvala vam što ste došli da podržite našeg budućeg predsednika (...) Velimir će odbraniti Kosovu i Metohiju", govorio je osam godina kasnije na mitingu Nove Srbije.

Reći će neko, vladika Filaret je građanin Republike Srbije i ima pasivno i aktivno biračko pravo, pravo na svoje mišljenje (kao i da ga menja).

PRAVO NA SLOBODNO KRETANJE: No, ima li pravo da zabranjuje sveštenicima da izlaze sa teritorije svoje eparhije i da im za to naplaćuje 3000 dinara? Pre nekoliko dana, vernici u Priboju pokrenuli su peticiju za smenu vladike Filareta. Kazali su, u duhu onoga da ne osuđuju grešnika već greh, da nemaju ništa protiv svog episkopa, već protiv njegovih postupaka. Peticija, još jedna u nizu, koju je potpisalo već 4000 vernika, usledila je nakon pisma sveštenika Eparhije mileševske u kojem su tražili pomoć od Patrijaršije. Ako je suditi po onome što se navodi u medijima, što potvrđuju i izvori "Vremena", sveštenici Eparhije mileševske svaki put kada izlazi izvan teritorije Eparhije moraju da pišu molbu u kojoj će objasniti razloge zašto idu, gde su se uputili i koliko će ostati. Osim toga, plaćaju 3000 dinara "poreza" na svako napuštanje "svoje teritorije". Dnevni list "Blic" navodi da se događalo da vladika ne odgovori na upućenu mu molbu, tako da su sveštenici propuštali sahrane članova porodice jer nisu smeli da pređu eparhijsku granicu.

Jedan od najdrastičnijih primera je da je sveštenik koji je trebalo da ide na operaciju u Crnu Goru umalo umro iščekujući vladičin odgovor", piše u članku, i dodaje se da je nakon što su se sveštenici pobunili, vladika odlučio da se "obračuna" s njima te je nekima zabranio obavljanje crkvenih obreda, neke je razmestio u druge parohije... Vernici, potpisnici peticije, naglašavaju da oni ne traže da vladika Filaret ode već, ako je moguće, da se pomiri sa sveštenicima. Ako to ne može, tek onda bi njegova smena bila potrebna.

Pre jedanaest godina, pet crkvenih opština (Nova Varoš, Prijepolje, Priboj, Sjenica, Pljevlja) formiralo je Odbor za očuvanje svetinja Mileševske eparhije. Novoosnovani odbor je tražio tada od Sinoda SPC-a da se oglasi, jer vladika deli vernike po partijskoj osnovi, uzima velike namete od crkava i manastira (mnogo veće nego što je to dozvoljeno Ustavom SPC-a), proteruje monahe koji se suprotstave nekom od njegovih ekscentričnih postupaka. Godinu dana nakon prve žalbe, već 2002, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture podneo je krivičnu prijavu protiv episkopa mileševskog jer je u zoni manastira Mileševa naručio i organizovao izvođenje ilegalnih građevinskih radova. Peticiju su 2008. potpisivali i građani Nove Varoši zbog proterivanja sveštenstva.

O njegovom delovanju tokom ratnih devedesetih rečeno je mnogo. O drugovanju sa još dvojicom "spornih" vladika, Vasilijom Kačavendom i Pahomijem, takođe se govori. Povodom već poznatog slučaja vladike Pahomija u kojem je bio svedok u korist svog sabrata, kazao je: "Pedofilija zbog koje je Pahomiju suđeno je američka izmišljotina (...) Kako drugačije rasturiti Crkvu nego tračevima, intrigama, podmetanjima... Svi smo mi za njih manijaci, nepošteni, loši ljudi." Poslednji u nizu "propusta" je i veliki dug Eparhije Elektrodistribuciji, jer je vladika naredio svojim sveštenicima da ne plaćaju struju "jer će to on rešiti". No ovde nije reč samo o ličnosti episkopa mileševskog. Postoji jedan još očigledniji problem, a to je takoreći bezgranična nadležnost u upravljanju eparhijama koju vladike mogu lako da (zlo)upotrebe i da ne snose posledice za to. Nastavljaju da stoluju, skoro pa nepomenuti, dok trpe sveštenstvo SPC-a, vernici, nekada i država, dok trpi i sama Crkva zbog strašnog narušavanja njenog ugleda i poistovećivanja Srpske pravoslavne crkve sa nekolicinom "kontroverznih" episkopa. No, da li vladike mogu da rade šta god oni misle da je ispravno ili (njima) korisno a da će im sabraća progledati kroz prste?

Prema izvorima u SPC-u, vladika banjalučki Jefrem ja naredio da buduće popadije na teritoriji njegove eparhije ne smeju da rade. Drugim rečima, devojci koja se uda za budućeg sveštenika zabranjeno je da se zaposli. Dešavalo se tako da diplome Medicinskog i drugih fakulteta "padaju u vodu" usled ljubavi i "zakona" vladike Jefrema.

Ako je istina ono što se priča po crkvenim krugovima i među vernicima, vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije Kačavenda je i ovde pronašao neslavno mesto. Naime, sagovornik "Vremena", dobro upućen u crkvene poslove, tvrdi da vladika Vasilije Kačavenda ima običaj da naplaćuje osvećenje crkvi u svojoj eparhiji, pa čak ponekad i svoje prisustvo na liturgijama, kao i kumstva deci sveštenika.

PROTIVNO ČLANU 102: Ovih dana se u medijima pojavila informacija da će se na sledećem zasedanju Svetog arhijerejskog sabora, sredinom maja ove godine, raspravljati o penzionisanju vladika Pahomija i Filareta. Ova spekulacija praćena je višednevnim medijskim informisanjem o svim greškama vladike mileševskog, uz vest da je on tražio "zaštitu" od penzionisanja od ministra policije Ivice Dačića, s kojim je u prijateljskim odnosima.

Ubrzo se javio vladika bački Irinej naglasivši da što se tiče penzionisanja ovog ili onog arhijereja to "nema nikakvog uporišta u stvarnosti. U kanonskoj teoriji i praksi Pravoslavne crkve uopšte, naime, ne postoji kategorija penzionisanja arhijereja. Postoje samo mogućnost dobrovoljnog ličnog čina povlačenja iz aktivne službe i mogućnost gubitka prava na upravljanje eparhijom putem saborske presude, usled dokazane teške kanonske krivice."

"Eparhijski Arhijerej, po svome arhipastirskom pozivu, saglasno pravoslavnom učenju, ima punu jerarhijsku vlast u poslovima vere i morala, sveštenodejstvovanja i arhipastirskog staranja u svojoj eparhiji", piše u Ustavu Srpske pravoslavne crkve. Nije malo onih koji su "punu vlast u poslovima vere i morala" zloupotrebili. No, dokle će oni drugi okretati glavu dok njihova sabraća iz Sabora ruše ugled Crkve kojoj pripadaju?

Jelena Jorgačević