Intervju – Rambo Amadeus:
Heroj na magarcu

"Ljudski mozak je najveći resurs koji civilizacija ima, i on uglavnom u našim glavama leži neiskorišćen. Ali postoje tehnike kako da se njegov kapacitet koristi bolje"

Polovinom decembra prošle godine, Rambo Amadeus, muzičar, kompozitor i svetski kilo car, prihvatio je poziv Radio-televizije Crne Gore da bude njihov predstavnik na Eurosongu 2012 u Azerbejdžanu. U vremenu u kom se estrada takmiči u kontroverznosti, pa se čini da je publika već na sve oguglala, mnogi su se ipak zapitali: "Šta će sad da bude?" Umesto da daje izjave i ne silazi sa naslovnih strana, Rambo je kratko poručio: "Prihvatio sam odlazak u Baku da bih i dalje bio dosledan svojoj kontroverznosti", a onda se na dva meseca zatvorio u studio u Sloveniji i 10. marta predstavio pesmu i spot Euro neuro. U spotu Rambo obilazi crnogorske predele jašući na magarcu i zabavljajući turiste kroz različita mesta i situacije, od ljutog krša do luksuzne jahte gde se zapira u đakuziju. Spot ima tužan kraj. S mukom zarađenih 20 evra koji vire iz Rambovog zadnjeg džepa pantalona pojede magarac.

Reakcije domaće javnosti bile su uglavnom pozitivne, dok su kod evrovizijskih fanova iz ostatka sveta, na sajtovima posvećenim ovom takmičenju, mišljenja podeljena – od priznanja da pesmu ne mogu da shvate i preporuke da "ako je ovo najbolje što može, Crna Gora nije trebalo da se vraća" na takmičenje, do izraza oduševljenja i komentara tipa "ovo nije pesma nego test inteligencije". Britanski "Indipendent" piše o Rambu kao najintrigantnijem izvođaču na ovogodišnjem Eurosongu, poredeći ga sa Rab Si Nezbitom, živopisnim likom iz istoimenog BBC-jevog sitkoma, a uz izvinjenje britanskom predstavniku Engelbertu Hamperdinku, u tekstu stoji da glas redakcije "Indipendenta" ide – Rambu. Pa ipak, na kladionicama trenutna kvota za Rambovu pobedu je 42. Nastupiće na prvoj polufinalnoj večeri pod rednim brojem – jedan.

"VREME": Svojevremeno ste imali vrlo negativan stav o Evroviziji, a sad ćete nastupati na njoj. Rekli ste da je to "zanimljivo samo turbo banana državicama koje grataju ne bi li ušle u Evropu". Jeste li promenili mišljenje ili ste se pomirili sa tim da Balkan upravo i čine državice koje žele da uđu u Evropu?

RAMBO AMADEUS: Zreo čovjek prihvata činjenice, a mudar koriguje svoje stavove. Kreativan čovjek koristi dati splet okolnosti da bi pojačao izraz.

Postojalo je očekivanje da za Eurosong napravite nešto slično Sokolovom grebenu, nešto u šlager-stilu. Jeste li razmišljali o tome ili ste od početka imali ideju da to bude ono što je na kraju ispalo – Euro neuro?

Od starta sam znao da moram da uradim nešto što nema veze sa evrovizijskim senzibilitetom. Jedino tako moj nastup na Eurosongu ima smisla.

Rekli ste da je magarac, glavni junak spota za Euro neuro simbol održivog razvoja. Zašto je baš magarac simbol održivog razvoja?

Zato što mnogo radi, a malo troši. Skroman, pametan, pouzdan.

Pomenuli ste i da je jedan od razloga zašto učestvujete na Eurosongu promocija turizma. Kako?

Ko je vidio spot, jasno mu je. U spotu preovlađuju najljepši pejzaži i najatraktivnije turističke lokacije. Spot se već prikazuje po evropskim televizijama. Ljudi na Jutjubu već komentarišu prirodne ljepote Crne Gore.

Da li se bojite da su aluzije u spotu možda previše lokalne da bi ih ostatak Evrope razumeo?

Ne. Magarac koji jede pare metafora je koja je bliska književnosti od grčke mitologije pa do Orvela.

U Euro neuro pominju se mnogi "izmi": snobizam, pacifizam, puritanizam, liberalizam, nudizam, biciklizam... Čini se da fali cinizam, a on je jedan od dominantnih narativa vremena u kom živimo. Ili, ipak, nije?

Ja izbjegavam cinizam, više volim sarkazam, cinizam nema pozitivan prefiks.

Kada ste poslednji put dali intervju za "Vreme", javio se čitalac koji je rekao da ste vi filozof, a vaš filozofski pravac nazvao je "brutalizam". Kako vam to zvuči?

Simpatično.

Kritikujete demokratiju, anarhiju, oligarhiju, Evropsku uniju... Kako izgleda uređenje u kom biste voleli da živite?

Ekološki komunizam. Naravno, radije bih okusio njegovu švedsku varijaciju, nego balkansku.

Euro neuro je bio i naziv manifestacije u okviru Nedelje svesti o mozgu u Domu omladine polovinom marta. Cilj je bio podizanje svesti o neurološkim oboljenjima i popularizacija neuronauke. Šta je važno da znamo, kada je neuronauka u pitanju?

Da je ljudski mozak najveći resurs koji civilizacija ima, i da uglavnom u našim glavama leži neiskorišten. I da postoje tehnike kako da se njegov kapacitet koristi bolje.

Naši muzičari su znali da budu opasni za Baku. Jeste li znali da je Lola Novaković na jednoj od čuvenih SSSR turneja, izazvala eksploziju ispred hotela? Prosula je pikslu kroz prozor, nesvesna da je vazduh pun naftnih isparenja.

Ha ha, nisam znao za eksploziju, ali sam znao da su naši pjevači bili jako popularni u Sovjetskom Savezu, kao politički prihvatljiva doza zapadne kulture.

Uz to, bili su to izvrsni muzičari i zabavljači. Radmila Karaklajić je bila Kristina Agilera Sovjetskog Saveza.

Opšte je poznata stvar da ste tvorac naziva turbofolk, koji ste smislili pre nego što se pojavilo sve ono što će kasnije biti svrstano u taj pravac. Da li turbofolk još uvek postoji i gde je? Nešto mi govori da ga u muzici nema, ali ga ima na drugim mestima.

Postoji, naravno, sada je turbofolk mejnstrim, pregazio je svojom primitivnom snagom svaki drugi senzibilitet i bacio ga na marginu. Seks, luksuz, euforija.

Sarađivali ste sa narodnjacima iako ste zapravo uvek bili heroj dela publike koji se narodnjaka gnuša. Da li vam se čini da su narodnjaci na neki način laka meta? Da se brojni "imaoci mišljenja" istresaju na njima bez preke potrebe i ne naročito argumentovano?

Kako koji imalac mišljenja. Od slučaja do slučaja. Većina su laka meta, ali ih je zato mnogo.

U vezi s tim, pre malo manje od mesec dana, pojavio se i u Srbiji Pokret Anonymous. U celom svetu oni se bore protiv cenzure, a ovi naši su prvo oborili sajtove Grand produkcije i Siti rekordsa. Zar nije i to cenzura?

Nije to cenzura, to je očajnička borba protiv sistematskog zaglupljivanja stanovništva. Nažalost, država nema pameti da to sistematsko zaglupljivanje smanji na neku podnošljivu mjeru, jer joj kratkoročno odgovara da biračko tijelo bude što gluplje. Ali dugoročno gledano, to je samoubistvo nacije.

Kako vam zvuči Springstinova rečenica od pre neki dan da živimo u postautentičnom vremenu? Da li bi Rambo Amadeus i Euro neuro bili na Eurosongu da nam epoha nije postautentična?

Springstin griješi. Kad si mlad, sve ti je autentično, a kad si star, sve si već vidio, ništa ti nije autentično, vidiš cikluse koji se ponavljaju u novim varijacijama. Moj odlazak na Eurosong upravo pokazuje da se u svakom vremenu može naći kontekst u kome će se pokazati autentičnost.

Jovana Gligorijević