Vreme - Prva ostavka predsednika republike

VESTI, / VESTI

Prva ostavka predsednika republike

Odlukom da podnese ostavku, Tadić će i svoj "drugi prvi mandat" obavljati manje od pet godina – redovni izbori za predsednika Srbije trebalo je da se održe u decembru 2012.

Podnošenjem ostavke, Boris Tadić je postao prvi predsednik koji se odlučio na ovaj korak od 1990, kada su održani prvi višestranački izbori za predsednika Srbije. Tadić se tako neće ni u svom drugom mandatu zadržati punih pet godina, na koliko Ustav Srbije ograničava trajanje ove funkcije.

Podsetimo, na izborima sredinom 2004, kada je prvi put izabran za predsednika Srbije (tada jedne od republika u Državnoj zajednici Srbija i Crna Gora), Tadić je u drugom krugu pobedio Tomislava Nikolića, tada kandidata Srpske radikalne stranke.

Prema Zakonu o izboru predsednika kandidata za predsednika Republike mogu da predlože registrovana stranka, koalicija političkih stranaka i grupa građana koju osniva najmanje deset birača čiji potpisi moraju biti overeni kod suda. Ta grupa ne mora da ima naziv. Za podnošenje kandidature potrebno je predati i najmanje 10.000 potpisa birača overenih kod suda, a birač može potpisom podržati samo jednog kandidata. Predlog kandidata podnosi se Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) najkasnije 20 dana pre dana izbora. Predlagač kandidata može da povuče predlog do dana utvrđivanja liste kandidata za izbor predsednika Republike, a do tada može da odustane i kandidat. RIK treba da utvrdi listu kandidata za izbor predsednika Republike najkasnije 15 dana pre dana izbora i objavljuje je u "Službenom glasniku Republike Srbije" narednog dana od dana kada ju je utvrdila. r.s.v.

Međutim, u junu 2006. Crna Gora proglašava nezavisnost. Ovime i Srbija postaje nezavisna država, a u oktobru iste godine se izglasava novi Ustav Srbije na dvodnevnom referendumu.

Ovaj Ustav je za tadašnjeg predsednika republike značajan iz bar dva razloga: Ustavni zakon predviđa da se izbori za predsednika Srbije moraju raspisati do 31. decembra naredne, 2007. godine, čime se Tadiću mandat skratio sa pet na tri i po godine; sa druge strane, u istom dokumentu se navodi (član 18) da će se taj izbor smatrati "prvim izborom". Time se stanje "resetuje" - Tadićeva pobeda na predsedničkim izborima početkom 2008. (ponovo u drugom krugu, i ponovo nad Tomislavom Nikolićem iz SRS) računa mu se kao prvi mandat na funkciji predsednika Srbije, što mu, najzad, omogućava da se još jednom kandiduje na izborima 6. maja 2012.

Odlukom da podnese ostavku, Tadić će i svoj "drugi prvi mandat" obavljati manje od pet godina – redovni izbori za predsednika Srbije trebalo je da se održe u decembru 2012.

Inače, od trojice dosadašnjih predsednika u poslednje 23 godine, samo su Slobodan Milošević (1992-1997) i Milan Milutinović (1997-2002), obojica iz SPS-a, ostali na funkciji svih pet godina.

Milošević je bio pobednik na prvim predsedničkim izborima 1990, još u okviru SFRJ. Nastajanjem Savezne republike Jugoslavije u aprilu '92, silom zakona su u decembru iste godine raspisani izbori na svim nivoima, i Milošević ponovo pobeđuje u trci za predsednika – oba puta uzima više od 50% glasova već u prvom krugu, 1990. je drugoplasirani bio Vuk Drašković (SPO), a '92 Milan Panić (kandidat grupe građana). Nakon što je Miloševiću istekao mandat, u 1997. godini su održana dva izbora za predsednika. Prvi nije uspeo, jer je manje od polovine upisanih birača izašlo na drugi krug, u kojem su se našli Vojislav Šešelj (SRS) i Zoran Lilić (SPS),a na drugom glasanju je Šešelja u drugom krugu pobedio Milan Milutinović.

Zbog odredbe zakona po kojoj su izbori neuspeli ako na glasanje ne izađe više od 50% birača, funkciju vršioca dužnosti predsednika Srbije su od prestanka Milutinovićevog mandata 2002. do Tadićeve pobede 2004. obavljali predsednici Narodne skupštine – Nataša Mićić, Dragan Maršićanin i Predrag Marković.

Tek 26. februara 2004. skupština je ukinula cenzus, te je predsednik postajao onaj kandidat koji dobije većinu glasova izašlih birača, bez obzira na to kolika je izlaznost.

Radmilo Marković