Intervju – Paolo Toski, prvi sekretar Ambasade Italije:
Napredak dve privrede, rame uz rame

"Zahvaljujući sličnostima, srpska i italijanska privreda mogu veoma uspešno da se integrišu i to je ono što se dešavalo u poslednjih nekoliko godina"

VREME: Iako je Italija osma privreda sveta, mislim da postoje neki zajednički problemi sa kojima se suočavaju srpska i italijanska privreda, poput nezaposlenosti i slabog rasta BDP-a u proteklom periodu. Takođe, italijanski kreditni rejting je smanjen nekoliko puta od strane rejting agencije Standard and Poor’s. Kako se boriti protiv toga?

PAOLO TOSKI: Italija je sada u centru napora da se fokusira na rast. Prvog marta u Briselu je potpisan dogovor – nova strategija kojom se obezbeđuje fiskalna disciplina država članica. Mi moramo da uradimo što je više moguće kada je reč o koordinisanju naših političkih ekonomija. Napori za stimulisanje rasta se usmeravaju pomoću zakonodavnih intervencija koje otvaraju veliki broj sektora – od slobodnih profesija do transportnih i finansijskih usluga. Sada pokušavamo da intervenišemo na tržištu rada. To je drugačija vrsta intervencije, koja se obavlja uz pregovore sa društvenim grupama, ali je takođe usmerena na davanje mogućnosti zemlji da se brže kreće.

U novembru i decembru prošle godine italijanska ekonomija je bila glavna tema u Evropi. Kreditni rejting dugoročnih obveznica je bio veoma loš, kamata je porasla iznad sedam odsto. U isto vreme, Srbija je prodala oko milijardu evra u obveznicama po kamatnoj stopi od 7,5 odsto, što je u Srbiji posmatrano kao veliki uspeh.

Ove vrednosti su veoma nestabilne, i to je svakako deo problema. Ako sada pogledate vrednost naših desetogodišnjih državnih obveznica, ona se vratila na nivo na kom je bila u julu, sa kamatnom stopom ispod pet odsto. To je umnogome razumnija i održivija vrednost, i mi smo veoma zadovoljni. Pozadina ovih radikalnih promena su, naravno, političke odluke koje su donesene u međuvremenu, ali takođe, ovo je kratak vremenski period u kome se ne mogu promeniti osnove privrede. To govori da su tržišta u ovom trenutku podložna jakim emocionalnim i psihološkim pritiscima. To nije ništa iznenađujuće, to je način na koji se tržišta ponašaju, ali bi ovo trebalo da nas ohrabri da te podatke gledamo smireno – na primeru Italije, prepoznat je veoma značajan potencijal za rast, kao i znatno unutrašnje bogatstvo i činjenica da je najveći deo duga u vlasništvu unutar zemlje.

Koji su problemi sa kojima se suočava nova vlada?

Montijeva vlada, koja je u kabinetu nešto više od četiri meseca, nasledila je veoma složenu situaciju. Pomenuli ste državne obveznice, koje su samo jedan od mnogih primera. Vlada je rešavala jedno po jedno pitanje, najpre fiskalnu politiku, potom liberalizaciju i tržište usluga, a sada i tržište rada. Učinjeno je mnogo u pogledu strukturnih reformi, a ono što je od svih posmatrača ocenjeno kao izvanredno jeste socijalni odgovor na ove reforme, koji je bio veoma miran i prihvatljiv.

Potpuno suprotno odgovoru u Grčkoj?

Uvek je teško porediti jednu zemlju sa drugom. Na primer, u Italiji smo imali veoma značajnu reformu penzijskog sektora, izuzetno široku kada je reč o efektima – uticala je na sve, od onih koji tek sada izlaze na tržište, do onih koji će sutra u penziju. Reakcija na ove reforme bio je tročasovni štrajk. To govori o zrelosti zemlje, prihvatanju reformi, i razumevanju da je ovo bio trenutak kada je bilo neophodno da se neke stvari prilagode.

Pomenuli ste reformu penzionog sektora. To je nešto što su sve srpske vlade pomalo izbegavale. Šta je, po vašem mišljenju, potrebno da se napravi ovaj veliki i izazovni korak?

U Italiji je takođe postojao utisak da je to bilo nešto što je skoro nemoguće da se uradi. Ali, reakcija javnosti je pokazala da je ta pretpostavka pogrešna. Tako, gledajući iskustvo Italije, svakodnevno nas iznenađuje činjenica da vlada, koja implementira neke od najtežih reformi u istoriji Italije, uživa do sada nezabeležen nivo javne podrške. Mislim da je važno da se oda priznanje sposobnosti javnosti da pozitivno reaguje na reforme, kada su one predstavljene na jasan, jednostavan način.

Kada pogledamo način na koji dve privrede – italijanska i srpska – zajednički napreduju, u smislu dolaska italijanskih investicija ovde, i naravno, kao što ste pomenuli, suočavanja sa sličnim problemima, mi to vidimo kao stratešku integraciju. Vidimo da italijanske kompanije ovde, zbog blizine, zbog komplementarnosti – na primer, zbog činjenice da su obe naše zemlje zasnovane na malim i srednjim preduzećima, porodičnim vrednostima u osnovi kompanija, itd. – dakle, zahvaljujući ovim sličnostima, dve privrede mogu da se integrišu na veoma uspešan način, i to je ono što smo videli da se dešava u poslednjih nekoliko godina. Zato mi i govorimo o platformi za italijansku industriju u Srbiji, zbog činjenice da Srbija ima ugovore o slobodnoj trgovini sa velikim, rastućim tržištima, kao i zbog toga što Italija ima iskustva u industrijama koje su već neko vreme na globalnom središtu, poput industrije luksuzne robe. Dakle, komplementarnost je osnova, ili platforma za industrijski rast.

Koji su problemi sa kojima se mala i srednja preduzeća (MSP) susreću u Srbiji – i srpska i italijanska?

Jedan problem koji je zajednički za sva MSP širom sveta jeste to što ste sa jedne strane fleksibilni, a sa druge ste mali. Dakle, veličina sprečava kompanije da obavljaju neke stvari, poput diverzifikacije proizvodnje i strategije, pristupa rastućim tržištima i tome slično. Jedan od problema koji se može povezati sa Srbijom u ovom trenutku jeste činjenica da je ovim preduzećima neophodna transportna infrastruktura kako bi mobilisali svoje robe i usluge. Naravno, to je oblast koju Srbija razvija sa puno energije, ali je potrebno još dosta posla. Italija se svakako trudi da pomogne tako što ohrabruje italijanske kompanije da dođu i doprinesu ovom razvoju. Ovo je zaista ključno za razvoj SMP. Još jedan činilac je ulaganje u obrazovanje, jer, što je manja kompanija, više zavisi od sposobnosti pojedinca da osmisli nešto novo, prepozna prilike, a obrazovanje je tu od najvećeg značaja. Srbija ima odličnu akademsku tradiciju, i veliki potencijal, naročito s obzirom na veličinu zemlje. Ali, ovo je sektor gde nikada nije dovoljno obrazovanja. Moraju se stalno nalaziti novi načini da se podstaknu investicije za istraživanja i obrazovanje. Ovo je nešto što naša vlada pokušava da radi sa dosta intenziteta, i nadamo se da ćemo i u ovom polju ići rame uz rame. To se i ostvaruje, postoji razvijena naučna saradnja, poput one u fizici i biomedicini, i zadovoljstvo je videti kako univerziteti iz Italije i Srbije, ili istraživačke laboratorije, rade zajedno i donose rezultate.