VREME 1114, 10. maj 2012 / EXTRA
Vreme uspeha! (maj 2012):
Poslovne vesti
Carlsberg Srbija: LAV – novi identitet
Kompanija Carlsberg Srbija, sa svojim brendom LAV pivo, organizovala je 30. aprila jedan od najoriginalnijih pivskih događaja u Srbiji i regionu, koji je okupio skoro 2000 ljudi. Kompanija je nakon opsežnog istraživanja odlučila da vodećem brendu LAV promeni vizuelni identitet. Za LAV pivo ovo je do sada jedna od najvećih promena od 1892. godine, kada je osnovana pivara u Čelarevu. Zahvaljujući kontinuiranom uspehu u poslednjih nekoliko godina, postojanosti u kvalitetu i značajnim inovacijama, LAV je postao sedmi najveći lokalni brend u okviru Carlsberg grupe u Evropi. LAV pivo će uskoro biti dostupno u 0,4 l nepovratnoj staklenoj ambalaži, po prihvatljivijoj ceni. Ova ambalaža je potpuni novitet na srpskom tržištu piva. Druga LAV inovacija odnosi se na proširenje portfolija s ciljem da se potrošačima pruži osveženje u najtoplijim letnjim danima. "Krajnji cilj je da LAV nastavi rast, opravda poverenje i osvoji vodeću poziciju na tržištu piva u Srbiji", istakao je Ralf Zigerlig, generalni direktor kompanije Carlsberg Srbija.
MK Mountain Resort: "Zlatno turističko srce"
MK Mountain Resort na Kopaoniku dobio je 24. aprila prestižno priznanje "Zlatno turističko srce" Jugoistočne Evrope 2011, u kategoriji zimskog turizma, koju dodeljuje međunarodni centar za razvoj turizma i ugostiteljstva "Sacen International". Nagrade se dodeljuju u okviru tradicionalne akcije "Biramo najuspešnije u turizmu Jugoistočne Evrope". "Zlatno turističko srce" je značajno priznanje kako za kompaniju MK Resort tako i za ceo turistički centar Kopaonik. Iza nas je jedna od najuspešnijih zimskih turističkih sezona, kao rezultat velikog truda koji smo zajedno uložili u podizanje kvaliteta ponude i usluga u najvećem hotelskom kompleksu na Kopaoniku i ski resortu, sa krajnjim ciljem da Kopaonik ponovo postane top destinacija u regionu Jugoistočne Evrope", izjavio je Nikola Avram, generalni direktor MK Mountain Resorta.
Telekom Srbija: Uradi nešto!
Telekom Srbija pokrenuo je portal Uradi nešto! kako bi motivisao građane da sami predlože i realizuju projekte koji doprinose pozitivnim promenama u njihovom neposrednom okruženju. Na portalu www.uradinesto.rs otvoren je konkurs, a pojedinci, udruženja ili institucije koji predlože projekte za poboljšanje uslova života svog okruženja (unapređenje infrastrukture, socijalne inkluzije, kulture, obrazovanja) i osvoje najviše glasova građana, od Telekoma Srbija će dobiti potrebna sredstava za realizaciju ideja. Uslovima konkursa predviđeno je da za jedan projekat može biti izdvojeno najviše 500.000 dinara, a ukupan budžet za prvi ciklus konkursa iznosi četiri miliona dinara.
Za svaki projekat potrebno je osmisliti sve neophodne korake: realno isplanirati sredstva, objasniti ideju putem video-snimka ili prezentacije i prijaviti je na portalu. Svi koji žele da učestvuju na konkursu, treba da se do 3. juna registruju na portalu, popune on-line formular i prilože kratak video-snimak ili prezentaciju kako bi predstavili svoju ideju.
Intesa Sanpaolo: Jedna od tri "zelene banke"
U istraživanju Blumberg "World’s Top Green Banks", Intesa Sanpaolo, matična grupacija Banca Intesa, rangirana je 24. aprila među tri vodeće "zelene banke" u svetu i ocenjena kao "zelena banka" broj jedan u Italiji. Visoku poziciju u istraživanju Intesa Sanpaolo Grupa je ostvarila zahvaljujući izuzetnoj posvećenosti održivom poslovanju, kontinuiranoj brizi o zaštiti životne sredine i očuvanju energije, kao i značajnom ulaganju u izvore obnovljive energije i ekologiju. Odličan rezultat ujedno predstavlja skok sa 12. mesta na prošlogodišnjoj listi "World’s Top Green Banks" na aktuelnu poziciju.
Kriterijumi korišćeni u istraživanju bili su aktivnost na polju smanjenja ekoloških rizika u vidu redukovanja negativnog uticaja na okolinu, racionalnijeg trošenja prirodnih resursa i snižavanja emisije ugljen-dioksida, kao i doprinos na planu podrške očuvanju obnovljivih izvora energije i sprečavanju klimatskih promena kroz ponudu specifičnih finansijskih proizvoda i usluga klijentima.
Sberbank: Podrška privredi
Vodeća ruska banka Sberbank nedavno je zaključila proces preuzimanja stopostotnog kapitala u grupi Volksbank International AG, koji uključuje podružnice u devet zemalja centralne i istočne Evrope, uključujući i Srbiju. Sberbanka je najveća banka u Rusiji sa oko 27 odsto ukupne aktive bankarskog sektora i oko 240.000 zaposlenih. Osnivač i najveći akcionar te banke je Banka Rusije, u čijem vlasništvu je preko 60 odsto akcija sa pravom glasa, dok su ostali akcionari više od 245.000 pravnih i fizičkih lica. "Srbiju vidimo kao zemlju sa velikim potencijalom za razvoj i naša politika poslovanja biće investiranje. Sberbank svoju ulogu vidi i u podršci ruskim kompanijama koje ovde posluju, kao i srpskim kompanijama koje posluju u Rusiji, Kazahstanu, Ukrajini i Belorusiji", istakao je Sergej Gorkov, zamenik predsednika Upravnog odbora Sberbanke.
Piraeus banka: Šest meseci bez kamate
Piraeus banka je pokrenula novu akciju 0% kamate kojom omogućava beskamatno refinansiranje duga po karticama drugih banaka, u trajanju od šest meseci od trenutka prenosa sredstava. Ovu pogodnost imaju svi građani koji do kraja godine podnesu zahtev za refinansiranje duga po kreditnim karticama drugih banaka. Jedinstvena ponuda koja klijentima nudi pauzu od kamate i minimalnu mesečnu otplatu zaduženja, po isteku šestomesečnog perioda omogućava i kamatu od 18,5 odsto do kraja otplate refinansiranog duga. Na transakcije načinjene kupovinom ili podizanjem gotovine primenjuje se regularna kamatna stopa. Novina za sve klijente je i usluga Deo po deo koja omogućava da se transakcije načinjene kupovinom u zemlji, inostranstvu ili putem interneta, podele na jednake mesečne rate. Korisnik usluge sam bira broj rata – minimalno dve, a maksimalno 12 – i to nezavisno od iznosa načinjene transakcije.
Raiffeisen Bank: Najbolja u CEE
Raiffeisen Bank International AG (RBI) nagrađena je titulom "Najbolja banka u srednjoj i istočnoj Evropi" šesti put zaredom u takmičenju "Najbolje banke sveta na razvijenim i tržištima u razvoju", koje organizuje renomirani finansijski časopis "Global Finance". RBI je ovu nagradu dobio ukupno osam puta za sedam godina.
Istovremeno, ogranci RBI Raiffeisen banka a.d. u Srbiji, Priorbank JSC u Belorusiji, Raiffeisen Bank S.A. u Rumuniji, Raiffeisen Bank Sh.a. u Albaniji i Tatra banka a.s. u Slovačkoj nagrađene su kao "Najbolje banke" na svojim tržištima. "Naša glavna briga je da klijentima obezbedimo najbolju uslugu na svim našim tržištima. Činjenica da smo dobili titulu ‘Najbolje banke u srednjoj i istočnoj Evropi’ šesti put zaredom pokazuje da smo uvek pružali kvalitetne usluge, čak i u vremenima svetske finansijske krize", kazao je Herbert Stepic, predsednik RBI.
Societe Generale: Prve dinarske obveznice
Societe Generale banka u Srbiji uspešno je 4. maja prodala prvu emisiju trogodišnjih dinarskih obveznica od 1,7 milijardi dinara. Banka je u projekat izdavanja dugoročnih dinarskih obveznica ušla sa namerom da proširi i dodatno diversifikuje izvore sredstava za poslovanje, kao i da obezbedi dugoročna i stabilna dinarska sredstva za plasmane. Član Izvršnog odbora Sonja Miladinovski objasnila je da emitovanje dinarskih obveznica doprinosi dinarizaciji finansijskog sistema i jačanju poverenja u domaću valutu. Societe Generale banka će novac dobijen prodajom trogodišnjih dinarskih obveznica upotrebiti za potrošačke i gotovinske kredite u dinarima za kojima u poslednje vreme raste tražnja, posebno među građanima.
Societe Generale je prva banka u Srbiji koja je izdala dinarske obveznice u skladu sa novom zakonskom regulativom, a obveznice su emitovane za unapred odabrane kvalifikovane investitore. Sonja Miladinovski je istakla da je 15 odsto obveznica kupilo osam osiguravajućih kompanija i dobrovoljnih penzijskih fondova, a da su preostalih 85 odsto kupile tri banke.
Wiener Städtische osiguranje: Rekordna pozicija
Wiener Städtische osiguranje je u poslovnoj 2011. godini ostvarilo bruto fakturisanu premiju u iznosu od 5,13 milijardi dinara, što predstavlja uvećanje od 4,82 odsto. Ovim rezultatom kompanija je ostvarila najveće tržišno učešće do sada – 8, 96 odsto, i nalazi se na četvrtom mestu u ukupnom tržištu osiguranja. Ukupna bilansna suma je na kraju 2011. iznosila 12,7 milijardi dinara i veća je za deset odsto nego što je bila u 2010. U strukturi premije sa 52,07 odsto učestvuju neživotna osiguranja, dok premija životnog osiguranja zauzima 47,93 odsto u ukupnoj premiji kompanije.
Wiener Städtische osiguranje je u 2011. ostvarilo 24,63 odsto udela u tržištu životnog osiguranja i godinu završilo sa preko 47.500 polisa. Ukupna bruto fakturisana premija životnih osiguranja porasla je za 4,42 odsto i iznosi 2,46 milijardi dinara. Prosečna premija bila je 525 evra, a prosečno trajanje osiguranja 19 godina.
Embassy Group: Počela izgradnja IT i biznis parka
Vodeći indijski investitor nekretnina Embassy Group počeo je 19. aprila izgradnju IT i biznis parka u Srbiji, što predstavlja prvo ulaganje kompanije u Evropi. Embasy TechZones IT i biznis park smešten je u opštini Inđija, u blizini Beograda – na jednoj od vodećih lokacija za investicije u Srbiji, a izgradnja je otpočela uz indijske i pravoslavne verske obrede koji se praktikuju prilikom postavljanja kamena temeljca. Otvaranju su, pored najviših predstavnika kompanije i Nengču Louvim Mukopadijej, ambasadorke Indije u Srbiji, prisustvovali i Mirko Cvetković, predsednik Vlade Srbije, i drugi državni zvaničnici. "Ovo je korak napred u našoj snažnoj posvećenosti širenju, kao i našim globalnim klijentima. Na osnovu našeg bogatog iskustva u Indiji, ubeđeni smo da će ovaj biznis park, prvi te vrste u Srbiji, obezbediti sredinu u kojoj će velike međunarodne kompanije moći da pozicioniraju svoje centre znanja, na obostranu korist industrije, kao i lokalnih stručnjaka", istakao je Džitu Virvani, predsednik i generalni direktor Embassy Group. Projekat će se sastojati od više faza, a izgradnja će se odvijati u skladu sa jednim od najsavremenijih svetskih standarda u ovoj oblasti – LEED® Green Building Gold Certification. Planirano je da prva faza bude završena u drugom kvartalu 2013. godine. Projekat uključuje izgradnju kancelarijskog prostora klase "A" od ukupno 25.000 kvadratnih metara, smeštenih u četiri poslovne zgrade. Predviđeno je da bi ovaj park u narednih pet godina mogao da se proširi i do 250.000 kvadratnih metara poslovnog prostora.
USAID I NALED – Analize poslovnog ambijenta: Ukinuti nepotrebne namete
"U Srbiji postoji 370 različitih parafiskalnih nameta koje preduzeća u Srbiji moraju da plate, a da zauzvrat dobiju malo ili ništa"
Rezultati studije USAID Projekta za bolje uslove poslovanja i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj objavljene u aprilu pokazuju da postoji 370 različitih taksi i nameta koje preduzeća u Srbiji moraju da plate, a da zauzvrat dobiju malo ili ništa. Ovi nameti srpsku privredu koštaju preko dva odsto BDP-a. Džo Lauter, direktor Projekta USAID-a za bolje uslove poslovanja, kazao je da verovatno postoji i više od 370 različitih taksi koje preduzeća moraju da plate i pozvao privrednike da prijave namete koji nisu obuhvaćeni ovim popisom. "Došli smo do iznosa od 730 miliona evra različitih nameta koji su u 2011. godini prošli kroz račun Uprave za trezor, ali se mnogo drugih naplaćuje mimo Trezora i predstavlja sopstvene prihode posebnih regulatornih agencija i javnih preduzeća", istakao je Lauter. Milan Simić, programski koordinator NALED-a, ukazao je da broj skrivenih poreza čije plaćanje ne donosi gotovo nikakvu korist privredi stalno raste i da ih je nemoguće sve popisati. Studija USAID Projekta za bolje uslove poslovanja i NALED-a donosi niz konkretnih preporuka kako bi se sprečilo uvođenje novih naknada. Navodi se da je veliki broj naknada koje se plaćaju državnim organima za upise, potvrde, uverenja i licence moguće ukinuti. Takođe se navodi da treba razmotriti mogućnost da dosadašnji sopstveni prihodi različitih agencija postanu prihodi budžeta. Autori studije smatraju da legitimne naknade, kao što je naknada za zagađenje životne sredine, treba da ostanu na snazi, ali da je potrebno razmotriti njihovo prevođenje u režim poreza jer bi se tako povećala transparentnost.
|
|