Srednji i donji tok Dunava – budućnost evropskog turizma:
Putem rimskih careva i vina

Mnogi rimski carevi rođeni su u našem podneblju. Car Prob doneo je vinsku lozu u svoj rodni Sirmijum i zasnovao vinogradarstvo. Hrvatska, Srbija, Bugarska i Rumunija potpisale su međudržavni sporozum o izgradnji i promociji kulturnih ruta "Put rimskih careva" i "Dunavski put vina", sa ciljem da se razvije turistička ponuda na srednjem i donjem toku Dunava. Tome teži i Dunavski centar za kompetenciju koji podstiče razvoj malih i srednjih preduzeća pre svega u oblasti turizma sa vizijom našeg Podunavlja, kakvo bi moglo da bude

Dok se u Briselu lome koplja oko pitanja da li treba ili ne treba uvesti evro-obveznice, da li je fiskalni pakt za spasavanje evrozone održiv ili nije, da li Evropska unija treba i dalje da se bori za opstanak Grčke unutar evro-zone ili da je pusti niz vodu, Peter Fridrih, ministar za evropske poslove nemačke pokrajine Baden Virtemberg, u ponedeljak 28. maja seo je u Ulmu na bicikl i uputio se rutom duž Dunava u pravcu Rumunije, rutom duž koje se prosto nameću privredni potencijali koje institucije EU žele da podstaknu.

Naravno da ministar Fridrih nije profesionalni biciklista i da, u trenutku kada iz štampe izlazi ovaj broj "Vremena", ne okreće pedale čitavih 1800 kilometara, ali je planirano da kroz Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku i Srbiju pa sve do Rumunije oko 300 kilometara pređe na biciklu. Jedno je pričati o Dunavu, nešto sasvim drugo doživeti ga. Takav put "licem u lice sa Dunavom" put je u samu suštinu Evrope: najveća reka Evropske unije spaja interese ljudi koji žive u Švarcvaldu, Budimpešti, Beogradu ili Odesi. Kako je to napisao Klaudio Magris: "Još od Heraklita reka je zajednički imenitelj identiteta par ekselans."

Vozeći bicikl od gornjeg ka donjem toku, ministar Fridrih je iz neposredne blizine mogao da vidi kako je iskorišćenost turističkih potencijala Dunava nizvodno od Budimpešte sve manja i manja. Mogao je da se uveri i kako Dunav u svom srednjem i donjem toku postaje sve živopisniji, neverovatniji, na nekim mestima pomalo zastrašujući, opasan strmoglavim grebenima, kao da to nije ona ista reka koja teče kroz Bratislavu. Dolazeći iz jedne od najrazvijenijih evropskih regija, Baden Virtemberga, sa kojom je Srbija osnovala zajedničku komisiju, mogao je ministar Fridrih da vidi koliki se turistički potencijal krije u ovom delu Podunavlja, još uvek posve nepoznatom turistima iz zapadne Evrope uvek željnim neotkrivenih destinacija.

To se odnosi i na cikloturizam, turističku granu oko koje se u Nemačkoj obrće oko pet milijardi evra godišnje, a koja je u Srbiji na samom početku razvoja. Slika grupe biciklista sa bisagama i dodatnom opremom koji su se očigledno daleko uputili, kod nas još uvek nije uobičajena. Ali to bi moglo da se promeni. Deo dunavske rute kroz Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku i Rumuniju istraživan je i izgrađivan poslednjih godina u okviru međunarodnog projekta agencije Nemačkog ministarstva za ekonomiju i razvoj Deutsche Gesellschaft für internationale Zusammenarbeit, GIZ. Tako se atraktivan put obalama Dunava od izvora do delte kojim je krenuo ministar Fridrih otvorio cikloturistima. Broj stranih cikloturista u našem delu Podunavlja je drastično porastao na nekoliko hiljada godišnje od kako su nove staze izgrađene, obeležene i mapirane, a broj privatnih smeštaja duž dunavske rute ponegde se učetvorostručio.

DUNAVSKA STRATEGIJA: Evropska Dunavska strategija obuhvata članice EU: Nemačku, Austriju, Češku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, Sloveniju, ali i zemlje koje to nisu, a teže punopravnom članstvu u EU, Hrvatsku, koja će to postati naredne godine, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Moldaviju i Ukrajinu. Uz sve probleme sa kojima se trenutno suočava EU, upravo bi Dunav, najevropskija od svih evropskih reka, dugačka 2900 kilometara, koja spaja oko 100 miliona ljudi i deset podunavskih država, različite kulture i jezike, mogao da oživi ne samo privrednu saradnju podunavskih zemalja, već i viziju ujedinjene Evrope.

U tom duhu Dunavski centar za kompetenciju (DCC – Danube Competence Center) organizovao je prošlog leta "Konferenciju na vodi", sa idejom da organizacije, preduzeća i institucije iz šest država srednjeg i donjeg Dunava – Hrvatska, Srbija, Bugarska, Rumunija, Moldavija i Ukrajina – okupljene pod krovnom zajedničkom organizacijom DCC pomognu u sprovođenju Dunavske strategije Saveta Evropske unije i doprinesu rešavanju problema vezanih za podunavske zemlje. U okviru konferencije, čiji su domaćini zajednički bili Srbija, Rumunija i Bugarska, na brodu "Elegant Lady" održana su četiri panela: "Kako će Dunavska strategija EU podržati viziju našeg Dunava?", "Regionalni razvoj i jačanje kompetitivnosti destinacije Dunav", "Novi načini turističke saradnje u Dunavskom regionu", "Biodiverzitet Dunava i uticaj na turistički razvoj". Ova jedinstvena konferencija održana na brodu koji je plovio kroz tri zemlje za cilj je imala promociju i otkrivanje donjeg toka Dunava, a na brodu je potpisan i Memorandum o razumevanju između Hrvatske, Srbije, Bugarske i Rumunije, koji predviđa zajedničke aktivnosti na razvoju kulturne rute koja vodi tragom rimskih careva.

KULTURNE RUTE: Baš kao i izgradnja biciklističkih staza duž Dunava, i ova konferencija je bila sprovođenje Dunavske strategije u delo. Upravo to je i projekat Kulturnih ruta na srednjem i donjem Dunavu koji je rezultat zajedničkih aktivnosti institucija Srbije, Hrvatske, Bugarske i Rumunije. Direktorat za preduzetništvo u okviru Programa za konkurentnost i inovativnost Evropske komisije (DG Enterprise and Industry within Competitiveness and Innovation Framework Programme of the European Comission CIP) odobrio je za ovaj projekat koji se zasniva na međudržavnoj saradnji ključnih organizacija javnog i privatnog sektora iz oblasti turizma 180.000 evra, kako bi se promovisao ovaj deo Dunava. To je prvi put da jedna organizacija iz Srbije dobije sredstva iz ovog evropskog fonda – konzorcijum organizacija iz četiri države koji predvodi DCC.

U okviru ovog projekta koji spaja turizam sa kulturom predviđeni su razvoj i promocija dve međudržavne rute: "Put rimskih careva", koja obuhvata spomenike kulturne baštine rimskog carstva u ovom delu Podunavlja, i "Dunavski put vina", na kome bi se promovisali mnogobrojni lokalni vinogradari i proizvođači vina. Projekat predviđa uvođenje međunarodnih standarda turističke ponude i povećanje kvaliteta prezentacije kulturne baštine, kao i podršku pre svega lokalnim organizacijama i malim i srednjim preduzećima.

Turiste treba dovesti do strmih litice Đerdapske klisure, u koje je rimski imperator Trajan početkom drugog veka usekao put, gde je prokopao kanal kojim je plovidba kroz Đerdap učinjena bezbednom i podigao most preko Dunava. Svoj graditeljski poduhvat obeležio je tablom koja je 103. godine postavljena iznad puta. Ili, na primer, da vide gde je rimski car Aurelijan, koji je važio za najlepšeg oficira imperije, rođen verovatno u Sirmijumu, današnjoj Sremskoj Mitrovici, uz saglasnost vojske, a bez ikakvog formalnog izbora, preuzeo vlast nad čitavom rimskom imperijom i pokrenuo flotu koja je iz Sirmijuma plovila prema ušću reke Save u Dunav.

U Sirmijumu se rodio i car Prob, koji je bio veliki vojskovođa. Potukavši u Galiji Germane, posle ratova u današnjem Egiptu i na Bliskom istoku dao je iskovati novac sa natpisom Pax aeterna – večiti mir. Osim toga je dao dozvolu da se u svim provincijama, pre svega u današnjoj Španiji i Francuskoj, sadi vinova loza. Lozu je doneo i u svoj rodni kraj i od nje potiču vina srpskog dela Dunavske regije. Ubili su ga njegovi vojnici u jednom vinogradu pored današnje Sremske Mitrovice, jer je vikao na njih da ne rade dovoljno brzo, a mislili su da je običan vinogradar, jer se nije oblačio u purpur kao carevi.

Niz Dunav se stiže u Singidunum, današnji Beograd, gde se rodio Jovijan, car koji je nasledio Julijana. Julijan je hteo da zaustavi širenje hrišćanstva i da vrati mnogobožačku religiju, Jovijan je ponovo učvrstio veru u Hrista i Sveto trojstvo.

Iz šireg regiona Podunavlja Hrvatske, Srbije i Bugarske potiče 14 rimskih imperatora.

Možda bi veliki enolozi degustirajući vina koja se proizvode duž srpskog dela Dunava i njegovih glavnih pritoka rekli da nema nijednog "velikog" vina u smislu francuskih grand vin. Uzrok je što se još uvek ne prate razlike između pojedinih godišta, ne neguju se dovoljno po svetskim standardima. Utoliko pre će sladokusac naići na stona vina na bazi rizlinga, šardonea, plavog portugizera i na domaćem tlu razvijenih sorti, a ona spadaju u najzanimljivija na svetu.

Na "Titaniku" se pre nego što će potonuti služio bermet koji se proizvodi isključivo u Sremskoj Mitrovici na samoj obali Dunava. To je vino u kome se po tajnoj recepturi umešaju dodatni sastojci, a sadrži do 18 procenata alkohola. Još jedan specijalitet, koji se nigde drugde na svetu ne proizvodi, jeste muskat krokan sa malog Bisernog ostrva na Tisi, pritoci Dunava, koji se služio na dvoru Habsburgovaca i na Titovoj trpezi. Sve bi to trebalo da se nađe u ponudi domaćih i stranih turoperatera.

Andrej Ivanji