VREME 1118, 7. jun 2012. / MOZAIK
Dunavska strategija:
Pogled u Evropu sa Golubačke tvrđave
Pejzaži fantastični, Dunav nigde živopisniji, a turistička ponuda nikakva. Ministar za evropske poslove nemačke pokrajine Baden Virtemberg Peter Fridrih došao je da lično doživi naše Podunavlje i uveri se u njegove potencijale, o kojima se u okviru Evropske dunavske strategije priča
U zgradi opštine Golubac u toku su bile poslednje pripreme za doček visokih gostiju iz Nemačke. Neko je uneo i na konferencijski sto stavio tri zastave: srpsku, zastavu Evropske unije i jednu crno-žuto-crvenu. "Pa to je belgijska zastava, čoveče! Vraćaj to nazad!", poskočio je predsednik opštine Zoran Pajkić.
U subotu, drugog juna, kroz istočnu Srbiju (sa stankom u Golupcu, Lepenskom viru i Donjem Milanovcu) prošla je grupa uticajnih političara iz nemačke pokrajine Baden Virtemberg predvođena ministrom za evropske poslove te pokrajine Peterom Fridrihom. Priključio se i Mihael Kramer, poslanik Evropskog parlamenta ispred nemačke partije Zelenih. Sa njima i grupa ljudi iz GIZ-a (Društva za međunarodnu saradnju – Deutsche Gesellschaft für internationale Zusammenarbeit), organizacije koja već 12 godina ulaže iskustvo i novac u Srbiju. Neobično je bilo da je ekipa petoro političara bila obučena u kratke, crne, biciklističke pantalone. Deo puta od nemačkog grada Ulma pa sve do Rumunije prošli su vozeći bicikl.
Po ulasku u zgradu Opštine Golubac, mestašca na obali Dunava između Velikog Gradišta i Donjeg Milanovca, na dva sata lagane vožnje od Beograda, važni gosti i predusretljivi domaćini su izrazili zahvalnost za posetu tj. prijem. Predsednik opštine Zoran Pajkić (stari i novoizabrani, vodi Golubac od 2004. godine, sa jednogodišnjom pauzom) rekao je da u Golupcu živi oko 10.000 stanovnika, od čega je 30 odsto pripadnika vlaške nacionalne manjine. Još 30 odsto su oni koji rade u zemljama Zapadne Evrope. Pomenuo je da Golubac spada u red najnerazvijenih opština u Srbiji, ali da ima puno potencijala koje pokušavaju da iskoriste i da im tu veoma znači pomoć GIZ-a. "Najlepše u Golupcu je Dunav", rekao je Pajkić. Obala Dunava na teritoriji opštine duga je 52 km, on je tamo i najširi (oko 6 kilometara) i najuži (oko 300 metara). Tu je i Golubački grad, blizina Lepenskog vira, Nacionalnog parka Đerdap...
Nakon toga su svi izašli na kej gde su ljudi iz opštine objašnjavali stranoj delegaciji šta je sve urađeno uz pomoć GIZ-a i šta se još planira. Ministar Fridrih se interesovao da li ima pecaroša. Pajkić klima glavom i objašnjava da je prošle godine na tom mestu održano i svetsko klupsko prvenstvo u ribolovstvu. Fridriha je još zanimalo ima li biciklista. "Sve ih je više", odgovara Pajkić.
TUNEL RESTORAN: Nastavlja se peške ka Golubačkoj tvrđavi. Ispod Golubačke tvrđave drvena kućica sa natpisom "Turistički centar". Na vratima tabla: "Projekat: Stvaranje preduslova za aktiviranje tvrđave ‘Golubački grad’ u turističke svrhe", a ispod skraćenica GIZ. Unutra jedan momak, suveniri i brošure.
Ispred jednog od tunela pod Golubačkim gradom (prokopani su u prvoj polovini prošlog veka da bi tuda prošla Đerdapska magistrala), predsednik opštine pokazuje stari rimski put koji se jedva nazire iznad vode i objašnjava da će uskoro u uređenje tvrđave biti uložen ogroman novac. Na Šešir kuli (najvišoj kuli tvrđave) biće kafić, a biće rekonstruisano svih deset kula, u tunelima kroz koje se sada jedva mimoilaze automobili i šleperi, šetaće se konobari i raznositi hranu gostima: tu će biti restoran, a put će biti izmešten. Pored zgrade na kojoj sada piše "Ivan Milu inović Beograd" ("T" je otpalo), u visokoj steni, biće napravljen umetnički atelje...
Uskoro se gosti pozdravljaju sa Golupčanima i nastavljaju magistralom do Lepenskog vira, u obilazak "staklenika", kako je vozač uz osmeh nazvao zastakljen i moderno uređen muzej na obali Dunava. Pre toga, svečani doček: deca u narodnoj nošnji, so, pogača, teletina ispod sača, baren pa pečen kravlji sir što škripi pod zubima, marinirane bukovače... Domaćin nudi domestic rakiju, a ministar Fridrih odbija: "Mi odavde nastavljamo biciklom, pa ne bi bilo u redu." Uzima jednako domestic sok od zove.
Nakon ručka, petoro Nemaca nastavlja put koji su započeli 28. maja u Ulmu, nemačkom gradu u kome se rodio Albert Ajnštajn i gde je Dunav samo – rečica. Vade iz kombija pet uskogumnih bicikala sa malim GPS uređajima, stavljaju kacige, mašu domaćinima i nestaju putem u zelenilu.
Opšti utisak je: uz pomoć Evropske unije i organizacija kao što je DCC, razvijanjem međudržavne saradnje, lokalnih institucija i malih i srednjih preduzeća u okviru Dunavske strategije, ovaj deo Dunava mogao bi da bude jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija u Evropi. Pa tako i prošlog vikenda po prelepom vremenu potpuno prazan i uspavan Golubac, kada se završe svi planirani projekti i kada bude postojala ozbiljna turistička ponuda.
Mirko Rudić
| Dunavski centar za kompetenciju Dunavski centar za konpetenciju (DCC) kao projekat Deutsche Gesellschaft für internationale Zusammenarbeit (GIZ) je organizacija koja ima za cilj da prepoznaje zapostavljeni privredni, a pre svega turistički potencijal zemalja srednjeg i donjeg Dunava. Teži ka formiranju zajedničkih upravnih organa šest država (Srbije, Hrvatske, Bugarske, Rumunije, Ukrajine i Moldavije), koje bi usklađenim razvojnim projektima i nastupom u evropskim institucijama mogle mnogo brže da razvijaju svoje dunavske regije. DCC ima preko pedeset članica iz gornjeg, srednjeg i donjeg toka Dunava. DCC je jedan od koordinatora Dunavske strategije i prostornog povezivanja podunavskih zemalja. Cilj je da ovaj deo Podunavlja jednog dana bude regija sa raznovrsnom turističkom ponudom, smeštajnim objektima svih kategorija, sa razgranatim biciklističkim stazama i razvijenim sportovima na vodi, da turizam na srednjem i donjem toku Dunava dostigne nivo kakav postoji u Nemačkoj ili Austriji. Tajna veza Evrope
Ministar nemačke pokrajine Baden Virtemberg za evropske poslove Peter Fridrih je zadužen za Dunavsku strategiju Evropske unije, dokument koji planira kvalitetniji i prosperitetniji život stanovništva i privrede zemalja uz Dunav.
Povodom svog sedmonedeljnog puta rekao je za "Vreme" da to za njega nije samo sport: "Ovo je način da zaista lično doživim ono o čemu samo pričam. Onaj ko posećuje samo velike glavne gradove zaista malo vidi šta se stvarno dešava u dunavskoj regiji i šta bi tu, u stvari, trebalo da se uradi. Druga stvar je da kad se vozite biciklom, onda možete mnogo neposrednije da doživite i pejzaže i arhitekturu i ljude."
Zatim je govorio o utiscima: "U dunavskoj regiji se nalaze regije koje spadaju u najbogatije regije kao što je Baden Virtemberg, ali isto tako regije koje su veoma malo razvijene i koje spadaju u najsiromašnije regije u Evropi. Za dunavsku regiju su karakteristične veoma velike razlike, ali reka povezuje sve i može da posluži da se to sve na Dunavu umreži. Dunav je kao neka tajna veza Evrope. On može da posluži da se svi međusobno umrežimo, da Evropa raste odozdo. Jer, ne bi bilo dobro da Evropa ostane samo elitni posao."
O potencijalu biciklističkog turizma uz Dunav: "Veoma sam impresioniran šta već postoji od biciklističkih puteva. Cikloturizam je, u međuvremenu, postao veoma bitan privredni faktor, a veoma je malo ljudi u Evropi koji su uopšte videli ove fantastične pejzaže", kaže Fridrih. Sada bi još trebalo da se razvije turistička infrastruktura, hoteli, međugradski prevoz, železnica, da može da se preseda na nekim međugradskim stanicama, i onda bi to zaista bila velika šansa za procvat turizma.
Srbija i pokrajina Baden Virtemberg već godinama imaju mešovite komisije: "Cilj komisije je da se više približimo jedni drugima, da podržimo Srbiju na njenom putu u EU. Mi unutar komisije organizujemo saradnju između institucija i nadležnih ministarstava i pokušavamo da radimo na transferu tehnologija i na transferu know howa i to tako da pomognemo Srbiji da razvije strukture koje su neophodne za EU. Čim se ovde bude konstituisala vlada, mi se nadamo da će Komisija moći da zaseda", rekao je Fridrih. |