Bela Crkva – 71. godišnjica ustanka:
Partizan sam tim se dičim

Iako najavljen, ne bio slavni Ivica, koji pev’o po Surdulici i Končarevu, zato bio ministar, sa crvenu kravatu, Obradović, drug na novinarskom zadatku Čukić, i drug partijski organizovan Joška Broz

Bela Crkva je u zapadnoj Srbiji, Rađevina, nedaleko Krupnja. Poznata kao mesto gde je Žikica Jovanović Španac, 7. jula ‘41, opalio prvu ustaničku pušku. Vremenom, od devedesetih, naročito dvehiljaditih, došlo se do tumačenja da ta Puška nije za dičiti se, jer je Srbin pucao na Srbina. Tako je 7. jul ukinut kao državni praznik, ubijeni žandarmi, narednici Milenko Braković i Bogdan Lončar, koji su dobili spomen-obeležja u porti crkve u Beloj Crkvi, i sudski su rehabilitovani... Obeležavanje ustanka spalo je na SUBNOR i Socijalističku partiju Srbije, koja je polagala, polaže, pravo na ustaničku pušku, pre korpus glasova u biračkom telu.

Ove godine najavljeno da će u Beloj Crkvi govoriti lično mandatar nove vlade, lično slavni Ivica Dačić. Ne bilo tako, slavni Ivica Dačić ne doš’o, im’o druga slavna posla, dan pred proslavu bio u Surdulici, gde uz Milutina Mrkonjića i Bekuta Anu, potpuno se unoseći u interpretaciju, otpev’o tri pesme. Na sam dan proslave bio u Končarevu, rodnom selu slavnog Palme Markovića, gde je zajedno sa predsednik države Nikolić Toma, Vučić Aleksandar, Kalanović Verica, Ilić Velimir, Karić Dragomir... prisustvov’o kik-boks meču i koncertu Bregović Gorana, gde bio na svaki nivo i rek’o da je ta tradicionalna manifestacija organizovana na najvišem mogućem nivou.

SMB GRAĐANSKA KRAVATA: Ali ajde vidimo kako bilo u Belu crkvu, i bez Dačića slavnog. Dakle, istorijska lipa na mestu, spomenici Žikici Jovanoviću Špancu, dr Miši Pantiću i Čedi Milosavljeviću. Napred, po tu scenografiju, u zelenu travu crvene stiropor petokrake, govornica, ispisani panoi, 7. jul Dan ustanka, Srbija nezaborava, Partizan sam tim se dičim... Pristig’o narod već zauzeo mesto pod lipom, ima ga sa zastave sa petokrakom, ima ga sa zastave Komunističke partije. Ima stariji, ima mlađi, ima sa Tito sliku, Tito kapu, Tito bedž, AVNOJ crveni šal, ima i oni’ koji radno, takoreći komesarski, opremljeni, SMB košulja, SMB građanska kravata, titovka na glavi, zastava u jednu, materijal u drugu ruku...

U sve to, sa jašta saradnici, jašta crni "audi", stiže SPS ministar doktor Žarko Obradović. Domaćica, drugarica od SUBNOR, sa slamnat šešir, što je zovu Jelica, ga pozdravi kao svoj kadar, ministar kao kadar otpozdravi. Odvedoše ministra, koji beše u lahko crno odelo i crvenu kravatu, u prvi red, izvadi ‘artije, uze se preslišava, šta reći. Neko drugaricu Jelicu upita, ‘Oće doći drug Dačić, ona samo odgovori, ta doš’o je doktor Obradović. Vojni orkestar u plave beretke stade na mesto, drugarica Jelica komandova polaganje venaca. Prvi, uz orkestra vojnog muziku, spomeniku Žikici Špancu priđe doktor Obradović Žarko, dok ga je jedan visoki profesionalac u crvenu majicu sve slikav’o. Tko je Visoki profesionalac u crvenu majicu, da li je moguće, jeste moguće, lično Dušan Čukić, sa svoju slavnu novinarsku biografiju i profesiju u srcu. Ko ne zna pojedinosti biografije slavne, direktor Televiziju, dopisnik iz razna inostranstva, predsednik Novinarsko udruženje, član GO SPS, neka ćuti.

Venac položi i delegacija Komunističke partije Srbije sa Joškom Brozom na čelu. Drug unuk Joška, bez ikakva obeležja, samo naočare za sunce, po obavljenom zadatku, uđe u diskusiju sa prisutni simpatizeri. Jedan sve uze pita, a Joška odgovara, rade na širenju partije, imali registraciju, imali pripreme za izbore, sad kreću širom bivše Jugoslavije, ima ih u Sloveniji, Bosni, Tuzli... Jedan uze još pita, Joška još odgovara, sad je leto, ali brzo će se povezati, sa Makedonijom, komunistima u Rusiji, Grčkoj... Razgovor dođe do same suštine, Joška uze objasni da im najviše o glavi rade, i štete nanose, oni koji se predstavljaju kao komunisti, a to nisu...Tu i novinar dođe do reči, ‘Oće li Joška drug govoriti na ovome skupu? Neće govoriti, ne daju, a oni su jedini koji bi trebalo da evociraju uspomene, jer iza svega što je bilo stoji Komunistička partija. Ovi što govore pred narodom pričaju da su zastupnici partizanske borbe, a u Skupštini su izglasali izjednačavanje četnika i partizana... To je ta dvoličnost, u tri reči dade Joška dijagnozu.

FAŠISTIČKI SUROGAT: Začuše se crkvena zvona, bi minut ćutanja žrtvama antifašističke borbe, bi pesma "Partizan sam tim se dičim", drugarica Jelica dade znak postrojenoj jedinici vojske Srbije, bi komanda, Oružje uvis, bi, Pali, pali, pali, drug Čukić skoči iz prvog reda zabeleži taj Pali, pali, pali, trenutak, ali dok on namesti instrument, puške behu u soškama. Drugarica Jelica najavi predsednika opštine Krupanj, ovaj stade za govornicu, sve pozdravi, posebno gospodina ministra doktora Žarka Obradovića, izrazi nadu da Krupanj i Bela Crkva neće biti zaboravljeni, reče i da je Bela Crkva krupnim slovima upisana u istoriju srpskog naroda. Onda za govornicu stade predsednik SUBNOR-a, Miodrag Zečević: Poštovani učesnici, drugarice i drugovi, draga omladino, danas obeležavamo 71. godinu od početka oružane borbe naroda Srbije protiv fašističkog okupatora i srpskog kvinslištva i kolaboracije... Onima koji su izdali Srbiju ostalo je da optužuju ustanike i njihovu borbu, čekajući vreme u kome će svoje nedelo pretvoriti u antifašističko delo, i tako fašistički surogat srpske izdaje proglasiti za istorijsko delo... da bi borbu srpskih rodoljuba protiv okupatora i kvislinga proglasili za građanski rat. Nije 7. jula brat pucao na brata, tog dana je srpski rodoljub i borac za slobodu, pucao na fašističkog okupatora koga je zastupao i predstavljao srpski kvisling... Sedmi jul nije državni praznik, to je interes tekuće politike, ali se on ne može izbaciti iz istorije i narodnog sećanja. On je u istoriji gromada i tako će ostati...

Drugarica Jelica pre’stavi doktor Žarka, ministar Obradović prikopča dugme na sakou boje crne svome, pa za govornicu stade, pa se reče, baš kad je drug Čukić sa svoj instrument zauzeo poziciju snimanja i slikavanja. Dakle, obrati se doktor Žarko ministar: Drugarice i drugovi, borci Narodnooslobodilačkog rata, predstavnici lokalne samouprave, dame i gospodo. I završi se doktor Žarko ministar: Danas na ovom mestu izražavamo poštovanje prema borcima i njihovom delu, i danas, kao i ustaničke ‘41, smrt fašizmu, sloboda narodu! Kad se obavi, ministar Žarko doktor predade referat Čukić drugu, obojica sedoše na sedala u redu prvome.

Poče recital za sve prisutne, reporter iskoristi uđe u zgradu u kojoj Ustanička postavka, fotografije heroja, biste, nemački šlem i šmajser, još pušaka, bista druga Tita... Reporter se mrdne i preko puta, gde porta crkve, do ulaza u crkvu spomenička obeležja ubijenim žandarmima, narednicima Milenku Brakoviću i Bogdanu Lončaru, koja su podignuta 2000. godine. Narednik Braković sa torbom u ruci, kanda je bio pisar, sudski izvršitelj, a ne žandar Nedićeve Srbije, uz ime ubijenog narednika i reči: Ubijen si od bezbožničke bratske ruke, na greh i sram srpskog roda.

Pod lipom, u nastavku programa, krenuo folklor, i to ženski ansambl, uz put, koji prolazi centrom mesta, sve dok vodi, šatre i tezge sa razne vašarske đinđuve. Začu se završno, Partizan sam tim se dičim, drug Žarko doktor ode u taj "audi", ostali smotaše zastave i u’vatiše put pod noge. Obeležavanje za ovu godinu bi obeleženo.

Dragan Todorović