Guverner na udaru:
Čuvar trezora u prelaznom periodu

Šta bi eventualna smena guvernera donela i kome bi to pogodovalo? Novi guverner bi mogao da potroši još više deviznih rezervi za jačanje dinara: slab dinar i njegovo stalno klizanje nadole ne odgovaraju uvoznicima, ali i građanima sa prihodima u dinarima, a obavezama u devizama – a takvi su najbrojniji. U praksi, slab dinar u najvećem broju ne odgovara ni izvoznicima, jer su i oni kreditno zaduženi u devizama. Ipak, devizne rezerve ni u kom slučaju nisu bezgranične, a procenjuje se da su upravo one cilj, ili "plen", koji dolazi u ruke novoj vlasti

"O ostavci ne razmišljam i nemam razloga da je podnesem", sažeto je u ponedeljak, 16. jula, odgovorio guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić na sve veći broj kritika koje stižu na njegov račun. Otkad je 28. juna Ivica Dačić dobio mandat za sastavljanje nove vlade od predsednika Nikolića, kao da je svaka članica buduće vlade morala da se "oproba" u kritikovanju Šoškića. Tako je 4. jula Mlađan Dinkić konstatovao da je javni dug prešao zakonski maksimum od 45 odsto bruto društvenog proizvoda i da se već nalazi iznad 50 odsto. Lider Ujedinjenih regiona Srbije je potom upitao guvernera "zašto nije ranije saopštio koliki je javni dug", i pretpostavio da je Šoškić "čekao da vidi da li će Tadić opet biti predsednik", zaključivši da guverner "treba da se izjasni o tome, kako bi se videlo da li je politički guverner ili vodi nezavisnu instituciju". Potom je 11. jula mandatar Ivica Dačić, u rafalnoj populističkoj paljbi na banke potkačio i guvernera (vidi tekst "Pravda umesto plate"). Najzad, tri dana kasnije, 14. jula, iz najveće stranke u budućoj vladi, SNS-a, od guvernera su zatraženi odgovori na pitanja "zašto je kurs dinara pao za 15 odsto u poslednjih nekoliko meseci" i "zašto je sve poskupelo", uz napomenu da to nije uvod u Šoškićevu smenu, "već da SNS samo želi da dobije odgovore na pitanja u vezi sa temama od kojih zavisi život građana Srbije".

NAPAD I ODGOVOR: Uočljivo je da većina ovih "strelica" promašuje metu. Kurs dinara nije pitanje za guvernera i Narodnu banku, jer odbrana kursa, jednostavno, nije u njenoj nadležnosti – aktivnosti banke su usmerene ka ciljanoj inflaciji, a ne ciljanom kursu dinara. Ovo je Šoškić već nebrojeno puta ponovio, i dva osnovna cilja se nalaze u trećem članu Zakona o Narodnoj banci Srbije: "Osnovni cilj NBS jeste postizanje i održavanje stabilnosti cena. NBS, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje svog osnovnog cilja, doprinosi očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema", pa tek potom, u sledećem stavu piše da će NBS podržati "sprovođenje ekonomske politike Vlade Republike Srbije poslujući u skladu s načelima tržišne privrede", pritom " ne dovodeći u pitanje ostvarivanje ciljeva" sadržanih u prva dva stava. Narodna banka, dakle, jeste odgovorna za nivo inflacije, ali, ona je, za sada u okviru zacrtanog nivoa vrednosti (5,5 odsto u junu), a u aprilu je bila i ispod tog nivoa – na rekordnom minimumu od 2,7 odsto. Ovo povećanje cena se objašnjava poskupljenjem sezonskog voća i povrća – bolno za budžet većine porodica u Srbiji, s obzirom na to da hrana učestvuje sa skoro 40 odsto u potrošnji svake porodice, no za ovu činjenicu nikako ne može biti odgovorna Narodna banka.

Mnogo opasniji udarac došao je od budućeg premijera – ne po Dejana Šoškića lično, već po instituciju Narodne banke Srbije kao samostalnog i nezavisnog tela. Mandat guvernera traje šest godina sa mogućnošću reizbora upravo da bi se omogućila ova proklamovana nezavisnost u odnosu na izvršnu vlast; smenjivanjem guvernera "ukoliko ima nesaglasja sa drugim državnim organima", kako je izjavio Dačić, ne samo da ovu nezavisnost potpuno obesmišljava već, prateći tu logiku, i kompletnu vlast podvodi pod boljševičku viziju da su u Partiji suprotna mišljenja i frakcije zabranjeni.

Najslabije "stoji" kritika URS-a i Šoškićevog kolege, bivšeg guvernera Mlađana Dinkića. Lako je proverljivo da je aktuelni guverner, najpre krajem septembra prošle ("Javni dug Srbije dostigao granicu koju ne bi smeo da pređe"), a potom i 20. februara ove godine ("Javni dug prešao 45 odsto BDP-a", rekao je Šoškić tada) saopštio ono što mu URS spočitava da nije.

Na ove političke, nadovezuju se i kritike vodećih privrednika zemlje. Istog dana kada je guverner poručio "neka me smene, ja ne dajem ostavku", srpski poslovni klub Privrednik, koji okuplja imena poput Miroslava Miškovića, Miodraga Kostića, Miodraga Babića, Milije Babovića, Aleksandra Vlahovića, Milana Beka, Vladimira Čupića, Zorana Drakulića, Branislava Grujića, Danka Đunića, Željka Mitrovića, Nenada Popovića ili Toplice Spasojevića, pridružio se kritikama usmerenim ka Dejanu Šoškiću. "Guvernerovo zalaganje za oživljavanje ‘posrnulih giganata iz metalskog kompleksa, tekstilne indsutrije ili elektroindustrije’, ukazuje na nedovoljno poznavanje prirode različitih delova privrede i ukupnih razvojnih potencijala zemlje", kaže se u saopštenju Privrednika. "Kapitalno intenzivne oblasti u kojima Srbija ima razvojni potencijal ne mogu se razvijati bez postojanja dugoročnih izvora finansiranja, koji su izostali iz portfolija banaka, pre svega kao rezultat politike koju je vodila NBS", navodi Privrednik.

Neki ovu kritiku čitaju kao svojevrsni odgovor na Šoškićev autorski tekst u "Politici", kada je guverner označio korupciju kao ne samo moralni već u prvom redu ekonomski problem. "Nezaposlenost, niska ekonomska aktivnost, visoke cene, nepoverenje stranih investitora i rast javnog duga, žive i rastu u velikoj meri na zajedničkoj hrani – korupciji", napisao je Šoškić 13. jula u "Politici", i prozvao one privrednike kojima korupcija najviše godi da ne znaju "ni fen za kosu da proizvedu": "Korupcija kreira posebnu vrstu ‘rentijerskih’ privrednika i monopolizovane privrede koja ne stvara nove vrednosti, već redistribuira postojeće. Preduzetnici stasali na korupciji obično jeftino kupuju preduzeća, ali ih ne koriste za ono za šta su namenjena, već svoje poslovne ambicije završavaju rastakanjem imovine i otpuštanjem radnika. Oni nisu u stanju samostalno da proizvedu sofisticiran, nov, konkurentan proizvod i da ga izvoze na svetsko tržište uz profit. Ni nov televizor, ni traktor, ni mašinu za veš, ni fen za kosu… ništa! Često je njihov najveći privredni domet da u inostranstvu kupe za jedan, a domaćem potrošaču prodaju za dva ili tri...", napisao je Šoškić.

Ipak, nerazumevanje krupnih preduzetnika i guvernera Šoškića nikako nije skorašnje. Tokom 2011, neki članovi kluba Privrednik zamerali su guverneru na previsokoj obaveznoj rezervi banaka, zbog koje onda banke nisu u stanju da privredi ponude jeftinije kredite. U izjavi za "Vreme" sa kraja novembra prošle godine (vidi "Vreme" broj 1091), kada je najpre zakazan, pa otkazan susret guvernera i privrednika, predsednik kluba Privrednik Branislav Grujić kaže: "Guverner ima pravo da priča kako želi, ali postoji jedna istina: u redu, gospodo, ako je sve tako dobro, i ništa ne treba menjati, zašto je privreda onda u ovakvom stanju? Guverner mora da shvati da su sve centralne banke u funkciji privrede i razvoja, a ne samo izgradnje makroekonomske stabilnosti."

RUKA U MEDU: Najzad, ako kritike Šoškiću dolaze ne samo iz političke (i to kako buduće, tako i prethodne vlasti – setimo se prilično nervoznih reakcija Borisa Tadića, Mirka Cvetkovića i Dragana Đilasa u februaru ove godine: usred tadašnjeg svakodnevnog pada dinara, Tadić je čak izrazio uverenje da će "guverner brzo stabilizovati devizni kurs") i iz privredne sfere, šta bi eventualna smena guvernera donela i kome bi to pogodovalo? Novi guverner bi mogao da potroši još više deviznih rezervi za jačanje dinara: slab dinar i njegovo stalno klizanje nadole ne odgovaraju uvoznicima, ali i građanima sa prihodima u dinarima, a obavezama u devizama – a takvi su najbrojniji. U praksi, slab dinar u najvećem broju ne odgovara ni izvoznicima, jer su i oni kreditno zaduženi u devizama. Ipak, devizne rezerve ni u kom slučaju nisu bezgranične, a procenjuje se da su upravo one cilj, ili "plen", koji dolazi u ruke novoj vlasti ukoliko smeni guvernera. Reč je o ideji da se iz deviznih rezervi finansira emitovanje državnih obveznica u vrednosti od milijardu evra, a taj novac bi se usmerio u neku buduću razvojnu banku i finansiranje investicija – sve u sklopu najava "potpunog zaokreta" u ekonomskoj politici, prestanka "stezanja kaiša" i okretanja potrošnji zarad privredne aktivnosti. Istini za volju, ovaj "zaokret" u suštini i ne bi predstavljao neku promenu u odnosu na prethodnu vladu, barem na njenu fiskalnu politiku – još uvek tehnički premijer i ministar finansija Cvetković je zastupao tezu da je budžetski deficit jedini instrument za stimulisanje rasta za privredu u padu ili niskom rastu, a da se taj deficit može finansirati jedino zaduživanjem – potrošnja, dakle, a ne štednja.

Na ideju o "guranju ruke u med", odnosno na trošenje deviznih rezervi za investicije bez ikakvih garancija, ekonomistima se digla kosa na glavi: većina je pomenula "povratak u devedesete i inflaciju", Dejan Šoškić je ovo nazvao "laičkim pominjanjem stvari", a najžešći u oceni bio je ekonomista Stojan Stamenković, koji je Bajatovićevu ideju nazvao "budalaštinom". Kako god, deluje da je guverner na vetrometini, i bez ikakve zaštite, osim normativne (vidi antrfile). Kao Šoškićev naslednik se pominje Jorgovanka Tabaković iz SNS-a: rečito je bilo ćutanje Aleksandra Vučića u "Utisku nedelje" na pitanje hoće li ona biti novi guverner. Bila bi to svojevrsna igra sudbine: na kopaoničkom "Biznis forumu" u martu ove godine, Jorgovanka Tabaković je bila praktično jedina koja je uputila lepe reči guverneru Šoškiću. "Naredna vlada će imati težak zadatak kao što ga ima Šoškić", rekla je ona, "a guverner se iskreno, činjenicama i bez udvaranja onima koji su ga izabrali, zalagao za mere koje primenjuje." Ukoliko se čaršijske priče obistine, a s obzirom na martovske pohvale, biće zanimljivo čuti razloge za Šoškićevu smenu.

Radmilo Marković i Dokumentacioni centar "Vremena"