Intervju – Gordana Plamenac, direktorka Turističke organizacije Srbije:
Soul of Serbia

Budućnost srpskog turizma leži kako u lokalnom povezivanju domaćih turističkih organizacija tako i u zajedničkom regionalnom predstavljanju ovog dela Evrope

Dok traju pregovori o formiranju vlade, a ekonomska kriza sve više pritiska i državu i građane, Turistička organizacija Srbije (TOS) nas podseća da nije potrebno otići daleko da bi se uživalo u odmoru. Otkad je Gordana Plamenac došla na čelo TOS-a broj stranih turista 2007. godine povećan je za 19 odsto u odnosu na 2006. i taj pozitivan trend je nastavljen do danas. U proteklih pet godina organizovano je više od četiri stotine promotivnih aktivnosti, sajmova i manifestacija sa ciljem unapređenja domaće turističke ponude. Višestruko je uvećan broj nastupa na sajmovima u inostranstvu, rad na projektima koji se finansiraju iz stranih fondova, kao i saradnja sa međunarodnim organizacijama. Dunav je u okviru Dunavske strategije Evropske unije prepoznat kao veliki potencijal za razvoj turizma. "Turistička organizacija Srbije je zadužena za promociju srpskog turizma i mi se trudimo da identifikujemo sve ono što može najefikasnije da privuče turiste", kaže Gordana Plamenac.

"VREME": U čemu vidite najveći turistički potencijal Srbije?

GORADANA PLAMENAC: Ono što je preostalo još iz bivše domovine, a što je i dalje atrakcija koja privlači turiste jesu gradovi, pre svega Beograd. On se pozicionirao na mapi Evrope kao grad dobre atmosfere, zabave, brojnih koncerata, festivala i to nije slučajno. Beograd je najveći grad u regionu i samim tim najznačajnije mesto na turističkoj mapi. Mi nudimo programe vezane za kulturu i kulturnu zaostavštinu naše zemlje, prirodu, nacionalne parkove, mogućnosti aktivnog odmora, vinske puteve ili gastronomiju. Ako govorimo o prirodi, onda je tu celogodišnja ponuda, preko zime skijanje i zimski sportovi, leti pešačenje, biciklizam, splavarenje, paraglajding, branje šumskih plodova, planinarenje, alpinizam.

Da li je taj potencijal o kom govorite iskorišćen?

Naravno da nije iskorišćen, a ni dovoljno promovisan, pre svega u našoj zemlji. Mi se predano trudimo da prosto istaknemo mogućnosti odmora u Srbiji među našim ljudima, makar to bio jednodnevni izlet. Naši ljudi štede novac za odmor na moru. Nekad je postojala tradicija putovanja po zemlji, ali čini mi se kao da je to sad nestalo u ovom metežu oko promena kroz koje prolazimo poslednjih dvadeset godina. Mislim da je dobro što manifestacije poput Egzita i sličnih navode mlade ljude da otputuju iz svog mesta, jer na taj način će sigurno početi da razmišljaju da ne mora da postoji konkretan motiv da bi se otišlo u neko drugo mesto, poput festivala, već da tamo treba otići da bi se videlo i doživelo nešto novo.

Koji su glavni problemi koji sprečavaju da se turistički potencijal naše zemlje više iskoristi?

Turizam još nije prepoznat kao naša šansa i perspektiva. Kao privredna grana, on je na drugom mestu u svetu, odmah posle energenata. Turizam ima najveće prelivanje u druge privredne grane, kao što su poljoprivreda, trgovina, saobraćaj. Mi ne treba da gajimo iluziju da ćemo postati destinacija poput neke morske, ali s obzirom na nove trendove u turizmu, a to je pre svega kreiranje doživljaja, mi imamo šansu da nešto uradimo. Mene raduje činjenica da je Stara planina dobila hotel, jer ona je jedan uzbudljiv deo naše zemlje, koji je bio potpuno marginalizovan. Zatim, Zlatibor je uveo biciklističke staze i žičaru za bicikliste, dužine 25 kilometara. Ako se radi na tome da se neprestano obezbedi nešto novo neće doći do zasićenja određenom destinacijom. Globalna situacija u vezi sa ekonomijom nam ne ide naruku, a tu je i nedostatak infrastrukture – pritom mislim i na fizičku i na infrastrukturu u ljudskom potencijalu. U lokalnim turističkim organizacijama se ljudi jako često menjaju, tako da se teško održava kontinuitet, osim u slučajevima kada postoji konkretan program promocije lokalnih destinacija. Sve to nam ne pomaže mnogo, usporava ono šta bismo želeli.

Pokazuju li građani Srbije interesovanje za domaći turizam?

Mislim da se dešavaju neka kretanja u pozitivnom smeru, pre svega zbog manifestacija i festivala. Evidentno je da to sporo ide, ali mi se trudimo da navodimo ljude da malo više misle o svojoj zemlji uvođenjem godišnjih tema. Zanimljiva je bila tema "52 vikenda u Srbiji", kojom smo obeležili 2009. godinu. Ona je napravila zaokret, ne toliko kod nas, koliko u zemljama iz okruženja. Privukli smo turiste iz celog regiona i znatno povećali broj stranih posetilaca, što pokazuje i statistika. Turisti iz Bugarske, Rumunije i bivše Jugoslavije su počeli da dolaze u Srbiju. Ova tema je uticala i na naše sugrađane, ali mislim još uvek ne u dovoljnoj meri.

Koje su još bile godišnje teme?

Godišnja tema za 2008. godinu bila je "Putevi kulture", koju smo realizovali u saradnji sa Ministarstvom kulture, turističkim agencijama i predstavnicima privatnog sektora. Priroda Srbije i aktivan odmor poslužili su kao inspiracija za 2010. godinu, dok su 2011. dominirali muzički festivali predvođeni Egzitom, džez festivalom u Nišu, Gučom i Bir Festom. Ove godine naša tema je gastronomija ili "Soul food Serbia", koja se temelji na geografski zaštićenom identitetu proizvoda. Nije bilo lako koncipirati ovu temu, s obzirom na činjenicu da smo tokom istorije bili pod uticajem različitih naroda i zemalja, pa je mnogo toga u našoj kuhinji turski, austrougarski ili mediteranski recidiv. Sledeće godine nastavljamo sa gastronomskom ponudom, samo ovaj put je reč o orgranskoj hrani. Pored toga, naša tema za sledeću godinu je i kultura. Akcenat je na proslavi 1700 godina od Milanskog edikta, tako da ćemo, pored rimskog nasleđa, promovisati i koncerte klasične muzike, a galerije širom zemlje biće otvorene. Mislim da smo na dobrom putu sa temama koje imamo, jer, ako ništa drugo, one podstiču naše pružaoce usluga da se uklope u taj koncept.

Da li je domaći turizam konkurentan?

Naš turizam jeste konkurentan inostranom, jer smo se u mnogim oblastima nametnuli. Ostali smo dobro pozicionirani kao mesto dobre zabave, mesto gde ima dosta sportskih događaja. Takođe smo i vodeća kongresna destinacija. Zahvaljujući Kongresnom birou Srbije uspeli smo da se sa nezavidnog 64. mesta popnemo na 42. mesto na svetskoj rang-listi Međunarodne kongresne asocijacije – ICCA, tako da smo u toj turističkoj grani najbrže rastuća destinacija u jugoistočnoj Evropi. S druge strane, TOS sarađuje sa 118 turističkih organizacija iz zemlje i mi se trudimo da u radu sa njima i podržavajući njihove aktivnosti, zapravo promovišemo ponudu u zemlji. Smatram da unapređenje turizma u našoj zemlji leži upravo u saradnji lokalnih turističkih organizacija, jer one imaju mogućnost šireg gledanja na turizam na tom području. Saradnja različitih mesta i komplementarnost njihove ponude je zapravo ključ za uspeh, pošto bogatija ponuda privlači više ljudi.

Dunavska strategija je veoma bitna za Evropu. Da li prepoznajete Dunav kao potencijal za razvoj srpskog turizma?

Naša prednost je to što smo na Dunavu i on je naša prirodna veza sa Evropom. Mi činimo važan segment u ponudi podunavskih zemlja s obzirom na to da smo na srednjem delu njegovog toka. Za mene je on simbol evropske raznolikosti i evropskog identiteta. Dunav je panevropski Koridor 7 i evropski biciklistički Koridor 6, koji vodi od Atlantskog okeana, tačnije od Bijarica do Dunavske delte, a deo tog koridora ide i kroz našu zemlju. Đerdapska klisura je jedan svojevrsni prirodni fenomen, ali i kolevka različitih civilizacija. Na Dunavu je bogatstvo našeg kulturno-istorijskog nasleđa i zato predstavlja naš bitni turistički potencijal.

Da li je Turistička organizacija Srbije deo nekih regionalnih projekata?

Naša organizacija je članica Evropske turističke komisije, čiji sam ja potpredsednik. Cilj ove asocijacije je promocija Evrope na prekomorskim tržištima. Uspeli smo da ostvarimo cilj koji smo sebi postavili, a to je da koristeći panevropske rute, koje su zaštićene i razvijane pod okriljem Saveta Evrope, predstavimo Srbiju kao deo turističke ponude evropskog kontinenta. Članica smo Međunarodne kongresne asocijacije i Dunavskog centra za kompetenciju, koji je osnovan pre dve i po godine sa ciljem podsticanja saradnje u Srednjem i Donjem Podunavlju. Prvobitno je okupljao zemlje te regije, poput Hrvatske, Srbije, Rumunije, Bugarske, Ukrajine i Moldavije. Vrlo brzo je postao uspešna organizacija, tako da su nam se priključile i Nemačka i Slovačka nacionalna turistička organizacija, a ima najava da će nam se pridružiti i Mađarska. Od Evropske komisije smo dobili sredstva za projekte "Put rimskih careva" i "Vinski put", koji okupljaju četiri zemlje – Bugarsku, Rumuniju, Hrvatsku i Srbiju. Ovo je odličan put ka uspostavljanju ozbiljnog kurikuluma koji će dovesti do dobijanja sredstava za veće projekte. Nedavno smo potpisali Memorandum o razumevanju sa Turističkom organizacijom Mađarske, u cilju podsticanja bilateralne saradnje i kreiranja projekata koji će privući turiste iz obe zemlje da putuju iz jedne u drugu, ali koji će podići vidljivost naših zemalja u Evropi i na prekomorskim tržištima. Na sajmu u Pekingu, gde smo bili u aprilu ove godine, bili smo sa Turističkom organizacijom Crne Gore, jer je, pogotovo na prekomorskim destinacijama, teško nastupati samostalno. Suviše smo mali i nepoznati da to radimo sami. Izuzetno je važno pomenuti i veoma značajnu saradnju koju imamo sa Nacionalnom turističkom organizacijom Nemačke, stoga nije slučajno da je upravo Beograd izabran za sedište regionalnog predstavništva NTO Nemačke. Budućnost srpskog turizma leži kako u lokalnom povezivanju domaćih turističkih organizacija tako i u zajedničkom regionalnom predstavljanju ovog dela Evrope.

Đurđica Bogosavljević