Lisica i ždral Novo doba Otkako sam od brata čuo da je farkaždinska pošta prodata moj se svet neću reći srušio, ali je ostao trajno naheren

piše: Ljubomir Živkov

Palma je nadmašio Tolstoja. I grof je voleo decu, ali nije za ondašnju Ruščad postao ono što je gradonačelnik Jagodine za naš podmladak (znate od Harmsa i mene koji to sveudilj prepričavam kako je bivalo da grofu sobu napune decom, a Lav Nikolajevič samo trupka nogama i viče "još! još!"), Jagodina daje 1200 evra za svaku novorođenu bebu, darodavac je stvar obznanio lani u maju: sezona nagrada je od 1. juna 2012. do 31. decembra godine, fair enough, ne znam je li tada na snazi bila neka prethodna opštinska odluka o novčanoj pomoći roditeljima, jer ako nije, onda su neke bebe rođene u finansijskom vakuumu i mogu se smatrati prevremeno rođenim, tako male, a već neravnopravne, g. Palma dovodi u neravnopravan položaj i porod izvan Jagodine; svestan toga, proletos je govorio da će nova vlada u koju je očekivao da će i ući i njegova blagosl. koalicija za svako treće dete porodici plaćati dvesto evra mesečno do bebinoga punoletstva (zašto ne do punoletstva prvorođenčeta? prvenac neka se posle srednje škole zaposli, da se skine roditeljima sa grbače, ml. brat i sestra nek studiraju; nema veze, bitno je da premija nije doživotna kao ova koju dajemo zasl. umetnicima i sportistima); neke će se trudnice oko Sv. Nikole, Dana armije i katoličkog Božića možda i usplahiriti, nagrada nadohvat ruke, dani se krune, hoće li beba stići na vreme za konkurs? (valjda će država dodeljivati nagradu i za prvu bebu rođenu u najluđoj noći?). Uglavnom, ko se rodi do 1. januara 2013. imao se rašta i roditi, nakon tog neradnog dana nastupa zatišje, svaka će prinova pasti na teret samih onih koji joj život darovahu.

Prekjuče do pošte na Cv. trgu odguram u kolicima štedilju PŠ kojoj je noga poradi loma dveju kostiju potkolenice u gipsu petnaest nedelja (sa ovlašćenjem da raspolažem imovinom navedene, koje mi kraj njezine bolesničke postelje beše overio lično predstavnik suda, proveo sam se kao kera u bunaru: štediona ne veruje ni Sudu ni meni...), merkam izdaleka one kosine za kolica, sa strane su, sneruke, dometnute na prag bez ljubavi, kad – pošta ne radi. Usled godišnjih odmora, čega li, neće raditi do tad i tad!

Otkako sam od brata čuo da je farkaždinska pošta prodata (kako prodata, pitao sam, tako lepo, kupila je jedna žena iz Kovačice!), moj se svet zaljuljao i ostao trajno poremećen, pošta je jedna od mojih najstarijih fascinacija, kupiš kovertu i marku, napišeš atresu i pustiš pismo u sanduče (koje te malo i poplaši, oni ti jezičci padnu preko prstiju, ali neka), i to pismo dospevo u podnožje Atlasa, Sl. Laziću, koji nam se iz svoje veterin. pečalbe bio javio razglednicom! ili neko umre u Orlovatu, sinovac Kamenko ode u tamošnju poštu, koja ne znam sad više je li u zgradi oduzetoj posle oslobođenja deda Belji, ali tu je u blizini, tamo napiše da desilo se to i to sa deda Stevikom, i nama fino stiže depeša, takva i takva stvar, potpis – Kamenko (to je ono kad sam rekao "baš ima Kamenko lep rukopis", pa su mi rekli da je telegram napisao Dejan Šupičin, naš poštar, a da mu je to telefonom izdiktirao orlovatski poštar koji ne znam kako se zvao), uglavnom, pošta koja je uz železnicu za mene bila stub društva, vesnik razuma, napretka i dobrobiti, zatvorena – radnoga dana, prepodne! Što ja da sam netko nikad ne bih dopustio, pa nije vam ovo ferragosto, braćo, otkačiste nas sebičnom, sitnosopstveničkom ceduljom, zašto niste napisali: "Mi se shodno Zakonu o rad. odnosima kolektivno, premda svako za svoj groš ili svak sa svojom porodicom/vanbračn. partnerom odmaramo do 7. avgusta! Izvinjavamo se svima koji će dotad poljubiti naša vrata i najljubaz. ih upućujemo u naše neugasle filijale: Beogradska ulica, Ul. M. Gorkog, Ul. Knjeg. Zorke!", pa to isto na jezicima manjina, te na jezicima vodećih nacija poput britanske, nemačke, ruske, japanske i španske, onda mala mapa, sa ucrtanim živim poštama da se i došljak i strani turista mogu opasuljiti i naći ih!

Kako u Nemačkoj na pumpi piše da je naredna pumpa udaljena 61 km! To ima da piše i ako naredna stanica pripada istoj kompaniji i ako ju drži mrska konkurenca, ih, pa to je reklama prvopomenute pumpe, ona te plaši i natura ti svoj benzin, ne dopuniš li rezervoar ovde kod nas mogao bi da ostaneš bez benzina te da izazoveš lančani sudar sa nesagled. posledicama, ali ne mislim da je reklama u pitanju, ja i ne znam je li tu tablu istakla posada pumpe ili o tome vodi računa saobr. policija, opština, AMSN! uglavnom si izvešten, a kod nas na pošti samo katanac i cedulja: odbij, moramo i mi trudbenici malo da skoknemo do nekog lepog arhipelaga.

Uh, dugo već ne i kontrolišem koliko sam karaktera napisao, znam stalno gde sam, kao maratonac koji i bez merača znade na kom je kilometru i kakvo mu je prolazno vreme, sad sam premašio pet hiljada, u nekoliko stotina preostalih slovnih i beslovnih mesta neće stati moja studija o busplusovcima, ta paravojska ima u sebi neku jakobinsku, boljševičku prekost: iako nisu biološki potomci negdašnjih ridža, pojedinaca koji su bogobojažljivo ulazili u vozila jav. saobraćaja moleći boga da većina ima karte (prestupnicima bi hrišćanski preporučili da siđu i pređu u naredno vozilo gde sigurno nema kontrole), pripadnici BUS-PLUSA ponašaju se kao stalež koji je dugo bio zlostavljan, ugnjetavan, slabo plaćen i još manje poštivan, e, dočekao je da postane sila i sad svirepstvuet, naplaćuje s kamatom sve što beše propatio u predrevoluc. prošlosti, da, ima nečeg osvetničkog i likujućeg njima, kao i uvek kad nekome padne u tal da ispravlja vekovnu nepravdu i da zavede red, eto, sad sam obelodanio srž studije i neću moći da je krčmim po medijima, prodaću je Institutu društv. nauka ili nekom takvom.