Vreme
VREME 1127, 9. avgust 2012. / SVET

Rusija – Suđenje bendu Pussy Riot:
Đavo u pankerskom ruhu

Trima ruskim pankerkama formalno se ne sudi zbog uvrede veličanstva (crimen laesae maiestatis) Vladimira Putina, već zbog napada na crkvu. Vernici traže spaljivanje veštica, borci za ljudska prava da se puste na slobodu, zapadni mediji zgražaju se nad gušenjem slobode govora u Rusiji i tome slično, a Vladimir Vladimirovič širokogrudo izjavljuje da očekuje blagu presudu za devojke

Marija Aljohina, Nadežda Tolokonikova i Jekaterina Samucevič, Ruskinje stare 24, 22 i 29 godina, postigle su i više nego što su mogle da se nadaju. O feminističkom pank bendu Pussy Riot izveštavaju svi vodeći svetski mediji. O njima govore šefovi država i vlada, njima se bave vodeći političari i komentatori, neki čak tvrde da su otvorile "novo poglavlje hladnog rata". Tri Ruskinje platiće verovatno veću cenu nego što su računale, ali kad otplate dug, ostaće im svakako, makar kratkoročna, svetska slava.

Šta se zapravo dogodilo? Njih tri su 21. februara ove godine maskirane ušle u oltar najveće moskovske crkve, crkve Hrista Spasa, i posprdno skačući i zadižući suknjice izvele pank-moleban "Svetoj majci Božjoj, devici Mariji" da otera Putina i narugale se ruskom patrijarhu Kirilu, koji je bio pozvao pobožni narod da glasa za Putina. Video-klip tog nastupa postavljen je na internet i izazvao je burne reakcije. Sve se dogodilo posle parlamentarnih izbora, a pred izbore za predsednika države. Od tada su u istražnom zatvoru i, kako same kažu, ne daju im dovoljno da jedu i spavaju. U sudnici sede u kavezu predviđenom za teroriste, koji čuvaju naoružani stražari. Agencije prenose da im preti sedam godina robije zbog "huliganizma potaknutog verskom mržnjom". Mnogobrojni ruski advokati potpisali su rezoluciju u kojoj proces nazivaju "pravnim skandalom" koji bi mogao da "razori pravne temelje države", jer je zapravo reč o "običnom prekršaju".

Unija solidarnosti s političkim zatvorenicima (Union of Solidarity with Political Prisoners SPP), i Amnesti internešenel nazvali su ih zatočenicama savesti.

Suđenje je podelilo Rusiju na uvređene vernike i borce za ljudska prava, koji koriste priliku da kritikuju autoritativnu vlast i restriktivne zakone koji ograničavaju slobodu javnog okupljanja. Zapadni mediji proces stavljaju u kontekst manjkavih ljudskih prava u Rusiji. Advokat jedne od okrivljenih Nikolaj Polozov navodi vodu na to da iza svega stoji Putin: "On je to naredio zato što ne smete da uvredite cara."

MOLEBAN PROTIV BLASFEMIČARKI: Suđenje, međutim, ide u drugom pravcu – sudi im se za izazivanje sablazni i napad na crkvu. U aprilu je Ruska pravoslavna crkva organizovala masovni moleban za podršku crkvi protiv blasfemičnog napada pank grupe na svetinju Hrama Hrista Spasitelja, koji je od posebnog značaja, jer je malim dobrovoljnim prilozima podignut u slavu pobede nad Napoleonom, i zato što su ga boljševici srušili, pa je ponovo podignut. Učestvovali su i bajkeri. Patrijarh Moskve i cele Rusije prokleo je akciju pankerki kao blasfemiju: "Đavo se smeje svima nama... Nemamo budućnost ako dozvolimo ruganje velikim svetinjama, a neki to ruganje vide kao vrstu vrline, kao izraz političkog protesta, kao prihvatljivu akciju i kao bezazlenu šalu." To nije prvi put da se Pussy Riot izruguje crkvi – jedan performans su izvele i pred crkvom Vasilija Blaženog na Crvenom trgu.

Tokom prvog dana suđenja u ponedeljak 30. jula čuvar Hrama Sergej Beloglazov je rekao da dva meseca posle "pank-molebana" nije mogao da ide na posao zbog "duševne traume". Beloglazov, koji je služio u Avganistanu, objasnio je da radi u Hramu već deset godina i da je to prvi slučaj te vrste.

Monahinja Tatjana Anosova je pred sudom izjavila da i sad plače kad se pomene akcija Pussy Riota. Rasplakala se i u sudskoj dvorani. "One su mi pljunule u lice, pljunule su mi u dušu, u dušu moga Gospoda", rekla je Anosova. Ekspert Oleg Ugrik je pred sudom dao iskaz da je akcija okrivljenih "bila usmerena protiv crkve", pošto je ispoljavala mržnju na svetom mestu, i grupu nazvao "gnojna orgija". Posle sedam dana suđenja tužilac je 7. avgusta za članice pank grupe Pussy Riot zatražio tri godine lišavanja slobode.

Na drugoj strani, pred posetu predsednika Putina olimpijskom Londonu, gde se sastao i sa premijerom Dejvidom Kameronom, mnogobrojni britanski i američki muzičari zahtevali su da se proces protiv Pussy Riota obustavi, među njima legendarni Piter Tausend iz The Who, pevač grupe Pulp Džarvis Koker, Sting, Red Hot Chili Peppers i Nil Tenant iz Pet Shop Boysa. Na pank festivalu u Blekpulu Public Image Limited posvetili su svoj koncert koleginicama iz Pussy Riota, a posebno pesmu Religion. Oglasila se i Madona koja traži da se mlade pankerke puste na slobodu. Neko je ironično primetio, da bi Pussy Riot mogle da budu predgrupa na sledećoj Madoninoj turneji, naravno na pozornici insceniranoj kao pravoslavna crkva.

Slučaj Pussy Riot je u Rusiji prerastao u kulturno-politički spor.

Ruski kulturni radnici, među kojima Oleg Basilašvili, Fedor Bondarčuk, Roman Viktjk, Andrej Makarevič, Boris Grebenšćikov, Jurij Ševčuk su u junu napisali zajedničku izjavu i uputili je predsedniku Vrhovnog suda Rusije i Mosgorsuda kao podršku grupi Pussy Riot. U njihovu odbranu ustala je i ruska pop ikona Ala Pugačova.

Sa druge strane, pravoslavni pisci, među kojima Valentin Rasputin, Nina Bojko, Vladimir Krupin i drugi, 30. jula su počeli da skupljaju potpise za peticiju koja podržava sudsko gonjenje Pussy Riota. Na tom spisku su i režiser Nikita Mihalkov i pevačica šlagera Elena Vaenga, koja je napisala blog protiv akcije pankerki. Ušla je u prepisku s Ksenijom Sobčak i žali se da je meta hajke onih koji podržavaju Pussy Riot.

PUTINOVA KUMICA: Ksenija Sobčak, koja je u krugovima vanparlamentarne opozicije u Rusiji značajan kalibar, stavila se naime na stranu Pussy Riot. Sobčakova je samo koju godinu starija od Aljohine i njenih koleginica, ali je poznata širom svoje zemlje po nastupima na brojnim televizijskim kanalima, uglavnom sličnim srpskoj televiziji Pink, i po brojnim skandalima. Neki mediji je nazivaju "ruskom Paris Hilton".

Ksenija Sobčak je izjavila nemačkom listu "Bild", pojmu žute štampe, ali jednom od najtiražniji dnevnih listova na svetu: "Krivično proganjanje tih devojaka liči na srednjovekovni čin osvete. Stidim se što se tako nešto događa u mojoj zemlji. Definitivnu odluku po svoj prilici neće doneti sud, nego administracija predsednika." Negde je govorila i o "pravoslavnom šerijatu".

Neki mediji pišu da je Putin Ksenijin kum. Sigurno je da su Ksenijin otac Anatolij Aleksandrovič i predsednik Rusije bili veoma bliski saradnici i prijatelji, da TV gerla, u najmanju ruku, i privatno odlično poznaje čika Vladimira Vladimiroviča.

Anatolij Aleksandrovič Sobčak je od 1991. do 1996. bio gubernator Sankt Peterburga, pre toga profesor prava na tada još uvek Lenjingradskom univerzitetu. On je profesionalnog obaveštajca Putina, petnaest godina mlađeg od sebe, imenovao za svog savetnika, pa zamenika, time mu dao prvu političku, a ne policijsku funkciju, i otvorio put do najvišeg zvanja u Rusiji. Sobčak je inicirao vraćanje imena Sankt Peterburg gradu kojim je upravljao. Na kraju svoje karijere optužen je za finansijske vratolomije, koje nisu dokazane, ali je sa samo 63 godine umro od infarkta.

Ksenija Sobčak je studirala spoljnu politiku na jednom elitnom moskovskom univerzitetu. Postala je moderatorka ruskog izdanja "Velikog brata". Imala je svoju emisiju o sebi sličnim devojkama "Plavuše od čokolade". Učestvovala je na pijankama ruske nove klase. Davala izjave televiziji tipa: "Ne preporučujem nikome da zaspe pijan sa čizmama Dolce & Gabbana na nogama..." Život je dobrovoljno promenila kad je nastupila na mitingu opoziciji protiv Putina skromno obučena u farmerke.

Posle toga su je skinuli sa svih programa televizije. Policija joj je upala u stan i pronašla preko milion evra u gotovom. Ona nije porekla da je novac njen, nije tvrdila da je podmetnut, nego da nema poverenje u banke i da je svaku kopejku pošteno zaradila i plaćala porez, ali da njen život u Rusiji više nije bezbedan. Ruski mediji su pisali da će preći na neku gruzijsku televiziju.

Izgleda da se sudska vlast u Moskvi drži Putinove dijagnoze iz izbornog perioda o tome da su protesti u zimu 2012. predstavljali neuspešan izvoz narandžaste revolucije u Rusiju i "prate trag novca": lider protesta i junak zapadnih medija, bloger i kritičar korupcije u Putinovoj Rusiji Aleksej Navaljni, optužen je za isisavanje oko 320.000 funti iz neke državne firme za eksploataciju drveta za šta je zaprećena kazna od deset godina zatvora. Genadij Gudkov, lider Pravedne Rusije, optužen je da su u njegovoj moskovskoj firmi za zaštitu Oskord licence za nošenje oružja neispravne, da je sakrio profit od nekih projekata, a on sve poriče i kaže da mu smeštaju. Šarolika opoziciona grupa koja je stajala iza protesta protiv Putina trenutno prolazi kroz period sporenja oko koncepta daljeg dejstva i za jesen najavljuje izbore za svog vođu. Bivši KGB-ovac iz ruske ambasade u Londonu u vreme hladnog rata Lebedev, vlasnik listova "Ivning standard" i "Indipendent" u Britaniji i svega i svačega u Rusiji, nakon što su ga u Rusiji optužili za huliganizam, pranje para itd., izjavljuje da će napustiti biznis u Rusiji (Banka nacionalnih rezervi, oko 15 procenata Aeroflota, avio-kompaniju Red vings i poslove u građevinarstvu i agrobiznisu) i prodati opozicioni list "Novaja gazeta" blizak Gorbačovu i pomenutim opozicionim krugovima.

PREDSEDNIČKI EPILOG: Pravnik po vokaciji Putin je u Londonu blago nasmešen otprilike rekao da to što su mlade pankerke uradile nije lepo, ali da su naučile lekciju, te da bi "presuda trebalo da bude blaga", naravno uz opasku da je to sve stvar pravosudnih organa. Dodao je da bi se, na primer, u Izraelu da je ta pank grupa na taj način upala u neki hram "našlo dovoljno snažnih ljudi da im ne dozvoli da otuda izađu", a da bliže, na Kavkazu, u slučaju da su upale u džamiju, "ne bismo mogli da ih spasemo". Mnogi zapadni mediji to Putinovo verbalno popuštanje tumače kao rezultat svetskog pritiska, mada teško da su zapadna medijska halabuka ili Madonin protest u slučaju Pussy Riota mogli da utiču na čoveka koga svet ne može da zaobiđe kada je reč o svetskoj ekonomskoj krizi, gasu, nafti, žitu, atomskom razoružavanju, raketnim štitovima, snabdevanju ili povlačenju zapadnih snaga u Avganistanu, o Siriji, iranskim tobožnjim ili stvarnim planovima za izgradnju atomske bombe...

Jovan Hiršl